Page images
PDF
EPUB

одмах [одма, омах], jogleid), continuo, confestim. 2. одмирати, одмирам, (зап.) vide одмјерати. [cf. ваље, гр, једанак, једанакак, 2 једнак, | одмирити, рим, (зап.) vide одмјерити. отпут, сад (сада) 2, 1 таки, умах (ума), упут, одмицање, п. 1) bas Begrüden, remotio. 2) фрк]. das Fortrücken, processus. одмахнути, одмахнем, [одманути] v. pf. н. п. | одмицати, мичём, v. impf. [cf. измицати] 1) н. руком, fahren lajjen, nad geben, remitto. н. лонац од ватре, бароn rüđen, amoveo. одмекнути, кнем, v. pf. erweichen, weicher werben, 2) fortrüden, procedo: Bеh ми Шарац стаде mollesco. одмицати

одмена, f. (ист.) vide одмјена: Тебе љубу а одмјена, f. (јуж.) vide замјена: Јал' с опреми

мене одмену

одменити, одменим, (ист.) vide одмијенити.
одмењивање, п. (ист.) vide одмјењивање.
одмењивати, мењујем, (ист.) vide одмјењивати.
одмерање, п. (ист.) vide одмјерање.
одмерати, одмерам, (ист.) vide одмјерати.
одмерити, рим, (ист.) vide одмјерити.
одмет, т. н. п. није то на одмет, zum 28eg=
werfen, non est res quam abjicias.
одметање, п. 1) baš Beglegen, sepositio, rejec-
tio. 2) das Abtrünnigmachen, defectionis
molitio. 3) das Abtrünnigwerden, defectio.
- 4) баз Uebertreffen im 28erfen, victoria jactus. |
одметати, одмећем, v. impf. 1) weglegen, sepono.

2) коме, einen im 2Berfen übertreffen, vinco jactu. [vide одбацивати 2]. - 3) abtrünnig machen, ad defectionem sollicito.

јал одмјену нађи

одмјењивање, п. (јуж.) баз Hblojen, successio (in locum alicujus).

одмјењивати, мјењујем, v. impf. (јуж.) ablojen,
succedo in locum alius. cf. замјењивати.
одмјерање, п. (јуж.) eine Beberbe, um zu zeigen,
daß man sich aus etwas nichts mache, es nicht fürchte,
gestus minas contemnentis.

одмјерати, одмјерам, v. impf. (јуж.) eine Seberbe
(mit dem zurückgebogenen Arme) machen, um zu
zeigen, daß man sich aus etwas nichts mache, ge-
stum facio contemnentis minas.
одмјерити, рим, v. pf. (јуж.) 1) аbmejjen, а-
wägen, demetior, dependo. 2) mit dem Ell-
bogen eine Geberde machen, daß man eines Tro-
hung nicht fürchte, cubito ostendo, me alicujus
minas contemnere: одмјерио му до лакта.

одметати се, одмећем се, v. r. impf. abtrünnig | одмладак, одмлатка, m. vide омладак.

werben, abfallen, deficio. [cf. одбацивати се]. одмолити, одмолим, v. pf. losbitten, precibus liодметачина, f. (у Хрв.) н. п. отишао у одме- bero.

тачину, т. ј. одметнуо се, бег lbfall, defectio. | одмор, m. bie Érholung, recreatio [cf. одморак]: одметник, т. Ser 2lbtrünnige, defector.

одметница, f. bie Wotrünnige, mulier deficiens:
Одметну се одметница Мара Преко Бајне
Луке у ајдуке
одметнути, нём, v. pf. 1) weglegen, sepono. [cf. |
одврћи (одвргнути)]. 2) abtrünnig machen,
ad defectionem perduco: Бањане ће твоје
одметнути, и Грахово село населити, Од-
метнути рају од Турака

одметнути се, нём се, v. rг. pf. abfallen, defi-
cio. [cf. одврћи (одвргнути) се; похасити (по-
асити) се].

одмијенити, одмијеним, v. pf. (јуж.) einen ab
löjen, succedo in locum alicujus, sufficior
[с. измијенити 2, изручити 2]: Заш се синко
не шће оженити За љепоте и младости твоје ?
Да се стара одмијени мајка
одмилети, (ист.)

одмилити, (зап.)

милим, v. pf. Sabon friedhen, repens abeo: Једнак змија одмиљети, (јуж.)) у дувар одмиле одмина, f. (зап.) vide одмјена.

одминити, одминим, (зап.) vide одмијенити. одминути, одмине, (н. п. мука), vide уминути [1]: Није л' Бог д’о мука одминула одмињивање, п. (зап.) vide одмјењивање. одмињивати, мињујем, (зап.) vide одмјењивати, 1. Одмирање, n. vide умирање.

2. одмирање, п. (зап.) vide одмјерање.

[ocr errors]

ради без одмора.

[blocks in formation]

одморити, одморим, v. pf. н. п. коње, ноге, erquiđen, ausrajten lajjen, reficio.

одморити се, [одмо]рим се, v. r. pf. fich erholen, reficior.

одмотавање, п. баз 216ђafpeln, баз Wówiđeln, resolutio filorum de rhombo, expeditio. одмотавати, мотавам, v. impf. abhafpeln, abrwinden, abwickeln, revolvo, expedio.

одмотати, там, ѵ. pf. abbajpeln, revolvo, abwiteln, expedio.

одмоћи, одмогнем, v. pf. ftatt zu belfen, einen поф tiefer in Verlegenheit bringen, auxilii loco magis etiam impedio.

одмрзнути се, нём се, v. r. pf. aufthanen, glacie solvi, liberari.

одмрсити, одмрейм, v. pf. entwirren, expedio, cf. размрсити: Мало платно замршено било, Ал сам бјело одмрсила платно Пак те зове да јој ти одмрсиш

одмучање, n. vide одрађивање.

одмучати, одмӳчам, v. impf. vide одрађивати [1]. одмучити, чим, v. pf. vide одрадити.

1. одмирати, рем, v. impf, vide умирати: Него | однекуд (од некуд),
устај да се облазимо, Једном ми је земан | однекуда,
умријети, И потле ћу, Мујо, одмирати

[ocr errors]

irgend woher, alicunde. однети, однесем, (ист.) vide однијети.

однијети, однесем, (однио, однијела) v. pf. [јуж.]
Sapon tragen, aufero. [cf. понијети 2, унијети 2].
однити, однесем, (зап.) vide однијети.
однићи, одникнем, v. pf. fid abwenben, se amo-
vere: Мртво тјело на земљу спустише, Три
је јада над њим изјадила, Жива никла, а
Мртва одникла
Жив приниче, а мртав
одниче
односити, односим, v. impf. 1) wegtragen, as-
porto. 2) feitmärts neigen, declino, reclino:
односи главу као свирац од прдаљке.
одношење, п. baš Begtragen, asportatio.
одњивити, одњивим, v. pf. (по југоз. кр.) vide
[одгајити] одњихати.

-

одњијати, одњијам, vide одњихати.
одњихати, одњихам (одњишем), [одњијати] v.
pf. groß zichen, wiegen, educo, [vide одгајити]
cf. одгојити: Или сестра брата одњихала
одобравање, n. baš Sutheißen, approbatio.
одобравати, одобравам, v. impf. (у војв.) gut
heißen, approbo.

одобрити, одобрим, v. pf. (у војв. по варо-
шима) gutheißen, approbo.

одобровољити се, љим се, ѵ. г. pf. guter launе merben, exhilarari.

одоваља [водоваља], f. (у Ц. г.) 2Bafferrinne ит das Haus, canalis.

Одовле, (у Дубр.) vide [одавде одавле. одовуд, 1 von bier, hinc, ex hac parte [cf. одуд]: одовуда, Прођи, брате, отуд и одовуд ододити, ододим, v. pf. vide отходити: Срамотан је сваки ододио

|

одомаћити се, одомаћим се, v. r. pf. fich cin-
heimisch machen, fio familiaris.
одоминути, одоминем, v. pf. vide уминути [1]:
Докле мене плећа одомину

одонда (од онда), jeitbem, ex eo tempore.
одонуд, (од опуд), von bort, ex illa parte, il-
одонуда, line.

одор, m. (у Ц. г.) који одире, плијени, ber lünberer, spoliator [cf. одир]: А Которе, солдатски одоре!

одора, f. 1) оно што узму од човјека, кад га на путу оплијене (одеру), bie Bente, spolia. [vide плијен 1]. 2) (око Сиња) одијело, рухо, оправа (на човјеку и на коњу), баз Gewand, die Kleider, die Rüstung. vestitus, arma: Под одором Стипуриновића 3) (у нах. Рудн.) Wet hemijette.

одоравање, п. baš Wbađern, peraratio, solutio per arationem.

одоравати, оравам, v. impf. abađern, peraro, arando solvo.

одорати, одорем, v. pf. abađern, peraro, arando solvo: да одоремо још неколико бразди, па ћемо онда ручати; био сам му нешто дужан пак сам му одорао; немам ти чим платити, него ћу ти одорати.

одоцнити, одоцним, v. pf. fih verfpäten, moror, sero venio [cf. задоцнити, закаснити,

зача

мати 2]: што си одоцнио? одоцнио с ручком. одрадити, одрадим, v. pf. abarbeiten, laborando (opera praestita) penso. [cf. одмучити]. одрађање, п. баš länguen ber Bermanbjhaft, abnegatio generis (gentis).

ододољено, у припјеву: Бевојке су ружу брале
ододољено, одумиљено
одозго (од озго), von oben, desuper. [cf. озго].
одоздо (од оздо), von unten, ab imo. [cf. оздо].
одојити, одојим, v. pf. 1) јängen, lacto. cf. от-
хранити. - 2) anjangen, tento uber: крава
се не да помусти, док не одоји теле.
одојче, чета, п. мало прасе које је поодрасло
да се може заклати и испећи, али још не
зна ни за каку храну осим материна мли- | одрамати, одрамљем, vide отхрамати.
jeka, das Säugeschwein, Ferkel, nefrens.

одрађати се, одрађам се, v. r. impf. біс 23er-
wandschaft abläugnen, abnego gentem.
одрађивање, n. baš Wbarbeiten, pensatio per la-
borem. [cf. одмучање].
одрађивати, рађујем, v. impf. 1) abarbeiten,
opera penso debitum. [cf. одмучати]. - 2)
н. п. једно ради, а друго одрађује, verber=
ben, destruo. cf. [vide] кварити.

1. одранити, одраним, vide отхранити.

одолен, adv. vide оданде, одавде: Пасодо- | 2. одранити, ним, v. pf. fih früh aufmahen, mane

лен свати подигнули

одолети, лим, (ист.) vide одољети.

discedo.

одрањање, п. баš 2lbrollen, devolutio.

одолијевање, п. [јуж.] baš Ueberwältigen, oppressio. одрањати, одрањам, v. [im]pf. н. п. земљу, абодолијевати, одолијевам, v. impf. [jуж.] 2šiberftanb

rollen, devolvo.

leiften, übermältigen, resisto, vinco: одолијева | одрањивање, n. vide отхрањивање. сунце у прољеће, (у Дубр.) überbanò пеђтен, одрањивати, рањујем, vide отхрањивати. ingravesco. одрасти, растём, v. pf. groß wamjen, excresco, heranwachsen, adolesco.

одолити, лим, (зап.) vide одољети. одољан, m. [vide одољен]: Да зна женска глава | одрвенити, ним, v. pf. verholjen, ligneus fio. Што ј одољан трава, Свагда би га брала, одредити, одредим, v. pf. bejtimmen, destino. У пас ушивала, Уза се носила. одређивање, n. baš Beftimmen, destinatio. одољен, m. (у Дубр.) некака трава, Art flange | одређивати, ређујем, v. impf. bejtimmen, destino. [Balorian, Merentraut], herbae genus [valeriana | одрезати, режем, v. pf. 1) wegianeiben, abscindo. officinalis L.]. ef. одољан; [одумиљен]. 2) crepitum fortem edo. одољети, одолим, v. pf. (јуж.) коме, Biebertano | одрезивање, п. баš pinwegіnсібен, abscissio. leiften, mehren, überwältigen, resisto. [cf. надо- одрезивати, резујем, v. impf. b[neiben, abљети]. scindo.

одрени, на, по, 1) (у Ц. г.) н. п. хаљине, Bett-, | одрицање, п. баš Mbjagen, baš Yošjagen, renunlecti. 2) (у Хрв.) (аиф одрени) н. п. стог,

ciatio.

т. ј. велико сијено, које се без одра није одрицати, одричём, v. impf. abjagen, wiberrufen, могло садјести. cf. одар 3.

одренути, одренём, v. pf. (у Лици) vide ода

гнати.

одрети, одрем (одерем), (одро, одрла), (ист.) vide одријети.

одрети се, ӧдрём (одерём) се, (ист.) vide од-
ријети се.

одрећи, одречем (одрекнем), v. pf. 1) abjagen,
renuncio: Која уста рекла, она и одрекла.
2) antworten, respondeo, cf. [vide] одго-
ворити [1]: Она ми лудо одрече
одрећи се, одречем (одрекнем) ce, v. r. pf. fi
losjagen, renuncio alicui.

одрешивање, п. (ист.) vide одрјешивање.
одрешивати, одрешујем, (ист.) vide одрјеши-

вати.

одрешити, одрешим, (ист.) vide одријешити. одрешито, н. п. говори, fertig, diserte. одржавање, п. verbal. v. одржавати. [cf. обдржавање].

одржавати, државам, v. impf. [.] vide одржати. [с. обдржавати].

[ocr errors]

renuncio, revoco.

одрицати се, одричём се, v. r. impf. fih lo÷ja=
gen, renunciatio. [cf. личити се 2].
одришити, одришим, (зап.) vide одријешити.
одриште, п. (у Паштров.) у овој пословици

мјесто одар [2]: У огњиште посвадиште, у

одриште помириште.
одрјешивање, п. баз Mulojen, gosbinben, solutio.
одрјешивати, одрјешујем, v. impf. loßbinben,
solvo: Ко тврђе веже, лакше одрјешује.
одрлија, m. (у Дубр.) vide дроњо.
одрод, т. који се одриче својега рода, беr fі
von der Verwandschaft lossagt, qui renunciavit
genti.

одродити се, одродим се, v. r. pf. 1) fid lo÷-
jagen von der Verwandschaft, renuncio genti.
2) у пјесми мјесто родити се: Нит' се бољи
јунак одродио Од како је постала кра-
јина

[ocr errors]

одронити, одроним, v. pf. н. п. сузу, abro Цеп, devolvo.

одронити се, одроним се, v. r. pf. одрони се бријег, binabrolfen, delabor, одрони се суза.

павило

одржати, жим, v. pf. [cf. обдржати] 1) cin
Rins auf ben Hrmen getragen haben, bis es felbit | одрџавити, вим, v. pf. rauh werben, exasperor:
geђen fann, manibus sustineo: ја сам га одр- Иза краста лице попрњело, Поцрњело и одр-
жала; Ја сестрица брата одржала 2)
bebaupten (3. 3. ben 2Bahlplas), obtineo: одр-
жао мејдан. 3) erhalten, conservo. [cf.
уздржати 1]. 4) ријеч, balten, contineo.
Одријети, одрем (одерём), (одро, ӧдрла, part.
pass. ӧдрт) ѵ. pf. (јуж.) (cf. одерати) 1)
[фінбеп, excorio: одрли га бијући; одрли га
бojeм. 2) (y I. r.) ausplündern, expolio,
бојем.
cf. [vide] оплијенити: Боље га је на путу
одријети него на дому похарати.
Одријети се, ӧдрем (одерём) се, v. г. pf. (јуж.)
sich heiser schreien, trinken, u. j. w., ad ravim us-
que clamo, poto et cet. [vide одерати се]:
Опила се и одрла стрина, Да ода шта не
би ни жалио, Већ од поке воде јабукове
одријешити, одријешим, v. pf. (јуж.) losbinben,
solvo.

одрпаница, f. н. т. човјек одрпан, ein zerrifje=
ner Menjd, homo pannosus. cf. [vide] дроњо.
одрпати, одрцам, v. pf. abfranen, seabo.
одрпина, f. bе en, pannus. [vide] дроњак,
cf. рита.

[ocr errors]

одрпуља, f. одрпано и подерано што, н. п. кошуља, бег свen, pannus.

одртина, f. біс фinbmäßre, equus strigosus, macilentus.

одрубити, одрубим, v. pf. abђauen, praecido, [vide осјећи 1] cf. одсјећи: Према себи одруби јој главу

одевакле, von allen Seiten, allenthalben, undi-
Одевакуд, que: Бегођ, шћери, на конаку бу-
одевакуда, деш, Одсвакле ми ситну књигу
Врати

одрина, f. [cf. одриња] 1) (по југоз. кр.) ви-
нова лоза, која се пусти те нарасте уз ка-
ково дрво или онако уза што (у Србији се
зове чардаклија), біе Beinranfe, ranfenber
Seinjtod, pampinus. [cf. ломача 1]. 2) при-
повиједа се да су ожењени људи у вријеме
некакога зулума морали плаћати Турцима и
одрину, т. ј. што спавају са својијем же-
нама (а једни још веле што су Турци спа-| [одседнути, нем, vide одсести.
вали с њиховијем женама, као и жвакалицу). дања.]

одседање [оседање], п. (ист.) vide одсједање.
одседати [оседати], дам, (ист.) vide одсједати.
одседлавање, п. баз Hbfatteln, To stratum de-
trahere equo.

одседлавати, седлавам, v. impf. abjatteln, stra-
tum detrahere equo.

одседлати, лам, v. pf. abfatteln, stratum detra-
here equo.
Из І. из-

Одринути, нём, v. pf. megjtoßen, retrudere. cf. | одсек, m. vide осек.

отурити [1].

одриња, f. vide одрина.

одселе, vide оселе.

одселити, одселим, vide оселити.

одрити, ӧдрем (одерём), (зап.) vide одријети. | одселити се, одселим се, vide оселити се. одрити се, одрём (одерём) се, (зап.) vide од- одсести [осести, одседнути], седем (седнём), ријети се.

(ист.) vide одсјести.

одсести се, седем се, (ист.) vide одсјести се. одскочити, одскочим, vide оскочити: Па од

одсећи, одсечём, vide осећи.

одсећи се, одсечем се, vide осећи се. одсецање, п. vide осецање.

одсецати, одсецам, vide осецати.

одсецати се, одсецам се, vide осецати се.
одсечак, чка, m. vide осечак.

одсијевање, п. [јуж.] ber 28iberjdjcin, refulgen-
tia. [cf. одејаивање].
одсијевати, одсијева, v. impf. [уж.],
miberjtrablen, refulgeo, cf. одсјаивати: На до-
рату златна абаија, Та какове ни у цара
нема, Удрио јој златне месецове, Потпунио
Драгијем каменом, Поткитио сићаним бисе-
ром, Па од јарког одсијева сунца -
одсијецање, п. vide осијецање.
Одсијецати, Одсијецам, vide осијецати.

скочи од коња чилаша

одскочке, н. п. камен кад одскочи од чега на

удари у што друго, abprallens, mit bprall, resiliens.

оделека, f. [vide осјека]. cf. слека. одслуживање, n. baš Winen, compensatio per servitia. [cf. oпслуживање].

оделуживати, служујем, v. impf. abbienen, serviendo compenso. [cf. опслуживати]. одслужити, одслужим, v. pf. abbienen, ministrando (serviendo) penso. [cf. опслужити]. одспавати, одспавам, v. pf. abjd [afen, dedormio, dormiendo solvo, refringo: ко на Ђурђев дан спава, на Марков дан треба да одспави. одердити се, ӧдердим се, [осрдити се] vide

одљутити се.

одсијецати се, одсијецам се, vide осијецати се. одстајати, стојим, v. pf. zu Énbe ftehen, perодсик, m. vide осик.

одсипање, п. vide одасипање.

одсипати, пам (пљем), vide одасинати.

Одәисти [осисти], сидём (сиднём), (зап.) vide одсјести.

одсисти се, сидём се, (зап.) vide одсјести се. одсићи, одсичём, vide осићи.

Одсићи се, одсичём се, vide осићи се.
одейцање, п. vide осицање.

одейцати, одейцам, (зан.) vide осицати.
одеицати се, одейцам се, vide осицати се.
одсичак, чка, [m.] vide осичак.
одејайвање, n. vide одсијевање.
одејайвати, аујем, v. impf. vide одсијевати:
Одсјаује девет челенака Пак јаркоме од-
cjaује сунцу

Одсједање [осједање], п. [јуж.] баз lbftcigen, des

[merged small][merged small][ocr errors]

Одсјек, m. vide осек.
Одсјести [осјести], сједем (сједнём), v. pf. (јуж.)
1) коња, од коња, abjteigen, descendo.
2)
одсјед мене гр'јешној, присјед баби б'јесној,
sagen die Mädchen, wenn ihnen etwas in der Kehle
stecken geblieben (also: hebe dich, abscede).
Одсјести се, сједем се, v. [r.] pf. [јуж.] н. п.
одсјело се брдо, ftürzen, corruere.

Одејећи, одсијечем, vide осјећи.
Одсјећи се, одсијечем се, vide ocjehu ce.
Одсјечак, чка, m. vide осјечак.

одскакање, п. vide оскакање.

одскакати, одскачем, vide оскакати.

одскакивање, n. vide оскакивање.

одскакивати, скакујем, vide оскакивати.

stare: одстајати летурђију.

Одстружити [остружити], жим, v. pf. (у Ц. г.)
отворити стругу да излазе овце напоље, bei
струга binauslajjen, aperire, emittere: Да од-
стружи пребијеле овце
одступање, п. vide оступање.

одступати, одступам, vide [1] оступати.
одступити, одступим, vide оступити.
одсуда, f. bаs Urtheil, judicium, sententia, ef.
[vide] пресуда.

одсудити, одсудим, vide осудити.
одсуђивање, п. cf. [vide] осуђивање.
одсуђивати, суђујем, vide осуђивати.
одсукати, одсучём, vide осукати.
одсукивање, n. vide осукивање.
одсукивати, сукујем, vide осукивати.
одсути, одспем, vide одасути.
одувати, одувам, vide одухати.
одуд, vide одовуд: Па он сави и одуд и отуд
Да б Турчину главу укинуо

одударити, рим, v. pf. abjdlagen, incutio: Ви
станите да вам одударим
одуживање, п. баз Motragen ber huls, debiti

hus abtragen,

solutio. одуживати, дужујем, v. impf. bic debitum solvo. одуживати се, дужујем се, v. r. impf. jeine Schuld abtragen, debito se liberare. одужити, одужим, v. pf. bie ul abtragen, debitum solvo: Одужи па онда тужи. одужити се, ӧдӱжим се, v. r. pf. bic hul abtragen, debito me libero.

одуздати, дам, v. pf. абзӑишен, frenum detrahere equo.

одузети, одузмем, v. pf. wegnbmen, demo: Таде Турци земљу одузеше

одскок, m. ber Wbprall, Wojprung, repulsus: Играх | одузимање, п. баз 2Begnehmen, demptio.

се златном јабуком По пољу по мједеноме,| | одузимати, мам (мљем), v. impf. weguehmеn, demo. По гувну по сребрноме, Одскоком скочи одујмити, одӱјмим, v. pf. н. п. чашу од уста, јабука, Удара Будви у врата, Саломи врата den Becher von den Lippen entfernen, removeo. на двоје Одука, f. bіe ntmöhnung, desuetudo, cf. [vide] одекора (од скора), unlängit, nuper, non ita одвика: Наука је једна мука, А одука двије pridem. муке.

одуљати, ља, ѵ. pf. н. п. дан, ноћ, länger wer | оЂапити, дђапим, vide одјапити.

ben, cresco.

одуље, f. pl. vide ходуље.

ође, vide овђе.

ођеверити, ођеверим, (јуж.) vide одјеверити. одуљити, одуљйм, v. pf. länger maфen, longius ођело, п. (јуж.) vide одијело: И велико с Турака обело

facere.

одумиљен, m. (у Ц. г.) некака трава, Irt Fflanze, | ођељати, љам, (јуж.) vide одјељати.
herbae genus. Одољен кажу да је врло јак ођенути, нем, vide [ођети] ођести.
(кад се даје болесницима), те као што бо- ођење, n. vide хођење.

лести одоли на пречац, тако и болеснику | ођести, дђедем (ођенем), (јуж.) vide [2] одјести. може наудити, за то узањ дају помало и оду- ођети [ођенути], дђенем, (јуж.) vide одјети. миљена. cf. одољан.

ођећа, f. (јуж.) vide одјећа.

[ocr errors]

ОЂубар[*]-планина, f. vide Обљуба: Видиш,
царе, Обубар-планину?
ОЂунлија[*], f. т. ј. земља (ст.): Двије њему
земље освојише, Ођунлију и Маћедонију
ожагрити, рим, v. pf. н. п. пурењак, аnjengen,
amburo.

одумиљено, у припјеву, cf. ододољено.
одуминути, одумине, v. pf. одуминуо бол, наф
lajjen, remitto, cf. [vide] уминути [1].
одумити, мим, v. pf. ben 23orjaß änbern, muto
propositum: Одумио што је наумио ---
одунути, одунём, v. pf. (cf. [vide] одухати) 1)
abblajen, deflo. 2) burch Blajen fih erleidtern | ожалити, лим,
(z. B. Schmerz), flando levo.

одупирање, и vide одапирање [1].
одупирати, рем, vide одапирати [2].
одупрёти, одупрём, (ист.) vide, одупријети.
одупрёти се, одупрём се, (ист.) vide одупри-
јети се.

одупријети, одупрём, (одупро, одупрла) v. pf.
(јуж.) vide одапријети.

одупријети се, одупрём се, v. r. pf. (јуж.) vide одапријети се.

1 v. pf. betranern, lugeo: ожаловати, лујем, (ст.)) Укопа га и ожалова

га

ожалостивити, вим, v. pf. (у Дубр.) vide ожа

лостити.

ожалостивити се, вим се, vide ожалостити се. ожалостити, ожалостим, v. pf. betrüben, dolore afficio, contristo. [cf. ожалостивити]. ожалостити се, ожалостим се, v. r. pf. fih be= trüben, contristor, dolore angor. [cf. ожалостивити се, оневеселити се].

одуставити, вим, v. pf. кога, што, verlajjen, de-ожарити, ожарим, v. pf. anbrennen (von Hef=

sero. cf. одустати.

одустављање, n. baš Berlaffen, desertio, derelictio. [cf. одустајање].

одустављати, љам, v. impf. verlajjen, desero.
[сf. одустајати].

одустајање, п. vide одустављање.
одустајати, јем, vide одустављати.
одустати, станем, vide одуставити.
одухати, ӧдухам (одушем), [одувати] v. pf.
abblajen, deflo. [cf. одунути].

одучавање, п. баз Идешођиси, desuefactio, de-
doctio.

jeln), aduro [cf. нажарити]: ожарила ме ко

прива.

ожарити се, ожарим се, ѵ. r. pf. fid) anbrennen,
aduror: ишао сам бос кроз коприве, те сам
се ожарио.

ождаха, f. (у Ц. г.) vide аждаха.
ождребити, ождребим, (ист.) vide ождријебити.
ождребити се, ождребим се, (ист.) vide ождри-
јебити се.

ождреље, п. (ист.) vide ождријеље: Довати га
зубом за ож дреље

ождрибити, ождрибим, (зап.) vide ождријебити. одучавати, ўчавам, v. impf. abgewöhnen, de-|ождрибити се, ождрибим се, (зап.) vide ождри

doceo.

одучити, одучим, v. pf. abgewöbnen, dedoceo.
одушак, шка, т. baš Mufathmen, respiratio: Гоне
трагом без одушка Турке
одушивање, n. vide одисање.

одушивати, душујем, v. impf, vide одисати.
одушити, одужим, v. pf. ausblajen, aërem emitto.
одушка, f. bаѕ guftloh, spiraculum.

одшалити, лим, v. pf. шалу, беп Ераß erwiebern, jocum referre: Ја би теби, Маџарице, одшалио шалу

одшалица, f. ber Begenjpaß, jocus contra factus: Каква шала, онаква и одшалица. одшегати, гам, v. pf. (у Ц. г.) vide престругати прецилити.

јебити се.

ождријебити, ождријебим, v. pf. (јуж.) werfen (von ber Stute), pario (de equa): ождријебила кобила коња.

ождријебити се, ождријебим се, v. г. pf. (јуж.) ein Siillen werfen, pario: ождријебила се ко

била.

ождријеље, (јуж.)) п. 1) постава на оплећку, ождриље, (зап.) / баз Unterfutter am Brufttheil

des Frauenhemdes, munimen interius indusii muliebris.' 2) vide колијер, јака. cf.

ождреље.

ожђелдија, * f. vide добродошница: Дадоше му тридест ожђелдија, Ожђелдија и добро

Дошница

одшетати, одшетам (шећем), v. pf. bavon pa ожег, m. 1) vide ватраљ. ziren, ambulans discedo.

одшити, одшијем, v. pf. auftrennen, resuo.

oha, f. vide xoha.

2) Schürhacke, pala carbonibus corradendis, [vide жарач] cf. жарило: Остаде ми ожег на огњишту 3) (у Хрв.) vide препуља.

« PreviousContinue »