fdlect, ober Wlter, pecus, oves. 2) (у војв.)| БРАЖЂЕЊЕ, n. baš Žurden, zo sulcare. уштројен вепар, ein verfdnittenes dwein, БРАЗДА, f. bie Žurde, lira: овај во вози из porcus castratus, cf. бравац. БРАВА, f. baš dloß, serra. БРАВАЊЕ, n. ber dafgang, incessus ut ovis est. БРАВАРИЦА, f. крух, који се у Кастелима мијеси о Божићу (као у нас чесница); тако ce за то зове, што су по њему начињени различни брави (овце, волови) а и дијете у бешици и т. д. БРАВАТИ, вам, v. impf. нћн без памети као БРАВЕЊАК, бравењака, m. ber Rrammetsvogel, БРАВЕТИНА, f. бравље месо, bas daffleifd, БРАВИЦА, f. dim. v. брава. БРАВљи, ља, љê, daf-, ovillus. БРАДАВИЦА, f. 1) bie Marze, verruca. 2) на А најпотље брадајаге Турци, БРАДАТИ, дам, v. impf. т. j. кукурузи, Dart be= munitur. БРАДАШ, брадаша, m. лонац највећи од јед-| нога уха, па има усну као браду отобоље- БРАДВА, f. Simmerart, ascia: Зачудио се, као БРАДВИТИ, Вӥм, v. impf. mit ber Ixt bebauen, БРАДВЎРИНА, f. augm. v. брадва. БРАДИЦА, f. dim. v. брада, 2ârtlein, barbula. бразде, т. ј. с десне стране, куд бразда БРАЗДИТИ, браздим, v. impf. градити бразду, БРАЈАН, m. 1) 2ruber (vertraulid zu einem Greun= Каранфиле, мој мили брајене БРАЈИЦА, m. Жапп$name, nomen viri. БРАЈОВ, а, о, без брајо, чой брајо: Ово ми је брајов дудук БРАЛЕ! Bruber! frater! BРÁHA, f. 1) das Wehr, Mühlwehr, moles. 2) eine БРАНЕговиЋи, m. pf. у нахији Ваљевској на БРАНИТти, браним, v. impf. 1) webren, defendo. 2) finbern, impedire: ко тн брани? ја не бpanum, ich bin nicht dagegen, non repugno. БРАНИЦА, f. т. ј. јабука, или крушка, gepflüc= tes, nicht herabgeschütteltes Obst, poma decerpta, non decussa. |БРАНИЧ, m. (у Ц. г.) ber efdüger, defensor. Beschüßer, БРАНИЧЕВАЦ, ёвца, m. Ciner von Браничево. БРАНИЧЕВКА, f. 1) Çine von Браничево. 2) бра ничевка муха, Golubager Müce, simulium| БРАТИНСТВО, n. bie rüberfdaft, fraternitas: reptans Gollubatzense, cf. Голубачка муха. Још к отоме златан прстен с руке БРАНИЧЕВКИЊА, f. Gine von Браничево: За залогу мојега брашинсшва, Кучевкиње и Браничевкиње Мог брашинсшва, а твога сестринства БРАНИЧЕВО, n. тако се зове Пожаревачка на- БРАТИТИ, тим, vide братимити. хија (т. ј. од Мораве па доље до Поречке БРАТИЋ, m. 1) Zrubersfohn, fratris filius, cf. ријеке и до Омољскијех планина). братанић, снновац. 2) апnšname, nomen БРАНИЧЕВСКИ, ка, ко, von Браничево. viri. БРАНКО, m. Mannšname, nomen viri. БРАЊЕ, п. н. п. кукурузно, виноградско, баз Lesen (Fechsen, Ernten), messis zeae, vindemiae. БРАЊЕВИНА, f. vide забран. БРАЊЕНИЦА, f. (у Хрв.) vide брањевина. БРАТ, m. ber Rruber, frater: Оно ми је браш А. Ко ти је око извадио ? А. За то је тако дубоко. Нити браша док не роди мајка — БРАТАНИЋ, m. (у Боци) братов син сестри, Бери војску штогод више можеш 3) faßen, capere: Златна купа девет бере литар’ жито. БРАТИЈЕНЦИ, братјенаца, m. pl. (ст.) vide браћинци: Ћути нејак царевић Урошу, Ћути д’јете ништа не бесједи, Јер не смије од три брашијенца, Брашијенца три Мрњавчевића БРАТИМИТИ, Мӥм, v. impf. молити кога да буде брат, brübern (bitten baß einer mein ruber fei), fratrem te saluto. БРАТИМЉЕЊЕ, n. baš Xrübern, appellatio fratris. Свети Јован кумство и брашимсшво БРАТИЧИНА, f. (у Сријему) висок коров по БРАТЈА, f. (у Босни по варошима) vide браћа : Јунак Стојан за брашску примно У тебе ме брашска не поможе — БРАТСКИ, ка, ко, brüberlid), fraternus. БРАТСТВЕНИК, m. (у Ц. г.) један од братства, н. п. убно ми је једнога брашсшвеника, убили га његови брашсшвеници, ein Mitglieb Des братство, membrum чой братство. cf. братствењак. БРАТСТвењак, братствењака, m. (у Ц. г.) vide братственик. БРАТство, п. 1) vide братинство. 2) (у Ц. г.) нахије се дијеле на племена, а племена на братства, Familie, familia; људи од једнога братства имају једно презиме и славе једно крсно име, и тако су сви као од једнога рода: Јако братство брзо заплеће. БРАТУЧЕД, m. брат од стрица, Befdmifterfinb, patruelis: првобратучеди, то су од два брата дјеца; а другобратучеди, то су дјеца првобратучеда. Он је мени брашучед н ја сам њему брашуҹед. БРАТУЧЕДА, f. сестра од стрица, Вefdmifter= finb, soror patruelis. БРАТУЧЕДОВ, a, o, bem Sefcwifterfinb деђörig quod patruelis est. БРАЋА, f. (coll.) bie Wrüber, fratres. БРАЋИНЦИ, браћинаца, m. pl. (ст.) Brüber, [БРБЉАТИ, љам, vide брблати. fratres: Ти имадеш девет мили брата, Ти поведи девет браћинаца БРАЦИН, a, o, bes браца, fraterculi. |БРБОЉЕЊЕ, П. basdnalzen, labrorum crepitus. БРБОЉИТИ, љим, v. impf. кад свиња по води као једе, {dynalzen (vom Schweine wenn es im Waffer durchsucht und frißt), labris crepare. тражи што И БРБОСАТИ, брбошем, v. pf. (у Рисну) meinenb fagen, dico flens. БРБОТАЊЕ, n. vide брблање 2. БРБОТАЊЕ, П. verb. v. брботати. БРБОТАТИ, брбоћем, v. impf. fprubelnben da БРАЧЕ, брача, f. pl. (у Боци) винова комина, кад виче, и патка и гуска кад се загњури БРАЧКИ, ка, ко, von Брач. БРАШАНИЦА, f. (у Херц.) vide брашњеница: БРАШАНЧЕВО, П. bas Grobnleidnamsfeft (ber Ra farinaceus. БРАШНАР, брашнара, m. ber Mänòler, qui farinam vendit. BPÀIшHAPA, f. 1) Mehlkammer, penus farinaria. 2) (у Сријему) bie Urreftfammer ber Geiftli chen, carcer sacerdotalis (weil es ehemal eine Mehlkammer war). БРАШНАРКА, f. bie Mebländlerin, quae farinam БРАШНЁНИ (брашнени), на, но, н. п. торба, БРАШЊЕНИК, брашњеника, m. (у Ц. г.) vide - Сигурај ми лака брашњеника А. Што ти је у торби ? Па спремише лаке брашњенице БРБліЊЕ, n. 1) vide блебетање. 2) bas фпер= pern, crepitus. БРБЛАТИ, лам, 1) vide блебетатн. 2) фиорреrn, БРБЉАВ, а, о, који много брбља, plapperhaft, БРБЉАЊЕ, n. vide брблање. БРБОТАТИ, брбоћем, v. impf. vide брблати 2. БРБУКАТИ, брбучём, vide брботати. БРБУЧИТИ, брбучим, v. pf. тумарити у што руком или главом, fdnell binein fabren, immitto manum. врв, f. vide брвина. БРВЕНИК, m. зидине од старога града, близу Студеницу испод Брвеника Брвина, f. даска, или греда,, што се метне преко воде, да само људи могу прелазити, der Steg, ponticulus. Бӗвљив, а, о, н. п. овца, т. 3. болесна, па све остаје од осталијех оваца и понајвише се обрће у наоколо, и тако врлуда док не цркне. Говори се да никаква звјерка не ће на брвљиву овцу (ни на живу ни на мртву). БРВНАЊЕ, n. as Zufbalfen, tignorum, trabium superpositio. БРВНАТИ, нам, v. impf. aufbalfen, trabes trabibus superponere. |БРВНАШ, брвнаша, m. (у Хрв.) коњ, који је као плосан, cf. дашчак. Брвно, n. (gen. pl. брвана) ber Malfen, tignum, trabs (ein Brett an drei Finger dick). БРГљало, m. човјек који бргља, ber fcinell unb unverständlich spricht, blatero. БРГЉАЊЕ, п. дas fanelle unverftänblide Epre= chen, blateratio. БРГЉАТИ, љам, v. impf. говорити брзо да се не може разумјети, fdnell uno unverftänb= lid fpreden, blatero: Бргља као јаре на лупатку. БРГО, (по источним крајевима Србије) vide Брго другом за бијела уста |БРДА, n. pl. Gegent an ber Grenze gegen Mon= БРДАрев, а, о, bes Beberblattmaders, ejus qui БРДЕЉАК, љка, m. dim. v. брдо. БРДИЛА, n. pl. am Beberftuble baš, morin баз брдо 2) ftent. cf. оглобје. БРДИНА, f. augm. v. брдо: И слепачки торбетина Брдо, n. (pl. брда, gen. брда) 1) ber Serg, mons: 0 Илија Брдској земљи главо БРДӰн, брдуна, m. (у Боци) два грозда на једној лози осјечена. БРЂАНИЈА, f. coll. v. Брђанин: Поведи ми Брђанију листом — Послаћу ти другу и преслицу, Себи зове Брђанске кнезове БРЁ! interj. imperandi: дај бре! камо бре! ајде бре! БРЕБЕРИНА, f. Urt Pflanze, herbae genus. БРЁКАТИ СЕ, кам се, v. r. impf. žu jemančen бре fagen, imperiose dico, dico бре! БРЁКИЊА, f. 1) ber Operberbaum, sorbus torminalis Linn. 2) die Frucht davon, sorbum. БРЁКИЊОВ, а, о, н. п. дрво, лист, vom perber= baum, sorbi torminalis Linn. БРЁКТАЊЕ, n. badnauben, anhelatio. БРЕКТАТИ, брекћем, v. impf. fdnauben, anhelo, cf. дахтати. БРЕМА, f. (око Книња) као плоска за воду (од дужица), Urt platte bölgerne &lafce, vasis lignei genus. БРЁМЕ, мена, п. 1) bie ürbe, onus. 2) (у Боцн) жена с бременом, т. ј. трудна, fdwangere Frau, gravida. Брёменит, а, о, н. п. жена, {dwangere Grau, gravida. cf. трудан. БРЁМЕНИЦА, f. уска а дугачка вучија, тако да се може ласно носити на рамену или двије натоварити на коња, Eragfaß, dolium portatile. БРЕМЕНОША, f. (у Ц. г.) ко носи бреме, бес Eaftträger, bajulus. Бременоше носе највише сухе укљеве с Ријеке у Котор. БРЕНЦЕ, цета (ца), п. (у Гружи) ber Glođen= idywengel, pistillum campanae, cf. звечак, клатно. БРЁСКВА, f. (pl. gen. бресака) 1) Pfirfidbaum, amygdalus persica Linn. 2) die Frucht davon, malum persicum. cf. прасква. БРЕСКВИЦА, f. dim. v. бресква. БРЁСНик, Бресника, m. брдо на лијевој страни Ибра близу Ђакова. БРЁГАВА, f. Вода која извире под планином Хргудом (у Херцеговини) и протјечући испод града Стоца око четири сахата од свога врела у Габели утјече у Неретву, ein luß in Serzegovina, fluvius hercegovinae. БРЕГОВИТ, а, о, (ист. и јуж.) bügelig, clivosus. БРЕГОВО, n. 1) Dorf am linken Ufer bes Zimof. 2) Ruinen einer Stadt am rechten Ufer des Timok, dem Dorfe gegenüber. БРЁГОВСКИ, ка, ко, vor Брегово. БРЕГЎНИЦА, f. bie Mauerfdyralbe, hirundo mu-| БРЕСТОВИНА, f. (ист. и јуж.) Шlmenbolj, lignum raria. БРЕСТ, бреста, m. (ист.) vide бријест. БРЕСТОв, а, о, (ист. и јуж.) ulmen, ulmeus. БРЕСТОВАЦ, овца, m. (ист. и јуж.) Wlmftab, baculus ulmeus. БРЕСТОВАЧА, f. (нст. и јуж.) Ulmftoc, fustis ulmeus. ulmeum. Пушке брече, а јунаци јече – БРЁЧИТИ, ЧИМ, v. impf. о земљу лупити, žu 23oben merfen, projicio. БРЁЗИК, брезика, m. ber irfenwalb, betuletum. | БРЕША, f. eine Wrt Glinte (von Brescia), sclopі БрёзнЋ, m. eine junge Mirfe, betula alba. БРЁЗИЦА, f. dim. v. бреза. Брёзов, а, о, birfen, betulinus. БРЁЗОВАЦ, овца, m. linus. irfenftab, baculus betu БРЁЗОВАЧА, f. ber irfenftod, fustis betulinus. БРЁЗОВИНА, f. irfenbel;, lignum betulae. БРЁКАЊЕ, п. баз бре fagen, imperatio per vo-| cem бре! species, cf. брешакиња, брешка : Пуна ми је бреша о рамену — БРЕШАКИЊА, f. (у Ц. г.) vide бреша: А у руке држи брешакињу БРЁШКА, f. vide бреша: Танку брешку држи преко крила A Довати брешку по сриједи БРЕШЋЕ, п. (ист.) vide бријешће. БРЕШЧИЋ, m. vide брежуљак. БРЖАЈ! pl. бржајте! кад се ко зове куд на|БРИБИР, Брибира, m. зидине (у селу тога брзу руку, fomm fcnel, propera: Бржај к мене ако Бога знадеш БРЖЕ, adv. vide брзо. имена) у Далмацији између Бенковца и Скрадина: говори се да су ту сједили Зубики или Субики, потоњи Зрињски. БРЖЕ БОЉЕ, fo fdnell als möglid), quam citis-|БРИВАЊЕ, п. бријање. sime: како га угледах, а он се брже бо- |БРИВАТИ, вам, v. impf. (у Ц. г.) vide бријатн. БРИГ, m. (зап.) vide бријег. БРИГА, f. Gorge, cura. ље сакри. БРЖЕЊЕ, п. баš pornen, incitatio. Брз, брза, зо, (брзи, за, зо, comp. бржи) {dnell, citus. Брзак, брзака, m. 1) (у Ресави) vide брздица: БРЗА ПАЛАНКА, f. töbtden an ber Donau zwi БРИГОвит, а, о, (зап.) vide бреговит. бридим, v. impf. juđen, pruБРИДЈЕТи, (југоз.) (rio : бриди ми нога. БРИЂЕТИ, (јуж.) БРИЖАН, жна, жно, beforgt, sollicitus. Немој се за то брижиши БРЗАТИ, зам, v. impf. cilen, festinare in opere | БРИЖљив, а, o, forgfältig, sollicitus. faciendo. БРИЖЊАЧА, f. (зап.) vide бријежњача. БРЗАЦ, бреца, m. (у Ц. г.) ber dnelle, homo БРИЖУЉАК, Љка, m. (зап.) vide брежуљак. velox: Но све бреца и љута бојника — БРЗДИЦА, f. vide брзица. БРЗЕЉ, m. (у Славонији) тица плава a ПО БРЗИНА, f. bie dnelligfeit, velocitas. БРИЗГАЊЕ, n. baš Unbäufen ber Wild, im Eu= БРИЗГАТИ, Гам, v. impf. н. п. крава, овца, коза, БРИЗНУТИ, бризнем, v. pf. bervorftürzen (?), ргоrumpo in lacrimas: бризну плакати, т. ј. у један пут заплака. БРИЈАЊЕ, n. baš Darbieren, tonsio. БрзиЋ, брзића, m. ber dnelle, homo velox, cf. | БРИЈАТИ, бријем, v. impf. babieren, tondere. cf. брзац: брэйка и младића! (кад се напија). бривати, брнчити. incitare. БРЗИЦА, f. вода, гдје тече брзо преко камења, БРИЈАЋИ, ћа,ће, н. п.бритва, Marbier-, tondendo. telle im Bade, mo er fanell über Riefel ba= |БРИЈАч, бријача, т. бријаћа бритва, даšars bin rinnt, locus ubi flumen per silices de-|БРИЈАЧИЦА, f. (biermeffer, novacula, cf. properat. cf. брзак, брздица, брскут, слап. устра. Брзо (брзо), adv. 1) fdnell, cito. 2) bald, brevi : дођи брзо; брзо ће он доћи. comp. брже. БРЗОВАТ, а, о, у пјесми мјесто бра: У њега су коњи брзоваши citus venator: -- БРИЈЕГ, m. (pl. брегови, брегова, бреговима) (јуж.) 1) Sügel, collis. 2) baš Ufer, ber Main, ripa. БРИЈЕЖЊАЧА, f. (јуж.) ископана у бријегу пећ за хљеб, ein Dergofen, furnus subter raneus. БРИЈЕМЕ, бремена, н. (у Дубр. и по околини) vide вријеме : Ајд' из двора, првијенче, бријеме ти је — БРИЈЕСТ, бријеста, m. (јуж.) ber Wlmbaum, ulmus campestris. БРИЈЕШЋЕ, n. coll. v. бријест, bie umbäume, ulmi campestres. БРИНУТИ CE, нём се, у. г. impf. Gorge baben, sollicitum esse: не брини се ти ништа за To, laß dir dafür keine grauen Haare wachsen. cf. брижити се. У њега су ртн брзо ловци БРЗОПАЛАНАЧКӣ, ка, ко, von Брза Паланка. БРЗОПАЛА́НЧАНИН, m. човјек из Брзе паланке. БРЗОПЛЕТ, m. 1) eine Hrt in Gile geflodytenen Saunš, sepis species tumultuariae. 2) човјек који не пази шта ради, него све на пречaш, unüberlegender Mensch, homo praeceps. БРЗӦРЕК, а, о, (у Ц. г.) који брзо говори не мислећи шта, па рекне што рђаво, ber fid im Meben übreilt, linguae praecipitis: брзорека пун гријеха (браорека мјесто бр30-|БРИСТОВАЦ, овца, m. (зап.) vide брестовац. реки ваља да је према гријеха). БРЗОЋА, f. vide брзина. БРИСТ, бриста, m. (зап.) vide бријест. БРИСТОВАЧА, Ғ. (зап.) vide брестовача. |