Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

-

Sen, invenio. [vide налазити 1]. 2) (по ју-
гоз. кр.) mit unb ођие дажд обет снијег, обет
вријеме, regnen, neien, pluere, ningere [cf.
налазити 3]: Што више грми мање дажда на-
ходи.

находити се, находим се, [наодити ce] v. r.
[im]pf. fich befinden, reperio, sum.
находник [наодник], m. (ст.) ber Jinóling, in-
fans expositus et ab alio sublatus, cf. наход
[наод]: Симеуне, један находниче -
нахођење [наођење], п. 1) baš Sinben, inventio.
cf. [vide] налажење [1]. 2) das Negnen,
neien, pluvia, nives. [cf. налажење 3].
нахрамивање [нарамивање], п. баз (ein wenig)
Dinten, claudicatio.

научити се, научим се, v. г. pf. 1) lernen, ad-| нахрамивати, храмујем, [нарамивати] v. impf. 2) sich gewöhnen, assuesco. [vide на

---

disco. вадити се]. нафа,* f. потрбушина од лисичје коже (код | hурчиja), die Bauchseite eines Fuchsbalgs, pellis vulpinae pars quae ventrem tegebat. нафака,* f. оно што је човјеку одређено да поједе на овоме свијету. Кад болестан човјек дуго живи, рече се: „прибира (или купи) своју нафаку;“ Ни је срећа ни нафака стара

нафатати, там, vide нахватати. нафатати се, там се, vide нахватати се.

ein wenig binten, claudico: На лијеву ногу нахрамује, А на десно око нахиљује нахранити, нахраним, [наранити] v. pf. füttern, pasco, nutrio. [cf. 1 напитати 2]. нахранка [наранка], 7 f. (у Сријему) дјенахранкиња [наранкиња], војка која се узме под своје, баз Зифітäòфен, bie Biebtooter, puella educata in domo mea. cf. [vide] храње

ница.

нахуморити се, рим се, v. r. pf. (у Дубр.) finfter werben, obnubilor. ef. [vide] насуморити се.

нахватати [наватати, нафатати], там, v. pf. | Наци, Нака, m. pl. cf. Нак: Те је шаље у Наке крваве, На Турчина Накић-Ибра

genug fangen, satis capere, н. п. рака. нахватати [наватати, нафатати] се, там се, v. r. pf. 1) н. п. нахватала се чађ на вериге, | sich anseßen, adhaeresco. 2) fich satt fangen, satis cepisse.

нахерити се, нахерим се, [наерити се] v. r. pf. накривити се на једну страну, fich chief | beugen, obliquor.

нӑхеро [наеро], | [фief, oblique, cf. [vide] нанахерце [наерце], криво: Што носи перо нахеро

нахија [наија],* f. Sebiet, territorium, ager,

ditio. нахијнски,

Хима

нацмакати, нацмакам, v. pf. jtarf mieren (3B. das Haar).

нацрепати, нацрепљем (нацрепам), v. pf. (у Дубр.) vide напристи.

напристи, цриём, v. pf. in Menge [möpfen, satis haurio. [cf. напрепати].

|начастити се, начастим се, v. r. pf. fih fatt schmaujen, satis epulatum esse: Haчacruмo сваке ђаконије

начекати се, кам се, v. r. pf. fich jatt warten,

satis expectasse.

начелник, m. (у Ц. г.) бer Bor[teher, antistes.

agri. начестити, начестим, о. р. (у Сријему) ви

ноград, посадити лозе мјесто онијех које су се осушиле.

нахијски [наијски], ка, ко, бег нахија, нахиљивање [наиљивање], п. баз фauen mit einem halbblinden Auge, visus oculi semicoeci. нахиљивати, хиљујем, [наиљивати] v. impf. | начетвереножити се, роножим се, v. r. pf. auf baloblins fein, semicoecus sum: На лијеву ногу нахрамује, А на десно око нахиљује нахлада, f. (у Боци) vide назеб. [нахладити се, дим се, v. r. pf. vide пазепсти.] наход [наод], m. (ст.) (ber Sunb) [vide находник]. Пјевају како је некакав игуман поранио на Дунав на воду да се умије, па нашао под обалом мало дијете у сандуку, те га донио у намастир и надио му име Наход Симеун: Лијено му име нађенуо, Нађенуо: Наход Симеуне —

находати [наодати] се, находам [наодам] се,

v. r. pf. fich fatt geben, ambulando fatigor. находити, находим, [наодити] v. impf. 1) fin

alle Viere sich stellen, quadrupedem se sistere. [начетвороножити се, роножим се, vide начетвероножити се; види s. v. Һулање.] начети, начнем, v. pf. anфнеіден (Brot), incido, anzapjen (Wein), aperio (beides österr. angänzen), delibo. [cf. окрљати 2, окрнути]. У нас се каже и за остале многе ствари, н. п. начео кацу с купусом, чабрицу са сиром или скорупом, карлицу с млијеком, тако и сланипу,

и т. д.

начетити се, тимо се, v. r. impf. fih brängen 3u etmas, concurro (ad videndum quid): Сви се Турци онђе начетили, Те гледају светитеља Саву

начечити се, начечим се, ѵ. г. pf. fich berbei= |нашкрбити, нашкрбим, v. pf. anjфaffen, combrängen, concurro.

начешљати, начешљам, v. pf. н. п. вуне, перја, in Menge anzupfen, vellicando paro. начешћивати, начешћујем, v. impf. [. начестити].

[ocr errors]

начин, m. 1) біе Wrt unб 2Beije, ratio: Залуду је зачина кад није начина. 2) (у горњ. прим.): Што сам јадна дочекала Да ја чиНим начин сину своме Да ти начин учинимо, И мртва те наљубимо начинити, начиним, v. pf. mahen, facio. [vide саградити].

начинити се, начиним се, v. r. pf. fid) zu etma madjen, jid) ftellen, simulo. [cf. направити се]. | 1. начињање, n. баз Üngängen, delibatio. 2. начињање, n. baš Жафеn, factio.

1. начињати, њём, v. impf. angänjen, delibo. 2. начињати, начињам, v. impf. mahen, facio: Ону шаље а трећу начиња

начичкати, кам, v. pf. bit neben einanber ftellen, confercio, н. п. топове по бедему, или бедем

топовима.

[blocks in formation]

наџак,* m. Wrt Reule, clavae genus. Наџак је с једне стране као мала сјекирица, а с друге

стране има дугачке уши.

наш, ша, ше, unfer, noster.

paro.

нашљедак, нашљетка, m. (у Боци) &rbjaft, hereditas. [vide нашљедство].

нашљедник [насљедник], m. [јуж.] ber Grbe,

heres.

нашљедовање [насљедовање], п. [јуж.] ба е ftreben, cura.

нашљедовати [насљедовати], дујем, v. impf. [jуж.] чему, комe, nachgehen, sich bestreben, curo: кад сам се назвао црквени начелник, Ваља Ми цркви нашљедовати.

нашљедство [насљедство], m. [јуж.] біе rbjфа, hereditas. [cf. нашљедак].

нашоземски, ка, ко, von unferem Ľанбе, nostrae

terrae.

наштампати, нам, v. pf. bruđen, excudo (prelo). наште срца, auf ben nüchternen Magen, jejunus. [cf. наташте; таштина 2, ташће].

нàштина, f. der Zustand, da man noch nichts gegejjen nod) getrunfen hat, jejunitas.

не, 1) nicht [nein], non; [cf. јок, није 1, аја, 2] nicht, ne: не диајбо, хаир (аир) 2. рај у то; не на дијете; не дође и т. д. 3) in der Zusammensegung un-, in-, 3. V. нeопран, некухан, неслан, и т. д. 4) H. II. гледај не ћеш ли га наћи, обет не би ли га нашао, man wünchte. 5) statt Hac, uns, nos: Оба ће не у одају наћи

[ocr errors]

неатан, тна, тно, naläjjig (инфm), negligens.

неатост, неáтости, f. Railäßigteit, negligentia. cf. [vide] немар.

небеса, небесâ, n. pl. vide небо: Нек нам даде кључе од небеса, Да затворим седмера небеса По три копља у небеса скаче

небески, ка, ко, небесница, f. bie Dimmlije, coelestis: Дарив'о небесни, на, но, himmlisch, coelestis. вас цар небески и царица небесница

нашалити се, лим се, v. r. pf. 1) ein wenig | нёбо, п. (pl. небеса) 1) ber Dimmel, coelum: jcherzen, subjocor: Сад су људи свакојаке на небу, im Dimmel; на небо, іn ben Dimmel.

һуди, Сад се није ни нашалит с миром 2) sich satt scherzen, satis jocatum esse. нашетати се, нашетам (нашећем) се, ѵ. г. pf. sich anspazieren, satis ambulasse. нашибати, бам, v. pf. ein wenig mit Ruthen ftreichen, virgis tento.

нашивање, п. баз Mnnäßen, adsutio. нашивати, нашивам, v. impf. annäben, adsuo. нашинац, нӑшинца, m. ber Unjrige, nostras. нашинка, f. bie Unjrige, nostras. нашински, vide нашки.

нашинство, п. баз Unfrige, quod nostrum est. нашити, нашијем, v. pf. 1) annäßen, adsuo.

2) annähen (in Menge), suendo paro. нашиш, нашиша, m. у овој пословици: Нашишу по пунишу, а туђишу по поњишу. нашки, in unjerer Spraße (q. d. unjvij), nostra lingua. [cf. нашински].

2) der Himmel (Baldachin, Thronhimmel), coelum. 3) ber Saumen, palatum. cf. непце. небог, а, о, (у Хрв.) vide [сиромашан] убог.

fürten,

нёбојазан, зна, зно, 3. 3. дијете, ein Rinò, баз sich nicht vor den Drohungen fürchtet, infans nil curans minas parentum. небојша, m. 1) einer, ber vorgibt, nit der Furchtlose, qui nil timere se simulat: Heбојшу најприје пси уједу. — 2) Небојша кула у Биограду: Дмитар узе доњи крај од града и Небојшу на Дунаву кулу нёборе, у Црној гори и по околини говори се у говору, као заиста, богме, н. п. ој море неборе! Умије, неборе, и Латинску, те да знаш како (рекао полажа кад је лажа казао за некога да умије књигу). небрат, м. Иnbruber, nonfrater.

небраћа, f. біе Unbrüber, nonfratres: А камо ве, небраћо Пипери

небрига, m. Manš ohne Gorge, homo nihil curans. [vide немариш].

небријеме, нёбремена, п. (у Боци и у Ц. г.) vide невријеме.

небројени, на, но, н. п. небројено благо, un¿ä bar, innumerabilis. [cf. неизбројени]. небух, m. in ber Hebenšart: из нèбуха, т.ј. изненада (н. п. кад ко удари на кога), plößlid), subito. cf. изнебуха.

sus, non visus, improvisus: сачувај ме, Боже, биједе невидовне! невиђелица, f. [vide] тмуша, баз Duntel, tenebrae: не може се ноћас ићи, невиђелица је. невиђен, а, о, pon unbebeutenbem njchein, non conspicuus [vide негледан], н. п. невиђен човјек, а тако што може свршити. невиђени, на, но, nod, nie gefeben, non visus: Да видите чудо невиђено Бјел Вилиндар усред горе Свете

невира, f. (зап.) vide невјера.

небуча, f. (у Боци) vide сестричина.
небушица, f. in ber Rebenšart: из небушице,
т.ј. изненада, vide небух. [cf. изнебу- | невирија, f. coll. [зап.] vide невјерија.
шице].
невирник, т. (зап.) vide невјерник.
нева, f. 1) hyp. v. невјеста: Млада нева воду невирница, f. (зап.) vide невјерница.
нела, Над воду се надводила - 2) cf. [vide] невирњак, m. (зап.) vide невјерњак.
златоје
невиста, f. (зап.) vide невјеста.

невиран (нёвиран), рна, рно, (зап.) vide не-
вјеран.

неваљалац, љалца, m. ein nichts würbiger Menj$, homo nequam.

неваљалица, f. ein nichtäwürbiges Grauenzimmer, femina nequam.

неваљаљство, п. (

невистачки, ка, ко, (зап.) vide невјестачки.
невистин, а, о, (зап.) vide невјестин.
невистински, ка, ко, (зап.) vide невјестински.
невистица, f. (зап.) vide невјестица.
невишт, а, о, (зап.) vide невјешт.

неваљалштина, f. bie Ridtswürbigteit, nequitia. невјера, f. (јуж.) 1) bie Zreulojigteit perfidia: |

неваљао, љала, љало, пие,, intilis [cf. Калп]: неваљао човјек.

невен, т. біе Zobtenblume, calendula officinalis Linn. [cf. жутељи]: Невен вене у градини, Ја га немам каде брати И невена да му

срце вене

невенов, а, о, н. п. лист, vоn ser calendula officinalis Linn.

невера, f. (ист.) vide невјера.

неверан, (нёверан) рна, рно, (ист.) vide невјеран.

неверија, f. (ист.) vide невјерија: Од Маџар-
ске млоге неверије

неверник, т. (ист.) vide невјерник.
неверница, f. (ист.) vlde невјерница.
неверњак, т. (ист.) vide невјерњак.
нёвесео, села, село, unfroh, traurig, moestus.
невесиљ, m. (у Боци) некаква трава од које
се метле граде, eine Art flanze, herba quae-
dam.

Невесиње, п. 1) поље у Херцеговини.

[ocr errors]

2)

село у том пољу: Књигу пише беже Љубовићу, у лијепу селу Невесињу невесињски, ка, ко, von Невесиње. невеста, f. (ист.) vide невјеста. невестачки, ка, ко, (ист.) vide невјестачки. невестии, а, о, (ист.) vide невјестин. невестински, ка, ко, (ист.) vide невјестински. невестица, f. dim. v. невеста. невешт, а, о, (ист.) vide невјешт. нёвид, m. 1) отишао невидом, т. ј. не зна се куда, пропао, er ift verjiwunben, evanuit. - 2) (у Ц. г.) некаке мале крилате бубице, које само кољу, а не виде се.

Невјере ти учинити не ћу 2) ber (bie) Treuloje, perfida, perfidus: Невјера ти уз кољено сједи

невјеран, (невјеран) рна, рно, [јуж.] treulo3, perfidus.

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

невјеста, f. (јуж.) 1) vide млада: На стидноћу као и невјеста - 2) (по југоз. кр.) братова жена, а и синовља, cf. снаха [1 и 2]: Водила сам невјесту, не бил рано ранила невјестачки, чка, чко, vide невјестински. невјестин, а, о, (јуж.) ber невјеста, sponsae. невјестински, ка, ко, (јуж.) Braut, bräutlih, nuptialis [cf. невјестачки]: Па с ње скида руо ђевојачко, На њу меће руо невјестинско невјестица, f. 1) dim. v. невјеста. - 2) (у Ц. г.) vide ласица.

невјешт, а, о, (јуж.) 1) ber e nicht vertebt, unwijens, imperitus: Од невјешта и гора плаче.

2) чинити се чему и невјешт, als wenn man nicht wüßte. невовање, п. баš Brautfein, status sponsae. невÔвати, невујем, v. impf. Braut jein, nubo, sponsa sum: Млого девовала, мало нево

[blocks in formation]

невидиш, m. in Ser Жебепßart: од невидиша. | невојка, f. (ст.) als ein himpfwort für војка невидовий, на, но, н. п. биједа, wovon man (воћка): Наранчо, војко, невојко!

nit einmal etmaš gejeђen, unporhergejehen, invi- невоља, f. біе Roth, angustia. [cf. нужда].

heltwort) Ungerathener! malus eventus: иди, недаћо једна!

невољан, љна, љно, bebrängt, sollicitus, anxius. недаћа, f. (als
невољник, т. који је у невољи, ber Debrängte,
Unglidliche, homo sollicitus, miser: Добро
дође, сужањ невољниче Даруј мене сужња

невољника

недаша, m, ber Rid tgeber, qui non dat: Сваки Даша добар даша, а недаша фидибаша. недело, п. vide недјело.

невољница, f. bie Bebrängte, Unglüdlihe, mulier | недеља, f. (ист.) vide недјеља. sollicita, misera. недељак, ька, (ист.) vide недјељак. нёврат, m. eine Wrt vieređigen hijfs baš nur | недељица, f. (ист.) vide недјељица. jtromabwärts gleitet, navigium quadratum se- | Недељка, f. (ист.) vide Недјељка. cundo flumine labens. Недељко, m. (ист.) vide Недјељко. невреме, (ист.) n. Unzeit, parum in tempore | недељни, на, но, (ист.) vide недјељни. невријеме, (јуж.) [cf. небријеме]: дошао у | Недијељко, m. (ст.) vide Недјељко: Па приневриме, (зап.) невријеме. зива стара Недијељка нёга, f. [ист.] біе Bflege, cura, cf. њега: Ој Ми- | недиља, f. (зап.) vide недјеља.

лошу, него материна недиљак, љка, m. (зап.) vide недјељак. нёгве (cf. његве), f. pl. (у Босни) vide путо: недиљица, f. dim. v. недиља. Чини ми се, негве су ми на ногу Недиљка, f. (зап.) vide Недјељка.

негда, einjt, olim. [cf. некад, некада, нигда 2, | Недиљко, m. (зап.) vide Недјељко. његда]. недиљни, на, но, (зап.) vide недјељни. нёгдашњи, ња, ње, einjtmalig, ehemalig, pristi-| [недјело, п. (југоз.) Unthat, maleficium; види

nus. [cf. некадашњи]. негде, (ист.)

негди, (зап.)

негдје, (југоз.)
неге [неђе], (јуж.))
божића.

s. v. недело.]

1) (у Сријему) an einem | недјеља, f. (pl. gen. недјеља) (југоз.) 1) ber

unbejtimmten Drt, alicubi.
- 2) (у времену) беі-
läufig, circа: негдје око

неглед, т. Каýläjfigfeit, incuria: Многи ти ту
од негледа лежи (казао Циганин идући по-
ред гробља).
негледан, дна, дно, (у Ц. г.) [cf.] невиђен,

неугледан (није на очима), von feinem njeine, non conspicuus: Ала море негледна јунака негледуша, н. п. пазарити, (у Сријему) т. ј. промијенити с ким једну ствар за другу не гледајући, ohne anzusehen, quin videas. cf. Корпазар.

него, [cf. 1 но, ного] 1) fonbern, verum: није тако, него овако. cf. [vide] већ [2]. 2)

[ocr errors]

al3, quam: волим то него ово; боље је тако него овако. [cf. неголи. 3) vide осим]. | Негован, m. Mannšname, nomen viri. неговање, п. [ист.] баз flegen, cultus. [cf. његовање].

2)

неговати, гујем, v. impf. [ист.] pflegen, curo.
[cf. његовати; vide гајити].
Негода, 1) т. Тапи нате, nomen viri.
f. Frauenname, nomen feminae.
неголи (него ли), vide него [2].
него не! (у Дубр.) дакако, freilim, utique.
Неготин, m. Stabt an zwei Štunben von ber До-
наи, ипб eben jo weit vom Zimot. За времена |
Карађорђијева у Неготину је био мали гра-
Дић са неколике куле, који је зидао Па-
сманџија.

Неготинац, нца, m. Ciner vоп Неготин.
Неготинка, f. Cine von Неготин.
неготински (Неготински), ка, ко, von Неготин.
Негош,

Негуш, m. Mannsname, nomen viri. cf. Heryш.
Неда, f. Grauenname, nomen feminae.
недарца, п. pl. dim. v. недра.

[ocr errors]

Conutag, dies dominicus, dies solis: У неДјељу која прва дође Од неђеље једне те до друге Свака се недјеља зове света недјеља, а пошто се мјесец мијени прва се недјеља зове млада недјеља, у коју жене много којешта врачају и иду на различне изворе те се купају; недјеља пак прва по Илијну дне зове се (у Боци) царица недјеља над дванаест недјеља. У народу се нашему мисли да је недјеља некака света жена, као што се и говори: света Петка недјељина мајка, а и на иконама се налазе гдјешто ове обадвије. 2) die Zeit von einem Sonntag zum andern, die Woche (in der Zeitrechnung mit und обне дана), hebdomas, septimana: ове недјеље; друге недјеље; већ је прошла недјеља дана; до двије недјеље дана. [cf. седмица 2]. недјељак, љка, m. dim. v. недјеља [2], біе 28офе, hebdomas: недјељак дана.

недјељица, f. dim. v. недјеља.

Недјељка, f. (југоз.) Šrauenname, nomen feminae. Недјељко, m. (југоз.) Mannšname, nomen viri. с. Недијељко.

недјељни, на, но, (југоз.) 1) jonntägli, diei dominici. 2) der Woche, hebdomadis. недођија, f. (fomijф) baš and Rimmerfommen, terra unde negant rediri [cf. недођин]: отишао у недођију; нек иде у недођију! недођин, недођина, m. (fomij) tabt Himmer fommen, urbs unde negant rediri. cf. недођија.

недозрео, рела, рело, unreif, immaturus. недокучљив, а, о, unerrеіmbar, quod prehendi non potest.

недоношче, чета, п. н. п. дијете, теле, nißt zu Ende getragen, vor der Zeit geboren, fetus praeсох: Искривио ноге као теле недоношче. недоскудица, f. ber langel, bie Dürftigteit, peнедоскутица, nuria. cf. [vide] оскудица.

недостајање, п. baš mangeln, defectus. недостајати, стајê, v. impf. mangeln, deficio. недостатак, тка, m. ber mangel, defectus. недостати, стане, v. pf. ermangeln, deficio. недостиж, f. 1) што није достигло, н. п. у платну. - 2) у љетини, н. п. познији клас од жита, біе ipätern, im Reifen zurüdgcoliebenen Aehren, spicae aliis tardiores. недостижан, жна, жно, im Reifen zurüdgeblieben, maturitatis retardatae, н. п. жито је недостижно, т. ј. једно високо а друго ниско нарасло, или једно зрело друго недозрело. недотка, f. платно које на обје стране није једнако сабијено.

ften.) Sott nicht fennt, ber bgötter, ignarus Dei. „Дође Звонимир незнабожац, и начини град Зворник на води Дрини, прије Риста на 800 година" (приповиједају по Зворничкој на· хији).

незнабожачки, ка, ко, ђeibnij, gentilis. незнабоштво, п. баз Deibentum, gentilitas. незнадоша, т. који се чини да не зна ништа, der sich stellt, als ob er nichts wüße, qui inscitiam simulat: Незна доше свијет поједоше. незнајша, m. ber Unwijjenbe, inscitus: Незнајшу рђа бије.

незналовић, m. vide никоговић.
1. незнан, а, o, unbefannt, ignotus.

нёдотупаван, вна, вно, unpollfommen, bejonbers | 2. незнан, f. (loc. незнани) 1) Unwijjenheit, in

an Bernunft, non integer, in primis ratione. недоход, а, о: Ти су пути недоходи, То знам дивно

нёдра, недара, n. pl. (ист.) vide њедра. недрага, f. eine ungeliebte Frau (ober auф Seliebte), amasia non cara.

недраги, m. adj. ber Ungeliebte, Unliebe, non amatus: Не дај мене, мајко, за недрага: Волим с драгим по гори одити, Глог зобати, с листа воду пити, Студен камен под главу | метати, Нег с недрагим по двору шетати

Драга моја! јеси л' се удала? Јесам драги, али за недрага, Са недрагим и чедо родила Од немила до недрага (н. п. пребија се).

нёђе [негђе], (јуж.) vide негдје. неђеља, f. (јуж.) vide недјеља. неђељак, љка, (јуж.) vide недјељак. неђељица, f. dim. v. неђеља. Неђељка, f. (јуж.) vide Недјељка. Неђељко, m. (јуж.) vide Недјељко. неђељни, на, но, (јуж.) vide недјељни. нежењен, а, о, unverheiratet, lebig, liber, caelebs. незаборављени, на, но, unvergeßlich, unvergeffen, immortalis.

незазоран, рна, рно, tabelloš, non reprehen- |

dendus.

scitia, н. п. он је то учинио у незнани. 2) лежи у незнани, Bewußtlofigfeit, animus sui non compos. [cf. бевут].

незнање, п. біє Unwiffenbeit, ignorantia. незрелице, (у Боци) н. и. отићи, полетјети, т. ј. без обзира.

незрео [нездреo], рела, рело, unreif, immaturus. неизбројени, на, но, unzählbar, innumerabilis. [vide небројени].

неймалица, f. bie etmaš nicht hat, quae non habet : У неималице било гибанице, па није дала

НИКОМ.

неймање (неимање), n. baš Richthaben, bie Entbebrung, inopia [vide неимаштина]: Неимање немир од свијета.

неймар[*], неимара, m. (ѵос. нёимаре) бег Ванmeister, der den Bau (die Mauerung) leitet, architectus [cf. 2 прото]: Слуго моја, Раде неиМаре

неимаров, а, о, beš Baumeifters, architecti. неймарски, ка, ко, Baumeifter=, architectorum. неймаштина, f. (у Ц. г.) bie Dürftigteit, inopia. cf. [немање,] неимање.

нейсказани, на, но, unfäglid, unaušjpredlid, inenarrabilis, ineffabilis, incredibilis.

1.

нејак, m. (у Грбљу) ber hwahe, debilis homo: К међи, нејаче!

незаконство, n. vide безакоње: Бено бјеше | 2. нејак, а, о, 1) {ßwah, debilis. 2) нејака

Боже незаконство

незаходни гост, т. рече се као у шали за онога који често долази, н. и. он је мој не-| заходни гост: ја сам твој незаходни гост. незван, а, о, ungerufen, non vocatus: Незвану госту мјесто за вратима.

жена, т. ј. трудна, i wanger, gravida. [vide трудан 2].

нејанушица, f. (у Ц. г.) нејак, инокосан човјек. нejâч, f. (coll.) die Schwachen (meistens von Kindern), debiles.

нејачак, чка, чко, dim. v. нејак.

незгода, f. bie Unthunlifeit, impossibilitas, dif-| нејачица, f. bie awahheit, imbecillitas: Heja

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]
« PreviousContinue »