Па и даје Краљевићу Марку:
„Иди, Марко, те се напиј вина."
72.
Турци у Марка на слави.
Бога моли Краљевићу Марко
Од године опет до године,
Да прослави крсно име красно,
Крсно име, светог летног Ђурђа,
Да му Турци на свето не дођу;
А кад Марку свети Ђурађ дође,
Сву господу на свето зазива,
У двору му три софре бијау:
Прва софра дванаест владика, brshey
Друга софра господа ришћанска,
Трећа софра ништи и убоги; pri
Марко служи вино свештеником
И убавој господи ришћанској,
Мајка служи ниште и убоге,
А Јелица носи ђаконије,
Ваистину послао на стражу.
Да му чува стражу од Турака,
Да му Турци на свето не дођу.
Отуд иду три аге цареве
И за њима триест јањичара,
У глас вичу три аге цареве
И за њима триест јањичара:
„Каурине, отвори капију,
„Да видимо, луди каурине,
Како Марко крсно име служи.
Слуга лепо Турски одговара:
„Манʼте' ме се, Турци јањичари!
„Ја вам не смем отворити врата,
„Ја се бојим господара мога.”
Ал' то Турци ништа и не маре,
Потргоше триест буздована,
На капији оборише врата,
На слугина плећа набројише
Триест и шест златни буздована,
Добро слуги леђа намекшаше.
Кад јунаку бојак досадно
И јуначка плећа утрнула,
Оде Марку у дворе плачући,
Беседи му Краљевићу Марко:
„Ваистина, моје чедо драго !
„Што је, сине, те сузе проливаш?
„Ил си гладан, ил' си жедан, сине?
„Ако с гладан, ето ђаконије;
„Ако с’ жедан, ето вина ладна :
,,Немој грозне сузе проливати,
„Не скрви ми моје име крсно.
Ал беседи слуга Ваистина:
„Господару, Краљевићу Марко !
Ти ме посла, да ти чувам стражу;
99
Тко би теби сачувао стражу ?
99
„Отуд иду три аге цареве
И за њима триест јањичара,
29
Нит' сам гладан па нити сам жедан:
„Зло је мене изело из леба,
„А горе ме из вина попило
„А у твоме двору господскоме:
„У глас вичу три аге цареве:
,,,,Каурине, отвори капију,
„Да видимо, луди каурине,
,,Како Марко крсно име служи.
„Ја им лепо Турски одговарам:
999
99
Манʼте ме се, Турци јањичари! ,,,Ја вам не смем отворити врата, ,,Ја се бојим господара мога;"" ,,Но то Турци ништа и не маре, „Потргоше триест буздована, „На капији оборише врата,
99
И на моја плећа набројише „Триест и шест златни буздована." Кад је Марко саслушао речи, Узе Марко сабљу и буздован, Па се стаде софри заклињати; Чујете ли, софро и господо ! Тако мене не родила мајка. „Племенита госпођа краљица, „Не могу вам Прилип накитИТИ „Ни босиљком ни руменом руком, „Већ све редом Турскијем главама.” А стаде га закљињати мајка, Племенита госпођа краљица :
29
Не Моj Марко, моје чедо драго!"
мој
Мајка вади дојке из недара:
„Не убила т' рана материна!
Немој данас крви учинити,
„Данас ти је крсно име красно:
Тко ти данас у дворове дође,
„Напој жедна, а нарани гладна
99
За душицу твоји родитеља
99
И за здравље твоје и Јелино."
99
99
To je Марко послушао мајке,
Сабљ' остави, буздован не ктеде
У двор иду за невољу Турци,
Па и седа за трпезу редом:
Ваистина, донеси им вина,
"Душо Јело, носи ђаконију.
Слуга носи вино и ракију,
А Јелица царску ђаконију;
Ужинаше, напише се вина.
Кад се Турци понапише вина,
Турци Турски међ' собом беседе:
,Море, друштво! ајд' да путујемо,
„Док нам није присела ужина.
Мисле Турци, не зна Турски Марко,
Ал' је Марко у цара дворио
Преко мора у Шаму Турскоме,
Дворио га за седам година,
Па је чисто Турски научио',
Кан' да га је Туркиња родила;
Па је Марко Турком беседио:
,,Море Турци, сед’те, пијте вино,
„Плаћајте ми слуги мелемашче;
„Баш ако ли и тако не ћете,
,,Ви станите, да вам одударим
„По једаред мојим буздованом,
„У мом више буздовану нема,
,,Четрдесет ока ладна гвожђа,
„Дваест ока лепа чиста сребра,
И шест ока жеженога злата:
""
120
39
„Једно с другим шесет и шест ока;
„То видите да сте заслужили,
Поклем сте ми врата оборили,
На мог слуге плећа набројили -
„Триест и шест златни буздована.
Ал' све Турке повата грозница
Од Маркова страшна буздована :
Сваки вади по дваест дуката,
Аге ваде по триест дуката,
Међу Марку на скут на доламу,
Не би ли се беда оставила ;
Ал' се беда оставити не ћe:
Каурин се вина понапио,
Рад је с Турци да замете кавгу:
,,Море, Турци, сед,те, пијте вино
„Дарујдете вашу кравајношу, jesless
„Није моја Јела робилица,
На себи је свилу помрчила,
»
,Док је вама ужину донела."
Ал' је Турком голема невоља:
Већ у једни понестало блага,
Узаима један од другога,
Сваки вади по десет дуката,
Аге ваде по дваест дуката,
Међу Марку на скут на доламу,
Грће Марко у џепове руком.
Оде Марко у двор певајући
Јевросими својој старој мајки:
„Јевросима, моја стара мајко !
„Не узимам благо од Турака,
„Не узимам, што ја блага немам,
|