Page images
PDF
EPUB

99

„Већ узимам благо од Турака,
Нек се пева и нек приповеда,
„Што ј чинио Марко од Турака.".
Одош Турци из двора плачући,
Турци Турски међ собом беседе:
„Бог убио свакога Турчина,
„Који више каурину дође,
„Кад каурин крсно име служи !
„Што дадосмо за једну ужину,
„Била брана за годину дана.

73.

95

Орање Марка Краљевића.
Вино пије Краљевићу Марко
Са старицом Јевросимом мајком,
А кад су се напојили вина,
Мајка Марку стаде бесједити:
,0 мој синко, Краљевићу Марко!
Остани се, синко, четовања,
„Јер зло добра донијети не ће,
„А старој се досадило мајци

[ocr errors]
[ocr errors]

Све перући крваве хаљине;

Већ ти узми рало и волове,

„Пак ти ори брда и долине,
Те сиј, синко, шеницу бјелицу,
„Те ти рани и мене и себе."
То је Марко послушао мајку:
Он узима рало и волове;
Ал' не оре брда и долине,

Већ он оре цареве друмове;

[blocks in formation]

99

Отуд иду Турци јањичари,
Они носе три товара блага,
Па говоре Краљевићу Марку:
„Море Марко, не ори друмова,
,Море Турци, не газ’те орања.
„Море Марко, не ори друмова.
„Море Турци, не газ’те орања.
А када се Марку досадило,
Диже Марко рало и волове,
Те он поби Турке јањичаре,
Пак узима три товара блага,
Однесе их својој старој мајци:
"То сам тебе данас изорао."

74.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Смрш Марка Краљевића.

Поранио Краљевићу Марко

У неђељу прије јарког сунца

bright

Покрај мора Урвином планиНОМ.
Када Марко био уз Урвину,

20

25

30

Поче њему Шарац посртати,ade 5
Посртати и сузе ронити.

То је Марку врло мучно било,
Па је Марко Шарцу говорио:
„Давор, Шаро, давор добро моје!

99

[ocr errors]

Ево има сто и шесет љета

Како сам се с тобом састануо,

„Још ми когда посрнуо ниси,
"А данас ми поче посртати,
„Посртати и сузе ронити:

10

Stront

Нека Бог зна, добро бити не ће, Хоће једном бити према глави, „Јали мојој, јали према твојој.". То је Марко у ријечи био, Кличе вила с Урвине планине, Те дозива Краљевића Марка: „Побратиме, Краљевићу Марко ! „Знадеш, брате, што ти коњ посрће? Жали Шарац тебе господара, ,Јер ћете се брзо растанути." Али Марко вили проговара: „Бјела вило, грло те бољело! Како бих се са Шарцем растао, „Кад сам прош’о земљу и градове, И обиш'о Исток до Запада,

[ocr errors]
[ocr errors]

Та од Шарца бољег коња нема,
„Нит нада мном бољега јунака ?
„Не мислим се са Шарцем растати
„Док је моје на рамену главе.”

Ал' му б'јела одговара вила:
ᎪᏗ
„Побратиме, Краљевићу Марко!
„Тебе нитко Шарца отет не ће,
„Нит' ти можеш умријети, Марко,
„Од јунака ни од оштре сабље,
„Од топуза ни од бојна копља,
„Ти с не бојиш на земљи јунака;
"Већ ћеш, болан, умријети, Марко,
Ја од Бога од старог крвника.
„Ако л' ми се вјеровати не ћеш,
„Када будеш вису на планину,
„Погледаћеш с десна на лијево,

15

20

25

30

35

40

45

[merged small][ocr errors]

„Опазићеш двије танке јеле,
, Сву су гору врхом надвисиле,
„Зеленијем листом зачиниле,
„Међу њима бунар вода има,
„Онђе хоћеш Шарца окренути,
„С коња сјаши, за јелу га свежи,
„Наднеси се над бунар над воду,
„Те ћеш своје огледати лице,
„Па ћеш виђет, кад ћеш умријети.”
То је Марко послушао виле,
Кад је био вису на планину,
Погледао с десна на лијево,
Опазио двије танке јеле,
Сву су гору врхом надвисиле,
Зеленијем листом зачиниле ;
Онђе Марко окренуо Шарца,
С њега сјао, за јелу га свез’о,
Наднесе се над бунар над воду,
Над водом је лице огледао;
А кад Марко лице огледао,
Виђе Марко, кад ће умријети,
Сузе проли, па је говорио:

„Лажив свјете, мој лијепи цв'јете!
„Л’јеп ти бјеше, ја за мало ходах!
„Та за мало, три стотин година!
Земан дође, да свјетом промјеним."
Па повади Краљевићу Марко,
Па повади сабљу од појаса,
И он дође до коња Шарина,
Сабљом Шарцу осијече главу,
Да му Шарац Турком не допадне",

50

55

60

65

70

75

442

usefulllus

Да Турцима не чини измета,
Да не носи воде ни ђугума;
А кад Марко посијече Шарца,
Шарца коња свога укопао,
Боље Шарца, нег брата Андрију;
Бритку сабљу преби на четверо,
Да му сабља Турком не допадне,
Да се Турци њоме не поносе,
Што је њима остало од Марка,
Да ришћанлук Марка не прокуне;
А кад Марко бритку преби сабљу,
Бојно копље сломи на седмеро,
Па га баци у јелове гране;
Узе Марко перна буздована,
Узе њега у десницу руку,
Па га баци с Урвине планине
А у сиње у дебело море,
Па топузу Марко бесједио:
„Кад мој топуз из мора изиш'о,
„Онда ваки ђетић постануо !"
Када Марко сактиса оружје,
Онда трже дивит од појаса,
А из џепа књиге без јазије, dan
Књигу пише Краљевићу Марко:
„Когођ дође Урвином планином
„Међу јеле студену бунару

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

„Те затече онђе дели-Марка,

[ocr errors]

Нека знаде, да је мртав Марко;

„Код Марка су три ћемера блага,

99

Каква блага ? Све жута дуката,

„Један ћу му ћемер халалити,

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]
« PreviousContinue »