Page images
PDF
EPUB

„И повести триста Угричића ?"
Ал му вели Мирчета војвода:
„О мој брате, бего Радул-бего!
„Што ће тебе триста Угричића,
„Тек да буде триста удовица;
„Но јесу л' нам наше старе слуге?
„Јели ђегођ Србе Радосаве ?
„Јели шњиме Пијаница Ђуро ?
„Служи л' јоште Грчићу Манојло ?"
Ал' говори бего Радул-бего:
„Јесу нама у животу слуге:
„Дома нам је Грчићу Манојло
„И са њиме Пијаница Ђуро;
„Нема овђе Срба Радосава,
„Већ га кажу у Видину граду."
Али вели Мирчета војвода:
„Пиши књигу Србу Радосаву,
Нек те чека на води Босути,
„А ти узми двије вјерне слуге,
„Пак ти иди граду Трновоме,
Не плаши се краља Шишманина :
Ако стане рујно пити вино,
„Пиће за те Пијарица Ђуро;
Ако л' оду Грчки говорити,
„Говориће Грчићу Манојло;
„Ако л' буде мејдан дијелити,
„Дијелиће Србе Радосаве."
Кад то зачу бего Радул-бего,
Књиту посла Србу Радосаву,
Да га чека на води Босути,
А он оде с двије вјерне слуге;

99

»

99

,

90

95

100

105

110

115

120

Таман бјеше на воду студену,
Алʼ ето ти Срба Радосава,
шњим се бего у лице пољуби,
Раде бега у скут и у руку,
Па одоше Трновоме граду.
Лијепо их дочекао краљу:
Коње води у ахаре доње,
Бега води на горње чардаке,
За готову совру засједоше.
Пише вино за неђељу дана,
С краљем пије дванаест рипала,
А са бегом цигле до три слуге.
Често гледа беже Радул-беже,
Често гледа у бијеле дворе,
Хоће ли му кумче донијети ;
Ал' да видиш краља Шишманина, 135
'Бе донесе једну купу вина,
Купа, кажу, од дванаест ока,
На здрави је бегу Радул-бегу,
Бег је даде Пијаници Ђуру,
Ђуро попи, ништа не осјети.
Кад то виђе краљу Бугарине,
Он отиде Грчки говорити,
Да погуби бега Радул-бега
И његове до три вјерне слуге;
Но Манојло Грчки разабрао,
Па подвикну Срба Радосава:
„Зар не видиш, ђе смо изгинули ?"
А кад зачу Србе Радосаве,
Он потрже мача зеленога,
Те погуби краља Шишманина,

125

130

140

145

150

Око њега дванаест рипала,
Трново му похараше града,
Из ризнице покупише благо,
Одведоше коње и соколе,
Отидоше ка Букрешу граду.
Тешко брату једном без другога !

76.

155

Љушица Богдан и војвода Драгија.

Служио је Љутица Богдане,
Служио је војводу Драгију,
Служио га за девет година;
Не служи га, што он блага нема,
Већ за добра из потаје шарца.
Кад настала година десета,
Подиже се војвода Драгија
Са господом итар лов ловити;
Сва господа соколе понела,
А Драгија малена крагуја.
Кад дођоше на језеро мутно,
По језеру утве златокриле,
Сва господа соколе пустише,
А Драгија малена крагуја;
Сваки соко утву уватио,
Крагуј птица утве не увати.
То Драгији врло мучно било,
Пак дозива Бутицу Богдана:
,,О Богдане, моја верна слуго!
„Трчи, сине, двору бијеломе,

པ་

10

15

20

„Донеси ми сивога сокола,
„Еда би нам утву уватио,
„Еда би нам образ осветлао
„На језеру међу господари.”
А беседи Љутица Богдане:
„О Драгија, драги господару!
„Не ће дати разумна госпођа
„Без твојега кака обележја."
Он му даде и два обележја:
Од појаса свилену мараму,
С десне руке бурму позлаћену:
„Ево, сине, и два обележја,
„Донес, брже сивога сокола."
Узе Богдан оба обележја,
Оде брже двору Драгијину,
Пак дозива љубу Драгијину:
„О госпођо, Драгијина љубо!
„Поздравље ти од твог господара,
„Господара и мога и твога,
„Да му пошљеш из потаје шарца,
„И да пошљеш сивога сокола.”
А беседи љуба Драгијина :

О Богдане, наша верна слуго!

»

„Ја ћу дати сивога сокола,
„Али не смем из потаје шарца.”
Он извади оба обележја:

39

„Ево бурма за витеза шарца,
А марама за сива сокола.”
Нема куда љуба Драгијина,
Отворила деветора врата
И десету браву Дубровничку

9

25

30

35

40

45

50

Из потаје коња изводила,
Оседла га и накити лепо,
Па га даде Бутици Богдану,
Даде њему коња и сокола;
Кад се Богдан на шарцу видио,
Онда рече Љутица Богдане:
„Остај с Богом, љубо Драгијина !
„Ја не дворим тебе и Драгију
,,Ево има девет годиница
„И настала година десета,

,,Не дворим вас, што ја блага немам,

Већ за овог из потаје шарца."

2

Отиште се преко поља равна,
Кано звезда преко ведра неба;
А запишта љуба Драгијина,
Па потрча у господске дворе,
Te дозива девера Манојла:
,,Јао мене, девере Манојло!
,,Одбеже нас Љутица Богдане,
И одведе из потаје шарца,
„И однесе сивога сокола."
Онда скочи дијете Манојло,
Па уседе на коња Шаврана,
Отиште се за њим преко поља.
Брзо Шавран достигнуо шарца;
Кад то виде Љутица Богдане,
Осврте се с десна на лијево,
Те погуби дијете Манојла,
Па освоји и коња Шаврана,
Те састави шарца и Шаврана.
Глас допаде Драгији војводи:

55

60

65

70

[ocr errors][subsumed][merged small]
« PreviousContinue »