БРИТВА, f. 1) ein afdenmeffer, culter plicatilis. | БРНИСТРА, f. (у горњ. прим.) vide жука. 2) бријаћа бритва, vide бријач. БРИТВИЋИ, вића, m. pl. поље у Брдима, cf. БРИТВЎРИНА, f. vide бритветина. БРЊА, f. брњаста коза, 3iege bie auf ber Mafe eine Blässe hat, capra maculam habens in naso. БРЊА, m. (ист.) vide брњо. БРЊАСТ, а, о, н. п. коњ, коза, mit einer äffe auf der Nase, maculam albam habens in naso. БРЊАШ, m (у Ц. г.) брњаст коњ, cin Pferb das auf der Nase eine Blässe hat, equus maculam albam habens in naso. Такови је био и тако се звао коњ којега је пошљедњи На десницу и на бришку сабљу патријар Српски Василије Бркић послао БРИЦА, f. (у Бачкој) 1) vide бритвица. 2) ver= у Црну гору маломе Шћепану на поклон. ädtlid für einen Warbierer, tonsor (per con-|БРЊЕША, f. (у Грбљу) име кози, Зіедеnname, temptum). nomen caprae indi solitum. БРИЦКИЊА, f. (у пјесми) бритка сабља, Benen= |БРЊИК, брњика, m. врх Ровачки до Требијеша. БРИЧИТИ, бричим, vide бријати. БРКАТ, а, о, фnurbärtig, barbatus. БРКАТИ, бркам, v. impf. in Unoronung bringen, miscere et turbare. BèкнIA, f. eine Art sehr kleiner Fische, pisciculi genus. БРКЉА, f. (gen. pl. бркаља) ber Sturmpfabl, palus obliquus: ударили бркље по шанцу. cf. бркљача. БРКЉАЧА, f. 1) vide бркља. 2) (у Боци) од дрвета као мало муљало на крају од три или четири рога, чим се мијеша прга, каша, цицвара и скоруп. Bко, m. der einen großen Schnurbart hat, barbatus. cf. бркоња. БРКОЊА, m. vide брко. ьéлoг, m. Lager der Schweine, cubile suis. БрложЁЊЕ, n. bas lager ber dyreine, cubatio (porcorum). БРЛОЖИТИ, ЖИМ, v. impf. т. j. свиње, Iagern БРЛОЖИТИ СЕ, Жӥм се, v. r. impf. fid lagern медвједу на усну кад га воде, baš Mašeifen, bie Rluppe, annulus ferreus. 2) (у Боци) Obrring, inauris, cf. ободац и минђуша. 3) (у Далм.) сукња пртена, која се у Боци зове брхан. 4) (око Сиња) од платна женска дугачка хаљина без рукава управо као у Котарима фушшан. Бѓњо, m. (јуж.) 1) брњаст коњ, vide брњаш. 2) (у Грбљу) име јарцу, Bošname, nomen capro indi solitum. БРӧд, брӧда, m. (pl. бродови) 1) на води оно Ој Цетињо водо поносита! cf. лaha. 4) die Stadt Brod in Slawonien, no men urbis. БРОДАРИНА, f. 1) baš Ueberfabrgelb, portorium. БРОДИТИ, ДИМ, v. impf. water, vado transire. |БРОЈЕНИЦЕ, f. pl. ber Mofenfrang, rosarium. cf. Bronze z. B. am Halse der Kühe, tintinnabulum. БРОСКВА, f. bie Roblrübe unter ber Grbe (Erb= rübe, österr. Krautrübe), brassica oleracea napobrassica Linn. БРОТЊак, m. 1) ber Sügel morauf Gärberroth ge= fegt mirb, clivus rubia consitus. 2) Barten dazu, hortus rubia consitus. БРОТЊО, n. vide Броћно. БРЧ, брча, m.)(у Боцн) као множина, eine gro- БРОЋ, броћа, m. bie Gärberröthe, rubia tinctorum | БРЧА, Ѓ. Алʼ Бањани припазише Вука, Па се за њим поточ отиснула, rubiaceus. БРОЋЕЊЕ, П. Дas Gärberrothfarben, zo rubia tingere. БРОЋИТИ, ЋИМ, v. impf. färberrothfärben, rubia| tingere. БРОЋНО, П. Кнежина у Љубочкоме кадилуку у Херцеговини. БРСКУТ, брскута, m. (у Брдима) vide брздица. БРСНАТ, а, о, н. п. грана, дрво, laubig, reid belaubt, frondosus. БРСТ, m. junge Oproffen, frondes. БРСТИНА, f. 1) augm. v. брет. 2) (у Дубр.) БРУЈАЊЕ, n. baš ummen, susurrus. danbe und pott, homo aut res ri-| denda: шути бруко манита, шути! БРУКАЊЕ, П. Баз ušladen, derisio, risus de re aut homine. брца војске! у највећи брч од грожђа, од смокава. cf. јек. БРЧАК, чка, m. Geräufd be Batenben, sonus aquae cum quis transit : -- Воду газим, за њим брчка нема Па обоји те брчине БРЧИТИ, брчим, v. impf. fpeiden, radiare. БРЧИШТЕ, н. (у Ц. г.) горња усна гдје расту БРЧЈЕ ПЕРО, n. eine ber äuferften (barten) БРЧКАВИЦА, f. Дед, ber vom vielen Wegen ober БРЧКАТИ, СЕ, кам се, v. г. impf. plätfdern, aquam БРЧКО, кога, п. мала варошица на десном перо: Како тице јадолико грачу, Са крила им брчно перје скаче 2) (у Боци) брчни ручак, gering, tenuis. БРЧНути, нём, v. pf. einmal plätfcern, sonitum edo aqua turbanda. БРУКАТИ СЕ, кам се, v. r. impf. коме, aušla=| den, rideo: мучи да ти се људи не бру-| kajу. БРУС, m. (loc. брусу) 1) ber Begftein, cos, lapis| БРШЉАН, m. ber Épbeu, hedera. cf. брштан. politorius. Брусом се оштри руком, а тоциљ| БРІТАН, m. (у Дубр.) vide бршљан. се обрће и на њему се држи оно што се ош-| БРШЋЕЊЕ, n. baš Defreffen, depastio. три, гладилицом се обично оштре косе, али| БЎА, f. vide буха. не као брусом н. п. нож, него с обје стра-| БЎАВ, o, o, vide бухав. не, а бријаћа се бритва оштри на гла- БЎАВАН, вна, вно, vide бухаван. дилици (али не на оној којом се косе ош-| БЎАВАЦ, авца, m. vide бухавац. тре него на другој која је за њу). 2) voca-| БУАРА, f. vide бухара. wird dir nicht gelingen, non proficies: дahy My BYьА, f. 1) das Ungeziefer, bestiolae molestae. брус; Добио као чела на брусу. БРУСИНА, f. augm. v. брус БРУСИТИ, брусим, v. impf. wegen, ехасио. БРУСНЋ, m. dim. v. брус. БРУШЕЊЕ, n. baš Begen, exacutio. 2) der Krebs (Krankheit), cancer, carcinoma, cf. живина. 3) (у Рисну) vide oјађелица. БУБАЛИЦА, f. (у војв.) дјетиња игра, у којој се буба у леђа, Irt pieles, lusi genus. БУБАЛО, m. vide бубњар. БРУШКЕТ, m. (у Ц. г.) ber Bürfel, talus, cf. БУБАло, n. vide бубрег. БРУШЊАЧА, f. (око Ибра) vide водијер. БУБАЊ, бња, m (pl. бубњи и бубњевн) 1) біе große türkische Trommel, tympanum turcicum : Пристао као шиика уз бубањ. 2) (по зап. кр.) bie Erommel, tympanum, cf. добош. 3) (у војв.) кош од прућа, којим се риба хвата, Hrt Gifdreufe, nassae genus. А свр њега бугар-кабаницу БУБАЊЕ, n. bas Erommeln, tympani pulsatio. БӰБАР, m. који тргује свиленијем бубама, ber mit eibenraupen Sanbel treibt, qui bomby-БУГАРСКИ, ка, ко, 1) bulgarifd, bulgaricus. 2) (y ces vendit. прим.) vide свињски, н. п. месо. БУБАТИ, бўбам, v. impf. ударати у бубањ,|БУГАРЧАД, f. (coll.) junge Vulgaren, juventus trommeln, pulsare tympanum. БУБИНА, f. augm. v. буба. БУБИЦА, f. dim. v. буба. bulgarica. БЎГАРЧЕ, чета, n. ein junger ulgar, Bulgarus puer. БӰБЛА, f. (у Далм.) као гука, ber Klumpen, БУГАРЧИЦА (Бугарчица), f. dim. v. Бугарка. massa: Бублу масла, стрико наша БУБЊАРЕВ, а, о, bes Erommelfdlägers, tympa- BYTHJA, f. starke Ausdünstung, exhalatio major. БУБЊАЊЕ, П. бaš Erommeln, tympani pulsatio. БЎБЊАТИ, њам, v. impf. 1) ударати у бубањ, Будала, f. (voc. будало), ber hor, stultus. trommeln, pulsare tympanum, cf. добовати. БУДАЛАСТ, a, o, thöridt, stultus. 2) бубњају људи, т. ј. говоре којешта ја- БУДАЛАШ, будалаша, m. thöricter Wend, hoMensch, вно, öffentlid reben über etmas, rumitare, mo stultus. percrebrescit fama. БУДАЛА́ШТИНА, f. borbeit, stultitia. БУБОТА, f. субота ђачка бубота, pridw.| БУДАЛИНА, f. augm. v. будала. b. i. amftags mirb auf ben Gtubenten berum=|БУДАЛИСАЊЕ, П. bas bumme Keben ober buп, getrommelt, Samstag ist der Studenten-Prü- ineptia, sermo stultus. geltag, sabbato caeduntur studiosi. Кад сам БУДАлисати, лишём, v. impf. thöridt fpreden, ја у Лозници ишао у школу, био је обичај stulte loqui. cf. будалити. да ђаке у суботу послије подне учитељ БУдалити, лим, vide будалисати. бије без икаке кривице, само за то што БУДАЉЕЊЕ, n. vide будалисање. ћурак, тукац, пуран. је субота: ако је ко онај дан прије подне БУДАН, дна, дно, (будни, на, но́), аф, vigil. или макар и послије подне био бијен за каку| БУДАЦ, бўца, m. ber Eruthalyn, gallopavo. cf. кривицу, то му се ништа није бројило. БЎБОТАК, тка, m. ber auftfdlag, pugnus. БУБРЕГ, m. (gen. pl. бубрега) Sie Mliere, ren: Живи као бубрег у лоју. cf. бубало. БУБРЕЖАК, решка, m. vide бубрег. БУДВА, f. градић и варошица на мору, иза БЎД’ЗА ШТО, н. п. купио или продао што, ит БУБРЕЖЊАЦИ, бубрежњака, m. pl. baš Mieren=|БӰди, у пјесми мјесто буд: БУБУЉ, бубуља, m. (око Будве) vide облутак. Стаде свата дванаест иљада 2) (у Боци) vide свињче: убио сам бугара. БЎГАРЁЊЕ, П. 1) bas Bulgarifiren, mutatio in Bulgarum. 2) (у Хрв.) vide запијевање. БУГАРИЈА, f. T. ј. земља, Rulgaren-Canb, Bulgaria : Буди ли идеш на војску, Коме ме младу остављаш БУДИЈА, f. bie Eruthenne, gallina indica. ef. hyра, ћурка, тука, мисирка, пура, пурка. Будим, m. (loc. Будиму) tabt Dfen in Un= gern, Buda, БУДИМАЦ, мца, m. ber Ofner, Budensis, Buda- БУДИМИР, m. annšname, nomen viri. бијела бундева, vide пеца. 3) (у Уж. н.) 2rt 2pfel, pomi genus, cf. будимлија. БУДИМЛИЈА, f. cine 2rt 2epfel, pomi species. БУДИМЛИЈА, m. vide Будимац. БУДИМЉЕ, п. село близу Сјенице код воде ma=|Будимски (Будимски), ка, ко, Ofner-, Budanus. И умири земљу Бугарију БУГАРИН, m. ber ulgare, Bulgarus. БЎГАРИТИ, рим, v. impf. 1) zum Dulgaren den, facio esse Bulgarum. 2) (у Хрв.) запијевати. БЎГАРИТИ СЕ, Рим се, v. r. impf. ein Wulgar werden, fio Bulgarus. БУГАРКА, f. bie ulgarin, Bulgara. БЎТАР-КАБАНИЦА, f. (ст.) ein Bulgarenmantel, pallium bulgaricum: Будионик, m. по намастирима она даска што БУДИСАВ, m. Mannšname, nomen viri. пастрме; Ништа није горе од дебела бука из рђава трупа. БУКА, f. baš Gebrülle, mugitus. БУКАВАЦ, букавца, m. 1) водени бик, біе Kobr= dommel, ardea stellaris Linn. 2) der Aufwiegler, concitator, cf. бунџија. БУКАГИЈЕ*, f. pl. vide путо. БЎКАЛИШТЕ, п. мјесто гдје говеда бучу, Drt wo die Ochsen brüllen, locus ubi mugiunt boves. БЎдош, m. планина више Загарача и Комана: | БЎКАЊА, f. у Лици једна главица и наврх А све бјеже уз Будош планину ње зидине од некаквога градића. БУДУЋИ ДА, (у војв.) invem, cum (ital. essendo| БУКАЊЕ, n. 1) baš 2rüllen, mugitus. 2) baš us= che -). БУБ, (f. ber efdlag, mucor, cf. плијесан (мо-| БУБА, же бити да је буђ од плијесни мало мање). Бубав, а, о, befdlagen, mucosus. cf. пљеснив. БУБАВИНА, f. augm. v. буђа. БУЂАРА, f. (у Сријему) vide жабић. BÝьÊшE, n. das Wecken, excitatio. БУЗА*, f. 1) ein GetränE aus Rufuruzbrot unb 23affer, potio e pane zeae et aqua; Срби по селима граде бузу особито уз часне посте| од кукурузна хљеба и од воде, а Турци је граде од брашна (чини ми се од просе-| на) па је носе те продају по варошима. 2) н. п. брезова, ber irfenfaft, succus betulae. 3) вино на дну у бурету, или други мутеж од чега, ber Robenfag, sedimentum,| cf. талог. БУЗАЏИЈА*, m. ber буза-bånbler, qui vendit po-| tionem e pane zeae. БУЗДОВАН (буздован), буздована (буздована), m. eine Zrt Reule, clavae genus. cf. буздохан. БУЗДОХАН, m. vide буздован: Уз буздохан гвожђе попијева — Буйн, буйна, m. ein großes Gubrmannspferb, effenburger (ein Rärntner), equus vecturarius, jumentum. БўнЊИ, ња, њё, vide бухињи. БУЈАДИНА, f. augm. v. бујад. БУЈАН, јна, јно, beftig, ftürmifd, praeceps, н. п. BỳJAHE, n. das Unschwellen, zò intumescere. БУЈАТИ, jам, v. impf. anfdwellen, intumesco. cf. набујати. БУЈАТКА, f. vide папратка. ВӰЈУР*, nimm, lange ju, accipe et manduca: einanbermerfen, disjectio. БЎКАРА, f. у Сријему је обичај да се уз месојеђе свако вече скупе дјевојке (мале и велике) и младе (а и од мушкиња дође гдјекоје) насред села, па наложе ватру (понајвише од ђубрета и од сметлишта) и око ње играју и пјевају; и то се зове букара или вашриште (ајдемо на бу кару, пјевају дјеца на букари). БЎКАРЕЊЕ, n. baš 2rábnen, subatio. БЎКАРИТИ СЕ, Рúм се, v. r. impf. bräbnen, subo (von dweinen): букари се крмача. БУКАти, бўчём, v. impf. 1) brüllen, mugio. 2) говеда бучу сијено, mit Sörnern aušeinanber= werfen, disjicio: Штогођ воко буче, себи за роге вуче. Букач, букача, m. ber rüller, mugitor (vom Ochsen). БУКВА, f. (gen. pl. бўкава) 1) bie Rude, fagus. 2) (у Дубр.) некака морска риба, Wrt eefifd, piscis quidam marinus. 3) ber Dummfopf, stultus, stulta. БЎКВАН, m. луд или сулудаст човјек, ber Dummtopf, stultus. БУКВАР, m. ba$ 22-Xud, abecedarium. БУКВАРАЦ, рца, m. ber 3düler, puer elementa discens. БУКВЁТИНА, f. augm. v. буква. Буквик, буквика, m. ber Вифепmals, fagetum: menta. БЎКИЛА, f. четврт стара: Више ваља стар но букила. БУКЛИЈА*, f. vide плоска (понајвише она што носе просци): Не смијем ти прстен приватити, Ни попити просачку буклију вӳкнути, бўкнём, v. pf. 1) aufmuen, mugitum edo: букну во, крава. 2) auflobern, exardesco: букну ватра. 3) они ће сви букнушу на тебе, т. ј. скочити, устати, fich entgegen fegen, opponere se. 4) (у Дубр.) букнула дјевојка, т.ј. узрасла, beranmadfen, ado lesco. вӳк, m. (loc. буку, pl. букови) ber Drt bes af БУКЊАТИ, њам, v. impf. lobern, ardeo: букња | БЎЉУГБАША, m. vide буљубаша mit allen 20ватра. cf. буктјети. Буков, а, о, buden, faginus. БУКОВА, f. adj. мали намастир код Неготина. БУКОВАЦ, буковца, m. 1) Дифенftab, baculus faginus. 2) извор у Јадру у Тршићком пољу. 3) село у Сријему (близу Варадина). БУКОВАЧА, f. ber Rudenftoc, baculus fuginus. Leitungen. БУЉУК*, bie daar, Erupp, turba, turma, ef. БЎЉУМБАША, m. (у Ц. г.) vide буљубаша: БУМБА, f. (у Дубр.) Rinberwort für Baffer, Бўкови, m. pl. планина у Србији између нахије | Бумбак, бумбака, m. (у Рисну) vide бумбар. Ваљевске и Ужичке: Већ ајдемо у Букове тврде — 3) ријека у Дробњацима. БУКТЕТИ, (ист.) (тим, v. impf. Iobern, ardeo: БЎктити, (зап.) Црна књига а у доба црно, БУЛАЖЊЕЊЕ, n. vide бунцање. Булазнити, булазним, vide бунцати, БУМБАР, m. Die Summel, apis terrestris Linn. Два бумбула сву ноћ препјеваше Бӳн, бўна, m. (у Хрв.) vide буника: као да се буна назобао. БУНА, f. Yufrußr, seditio. БЎНА И БЎНИЦА, f. двије воде у Херцеговини: БУНАРСКИ (бунарски), ка, ко, н. п. вода, Brun БУНАЦ И БЎНИЦА, in ber Mebenšart: обишао је бунца и буницу, von einem Vagabunven, undique est vagatus. cf. Буна и Буница, БУНГУР, m. (кукурузан или шеничан) діе Srüge, alica (?). БУЛӰМАЋ, булумаћа, m. некакво јело од бра-| БУНГУРАЊЕ, n. baš Srügemaßlen, alicatio (?). шна: oculorum. Бўљеш, m. (у Барањи) vide бандар. daar, exertio| БЎЉИОКА, f. (ст.) біе bie lugen Servorrect, quae exserit oculos: Курвина буиоко - fdilt ber Krebs ben БУНГЎРАТИ, рам, v. impf. Brüge mablen, cras sius molo: не може воденица да меље, него БУНГУРАЦ, бўнгўрца, m. dim. v. бунгур. curbita melo Linn. БЎНДЕВИЦА, f. dim. v. бундева. БУНДЕВСКИ, ка, ко, н. п. цвијет, Rürbis=23lüthe, БУНИЈЕВАЦ, ёвца, m. (у Хрв.) vide Буњевац. 25ilfenfraut, hyoscyamus Linn.: Као да се бунике најно. БУЉООК, (а, о, у кога су очи избуљене БЎЉУБАШИН, а, о, без буљубаша, centurionis. centurionis. БУЉУБАШИЦА, m. dim v. буљубаша. БЎЉУБАШОВАЊЕ, п. Даз буљубаша-Šein, centuriatus gestio. БЎЉУБАШОВАТИ, шујем, v. impf. id) bin буљубаша, sum centurio. Бунити, буним, v. impf. aufriegeln, concito. Бунити се, бўним се, v. r. impf. fid empören, imperium frango. БУНИЋ, m. градић на дно Крбаве (од Удбине к сјеверу) под планином Козјаном. БУНИШТАР, m. (у Ц. г.) који по буништима краде, фimpfwort für einen Diet, convicium, in furem. Буниште, п. (у Ц. г.) vide буњиште: врана о бунишшу, а соко о месу, па обоје Ђурђев дан излете. на |