Page images
PDF
EPUB

некад, vide негда. [cf. никад (никада) 2, ње- Немадија, f. (ист.) vide Њемадија.
некада, кад].

некадашњи, ња, ње, vide негдашњи.
некакав, ква, кво, irgenò einer, quidam. [cf. не-
каков, нечесов, њесечов].
некако, 1) irgens wie, quodammodo.

[ocr errors]

2) им, berum, circa: то је било некако око божића; сад је некако година. некаков, а, о, vide некакав. некамо, (у Ц. г.) vide некуд.

немалац, маоца, m. ber Dürftige, inops.
немало, (не мало, мало не) beinaße, prope: ја

сам немало као и ти велик.

немање, п. vide [немаштина] неимање. немар, m. die Sorglosigkeit, Nichtachtung, Ver. немарење, п. nakläjjigung, negligentia. [cf. неатост, немарљивост, немарност].

немариш, m. Danš ohne Gorge, negligens. cf. небрига.

немарљив, а, о, jabrläßig, negligens. [cf. бес

неки, ка, ко, [cf. ники, њеки] 1) ein gewißer, certus quidam. тужан]. 2) einer, aliquis : неки плати, неки не плати. 3) то без неке | немарљивац, йвца, m. ein fabrläßiger Rеіф, није, т. ј. није без особитога узрока. homo negligens.

нёкмоли, vide камоли: Ја га не бих ни за слугу | немарљивост, немарљивости,

млада, А некмоли за мог господара

немарност, немарности,

2.

[ocr errors]

f. vide немар.

неко, некога, јеmans, aliquis [cf. нетко, 2 нико 2, | 1. немати, f. біе Unmutter, non-mater: Ви кажите њеко]: неко лупа на вратима. неколика, т. ј. мање од пет, einige (für баз | männliche und sächliche Geschlecht, bis fünf ausschließІі) [cf. неколике]: неколика човјека, неколика повјесма; а од четири даље говори се неколико с род. мн. у сва три рода, н. п. неколико људи, неколико повјесама, не

колико оваца.

неколике, т. ј. мање од пет, einige (bis fünf ausschließlich, für das weibliche Geschlecht). неколике жене, неколике паре, и т. д. сf. неко- |

лика.

нематери мојој
немати [нејмати], немам [нејмам], v. impf. 1)
nicht haben, non habeo. 2) нема вина,
ift fein Sein ба, deest: нема га код куће;
нема ништа. 3) немам куд: Нема куде
Комнен барјактаре

--

немати се, нема се, v. r. pf. cf. имати се [2], nicht auf die Welt kommen, non nasci: Hema дC се једно мушко чедо, Но с имаде једна змија љута

Немац, ица, m. (ист.) vide Нијемац. Немачка, f. adj. (ист.) vide Њемачка. неколико, einiges (mehr als vier), aliquantum: немачки, ка, ко, [ист.] vide Њемачки. неколико људи. [cf. николико 2, њеколико]. | немети, мим, (ист.) vide нијемљети. неколицина,

неколициња, (у Боци) f. Ginige, aliquanti.

немилице, обиe Shonung, unbarmherzig, misere: ударио га немилице, троши новце немилице. некрст, f. (coll.) (у Ц. г.) біе Ungetauften, non | немило, unlieb, ingrate: Немило је Петар доbaptizati.

некрштени дани, тако се зову они дани од Божића до Крстова дне. cf. караконџула. некрштеник, штеника, m. ber nicht getauft ift, non baptizatus.

нектеша [нехтеша], f. (ист.) cf. [vide] нехтјеша.

зиваше, Немило се Јока одзиваше немилост, немилости, f. bie Ungnabe, offensa. немилостив, а, o, unbarmherzig, immisericors. немио, ила, ило, unlieb, unangenehm, ingratus: од немила до недрага; А да видиш немила састанка Јесу л', брате, ране од видања, Ил' су, рече, од смрти немиле

некћеша, f. (у Боци) vide нехтјеша: Немогоше | нёмир, т. біе Unruhe, inquies. поједоше, А некћеше све попише.

некуван, а, о, vide некухан: С једне стране пређа некувана

некуд, ( irgenowohin, aliquo. [cf. никуд (нинекуда, куда) 2, некамо].

нёкум, m. ber Unpathe, non-кум.

нёмиран, рна, рно, unrubig, inquietus [cf. прњицав]: Мирно срце Бога моли, А немирно сузе рони.

нёмирко, m. ber Ин-мирко, cui nomen Мирко

male convenit.

немити, мим, (у Сријему) vide немети.

небухан (сf. некуван), а, о, ungefodht, non coctus. | Немица, f. (ист.) vide Њемица. нелагод, f. біе Bejdßwerlidhfeit, incommodum: кад | Немичина, f. augm. v. Немица. човјек остари, онда дође на њега свака не- | Немичица, f. dim. v. Немица. лагод (н. п. кашаљ и шљепота).

нелагодан, дна, дно, matt, unраß, languidus: нешто сам нелагодан.

нёловни, на, но, nicht zurag gehörig, non enaticus: Пођи с Богом, мој соколе неловни нељубак, љупка, љупко, unliebli, non amabilis: Једни веле: нељуйка је рода

немљење, п. (ист.) vide нијемљење.
немогоша, f. (у Боци) који (каже да) не може,
der sich stellt als ob er nicht könne, qui se non
posse dicit: Немогоше поједоше, А некеше

све попише

немој, немојте, nit bo, noli, nolite, cf. мој: Душе наше губити немојмо

нёљуди, m. pl. біе Unmenfchen, monstra hominum. | немота, f. (ист.) vide њемота.

нём, нема, немо, (ист.) vide нијем.

[нема, impers. v. 2 немати; cf. јоктур.]

немотан, а, о, ungebajpelt, non glomeratus: C Друге стране конци немотани

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors]

неопера, f. [фmußiges Frauenzimmer, mulier squalida. [cf. неопраница].

неопран, а, о, ungewajen, illotus: Седам кућа, девет бунарева, И још су им Жене неоИране

нешто немогу. немоћник, немоћника, [немотњик] m. ber Aranfe. | неопраница, f. vide неопера. aegrotus, cf. [vide] болесник: Немоћник мало | неопранштина, f. ber Šmuş, bie Unreinlißfeit,

једе, а много троши.

немоћница [немотњица], f. vide болесница.
немушти језик, m. (ист.) vide њемушти језик.
Немчадија, f. (ист.) vide Њемчадија.
немчање, п. (ист.) vide њемчање.
немчати, чам, (ист.) vide њемчати.
Немче, чета, п. (ист.) vide Нијемче.
пемчење, п. (ист.) vide нијемчење.
Немчина, f. augm. v. Немац.

[ocr errors]

immunditia: изједе га неопранштина (кад ко дуго кошуље не мијења).

неотесан, а, о, ungehobelt, rudis (jagt man einent Menschen), horridus.

неотице, vide нехотице.

непело, п. (у Бачк.) отишао у непело, т. ј. гдје се не пјева, без трага, пропао.

непик! 1) cf. пик. 2) непик не! wirs nichts daraus, non me decipies.

непик повре! (у Бачк.) кад дијете у игри не

погоди гдје би требало, па би хтјело по други пут да гађа, и значи да по други пут није слободно.

чеповољан, љна, љно, unwillfommen, ingratus. неповољност, вољности, f. Діßvergnügen, molestia.

немчити, нёмчим, (ист.) vide нијемчити.
немчити се, немчим се, (ист.) vide нијемчити се.
нена[*], f. vide мајка (по Босни, особито код
Срба Турског закона): Ој старице, Османова
нено! Узми мене за Османа твога
ненавидети, дим, (ист.) vide ненавидјети.
ненавидети се, димо се, (ист.) vide ненавидјети се. | неповрат, m. у овој пословици: Неповрат кола
ненавидити, дим, (зап.) vide ненавидјети.
ненавидити се, димо се, (зап.) vide ненави-
дети се.

ненавидјети, дим, v. impf. (југоз.) haffen, odisse.
cf. [vide] мрзити [1].
ненавидјети се, димо се, v. r. impf. (југоз.)
einanber bafjen, alius alium odit. cf. мрзити се. |
ненавидник, т. ber Daffer, osor. cf. варица [1].
ненавидница, f. bie Dajjerin, osor. cf. варица [1].
ненавидост, ненавидости, f. (у Боци) бег Дав,
odium. cf. [vide] мрзост.
ненавиђење, п. baš Pajjen, odium.
ненавиђети, видим, (јуж.) (у Ц. г.) vide пена-
видјети.

ненавиђети се, видимо се, (јуж.) (у Ц. г.)
vide ненавидјети се.

Нёнад, м. Таnn name, nomen viri.
ненадан, дна, дно, (у Ц. г.) nnberhofft, inspe-
ratus: Ненадно те грдило нашло! Откуд
књига, огњем изгорјела ! Што је тако смртна
и ненадна

ломи (т. ј. кад човјек не ће да се повраћа, него хоће све у један пут да понесе). непогодан, дна, дно, unvertragfam, importunus [cf. мучан]: Сватови се браћа погодише, Но имаду непогодна друга, А на коњу злосретну ђевојку

неподоба, f. (у Хрв.) баз Индеђeuer, monstrum:
неподобо једна!

непознат, а, о, unbefannt, ignotus.
непокоран, рна, рно, ungehorfam, miber[penjtig,
dicto non audiens. [vide непослушан].
непокорност, корности, f. ber Ungchorjam, ino-
bedientia.

непоменик, меника, m. т. j. [vide] пришт, Си-
phemismus für eine gefährliche Beule, tuberis ge-
nus (по).

непоменица, f. (у Рисну) уз часне посте говори се мјесто змија, јер кажу: колико је год пута у вријеме часнога поста ко поименце спомене, толико ће је пута онога љета видјети. непоменуше, f. pl. 1) некаке красте на дјеци, eine Art Kinderblattern, variolae quaedam. [vide оспице]. - 2) некаке бубине у дјеци [дјетиње глисте, ber Spulmurm, ascaris lumbricoides]. непослушан, шна, шно, ungehorfam, dicto non audiens. cf. непокоран.

непостојан, а, о, unbeftänbig, inconstans. cf. [vide] превртљив.

ненадно, (у Боци) vide изненада. ненасит, m. ber Rimmerjatt, insatiabilis. неначета вода, f. вода од које нити је ко пио ни за што друго узимао како је донесена у кућу. Неначету воду употребљавају бајалице у различнијем бајањима око болеснијех људи и за пиће и за умивање. ненин, а, о, vide нанин. ненути се, ненем се, v. r. pf. in ber Rebenßart: што ми ти се нену гонену, beim lufjtellen eines | неправда, f. баз Unrest, injuria. [cf. зулум]. Rätbjels; у Рисну, а по другијем мјестима | неправедан, дна, дно, ungeredht, injustus. говори се: што ми ти је за што?

необика, f. (у Дубр.) што је човјеку необично, die Ungewohnheit, insolentia.

непочин-поље, у овој загонеци: Мртви живога носе преко непочин-поља.

неправедник, m. ber Ungered te, homo injustus. неправо, unreat, ungereht, iniquum. [cf. грбаво 2]. непрестани, на, но, unaufhörlidh, assiduus.

непрестано, unaufhörlidh, continuo. [cf. дурмак, | несан, сна, т. біe laflofigfeit, insomnia: На једнако 2]. несан се бјеше њему дало непријатељ, т. ber Seins, inimicus. [cf. душман, несвест, f. (ист.) vide несвијест. Душманин, злотвор].

непријатељски (непријатељски), ка, ко, feinolid, inimicus. [cf. душмански].

непријатељство, п. bie Beinòjhaft, inimicitia. [cf. Душманлук].

несвестица, f. (ист.) vide несвјестица.
несвијест, f. (јуж.) біе Dhnmaht, deliquium ani-
mae, syncope [cf. несвјестица]: пао у не-
свијест.

несвист, f. (зап.) vide несвијест.
несвистица, f. (зап.) vide несвјестица.

неприлика, f. 1) baš Ungleidhe (3. 3. aft uns jung), inaequalis: Ја сам ти се јунак оженио, Удо- | несвјестица, f. (јуж.) біе Дђumaht, deliquium вицом мојом неприликом 2) Ungelegenheit, incommodum.

непромјенит, а, о, unverånberli, constans, non mutabilis: дуговјечно непромјенито! (кад се што честита). cf. стасит.

непце, n. vide небо 3.

Hépa, f. hyp. v. Неранџа 3.

animae. cf. [vide] несвијест.

несвојтљив, а, о, који не мари за својту, ber kein Gefühl für die Seinigen hat, qui suos non

curat.

1. несит, f. Rimmerjatt, insatiabilis.

2. несит, а, о, unerjättlidh, insatiabilis: ало несита!

нёрад, m. пропао с нерада, bie Unthätigteit, de- неситост, неситости, f. bic Unerjättlichfeit, insasidia. [cf. нерадња]. tiabilitas.

sulsus.

1. нёрадин, m. ber Saulenjer, Wrbeits[heue, piger. | несквернаја, ein Sebet weldhes mit biejem Sorte [2. Нерадин, т. село у Сријему; види s. v. anfängt: Колико му је чело, могао би ненамастир.] сквернаја на њему написати. нерадња, f. vide нерад. нескладан, дна, дно, unverträglid, insociabilis. нерадосан, (сна, сно, freubenleer, voluptate carens: | несклапан, пна, ино, н. п. говор, ungereimt, inнерадостан, Код мојега нерадосна војна, нерадост, нерадости, f. bie Greubenleere, defectus | несклапно, adv. 1) ungereimt, insulse. - 2) неvoluptatum: Мени младост у нерадост прође неразуман, мна, мно, unver[tänbig, imperitus. меранча, [*] f. [cf. наранча 1, наранца] 1) біе неранца, Pomerange (ber Baum), citrus aurantia Linn.: Заспала госпођа Под жутом неранзлом 2) (die Frucht), malum aurantium. [Heрanya] Frauenname, nomen feminae. нераст, m. ber Cher, verres. cf. вепар. нерастовит, а, о, niot perjonitten (von einem

Schwein), non castratus.

склапно говори какав језик, т. ј. не зна га
добро, gebromen. cf. натуцати.
нёсладак, слатка, слатко, unjüß, indulcis (?).
нёслан, а, о, ungejalzen, insulsus. [cf. луд 4].
|неслога, f. біе wietraht, discordia. [cf. раздор].
несложан, жна, жно, uneinig, discors.

несмелица, f. (ист.) | der nicht wagt, qui non
несмилица, f. (зап.)
несмјелица, f. (јуж.) audet.
неснага, f. (у Хрв.) vide нечистота.

нередов, нередова, m. (у војв.) vide мередов. | нёсносан, сна, сно, unerträglid, intolerabilis. Неретва, f. 1) Sluß in ber Berzegowina, fluvius | неспавање, п. bic dilaflojigteit, insomnia, vigiHercegovinae. 2) Gegend an der Mündung des selben Flußes.

нереца, f.: Посјече ми три нереџе златне

lia: боли ме глава од неспавања.

неспор, а, о, н. п. хљеб (који се брзо троши),

nicht lange dauernd, non durans.

нерод, m. у загонеткама: Ја сједим на нероду | несретан, тна, тно, vide несрећан. коњу; пуштите ми сина, материна мужа. несретник, m. vide несрећник.

На нероду јаше, испорена води; дајте ми | несретњић, m. (ст.) ber Unglüdsjohn, adversae

сина, материна мужа.

Неродимља, f. вода и село око 5 сахата од

fortunae filius: Југовићи Божји несретњићи! царево благо затомише И у црну земљу

закопаше

неродица, f. Unfruchtbarfeit, sterilitas: Обратиће | несретњица, f. vide несрећница.

Призрена к истоку.

за мном неродица

[ocr errors]

неројка, f. кошница (са челама) која се преко

несрећа, f. баš Unglüd, infortunium. [cf. 1 нерука, удес]: несрећо једна (al

himpfwort). цијелога љета не роји, Bienenjdhwarm, welcher | несрећан, һна, ћно, [несретан, тна, тно, 1)] den ganzen Sommer nicht schwärmet, apes fetum unglüdlidh), infelix. cf. удесан [2], узрочан. non emittentes. [- 2) vide јадан].

infelix.

нероткиња, f. н. п. жена, јабука, крушка, біе несрећник (cf. несретњик), m. ber Unglüdlihe, Unfruchtbare, sterilis. [cf. штиркиња]. 1. нерука, f. баs Unglüd, fortuna adversa [vide| несрећа]: До подне је Турска рука била, А од подне обрну нерука

[merged small][ocr errors][ocr errors][merged small]

нестајање, п. баз издеђен (3. 23. без Beins, ber Waare), defectus.

Каш? (кад се ко понуди чиме па неко други рече да он то не ће).

нећати се, неһам се, v. r. impf. auflagen für fid), repudio, recuso.

нећачица, f. dim. v. нећака: Ал' говори ујна некачици: Пођи с Богом, моја нећачице

нестајати, стајê, v. impf. aušgehen, deficio. нестати, нестане, v. pf. чега (у Ц. г. mit бет Hominat.) 1) н. п. новаца, вина, брашна, добра, правде и т. д., ausgehen, зu mangeln anfangen, deficio [cf. помањкати 2, понестати, нећнати се, нећкам се, v. r. [im]pf. [dim. v. преманкати, прекинути 3, претргнути се 2, нећати се].

[ocr errors]

премаћи (премакнути) се]: Неста вина, неста | неко, m. ber nicht will, qui non vult: Ако не ће разговора; Неста блага, неста пријатеља неко, а оно ће хоћо.

[ocr errors]

2) н. п. нестало ми коња, овце, аббанбен | [неугледан, дна, дно, vide негледан.]

fommen, amitti. 3) пола ме је нестало н. неўгодан, дна, дно, nicht fo, wie es fein follte, п. од страха, minben, tabesco.

несташа, f. ber logang, defectus, cf. [vide] нестадак: У несташу људи и Бећир суди. несташан, шна, шно, muthwillig, petulans; unrubig, irrequietus. [cf. ашаријаст]. несташица, f. (у Боци) vide [нестадак] неУ несташицу људи и Станиша суди. несташко, m. несташно чељаде, бer Unruhige, irrequietus.

сташа:

нестера, f. (у Далм.) vide нећака.
нести, несём, (ст.) vide носити, cf. нети: Млада
нева воду нела, Над воду се надводила
Нестопољац, пољца, m. Ciner von Нестопоље.
Нестопоље, п.: У питому Нестопољу твоме
нестриљив, а, о, ungebulbig, impatiens.

нестрпљивост (нестриљивости), f. [Ungebuls,

impatientia].

nicht recht, minus recte constitutus.

неук, а, о, н. п. човјек, unerfahren, imperitus,
KOш, nicht abgerichtet, equus non condocefactus.
неўљудан, дна, дно, unartig, ineptus.
неумеће, п. (ист.) vide неумијеће.
неумивеница, f. чаша ракије, која се попије
у јутру још док се човјек није умио: Не-
уживеница и уморница најбоље пристају.
неумијеће, п. (јуж.) die Unwissenheit, ig-
неумјештина, f. (у Ц. г.) norantia: Да ли је
то суђење или је неумијеће?
неўредан, дна, дно, nicht orbentlich, male consti-

tutus.

неучан, чна, чно, (у Боци) ungeleýrt, indoctus. нефаљ, (у Боци) іn ber Rebenšart: у нефаљ, vide

нехотице.

нехај, m. Паштровски (сад пуст) град близу

Жељезнице, сад под Турцима. cf. Хај.

несуђени, на, но, nicht beftimmt, non destinatus нёхаран, рна, рно, (у Дубр.) unbantbar, in

(connubio).

gratus.

несуђеник, несуђеника, m. ber Richtbejtimmte, non | нехотице [неотице], ofne ju wollen, ingratiis. destinatus (sponsus): Вјерениче, мој несуђе- [с. гријешком, нефаљ, уфал].

ниче

[blocks in formation]

нетјак, m. (у Хрв. и по оближњим крајевима Босне) vide нећак. сf. родјак.

нётко, некога, vide неко. [cf. нитко 2, њетко]. нётом, (по зап. кр.) faum, simul atque. [vide] тек [1], cf. истом, само.

|

нехтеша, f. (ист.)
нехтиша, f. (зап.)

онај који (каже да) не he, der nicht zu wollen anнехтјеша, f. (југоз.)) gibt, qui se nolle dicit. cf. [нектеша,] некћеша.

Нечаја, f. luß in ber Поцерина. cf. [1] двориште.

нечастиви, вога, m. каже се мјесто ђаво (да му се име не би споменуло), бег Вöje (Zeufel), саcodaemon. [vide ђаво]. У Грбљу гдјекоји уз ову ријеч још пљуну на лијеву страну и реку : , тамо да га је анаћема!“ а и у осталијем крајевима често се послије нечастиви рекне: ,анате га мате било!" Не попусти, Боже, области нечастивоме и некрштеноме! (кад се моле Богу).

[ocr errors]

нечесов, а, о, (у Херц. и Ц. г.) vide некакав.
нечиј, чија, чије, irgenò emanós, alicujus.
1. нечист, f. ber Unflath, stercus [vide говно];
нахранити кога нечисти (т. ј. рећи му да једе
r....).

нећак [нетјак], m. ber hwefterfohn, Reffe, ex sorore nepos. Нећак је само ујаку, а теци је само сестрић: Вргао се нећак на ујака нећака, f. bіе Хo$ter ber dhwefter, Richte, ex sorore neptis. [cf. нестера]. Нећака је само ујаку, а теци је само сестрична. нећакин, а, о, ber Rite, neptis. нећаков, а, о, без Reffen, nepotis. нећање, п. баз Hus[hlagen (für fich ober tatt eines | нечистоћа, des. [cf. неснага]. anbern), repudiatio, rejectio (suo vel alius no-нёчовек, m. (ист.) vide нечовјек. mine). нечовештво, п. (ист.) vide нечовјештво: И види ти до три нечовештва

2. нечист, а, о, unrein, immundus. [cf. пексин]. нечистота, f. bie Unreinlichfeit, immunditia, sor

нећати, неһам, v. impf. auslаgеn іn еінез ап-
Sern Mamen, repudio pro altero: што га не- нечовик, m. (зап.) vide нечовјек.

ВУКОВ РЈЕЧНИК

23

нечовиштво, п. (зап.) vide нечовјештво. нечовјек, m. ber Unmenj, monstrum hominis. нечовјество, п. (јуж.) біе Unmenjdlifeit, inнечовјештво, humanitas. cf. нечовештво. Неша, m. (ист.) vide Нешо.

низање, п. баз Bieђen auf bіе фпит, баз иä
deln in Perlen, insertio margaritarum.
низати, нажем, v. impf. (3. 8. Berlen) auf біе
Echnur ziehen, insero filum margaritae.
низбрдит, а, о, bergabgchens, abhängig, declivis:
овде је низбрдито.

нешётан, а, о, (у пјесми) куда се није шетало: И два града нешетане И два коња | низбрдица, f. ber Beg bergab, descensus: Koнејахане лико је низбрдица, толико и узбрдица, cf. низгорица, низдолица.

доли].

Нешко, т. Жannšname, nomen viri. Нешо, м. (јуж.) һур. ѵ. Неђељко инб Нешко. | низбрдо (низ брдо), bergab, deorsum. [cf. низ[cf. Hema]. нештедице, фоnungšlos, quin parcat: троши не- низгорица, f. vide низбрдица: Колико је узбрдица, толико и низгорица.

штедице.

низина, f. bіе ìiebrigteit, humilitas: Ти си Бог
на висини, ми смо људи на низини!
низић, m. dim. v. [1]низ.
низок, низока, низоко, (у Дубр.) vide низак.
нијање, n. vide нихање.

нешто (кашто се може казати и нешта мјесто | низдоли, (у Дубр.) vide низбрдо. нешто), нешта (нечега и нечеса), 1) etmas, низдолица, f. vide низбрдица. aliquid: Нешто нешта изјело, па од нешта | низија, f. (ст.) vide [1]нӥз: На врату јој три кости остале (приповиједају да је казао Хер- низије дуката цеговац кад је видио у пољу плуг и јармове). Нешта (или нешто) он мени рече. 2) etma, forte: да нешто сад он дође. 3) н. п. нешто посрће, man weiß nicht warum. ни, 1) weber no, nec, cf. [2] нити: Ни куд мајци, ни куд у ђевере. Ни лук јео, ни њим мирисао. 2) auch nicht, nicht einmal, | nec: нема ни једнога. 3) ftatt нама обет нам (dat. v. ми): Да ни си ти жив! Тамо

су ни наши господари

ниање, n. vide нихање.

[ocr errors]

ниати, нишем (нам), vide нихати.

нијати, нијам (нишем), vide нихати.
није, 1) ijt nicht, non est [vide не 1]: је ли тако?
није. 2) mit gen. es gibt nicht, non est:
Није ту һука да улови вука. У репу од гере
није вечере. 3) није ли? etwa? vielleit?
nonne? није ли дошао? није ли нашао?
није ли и он ту? (wünchenб).

нигда, 1) піе, nunquam. [cf. никад (пикада) 1]. | ниједни, на, но, feiner, nullus: ниједна вјеро!

[blocks in formation]

1. низ, т. н. п. бисера, дуката, јагода, eine duur (Perlen, Dukaten, Korallen), linea (margaritarum). [cf. низа, наниз, низија, дизија, 2 гриња 1]. 2. низ, f. (Іос. низи) н. п. виногради му или кућа у низи, ein niebriger Drt, bie Niebrigfeit, locus depressus.

низ, ( (mit acc.) binab, deorsum: Низ брдо,
низа, беn Berg binab, de monte.

низа, f. біе фnur (Berlen, Dufaten . . .), li-|
nea (margaritarum), cf. [vide 1] низ: На врату
јој три низије дуката, Једна низа по појасу
панула, Друга низа по белима дојкама
низак, ниска, ско, (comp. нижӣ) nieber, humilis.
[сf. низок, снизак].

|

Treulojer! perfide! perfida!

нијек, т. баз није- обег нема-fagen, negatio :

нијек ђаволу! нијеку ками!

нијекање, п. баз није-fagen, negatio.

нијекати, нијечём, v. impf. fagen није обеr нема,

nego.

нијем, нијема, нијемо, (нијемӣ, ма, мӧ) (јуж.) ftumm, mutus.

нијемац, мца, m. (јуж.) 1) ber tumme, mutus. - 2) [Нијемац] ber Deutfфe, Germanus. [cf. Тудешак].

нијемјети, мим, (југоз.) vide нијемљети. нијемљење, п. (јуж.) баз Beritummen, amissio vocis.

нијемљети, мим, v. impf. (јуж.) ftumm werben,
mutus fio.

Нијемче, чета, п. (јуж.) ein junger fleiner Deut-
scher, juvenis germanus.
ниjèмчêне, п. (jyx.) das Deutschen (Deutschwerden,
Deutschmachen), germanizatio.

нијемчити, нијемчим, v. impf. (јуж.) bu ma-
chen, facio esse germanum.

[нијемчити се, чим се, v. r. impf. (Ерц.) fih zum Deutschen machen, facio me esse germanum. Из І. издања.]

[ocr errors]

нијесам, (нијеси, није, нијесмо, нијесте, нијесу) [jyæ.] ich bin nicht, non sum.

ниет,* m. ber Blan, baš Borhaben, propositum

[vide намјера 3], cf. намјерење: А нијет сам био учинио, Да се спустим до под твоју кулу

« PreviousContinue »