Page images
PDF
EPUB

90

95

100

„За душицу твоји родитеља
„И за здравље твоје и Јелино.“
То је Марко послушао мајку,
Сабљ остави, буздован не ктеде,

двор иду за невољу Турци Па и седа за трпезу редом :

Ваистина, донеси им вина, Душо Јело, носи ђаконију. Слуга носи вино и ракију, А Јелица царску ђаконију; У жинаше, напише се вина. Кад се Турци понапише вина, Турци Турски међ собом беседе: „Море, друштво! ајд” да путујемо, „Док нам није присела ужина.“ Мисле Турци, не зна Турски Марко, Ал' је Марко у цара дворио Преко мора у Шаму Турскоме, Дворио га за седам година, Па је чисто Турски научио, Кан” да га је Туркиња родила; Па је Марко Турком беседио : „Море Турци, сед'те, пијте вино, „Плаһајте ми слуги мелемашче; „Баш ако ли н, тако не ћете, „Ви станите, да вам одударим „Ло једаред мојим буздованом, „Умом више буздовану нема, „Четрдесет ока ладна гвожђа, „Дваест ока лепа чиста сребра, и шест ока жеженога злата:

105

110

115

[ocr errors]

120

[ocr errors]
[ocr errors]

125

130

„Једно с другим шесет и шест ока;
То видите да сте заслужили,
„Поклем сте ми врата оборили,
На мог слуге плећа набројили
„Триест и шест златни буздована. “
Ал све Турке повата грозница
Од Маркова страшна буздована:
Сваки вади по дваест дуката,
Аге ваде по триест дуката,
Меѓу Марку на скут на доламу,
Не би ли се беда оставила;
Ал' се беда оставити не ће:
Каурин се вина понапио,
Рад је с Турци да замете кавгу:
Море, Турци, сед'те, пијте вино,
Дарујдете вашу кравајношу,
„Није моја Јела робињица,
„На себи је свилу помрчила,
„Док је вама ужину донела. “
Ал' је Турком голема невоља:
Већ у једни понестало блага,
Узаима један од другога,
Сваки вади по десет дуката,
Аге ваде по дваест дуката,
Меѓу Марку на скут на доламу,
Грће Марко у цепове руком.
Оде Марко у двор певајући
Јевросими својој старој мајки:
„Јевросима, моја стара мајко !
Не узимам благо од Турака,
„Не узимам, што ја блага немам,

135

140

145 150

9

[ocr errors]

Већ узимам благо од Турака, Нек се пева и нек приповеда, Што ў чинио Марко од Турака.“ Одош” Турци из двора плачући, Турци Турски међ собом беседе: „Бог убио свакога Турчина, „Који више каурину дође, „Кад каурин крсно име служи! Што дадосмо за једну ужину, „Била брана за годину дана.

155

[ocr errors]
[ocr errors]

73.

5

Орање Марка Краљеви . Вино пије Краљевићу Марко Са старицом Јевросимом мајком, А кад су се напојили вина, Мајка Марку стаде бесједити: „0 мој синко, Краљевићу Марко ! Остави се, синко, четовања, „Јер зло добра донијети не ће, „А старој се досадило мајци Све перући крваве хаљине; „Већ ти узми рало и волове, „Пак ти ори брда и долине, Те сиј, синко, шеницу , бјелицу, Те ти рани и мене и себе.“ То је Марко послушао мајку: Он узима рало и волове ; Ал' не ope брда и долине, Beh oн ope цареве друмоме;

10

15 20

66

66

Отуд иду Турци јањичари,
Они носе три товара блага,
Па говоре Краљевићу Марку:
„Море Марко, не ори друмова. “
„Море Турци, не газ'те орања.
Море Марко, не ори друмова.
Море Турци, не газ’те орања
А када се Марку досадило,
Диже Марко рало и волове,
Те он поби Турке јањичаре,
Пак узима три товара блага,
Однесе их својој старој мајци:
То сам тебе данас изорао.“

[ocr errors]

25

30

[ocr errors]

55

74. Смри Марка Краљевића, Поранио Краљевићу Марко У неђењу прије јарког сунца Покрај мора Урвином планином. Када Марко био уз Урвину, Поче њему Шарац посртати, Посртати и сузе ронити. То је Марку врло мучно било, Па је Марко Шарцу говорио: „Давор", Шаро, давор' добро моје! Ево има сто и шесет мета Како сам се с тобом састануо, „Још ми нигда посрнуо ниси, „А данас ми поче посртати, „Посртати и сузе ронити:

10

99

99

15

[ocr errors]
[ocr errors][merged small]

99

[ocr errors]

25

„Нека Бог зна, добро бити не ће, „Хоће једном бити према глави, „Јали мојој, јали према твојој. “ То је Марко у ријечи био, Кличе вила с Урвине планине, Те дозива Краљевића Марка: „Побратиме, Краљевићу Марко! Знадеш, брате, што ти коњ посрhе? жали Шарац тебе господара, „Јер ћете се брзо растанути. “ Али Марко вили проговара: „Б’јела вило, грло те бољело! „Како бих се са Шарцем растао, „Кад сам прош'о земљу и градове, „И обиш'о Исток до Запада, „Та од Шарца бољег коња нема, „Нит” нада мном бољега јунака? „Не мислим се са Шарцем растати „Док је моје на рамену главе. “ Ал' му б'јела одговара вила: „Побратиме, Краљевићу Марко! Тебе нитко Шарца отет” не һе, Нит” ти можеш умријети, Марко, „Од јунака ни од оштре сабље, „Од топуза ни од бојна копља, „Ти с не бојиш на земљи јунака; „Већ ћеш, болан, умријети, Марко, „Ја од Бога од старог крвника. „Ако л' ми се вјеровати не hеш, „Када будеш вису на планину, „Погледаћеш с десна на лијево,

30

35

[ocr errors]

40

45

[ocr errors]
« PreviousContinue »