Page images
PDF
EPUB

њихање [њиање, њијање], п. баš Biegen (3. 8. | њорити, рим, v. impf. (у Дубр.) taußen, urinor. без Ваит, vom Sinbe), agitatio. [cf. нихање cf. [vide] ронити. (ниање, нијање)]. њуњорење, п. vide мрмлање.

[ocr errors]

њихати, њишем (њихам), [њиати, њијати] ѵ. њуњорити, рим, (у Боци) vide мрмлати. impf. wiegen, wenfen, agito. [cf. нихати (ни- њушење, п. баз фnuffeln (bes Sunbes), odoratio ати, нијати)]. canis.

њихати се, њишем (њихам) се, [њиати се, њијати се] v. impf. f wanten, vacillo. [vide љуљати се].

њушити, шим, v. impf. [фnuffeln, jpüren, olfacio.

њушка (њушка), (cf. шуњка) f. ber meder њушкање, n. dim. v. њушење.

њихов [њиов], a, o, ihr, eorum. cf. њихан [њин]. (be unbes), nasus canis. [vide губица]. њиштање, п. baš Biebern, hinnitus.

њиштати, штӥм, v. impf. wiehern, hinnio.

њорење, n. vide роњење.

њушкати, кам, dim. v. њушити: кер њушка и нањуши траг зецу.

[ocr errors]

обагњити, њим (њијем ?), v. pf. verfaulen, putrefio, cf. [vide] иструхлити: Док су Емки косе обагњиле

----

0, (mit loc. и. acc.) 1) von, über, de: говоре о обаврети, рим, v. pf. anfіебен, paulum decoquo. њему; о томе не треба мислити; О клину виси, о злу мисли (пушка). 2) an, in, ударио о камен; отрти се о што. 3) аn, in, ad: виси о клину; иде о штапу; о своме комаду туђа говеда чувати. 4) о што је то теби! т. ј. немаш никаке невоље то чи5) zu, um, tempore: 0 Ђурђеву дне; 5) vide за [8], um, nam, de: Већ с о туђе отимате царство Цареви

нити.

[ocr errors]

• Божићу.

[ocr errors]

се отимљу о царство оавестити, авёстим, (ист.)

оавијестити, одвијестим, (јуж.)

оавистити, авистим, (зап.)

v. pf. vide оба-
вијестити.

обад, т. біе [Hinós=]Bremje, tabanus [bovinus L.]
(Liun.) oestrus. cf. [1бадаљ 2, штрк 2,] штркаљ.
обадање, п. біе lucht (ber Rub) vor Bremjen, fuga
vaccae furiatae ab oestro. [cf. штркљање].
обадати се, дам ce, v. r. impf. vor Bremjen flie=
ben, fugere ab oestris : обадају се говеда. cf.
[штркати се,] штркљати се.

обадва, обадвије, обадва, vide оба.
обадверучке, (ист.)

обадвиручке, (зап.) vide објеручке. оба, ӧбје, оба, bcibe, uterque, utraque, utrum- | обадвјеручке, (јуж.)

que. cf. [обадва, обедва, обје двије ;] двоје. | обадвоје, beibeš, utrumque [vide обоје]: обаобабињати се, њам се, v. r. pf. vide поро

дити се.

обабити, бим, v. pf. (у Рисну) жену, т. ј. кад се породи, дјетету јој одрезати пупак, окупати га и повити, Sebammenhilfe leiften, obstetricem ago. cf. бабити.

обавезати се, àвежем се, v. r. pf. fich anhängen an einen (mit Bitten), adhaeresco alicui precibus. [cf. навезати се, објеколити се, облијеколити се].

обавестити, обавестим, (ист.) vide обавијестити. обавијање, п. баз Umwiđeln, circumligatio. [cf. | обвијање].

обавијати, обавијам, v. impf. ummiđeln, cir-
cumligo. [cf. обвијати].

обавијестити, обавијестим, [оавијестити] v. pf.
(јуж.) кога, einem begreiflidh mahen, doceo, rem |
facio perspicuam [cf. оразумити, убавије-
стити]: Не би га обавијестио товар ораха.
обавит, f. н. п. гдје се обавила вода око земље
или пут око брда, bie ärümmung, curvamen.
обавити, обавијем, v. pf. umwiđeln, circumligo.
[cf. обвити].

[обавјешћивање, п. verb. v. обавјешћивати; cf.
оразумљивање.]

[обавјешћивати, обавјешћујем, v. impf. v. обавијестити; сf. оразумљивати.]

двоје дјеце, чељади, пилића и т. д. обадвојица, f. beibe, uterque. cf. [vide] обојица. обазирање, n. vide обзирање. обазирати се, рём се, vide обзирати се. обазнати, нам, v. pf. in Renntniß bringen, erfabren, comperior, [vide] дознати, cf. сазнати : Е нијесу обазнали Турци обазрети се, òбазрём се, ѵ. г. pf. umbliđen, fich umjeben, respicio. [cf. осврнути се]. обајати, јем, v. pf. beberen (3. В. Біе Bunbe). medeor vulneri incantamentis. [cf. пребајати]. обајгора, f. vide опајгора.

-

[merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small]

cf. [vide] оборити [1]: Обаљене твоје задуж- | обашка, vide [особито 2] башка. обвести, ведём, v. pf. runb berum führen, circumduco.

бине

3. обалити, обалијем, v. pf. vide облити: Свега га је крвца обалила

-

обвијање, п. vide обавијање. обалица, f. dim. v. обала: Ој брегови, моји обвијати, обвијам, vide обавијати. деверови! Обалице, миле јетрвице! обаљивање, n. baš Rieberwerfen, prostratio. обаљивати, обаљујем, v. impf. niebermerfen, sterno. [vide обарати].

обвити, обвијем, (обвио, обвила) vide обавити. обводити, обводим, v. impf. runò berum führen, circumducto.

обвођење, п. баз Serumführen, circumductio.

обамирање, п. [cf. обумирање] 1) baš Jallen in | обга, f. (у Банат. и у Бранич.) vide јуфка [1]. 2) (у обгнати, нам (обженем), v. pf. runò berum treiben, circumago.

обгонити, обгоним, v. impf. umtreiben, circumagito: Да ти знадеш чиј су виногради, Далеко би коња обгонио

Ohnmacht, subita animae defectio. Далм.) баз ußfterben, extinctio. обамирати, рём, v. impf. [cf. обумирати] 1) in Ohnmacht fallen, animo linquor, animus me deficit. - 2) (у Далм.) ausfterben, extingui. обамрети, обамрём, (ист.) vide обамријети. обамријети, обамрём, (обамро, обамрла) [cf. обумријети] ѵ. pf. 1) in Dbnmaht fallen, alimo linquor, animus me relinquit. - 2) (у Далм.) обграђивање, п. баз Umzäunen, circumseptio. aušjterben, extingui: обамрла кућа, обамрли | обграђивати, грађујем, v. impf. runò umӡäunen,

сви.

обангавити, вим, vide охронути. cf. бангав. обањати, њам, v. pf. vide окупати: Она ће ме лепо обањати

обао, обла, обло, vide обал.

обапети, обаннём, v. pf. umjpannen, cingere: обаиела се хаљина око њега, не ваља кад се хаљина обаине; обалета хаљина. обапињање, п. баš Umjpannen, cinctio. обацињати, њем, v. impf. umfpannen, cingo.

обгоњење, п. baš Umtreiben, circumactio. обградити, обградим, v. pf. runo umäunen, circumsepio.

circumsepio.

обдан, vide дању.

обданица, f. innerhalb eines Zageš, per diem :

кувати пређу на обданицу, т.ј. у јутру почети, па онај дан свршити; ићи куда на обДаницу (а не на конак).

обдаривање, п. баз Bejchenten, donatio. обдаривати, дарујем, v. impf. bejchenfen, dono. обдарити, обдарим, v. pf. be[фenten, dono. [cf. даровати 2].

обара, f. (у Рисну) свака зелен која се уз пост | обдржавање, n. vide одржавање. обарена једе с уљем, gebrübtes Semüje, olus обдржавати, државам, vide одржавати.

aqua ferventi perfusum.

обарање, п. baš Rieberwerfen, prostratio.
обарати, обарам, v. impf. niebermerfen, prosterno. |
[cf. обаљивати].

обарача, f. Зüngelmen (am Sewehr), ber oneller,
lingula teli. cf. макаљ, [мицаник,] отнонац.
обаривање, п. baš Hbfieben, elixatura.
обаривати, обарујем, v. impf. abficben, elixo.
обарити, обарим, v. pf. bieben, elixo.
обасипање [опсипање], п. баз Be[фütten, circum-
fusio.

обасипати, пам (пљем), [опсипати] v. impf. beschütten, circumfundo.

обасјавање, п. баз Верфеіnеn, collustratio.
обасјавати, обасјава, v. impf. befmeinen, col-
lustro.

обасјати, сјâ, v. pf. bejcheinen, collustro.
обасран, а, о, н. п. човјек, (icherzhaft) mit ihm
ist nicht zu spassen, cui non impune illudas.
обастрети, (ист.) обастрем, (обастро, оба-
обастријети, (јуж.) стрла) ѵ. pf. umbreiten, con-
обастрити, (зап.)
обасути, обаснем, (обасуо, ӧбасула) [опсути] |
v. pf. beschütten, perfundo.

sterno.

обдржати, жим, v. pf. vide одржати : Тако he се темељ обдржати

обдуља, f. (у прим., у Имоскоме трка [4]) оно што се да ономе који утече на трку, 2Bettlaufpreis, praemium curriculi.

обе, (ист.) vide обје.

обедва, обедвије, обедва, (у Дубр.) vide [оба] обадва.

обедити, обедим, (ист.) vide обиједити. обезматичити се, чим се, ѵ. г. pf. кошница се

обезматичила, т. ј. изгубила матицу, Bienenfönigin verlieren, duce privari (de apibus). обезнанити се, безнаним се, v. r. pf. in Дђи maht fallen, deficio. [cf. обнезнанити се]. обезобразити, зим, v. pf. обезобразити се, зим се, v. г. pf. baben, pudorem обезочити, чим, v. pf. posuisse. [cf. узбезочити се].

keine Scham mehr

обезумити, мим, v. pf. bethören, decipio, induco [cf. избезумити, 2 изумити]: Ја ћу аги на Млетичак поћи, Ја ћу агу обезумит онђен

обезумити се, мим се, v. r. pf. fih bethören lajfen, decipior. [cf. избезумити се, изумити се].

обаталити, обàталим, v. pf. berwüften, depoри- обележити, жим, v. pf. (ист.) vide обиљежити.

lor. cf. [vide] опустошити.

обаћи, обађем, v. pf. (у Дубр.) vide обићи. обашав, шва, m. некако мјесто на гаћама: На обашву млади барјактари

обележје, п. (ист.) vide обиљежје: Без твојеra
кака обележја

обелети, лим, (ист.) vide обијељети.
обелити, обелим, (ист.) vide обијелити.

обелоданити, лоданим, (ист.) vide објелода- обзнанити, обзнаним, v. pf. funómahen, promulgo.

нити.

обенђелучити, чим, v. pf. beraufhen (burh $laf | обзнањивање, п. біе Кипотафung, promulgatio. fräuter), ebrium facere (herbis sopiferis), cf. | обзнањивати, знањујем, v. impf. befanntmaфen, обеньити: Док је Иву обенђелучио promulgo.

обенђити, ђим, v. pf. vide обенђелучити: А у оби, (зап.) vide обје. вино сваке бенђелуке, Обенђио Љутицу Бог

Дана

обер, обера, m. (Гос. оберу) ber Ramm (без Dabus), crista. cf. ухор [увор], хобер [2, креста]. обербац, cf. кундрац.

Обербаша, m. (у Хрв.) nführer ber Šerežaner, dux у шережани.

оберберити, рим, v. pf. vide обријати: Он примаче млађахна бербера Да му црну обербери браду

оберјан, оберјана, m. у загонеци, cf. петорона. оберучке, (ист.) vide објеручке. обеселити, обеселим, v. pf. 1) vide обрадовати: Која ми си дијете нејако, Послаћу те на трагове мајци, Да старицу обеселиш мајку - 2) (у Боци) свијећу, т. ј. угасити је, 13lößen, extinguo. [vide угасити]. cf. утјешити. cf. слава.

[ocr errors]

обеселити се, обèселим се, v. r. pf. vide обрадовати се: Он се врло јунак обесели обесити, сим, (ист.) vide објесити. обестијати, јам, v. pf. (у Рисну) постати као бестија, марвинче, залудјети, verrüft werben, mente capi. [vide полудети].

обигравање, п. баš Umtanjen, circumsaltatio. обигравати, йгравам, v. impf. runb umtanjen, circumsalto: Све сватове врено обиграва обиграти, обиграм, v. pf. run umtanzen, circumsalto: Облајала на их обиграла обидивати, бидујем, (у Ц. г.) vide [походити 1] обилазити: Обидује војску по хо

Џака

обидити, обидим, (зап.) vide обиједити. обидовање, п. (у Ц. г.) баз Berjuchen, tentatio, gustatio.

обидовати, йдујем, v. impf. (у Боци) ѵегифен, foften, tento, gusto. [vide] огледати [2], cf. обилазати.

[ocr errors]

обијање, п. 1) баз inbrechen ber Zhüre, effractio forium. 2) das Abschlagen, decussio. 3) das Suchen der Henne nach einem Orte zum Legen, posituritio (?), parturitio gallinae. обијати, обијам, v. impf. 1) врата, einbrechen, effringo fores. 2) н. п. кукурузе, гиб umber abilagen, decutio, cf. грухати [4, отући].

3) обија кокош да пронесе, juht einen Drt zum Gierlegen, positurit (?), parturit gallina.

обестрвити, обестрвим, v. pf. кога, зи Örunbe | обије, (ст.) vide обје: Ко добије, нек води richten, perdo.

обије

обестрвити се, вим се, v. r. pf. (у Ц. г.) про- | обиједити, обиједим, v. pf. (јуж.) mit Unrecht пасти без стрва, untergehen, umfommen (обнес Spur), pereo.

обећавање, n. vide обрицање.

обећавати, обећавам, [v. impf.] vide обрицати. обећање, п. баз Beripredjen, promissum [cf. jeзиковање]: Обећање је лудоме радост. обећати, һам, [v. pf.] vide обрећи. обсушити, шим, v. pf. н. п. иглу, баз Dehr an der Nadel beschädigen, obstruo aut destruo fo

ramen acus.

|

bulbigen, acuso injuria. [cf. забедити, изнијети 3, 2 налагати, напањкати, наплести 3, 2 облагати, опањкати, 1 опасти (опаднути) 3, потворити, придићи (придигнути) 2]. обијелити, обијелим, v. pf. (јуж.) н. п. цркву, überweißen, dealbo.

обијељети, обијелим, v. pf. (јуж.) weiß werben,

albesco: обијељео снијег по брдима; обијеЉео човјек као овца (graue Saare befommen). обијесан, сна, сно, (у Рисну) н. п. човјек, muthwillig, lascivus. [cf. судрнут].

обијест, f. in ber Rebenšart: од обијести, т. ј. од силе, од бјесноће, ber Muthwille, Ungeftiüm, lascivia, violentia: Без невоље, тек од обијести

обечити, обечим, v. pf. vide распечити. обзидати, обзидам (ђêм), v. pf. ummanern, muro cingere: Beh сестрицу обзидаше кулом обзинути, нем, v. pf. begäbnen, obhio (?), б. і. in den Mund nehmen (und wieder heraus). Kaд кога заболи грло, кажу му жене да обзине | обикнути се, нем се, vide обићи се. трипут комад хљеба говорећи: „пса грло боли | обил, а, о, reißlich, uber. [vide обилан]. Срби

4

а не мене, на да га да псету, на ће га онда

проћи грло. Кад у кога почне расти мртва кост, онда треба наћи дијете посмрче, да је обзине, па ће престати расти.

обзир, т. баз Umbliđen, respectus: оде без обзира.

обзирање [обазирање], п. баз Umђerjeђen, respectatio. [cf. освртање].

обзирати [обазирати] се, рём се, ѵ. [r.] impf. fich umjeђen, respecto. [cf. освртати се, обраһати се].

приповиједају да је Силни Стефан ловећи по Церу угледао на једном мјесту гдје се гране од дрвећа и доље савијају и горе узвијају. Кад дођу на оно мјесто, а то дијете код неколико оваца ударило своју сјекиру у кладу на легло на леђа те спава: кад дихне из себе онда се гране узвијају у висину, кад повуче пару у се, онда се савијају к земљи. Кад то види цар, зачуди се, на пружи руку с коња да му узме сјекиру, али хоћеш! не може да је извади из кладе. Брже боље

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

schus (nachdem das Beste bereits ausgekauft worden), merces (res) rejiculae. [vide избирак]. обирање, п. vide избирање.

сјашу слуге и војводе с коња, огледају сви | обирак, обирка, m. (pl. gen. òбирака, бег из редом објема рукама да изваде сјекиру из кладе, али је ниједан не може ни помаћи. Онда пробуде дијете и запита га цар: „Како ти је, име?" А оно одговори : одговори: Милош.“ „Имаш ли оца и мајку ?" , Мајку имам, а отац ми је умро.“ „А гдје ти је мајка 2“ „Ено је тамо доље у селу код куће.“ да нас водиш кући." , Не могу од оваца. “ И тако га којекако намоле да потјера овце и да пође пред њима кући. Сад су они ради знати и видјети шта ће он радити са сјекиром, како ће је извадити из кладе; или ће је онако оставити. Кад Милош крене овце, а он узме сјекиру једном руком и заметне на рамо. Како дођу кући, Милош одмах остави | овце и непознате госте, на замакне међу зграде да тражи мајку. Пошто цар сјаше с коња, пође и он за Милошем да гледа да му се гдје не сакрије, кад погледа кроз брвна у једну зграду, а то му мајка мијеси хљеб, а пребацила десну сису преко лијевога рамена, а лијеву преко деснога, те он остраг сиса. Онда цар рече: „Међер обила мајка, родила обила јунака. " Цар узме Милоша | од мајке, и одведе га своме двору, и од тога се назове Обилић.

обирати, обирам, v. impf. vide избирати: Нек обира кога њојзи драго обирач, обирача, m. vide избирач. „Ајде | обирити се, обирим се, v. r. pf. ben бир бе= kommen, potiri collecta presbyterali: ne hem се обирити ове године. обиручке, (зап.) vide објеручке. обисити, сим, (зап.) vide објесити. обисити се, сим се, (зап.) vide објесити се. обискати, обиштем, vide побискати: обишти главу.

обилажење, п. [cf. облажење] 1) баз Umgeђen, circuitio. 2) das Umgehen, circuitus. 3) das Besuchen, invisio. - 4) das Versuchen, ten

tatio.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

обилан, лна, лно,) reichlid), in Sülle vorbanбен,
обилат, а, о, ( uber. cf. обил.
обилити, (зап.) 1) билим, vide обијелити.
2) обилим, vide обијељети.
обилност, обилности, f. (на Задварју) біс Reich |
lifeit, ubertas [vide обиље]: Од обилности

свит не гине.

обиловање, п. біе Reid lifeit, exuberatio. обиловати, лујем, v. impf. Цеbеrlu baben, exubero: Ко има онај обилује; а ко нема онај

животари.

Кад

обиснути, нём, v. pf. (обиснух и обискох) бап
gen bleiben, adhaeresco, cf. прионути [1, обје-
снути]: О скуту му обискоше младе
виђеше о њем обиснуше —
обиста, vide [заиста] одиста.
обисти, обидем (обиђем), (у Ц. г.) vide обићи.
обитељ, f. (у Хрв. и Далм. код кршћана) н.
п. моја обитељ, т. ј. жена и дјеца, біе за
milie, familia. [vide фамилија].
обити, обијем, v. pf. 1) врата, einjilagen, ef-
frigo. 2) runb berum abjdhlagen (н. п. лед
с кола воденичнога), decutio.
обићи, обиђем (обидем), v. pf. [cf. обаћи, оби-
сти] 1) umgehen, circumeo.
viso, н. п. човјека.

[ocr errors]

2) besuchen, in3) versuchen, tento, gusto, cf. [vide] огледати [2]: Не обиде црвенога Вина Излаз, курво, да се обидемо |обићи се (cf. обикнути се), обикнем се, v. r. pf. (обикох се, обиче се, обикао се, кла се) sich gewöhnen, adsuesco.

обица, f. (у Хрв.) Daubise, tormenti bellici genus. cf. кубуз.

обицање, п. біе Яндетöђинg, assuetudo. обицати се, обичём се, v. г. impf. fich angemöh=

nen, assuesco: Ђе ко ниче ту се и обиче. обичај, m. (loc. обичају) ber Brauh, mos, consuetudo. [cf. адет].

обичан, чна, чно, 1) woran man fid) gewöhnen fann, cui facile assuescas. 2) обичан човјек,

обична дјевојка, vide [лијеп] прикладан. обични, на, но, gewöhulich, gebräuhlidh, usitatus,

consuetus.

обилоданити, оданим, (зап.) vide објелоданити. објавити, објавим, v. pf. eröffnen, befannt mahen, обиље, п. біе Gülle, ubertas. cf. обилност. aperio, nuncio: Брже ајде и мени објави обиљежити, жим, v. pf. (јуж.) vide забиље | објављивање, n. baš Befanutmachen, nunciatio. објављивати, објављујем, v. impf. befanut ma= chen, nuncio.

жити.

vide ојагњити се.

обиљежје, п. (јуж.) 1) баз Beihen, signum, cf. [vide] знак: На вама су чудна обиљежја | објагњити, њим, (по југоз. кр.) vide ојагњити. 2) оно што се да први пут дјевојци (пр- | објагњити се, њим се, v. r. pf. (по југоз. кр.) стен, или новац какав) да се зна као да је већ испрошена, баз Deirathspfans, pignus datum puellae in signum futuri conjugii. обиња, f. (у Сријему) in ber Rebenšart: не зна никакве обиње, т. ј. нема лукавства у себи, не зна друкчије казати него што јест, біе Heuchelei, simulatio.

објахати, јашем, ѵ. pf. auffißen (aufs fers), con-
scendo equum; cf. [vide] опкорачити [2]: И
објаха вранца големога

објачати, чам, v. pf. erftarfen, corroboror.
обје, обију, f. pl. (јуж.) біе beiben, ambae. [cf,
обије].

објед, m. (по југоз. кр.) baš Mittagmal, coena. | облазница, f. bie Érfrifjung, potio qua corpus cf. [vide] ручак [1].

обје двије, vide [оба] обадвије: Обје двије

recreatur: А цар ђеци облазницу даје, Он им даје вино и ракију

[ocr errors]

облазнути, облазнём, v. pf. leđen, oblambo: облазни па опет, jagt man einem bem bie Flinte verjagt bat.

трудне остануле обједовање, п. (по југоз. кр.) баз peifen, coena. обједовати, дујем, v. impf. Mittagmal balten, coeno, cf. [vide] ручати [1]: Соко сједи, терно | облајати, јем, v. pf. umbellen, oblatro, circumгледи Ђе војвода обједује latro: Опазила па их облајала објеколити, лим, v. pf. (у Рисну) кога, vide | облак, m. (loc. облаку) біе 2Bolfe, nubes. салетјети [1]: објеколио ме да му узајмим | облака, f. (у Далм.) vide одијело. облакшавање, п. баз Erleichtern, levatio. објеволити се, лим се, v. r. pf. (у Рисну) око | облакшавати, лакшавам, v. impf. erleistern, кога, vide [обавезати се] навезати се. levo.

то и то.

објелоданити, лоданим, v. pf. (јуж.) anfangen | облакшати, шам, v. pf. erleichtern, levo.

es bei hellem Tage zu treiben (z. B. Diebstahl), 0б.лáмâже, п. das Abbrechen (rund herum), depalam incipio facere (furtum). cerptio.

објеручке, (јуж.) mit beiben änben, ambabus ma- обламати, обламам, v. impf. runb berum abbrehen, nibus. [cf. обадвјеручке].

decerpo.

објесити, сим, v. pf. (јуж.) aufhängen, suspendo. | облапоран, рна, рно, ber gern [hmaujet (Sour [cf. замаћи (замакнути) 3].

објесити се, сим се, v. г. pf. (јуж.) fidh erhän=

fen, suspendere se.

објеснути, нём, v. pf. (јуж.) vide обиснути.
објести се, једем се, v. r. pf. [ист. и јуж.] і
übereffen, nimio cibo obrui. cf. јести.
објетелица (објетелица), f. (у Дубр.) vide кљуна.
објешеница, f. bie Nieberträchtige, mulier deter-
rima.

објешењак, m. ber unosfott, homo deterrimus,
објешењаковић, m. ein joleter Ren, nebulo.
објисти се, (зап.) vide објести се.
објужити, жим, v. pf. vide одвугнути (као зими
кад дуне југ па се снијег почне топити):
објужило је, т. ј. топло је; Што су моје
гусле објужиле

облагање, п. 1) баз Итуфаgen, Einjilagen, cir-
cumdatio. 2) das Wetten, sponsio.

1. облагати, облажем, v. impf. einicolagen (etmas in Papier), circumdo.

2. облагати, облажем, v. pf. burh Sügen verleumben, mendacio calumnior. [vide обиједити]. облагати се, облажем се, v. r. impf. 1) fi cinjilagen (in ben Rantel), circumdo (pallium). 2) wetten, sponsionem facio. [vide кладити се].

облагивање, n. baš Berleumben, calumniatio. облагивати, лагујем, v. impf, кога код кога, durch Lügen verleumden, mentiendo calumnior. [vide биједити]. cf. опадати.

mand), Schmausbruder, amans epularum. cf. [raљух, 2] облогуз.

обласкати, кам, v. pf. кога, burm Ehmeihelei Jemand für sich gewinnen, blanditiis quem in suas partes ducere.

област, f. біе Maht, potestas: не попусти, Господе Боже! области нечастивоме и некрштеноме (кад се моле Богу).

облачак, чка, m. hyp. v. облак, баз 2öten,

nubecula.

облачан, чна, чно, wolfig, trüb, nubilus.
облачење, n. baš Muzichen (ber Rleiber), indutio.
[cf. обукивање, обуковање].
облачина, f. augm. v. облак.

облачити, облачим, v. impf. 1) anziehen, induo.
[с. обукивати, обуковати, одијевати].
2)
види онај, који ведри и облачи, ber beitert
und Regen macht, nubilo.

[blocks in formation]

обладати, обладам, [овладати] v. pf. erobern, | облепљивање, п. (ист.) vide обљепљивање.

sub potestatem redigo. [cf. завладати].

облажење, п. vide обилажење.

облепљивати, лепљујем, (ист.) vide обљепљи

вати.

облазак, обласка, m. 1) ber Umgang, ambitio. | облетање, п. (ист.) vide облијетање.

- 2) ber Umweg, ambages. [vide заход 2]. 3) der Versuch, periculum. облазити, зим, vide обилазити. облазити се, облазим се, ѵ. г. impf. fih mejjen, experior, contendo, cf. [vide] огледати се[2]: Но на ноге да се облазимо - Него устај да се облазимо, Једном ми је земан умријети

облетати, облеһем, (ист.) vide облијетати.
облетети, (ист.)
облетити, (зап.)
облетјети, (југоз.)
облетница, f. (ист.) vide обљетница.
облећети, летим, (јуж.) vide облетјети.
обливање, п. (зап.) vide облијевање.
обливати, обливам, (зап.) vide облијевати.

тим, v. pf. umfliegen, cir-
cumvolo.

« PreviousContinue »