Page images
PDF
EPUB

одмах (одма, омах], joglei), continuo, confestim. 1 2. одмирати, одмірам, (зап.) vidе одмјерати.

[cf. валье, гр, једанак, једанакан, 2 једнак, одмирити, рим, (зап.) vidе одмјерити. отиут, сад (сада, 2, 1 таки, умах (ума), упут, одмицање, п. 1) баз Regrücte, rеmоtіо. 2) фрк].

das Fortrüden, processus. одмахнути, ідміхнём, [одманути) v. pf. н. п. одмицати, мичём, у. impf. [cf. измицати) 1) н. руком, fabren tajjeit, italgebe, remitto.

н. лонац од ватре, Зарри rütent, amoveo. одмекнути, киём, v. pf, erbeiten, weiber цеrеп, 2) fortructen, procelo: Beh ми парац стаде mollesco.

Одмицати одмена, f. (пст.) vidе одмјена: Тебе љубу а одмјена, f. (јуж.) vidе замјена: Јал” с' опремн мене одмену

јал' одмјену нађи одменити, одменим, (ист.) vilе одмијенити. одмјењивање, п. (јуж.) За Дblije, successio одмењивање, п. (ист.) vidе одмјењивање. (in locum alicujus). одмењивати, мењујем, (нст.) vidе одмјењивати. одмјењивати, мјењујем, v. impf. (јуж.) аblije, одмёрање, п. (ист.) vidе одмјерање.

succedo in locum alius. cf. замјењивати. одмёрати, одмерам, (ист.) vidе одмјерати. одмјерање, п. (јуж.) eine (Beberbe, uni su seigen, одмерити, рим, (ист.) vidе одмјерити.

daß man sich aus etważ nichts mache, es nicht fürchte, одмет, т. н. п. није то на одмет, 3т 24eg gestus minas contemnentis. werfen, non est res quam abjicias.

одмјерати, одмјерам, v. impf. (јуж.) eine Geherde одметање, п. 1) аз 213eglege, sepositio, rejec (mit dem zurückgebogenen Arme) machen, um zu

tio. 2) das Abtrünnigmachen, defectionis zeigen, daß man sich aus etwas nichts mache, gemolitio. 3) das Abtrünnigwerden, defectio. stum facio contemnentis minas.

- 4) баз Иebertrejјен im 21erfei, victoria jactus. одмјерити, рим , v. pf. (јуж.) 1) аbmejjen, ahодметати, одмећем, v. impf. 1) beglegei, sepоnо. wägen, demetior, dependo. - 2) mit dem Ell

2) коме, einen im 24erfen iibertrejjen, vinco bogen eine Geberde machen, daß man eines Trojactu. [vidе одбацивати 2]. -- 3) abtrünnig bung nicht fürchte, cubito ostendo, me alicujus machen, ad defectionem sollicito.

minas contemnere: одмјерио му до лакта. одметати се, одмећем се, v. r. impf. abtriйнig одмладак, одмлатка, т. vіdе омладак.

verse, abjаllеn, deficio. [cf. одбацивати се]. одмолити, одмолим, v. pf. Tоbitter, precibus liодметачина, f. (у Хрв.) н. п. отишао у одме

bero. тачину, т. б. одметнуо се, Ser 2lbjаll, defectio. одмор, m. Sie Crbоlung, recreatio [cf. одморак): әдметник, m. Ser 20btriiтige, defector.

ради без одмора. одметница, f. Die 26trünige , mulier dеfісіеnѕ: одморак, одморка, т. vіdе одмор : нема ту од

Одметну се одметница Мара Преко Бајне морка, мој брате ; Намјести му на одморак луке у ајдуке

војску одметнути, нем, v. pf. 1) Deglege, sepоnо. [cf. | одморан, рна, рно, angerajtet, erholt, jrije, reодврћи (одвргнути)). 2) abtrünnig machen,

fectus. ad dеfесtіоnеm perduсо: Бањане ће твоје одморити, одморим , v. pf. н. п. коње, ноге, одметнути, и Грахово село населити, Од erguiden, ausrajten lassen, reticio. метнути рају од Турака

одморити се, [одмо]рім се, y, r. pf. fib erholet, одметнути се, нём се, v. r. pf, abfаllе, d•fi reficior.

cio. [cf. одври (одвргнути) се; похасити (по- одмотавање, п. Заз 21bbаjpein, Sаз 21bmitel, reасити) се).

solutio tilorum de rhombo, expeditio. одмијенити, демијеним, . pf. (јуж.) еіnеп аb. 1 одмотавати, мотавам, v. impf. аbbаjpeln, abmine

löjen, succedo in locum alicujus, sufficior den, abwickeln, revolvo, expedio. [cf. измијенити 2, изручити 2]: Заш се синко одмотати, там, v. pf. аbbаjpein, revolvo, abmitel, не шће оженити За љепоте и младости твоје ? expedio. Да се стара одмијени мајка

одмоћи, одмогнём, v. pf. jtatt u bеlfen, einen пос) одмилети, (ист.) милим, v. pf. Sapoint frieсфе, tiefer in Berlegenheit bringen, auxilii loco magis одмилити, (за.) repens abео: Једнак змија

etiam impedio. одмиљети, (јуж.)) у дувар одмиле —- одмрзнути се, нём се, v. r. pf. auftbauen, glaодмина, f. (зап.) vidе одмјена.

cie solvi, liberari. одминити, одмінім, (зап.) vidе одмијенити. одмрсити, одмрсим, v. pf. entivirren, expedio, cf. одминути, одмине, (н. п. мука), vide yминути [1]: размрсити : Мало платно замршено било, Није л' Бог д'о мука одминула

Ал' сам б'јело одмрсила платно одминьйвање, т. (зап.) vidе одмјењивање. зове да јој ти одмрсиш одмињивати, ммњујем, (зап.) vidе одмјењивати. І одмучање, т. vіdе одрађивање. 1. одмирање, п. vіdе умирање.

одмўчати, одмӯчам, v. impf. vіdе одрађивати [1]. 2. одмирање, т. (зап.) vidе одмјеран.е. дамучити, чім, v. pf. vіdе одрадити. 1. одмирати, рем, v. impf. vіdе умирати: Него однекуд (од некуд), irgens mobеr, alicunde. устај да се облазимо, Једном ми је земан однекуда,

J умријети, и нотле һу, Мујо, одмирати однети, однесём, (ист.) vidе однијети.

[ocr errors]

зача

однијети, однесём, (однио, однијела) v. pf. (јуж.)| одомаћити се, одомаћим се, у. r. pf, jih eine

Sapon tragen, aufero. [cf. понијети 2, унијети 2). heimisch machen, fio familiaris. однити, однесём, (зап.) vidе одвијети. одоминути, оддмінём, v. pf. vіdе yминути (1]: однићи, одникнем, v. pf. jiabvenseit, ѕе ато Докле мене ілећа одоміну

vere: Мртво тјело на земљу спустише, Три одонда (од онда), jeiteni, ex eo tempore. је јада над њим изјадила, Лива никла, а одонуд, 1 (од онуд), pon Sort, ex illa parte, ilмртва одникла Жив приниче, а мртав одонуда, linc. Одниче

бдор, т. (у Ц. г.) који одаре, плијени, беr односити, односим, v. impf. 1) megtrager, as 2Eliunserer, spоlіаtоr [cf. одир): A Которе,

porto. . 2) seitwärts neigen, declino, reclino: солдатски о доре!

односи главу као свира од прдаљке. одора, f. 1) оно што узму од човјека, кад га одношење, п. баз gegtragen, asportatio.

на путу оплијене (одеру, бie 23eute, spolia. одњйвити, бджі вим, v. pf. (по југоз. кр.) vide [vidе плијен 1]. - 2) (око Сиња) одијело, [одгајити) одњихати.

рухо, оправа (на човјеку и на коњу), баз одњйјати, одњијам, vidе од ати.

Gewand, die Kleider, die Riistung, vestitus, arma: одњйхати, одњйхам (одњій шём), [одњијати) у. Под одоро.м Стипуриновића 3) (у нах.

pf. groß ziehen, wiegen, educo, [vide orajuth] Рудн.) {rt 6 hemijette.

cf. одгојити : Или сестра брата одњихала — 0,4opaвaњe, n. Sig 20bacter, peraratio, solutio per одобравање, п. Заз (Sutheіреп, аррrоbаtiо.

arationem. одобравати, одобравам, y. impf. (у војв.) gut - i oдoрaвати, бравам, v. impf. abaterin, peraro, heißen, approbo.

arando solvo.

. одобрити, одобрим, v. pf. (у војв. по варо- одбрати, одорем, v. pf. abacter, peraro, arando шима) gutbеіреп, аррrоbо.

solvo: да одоремо још неколико бразди, па одобровољити се, љім се, ч. r. pf. guter Raine ћемо онда ручати; био сам му нешто дужан werden, exhilarari.

пак сам му одорао; немам ти чим платити, одовања (водовања), f. (у ц. г.) 22ajjerrite пті него ћу ти о дорати. das Haus, canalis.

одоцнити, одоцним, v. pf. jid) perjpiter, moror, одовле, (у Дубр.) vide [одавде) одавле. sero venio [cf. задоцнити, закаснити, одовуд, pon bier, hinc, ex hac parte [cf. одуд]: мати 2]: што си о доцнио? о доцнио с ручком. одовуда, Профи, брате, отуд и одовуд одрадити, одрадим, у. pf, abarbeiten, laborando ододити, ддодим, v. pf. vіdе отходити: Сра (opera praestita) penso. [cf. одмучити). мотан је сваки о до до

oapátâne, n. das Läugnen der Verwandchaft, abододољено, у припјеву: Бевојке су ружу брале negatio generis (gentis). одо дољно, одумиљено

одра, ати се, одрађам се, v. r. impf. Sіе 23er. одозго (од озго), ppt obеt, dеsuper. [cf. озго]. wandschaft abläugnen, abnego gentem. одоздо (од оздо), ppt inten, ab imo. [cf. оздо]. одрађивање, п. Ваз 21barbeiten, pensatio per laодојити, двојим, v. pf. 1) jäligen, lacto, cf. от bоrеm. [cf. одмучање].

хранити. — 2) аnjаngеn, tеnto uber: крава одрайвати, рађујем, у. impf. 1) abarbeiten,

се не дa пoмycти, док не одоји теле. opera penso debitum. [cf. одмучати]. — 2) одојче, чета, п. мало прасе које је поодрас.10 н. п. једно ради, а друго одрађује, реrѕеrѕ

да се може заклати и испећи, али јони не be, destruo. cf. [vide) кварити.
зна ни за каку храну осим материна млн- одрамати, одрамљем, vidе отхрамати.

jera, das Säugeschwein, Ferkel, nefrens. 1. одранити, одраним, vidе отхранити. одолен, аdу. vіdе оданде, одавде: Па с одо- 2. одранити, нім, v. pf, jih frib aufmachen, mane лен свати подигнули

discedo. . одолети, лям, (ист.) vidе одољети.

одрањање, п. 8a3 20oroller, devolutio. одолијевање, n. (јуж.]Sag llеbеrmіltige, oppressio. одрањати, одрањам, v. [im]pf. н. п. земљу, abодолијевати, одолијевам, v. impf. (јуж.] Biserjtano rollen, devolvo.

Іeijten, übermältigen, rеѕiѕto, vinco: одолијева одрањйвање, т. vіdе отхрањивање. сунце у прољеће, (у Дубр.) übеrbанд нефтени, одрањивати, рањујем, vidе отхрањивати. ingravesco.

одрасти, растём, у. pf. grор рафjen, excresco, одолити, лим, (зани.) vidе одољети.

heranwadsen, adolesco. одољан, т. [vilе одољен]: Да зна женска глава одрвенити, нім, v. pf. Derbolsen, lіgnеus fio.

ІІто і одољан трава, Свагда би та брала, одредити, одредим, v. pf. bejtinume, destino. У пас ушивала, Уза се носила.

одређивање, п. За ejtіmmеn, destinatio, одбљен, т. (у Дубр.) некака трава, 20rt Bjlаngе одређивати, ређујем, y, impf, bejtimnie, destino.

(Baldrian, Herenfraut), herbae genus [valeriana oApesatu, pexêm, v. pf. 1) wegichneiden, abscindo. officinalis L.). cf. одољан ; [одумиљен).

2) crepitum fortem edo. одољети, одолим, v. pf. (јуж.) коме, 24!ieberitano одрезивање, п. баз Sinpegjhneisen, abscissio.

leijten, mehreni, übermältigen, resisto. [cf. надо- одрезивати, резујем , v. impf. abjchneisen, abљети).

scindo.

гнати.

вати.

одрени, на, но, 1) (у Ц. г.) н. п. хаљине, Betts, | одрицање, п. 318 21bjagen, Sag ojagen, rеnun

lecti. — 2) (у Хрв.) (анодрени) н. п. стог, ciatio. т. ј. велико сијено, које се без одра није одриати, одричём, v. impf. abjаgеnt, mierrufenn, могло садјести. cf. одар 3.

renuncio, revoco. одрёнути, ддренём, v. pf. (у Лици) vidе ода- одрицати се, одричём се, у. r. impf. fib loja

gen, rеnunciatio. [cf. личити се 2]. одрети, одрём (одерём), (өдро, бдр.ла), (ист.) одришити, одрӣ шим, (зап.) vide o,дријешити. vidе одријети.

өдриште, т. (у Паштров.) у овој пословици одрети се, одрем (одерәм) се, (ист.) vide 04 мјесто одар [2]: у огњиште посвадините, у ријети се.

одриште помирите. одрећи, одречём (одрекнём), v. pf. 1) аbjаgен, одрјешивање, п. Ваз 21ujlijen, Sobiндеп, ѕоlutiо.

rеnuncio: Која уста рекла, она и одрекла. одрјешивати, одрјешујем, v. impf. Iosbinvеп,

- 2) atmorteit, respondeo, cf. [vide) одго solvo: Ко тврђе веже, лакше одрјетује. ворити [1]: Она ми лудо одрече

одрлија, m. (у Дубр.) vidе дроњо. одрећи се, одрёчём (одрекнем) се, v. r. pf, jidt oдрод, т. који се одриче својега рода, беr fі) losjagen, renuncio alicui.

von der Verwandschaft losjagt, qui renunciavit одреживање, п. (ист.) vidе одрјешивање. genti. одрешивати, одрещујем, (ист.) vidе одрјеши- одродити се, одродім се, v. r. pf. 1) jid 1p4

jagen von der Verwandschaft, renuncio genti. одрёпити, дарёшім, (ист.) vidе одријешити. 2) у пјесми мјесто родити се: Нит' се бољи одрешито, н. п. говори, fertig, diѕеrtе.

јунак одродио Од како је постала краодржавање, п. perbal. p. одржавати. [cf. облр јина жавање].

одронити, одронім, v. pf. н. п. сузу, аbrоllеnt, одржавати, друкавам, v. impf. [v.] vіdе одр devolvo. акати. [cf. обдржавати].

одронити се, олонім се, v. r. pf. одрони се одржати, жім, v. pf. [cf. обдржати) 1) cin бриjer, binаbrоllеt, delabor, одрони се суза.

Rind auf den Armen getragen haben, bis es selbit oppuabutu, bilm, v. pf. rauh werden, exasperor: gehen kann, manibus sustineo: ja cam ra o Ap Иза краста лице поцрњело, Поцрњело и одрясала; Ја сестрица брата одржала 2) павило behaupten (з. 23. деп 92ablplag), оbtineo: одр- 1 одрпаница, f. и. т. човјек одрпан, ein servijeжао мејдан. 3) erhalten, conservo. [cf. nier Mensch, homo pannosus. cf. (vide) Apoko.

уздржати 1]. 4) pujei, halten, contineo. одрпати, одрам, v. pf. abfraitet, scabo. өдријети, одрём (ддерём), (одро, ӧдрла, раrt. | одршина, f. Sеr ѕеbеп, рапnus. [vide] дроња к,

pass. ӧдрт) v. pf. (јуж.) (cf. одерати) 1) jctiндеп, excorio: одрли га биjући; одрли га одруља, f. одрлано и подерано што, н. п. кобојем. - 2) (у ц. г.) aiteplinsert, expolio, шуља, Ser ifeseit, pannus. cf. [vide] оилијенити: Болье га је на путу | одртина, f. Sic chiniтibre, equus strigosus, maодријети него на дому похарати.

cilentus. өдријети се, одрём (дерём) се, v. r. pf. (јуж.) | oдpубити, одрӯбім, v. pf. abbauen, praecido,

sich heijer schreien, trinfen, 11. I. m., ad ravim us [vidе осјећи 1] cf. одсјећи: Према себи одкүнe claтo, poto et cet. [vidе одерати се]: руби јој главу Опи.На се и одрла стрина, Да ода та не одевакле, von allen Seiten, allenthalben, undiби ни малио, Већ од поке воде јабукове

одсвакуд,

que: "Бего), шћери, на конаку буодријешити, одријешім, v. pf. (јуж.) (obiндеп, одевакуда, ) деш, Одсвакле ми ситну књигу solvo.

врати өдрина, f. [cf. одриња] 1) (по југоз. кр.) ви- одседање [оседање), п. (ист.) vidе одсједање.

нова лоза, која се пусти те нарасте уз ка- 1 одседати [оседати], дам, (ист.) vidе одсједати. ково дрво или онако у за него (у Србији се одседлавање, п. Ваз 21bjattelit, to stratum deзове чардаклија), sie 9teinrante, ranfenser

trahere equo. 91cinjtot, pampinus. [cf. Ломача 1]. - 2) при- одседлавати, сідлавам, v. impf. abjatteln, straновијела се да су ожењени људи у вријеме tum detrahere equo. некакога зулума морали плаћати Турцима и одседлати, лам, v. pf. abjatteln, stratum detraодрину, т. ј. што спавају са својијем женама (а једни јони веле што су Турци спа- [əдседнути, нем, vidе одсести. Из І. из

валя с њиховијем женама, као и жвакалину). дања.) одринути, нём, v. pf. megjtopen, retrudere. cf. одсек, m. vіdе осек. отурити [1].

одселе, vide оселе. одриња, f. vіdе одрина.

одселити, одсейм, vide оселити. өдрити, одрем (одерәм), (зап.) vidе одријети. одселити се, ддселійм се, vide оселити се. одрити се, одрём (одерём) се, (зап.) vidе од- одсести [ocести, одседнути], седём (седнём), ријети се.

(ист.) vidе одсјести.

cf. рита.

here equo. .

бдсести се, седем се, (ист.) vidе одсјести се. Подскочити, одскочим, vidе оскочити: Па ододсећн, одсечём, vide occhи.

скочи од коња чилаlla одсећи се, одсечем се, vidе осећи се. одскочке, н. п. камен кад одскочи од чега на одеéцање, п. vіdе осецање.

удари у што друго, аbpralleno, nit 24bprall, reодеецати, одсецам, vilе осецати.

siliens. одсецати се, одсещам се, vidе осецати се. oдeлeкa, f. [vіtlе осјека). cf. слека. бдсечак, чка, т. vіdе осечак.

одслуживање, п. баз аbоienen, compensatio per одсијевање, п. [јуж.) бer 2Riverjein, refulgen servitia. [cf. опслуживање). tia. [cf. одсјаивање).

одслуживати, служујем, v. impf. absienet, serодсијевати, ддсијева, v. impf. (јуж.) siriitbliѕеп, viendo compenso. [cf. опслуживати].

miserjtrаblе, refulgeo, cf. одсјаивати: Па до- одслужити, одслужім, v. pf. аbѕiепен, miniрату златна абаија, Та какове ни у цара strando (servіеndo) pepso. [cf. опслужити). нема, Удрио јој златне месецове, Потпунно одснавати, одснавам, v. pf. abjdblafen, delormio, драгијем каменом, откитио сифаним бисе dormiendo solvo, refringo: ко на "Т. урђевдан ром, па од јарког одсијева сунца

става, на Марков дан треба да одслава. одсијецање, т. vіdе осијецање.

одердити се, ідердім се, Госрдити се) vide одеиjецати, ддсијецам, vidе осијецати.

одљутити се. одсијеццати се, ддсијещам се, vidlе осијецати се. одстајати, стојим, v. pf. 8 €ное jtebet, perодеик, m. vіdе осик.

stare: одстајати летурђију. бдсипање, п. vіdе одасипање.

одстружити [остружити), жим, v. pf. (у Ц. г.) одсипати, пам (пљём), vidе одасипати.

отворити стругу да излазе овце напоље, bei одсисти [осисти], сидём (сиднём), (заи.) vide crpyra hinauslassen, aperire, emittere: Aa 0Aодсјести.

стружи пребијеле овце бдсисти се, сидём се, (зап.) vidе одсјести се. | одступање, п. vіdе оступање. әденьи, одсичём, vidе осићи.

одступати, ддступам, vide [1] oступати. одсиви се, одсичём се, vidе осићи се. одступнти, одступим, vidе оступити. одейцање, п. vіdе осицање.

oscyta, f. das Urtheil, judicium, sententia. cf. одейцати, одейцам, (за.) vilе осицати.

[vide) пресуда. одсипати се, одейцам се, vidе осиццати се. одсудити, одсудим, vidе осудити. одсичак, чка, [m.) vide ocичак.

одсуђивање, п. с. [vide) осуђивање. одсјайвање, п. vіdе одсијевање.

одеуђивати, суђујем, vidе осуђивати. одејайвати, дујем, v. impf. vіdе одсијевати: одејкати, одсучём, vidе осукати.

Одсјаyје девет челенака — Пак јаркоме од- | oдеукивање, п. vіdе осукивање. cjayје сунцу

одлуки вати, сўкујем, vidе осукивати. одсједање [осједање), п. (јуж.] аз 24bjteigen, les- одсути, ӧдснем, vide oдaсути. censio.

одувати, бдувам, vidе одухати. бдсједати [осједати], дам, v. impf. (јуж.] коња, одуд, vilе одовуд: Па он сави и одуди отуд

од коња, аbjteigen, descendo: Немој добра Да б Турчину главу укинуо коња одсједати

одӯдарнти, рим, v. pf. abjblagent, inсutіо: Ви одсјек, т. vіdе осјек.

станите да вам одудари.м
әдејести [осјести), сједем (сједнем), v. pf. (јуж.) одуживање, п. 3 btragen Jer edu10, debiti

1) коња, од коња, аbjteigent, descendo. 2) solutio.
одсјед” мене гр'jепіној, присјед” баби б'jесној, одуживати, дў жујем, т. impf. Sіе с фuls abtrager,
sagen die Mädchen, wenn ihnen etwas in der Kehle debitum solvo.

jtесtеn geblieben (aljo: bebe bid), abscede). одуживати се, дў жујем се , v. r. impf, jeine
одсјести се, сједем се, y. [r.] pf. [јуж.) н. п. Schuld abtragen, debito se liberare.
одсјело се брдо, ftiirgeit, corruеrе.

одўжити, одужим, у. pf. Sіе с фulə abtrager, deбдсјећи, одсијечём, vidе осјећи.

bitum solvo: () дужи па онда тужи. одсјећи се, одсијечем се, vilе осјећи се. одўжити се, одужим се, v. r. pf. Sіе ефіlo одсјечак, чка, т. vіdе осјечак.

abtragen, debito me libero. одскакање, т. vіdе оскакање.

одӯздати, дім, у. pf. abjäишені, frеnаm detraодскакати, бдскачём, vidе оскакати. одскакивање, п. vilе оскакивање.

одузети, одузмем, v. pf. nеgitеtmеn, demo: Таде одскакивати, скакујем, vidе оскакивати.

Турци земљу одузеше одскок, m. Ser Ibprall, 21bjprung, repulsus: Играх одузимање, п. Ваз 213egnehmet, demptio.

се 3.1атном јабуком По пољу по мједеноме, одузимати, мам (мљем), v. impf. beginehmen, deno. По гувну по сребрноме, Одскоком скочи одујмити, бдујмим, v. pf. н. п. чашу 0,4 уста, јабука, Удара Будви у врата, Саломи врата den Becher von den Lippen entfernen, removeo. на двоје

Qayka, f. die Entwöhnung, desuetudo, cf. (vide) одекора (од скора), unlängjt, naper, non ita одвика: Наука је једна мука, A oдука двије pridem. .

муке.

here equo.

[ocr errors]

с

га

одумати, ља, v. pf. н. п. дан, ноћ, länger wers | oђапити, дђапим, vidе одјапити. deni, cresco.

óhe, vide obhe. одуље, f. pl. vide ходуље.

ођевёрити, ођеверим, (јуж.) vidе одјеверити. одўмити, одӯљим, v. pf. länger machen, longius ,ело, т. (јуж.) vidе одијело: и велико facere. .

Турака обело одўмиљен, т. (у Ц. г.) некака трава, 24rt #flange. ә) ељати, љам, (јуж.) vidе одјељати.

herbae genus. Одољен кажу да је врло јак ођенути, нём, vide [ођетн) ођести. (кад се даје болесницима), те као што бо- і, ёње, п. vіdе хођење. лести oдoли на пречац, тако и болеснику ођести, дедём (ођенём), (јуж.) vide [2] одјести. може нaудити, за то узањ дају помало и оду- ођети [ођенути], дђенём, (јуж.) vidе одјети. миљена. cf. одољан.

оқ, ећа, f. (јуж.) vidе одјећа. Одумиљено, у пришјеву, cf. ододољено. дубар[*]-планина, f. vіdе Обљуба: Видині, оду минути, оді міне, v. pf. оду минуо бол, 11а) царе, оқубар-планину?

Tajjeit, remitto. cf. [vide] уминути[1]. оқунлија[*], f. т. ј. земља (ст.): Двије њему әдумити, мім, v. pf. Seni 23orjas &nberi, muto земље освојише, оқунлију и Маћедонију

propositum: Одумио што је нау мно ожагрити, рім, v. р. н. п. пурењак, аnjендеп, одунути, одў нём, v. pf. (cf. [vide) одухати) 1) amburo.

abblasen, deflo. 2) Sirrot Blajen jid) сtleichtern джалити, лим, 1 v. pf. betrauern, lugeo: (z. B. Schmerz), flando levo.

ожаловати, лујем, (ст.)) Укопа га и ожалова одўпирање, п vіdе оданирање [1]. одўпирати, рем, vide oдaпирати [2].

ожалостивити, вім, v. pf. (у Дубр.) vidе ожаодўпрёти, одупрём, (ист.) vide, одупријети. лостити. одупрёти се, одупрём се, (ист.) vide oду при- ожалостивити се, вим се, vilе ожалостити се. јети се.

ожалістити, ожалостім, v. pf. betrüber, dolore одўпријети, одупрём, (ӧдуиро, бдуирла) v. pf. afficio, contristo. [cf. ожалостивити). (јуж.) vide oдaпријети.

ожалостити се, окалостим се, v. r. pf, jih beолупријети се, одупрём се, v. r. pf. (јужж.) vide trüben, contristor, dolore angor. [cf. Oka 10одавријети се.

стивити се, оневеселити се). одўставити, вім, v. pf. кога, што, реrtаjje, de- ожарити, онарім, v. pf. аnbrennen (рон 9tejsero. cf. одустати.

jeln), aduro [cf. нажарити): ожарила ме коодўстављање, п. Заз 23erlajjen, desertio, dere прива. lictio. [cf. одустајање).

ожарити се, дкарим се, v. r. pf, jil) anhrefiтеп, одӯстављати, љам, v. impf. Derlajje, desero. aduror: ишао сам бос кроз коприве, те сам [cf. одустајати).

се (жарио. одустајање, п. vіdе одустављање.

дждаха, f. (у Ц. г.) vidе аждаха. одустајати, јем, vide 0,1 устављати.

ождрёбити, бадребім, (ист.) vidе ождријебити. одўстати, станем, vidе одуставити.

ождебити се, бедребім се, (ист.) vidе одриодўхати, одўхім (одушем), [одувати] v. pf. јебити се. abolajet, detlo. [cf. одунути).

ождреље, п. (ист.) vidе ождријеље: Довати га oyuaraibe, n. das Abgewöhnen, desuefactio, de зубом за ож дрељс doctio.

ожарибити, ождрібім, (зап.) vidе ождријебити. 0,4учавати, учавам, . impf. abgewöhneit, de- ождрибити се, өдрибiїм се, (зам.) vidе ождриdoceo.

јебити се. олучити, одлучим, у. p. abgeрӧline, dеdocео. оа: дријебити, ождријебім, v. pf. (јуж.) perfen бдушак, шка, m. Sa3 24ufathmen, respiratio: Гоне (port set еtute), pario (de equa): ождријебила трагом без одушка Турге

Кобила коња. одушивање, п. vilе одисање.

ождријебити се, ождријебім се, у. r. pf. (јуж.) одушивати, дў штујем, v. impf. vilе однсати. ein siillen mеrfеn, pario: ож дријсбила се коодўшити, даў II і м, у. pf. ausblasen, aërem emitto. біла. одушка, f. 'uftfot, spiraculum.

дждријеље, (јуж.), п. 1) постава на оплећку, ддшалити, лім, v. pf. шалу, деп Сраз ermieberп, ождри.ље, (залі.) у баз іntеrfutter ant Brujitbeil

jocum referre: Ја би теби, Маџарице, од des Frauenbemdes, munimen interius indusii нално палу

muliebris. 2) vidе колијер, јака. cf. одшалица, f. Ser (35egеnјраз, jocus соntrа factus: ож дреље. Каква шала, онаква и одна ита.

ож, елднја,* f. vіdе добродошница: Дадоше му одшегати, гім, v. pf. (у Ц. г.) vide [престру тридест ожђелдија, Ожђелдија и добротатн] препилити.

доIII Ница одшётати, ддшетам (шәһәм), v. pf. Sapon jpa oжeг, т. 1) vidе ватра». — 2) Schürhade, pala ziren, ambulans discedo.

carbonibus corradendis, [vidе жарач] cf. жаодшити, ӧдшијем, v. pf. aujtrennet, resuo.

рило: Oетаде ми Ожег на огњишту 3) (у oha, f. vide xoha.

Хрв.) vidе црепуља.

[ocr errors]
« PreviousContinue »