Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]
[ocr errors]

фтив, діе

„Тавница је кућа необична Неопран, на, но, ungermafchen, illotus : Седам кућа, девет бунарева, „И још су им жене неопране Неопранштина, f. ber Unreinlichkeit, immunditia. Неоплице, обпе zu molen, ingratiis. Непик! 1) cf. пик. 2) не пик не! miro nichts daraus! non me decipies. Не повољан, љна, но, unwiltommen, ingratus.

Непокоран, рна, но, ungehorfam, wi= derspenstig, non dicto audiens. Непокорност, f. ber ingehorfam, inobedientia.

Непоменик, т, т.ј. пришт, Cuphea mismus für eine gefährliche Beule, tuberis genus (плат).

Непослушан, шна, но, ungehorfam, dicto non audiens.

Неправда, f. Даз Unret, injuria. Неправедан, дна, но, ungered t, injustus.

Hupaso, nnrecht, ungerecht, iniquum. Непријатељ, m. der Geino, inimicus. Непријатељски (непријатељски), ка, ко, 1) feinoli, inimicus, 2) adv. feinò. li, ut inimicus. Непријатељство, n. bie Feinòfhaft,

inimicitia.

Неприлика, f. дав Ungleiche (3. 3. alt und jung), inaequalis : „Јасам ти се јунак оженио "Удовицом мојом неприликом Непромјенит, mа, mo, unveränberlich, constans, non mutabilis: дуговјечно непромјенито (кад се што честита). Непце, п. vide небо 2. Нера, f. hyp. у. Неранџа 3. Нерадин, m. ber Saulenger, Hebelts. scheue, piger. Неразуман, мна, но, unverftändig, imperitus. Неранча*, f. 1) bie Pomeranje (бет (der Неранца, 1 Baum), citrus aurantia Linn. 2) (die Frucht) malum aurantium. 3) Frauenname, nomen feminae, Hepemba, f. Fluß in der Herzegowina. Нерошкиња, f. н. п. жена, јабука, крушка, unfruitbar, sterilis. Несвест, f. (Рес. и Срем.) vide несви

јест.

}

Несвестица, f. (Рес, и Срем.) vide

несвестица.

Hecвujecm, f. (Ep) die Ohnmacht, de

liquium, syncoре. Несејестица, 1. (Ерц.) bie Офитаф, deliquium animi.

[blocks in formation]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Hecpeha, f. das Unglück, infortunium. Несрећан, ћна, но, unglüdlih, infelix.

Несрећник, m, vide несретњик. Несрећница, f. vide несрешњица. Нестајање, п. даз Пивден (3. 5. бев Weins, der Waare), defectus. Нестајати, шаје, v. impf, queen, deficio.

Нестати, ане, v. pf. an&gehen, зи mangeln anfangen, deficio: нестало ми коња;

,,

,,

„Неста вина, неста разговора; „Неста блага, неста пријатеља. Несташан, шна, но, muthwilig, petulans; unrubig, irrequietus. Несуђени, на, но, nit beftimmt, non destinatus (connubio).

Hecуheнik, m. der Nichtbestimmte, non destinatus (sponsus). Несуђеница, f. bie

іmmte, non destinata (sponsa). Несуђење, п. (ст.) даß itbelimme feyn, quod non erat destinatum: „Ој ђевојко моје несуђење Нети, несем (ст.), vide носити: „Млада нева воду нела, „Над воду се надводила Нетко, vide неко.

Нећак, т. ber

sorore nepos.

-

hwefterfohn, Reffe, ex.

Нећака, f. bie Zooter ber Gometer,
Nichte, ex sorore neptis.
Нећаќин, на, но, ber Mihte, neptis.
Некаков, ва, во, деб Пffen, nepotis.

Hekame, n. das Ausschlagen (für sich oder

statt eines andern), repudiatio, rejectio (suo vel alius nomine).

Нékamu, am, v. impf. ausschlagen in ei«

nes andern Namen, repudio pro alte. ro: што га нећаш? Нékаmисе, аmce, v. r. impf. ausschla, gen für sich, repudio, recuso. Неугодан, дна, но, nicht fo, wie eв fenn folute; niht reht, minus recte

constitut'is.

Неук, ка, ко, н. п. коњ, nicht abges richtet, equus nondum condocefactus. Нередан, дна, но, nidht orbentli, male constitutus.

Нечаја, f. tuß in ber Поцерина, cf. Двориште.

Нечастиви, вога, m. ber Böfe (Zeufel), cacodaemon: нечастиви, анаше га маше било (тако реку кад га гођ спомену).

Нечиј, чија, чије, irgenò jemanči, alicujus. Нечист, f. ber Unflat, stercus.

Нечист, та, mo, unrein, immundus. Нечистота, f. bie Unreinliheit, immunditia, sordes.

Наша, т. (Рес. и Срем.) vide Нешо. Hèшкo, m. Mannsname, nomen viri. Нешо, м. (Ерц.) һур. у. Неђељко ино

Нешко.

Нешто (кашто се може казати и нешта мјесто нешто), нешта (и нечега), 1) etmas, aliquid. Hemmo нешта изјело, па од нешта кости остале (приповиједају да је казао Ерцеговац кад је виђео у пољу плуг и јармове). Нешта (или нешто) он мени рече. 2) etma, forte: да нешто сад он дође.

Нi, 1) weber - поф, пес. Ни куд мајци, ни куд у ђевере. Ни лук јео, ни њим мирисао. 3) аuh nicht, nicht einmal,

лес.

Никда, піе, nunquam.

Нигде, (Рес.)

Hurau, (Coem.) > nirgends, nusquam.
Нигђе, (Ерц.)

Нидоклице, f. pl. (fomifh, flatt докољенице, q. d. bie gefümmelten Beinflei= der).

Ниђе, (Ерц.) vide нигђе.

Ниже, 1) unter, unterhalb, infra: ниже мене, ниже града. 2) (ниже) дав ип. tere, inferius, cf. низак, Низ, m. eine nur (Perlen, Dutaten, Korallen), linea (margaritarum). Низ, 1 in, deorsum: низ брдо; ниНиза, за страну, ben Berg jinа, de

monte.

Низак (comp. нижи), ска, ко, піeber, humilis.

Низање, п. дав Bichen auf bie dynur, das Auffädeln der Perlen, insertio margaritarum.

Низами, нижем, v. impf. (Perlen) auf bіе Schnur ziehen, insero filum margaritas.

Hизбрднчa, f. der Weg bergab, descensus : колико је низбрдица, толико и узбрдица.

Низија, f. (ст.) vide низ:

,,На врату јој три низије дуката Назић, m. dim. . наз. Huje (ни je), ist nicht, non est. Ниједни, на, но, Feiner, nullus: ниједна вјеро! Zreulofer! peride! perfida! Нијек, m. baš није обес нема fagen, negatio: нијек ђаволу!

Нијећање, п. дав није (agen, negatio. Нијекати, јечем, v. impf. fagen инје оде нема, nego.

Нијели (д. і. није ли)? etma? іпеіф? попе? није ли дошао? није ли на

шао? није ли и он ту?

Нијем, ма, мо, (Ерц.) Питт, mutus. Нијемац, мца, m. (Ерц.) 1) ber Stum. me, mutns. 2) der Deutsche, Germa

[blocks in formation]

se germanum.

Нијет *, m. ber plan, бав Borhaben, propositum:

,,А нијеш сам био учинио,

„ Да се спустим до под твоју кулу Ник, м. (ст.) vie gefentte Štelung, inclinatio:

,,Сви јунаци ником поникоше, „И у црну земљу погледаше — Ника, f. (Рес. и Срем.) vide НикоНикад, 1 vide нигда. Никада,

Никакав, ква, во, Feinerley, nullius generis, nullus.

Никакӣ, ка, ко, vide никакав.
Никако, auf Feine Wrt, nullo modo.
Никаков, ва, во, vide никакав.
Никашин, т. Тапивате, пomen viri
(yon Никола).
Никнути, нем, vide нићи.
Нико, м. (Ерц.) һур. . Никола.
Нико, никога, піemano, nemo.
Никола, т. Niklas, Nicolaus.
Николија, f. Granenname, nomen fe-

minae.

Николико, gar nicht, nicht im minbeftеn, plane non: није му мило николино. Николица, m. dim, ». Никола.

Никољ дан, ља дне, m. St. SiFlaštag (ден 6. Десетber), festum St Nicolai. Никоља, f. намастир у Србији (?). Никољски, ка, ко, н. н. мразови, Пі Plas, sancti Nicolai.

Никољштак, т. човек који слави Ни.

код дан. Никуд,

Hiya,} nirgends, nusquam.

Hкшa, m. Mannsname, nomen viri (von Никола).

Никшићи, m. pl. Begend an čer Grenze gegen Montenegro.

Ни мало, gar nit, plane nihil. Нина, m. m. Таппвпатe, nomen viri. Нанко, м. Тапирате, nomen viri. Нино, м. Таппвпате, nomen viri. Hiи, f. pl. das Webertrumm, licia: „Навади се вино пити „Па продадо жени нити. "Стаде мене жена бити. , Немој мене жено бити; „Купићу ти нове нити, "И помоћи уводити. Ниши, тебеr

[ocr errors]

noch, nec.

Нитиши, им, v. impf. . 3. ними, das Webertrumm zurecht machen, praeparo licia.

Нишко, никога, vide нико

Нишков, т. (al Sheltmort) ber Rie mand, homo nihili. Нишковић, m. нитко и нитковић, Niemand Niemandssohn, nemo et neminis filius. Приповиједају да је некакав Јевто Вишковић (који је сједио у Ваљеву; и сад му зидине од куле онђе стоје) погодно за двје. ста дуката, да викне преко чаршије: „Чујте људи! ја сам до сад био Јевто Витковић, а од сад сам Нитко и нишковић." И тако је викнуо, само што је додао на крају: „Али опет људи ме знаду." Ние, п. (ст.)

"За Ивана ниће учинише Нићење, п. дав lutrummen, praeparatio liciorum.

Ники (говорисе и никнути), никнем, v. pf. Servorteimen, progermino. Ницање, п. даš Mervortcimen, proger

minatio.

Ницами, ичем, v. impí. hervorteimen, progemino.

Наш, m. bie Stabt Miffa in Serbien,
Naissus. Што ближе к Нишу, све
горе пишу.
Нишава, f. 1)

Ниш, nom. propr. fluminis. 2)ērauenname, nomen feminae. Нишадор *, m. Salmiat, sal Ammoniacus. Нишан*, т. 1) дав Biel, scopus: бити нишан, и у нишан. 2) доњи и гори, die Ziel, an der Flinte.

[blocks in formation]
[ocr errors]

Но, 1) aber, at, vide али. 2) (aíð ра rodie der germanisirenden Serben), nuu, пи! age: но мој драги!

Нов, ва, во, neu, novus; нов новцат (новцит?), gаng und gar neu, funtel. nagelneu, plane novus.

Новак, м. Тапивате, nomen viri. Новац, вца, m. 1) cine Münze, moneta. 2) der fünfte Theil eines Groschen, grossi pars quinta. 3) новци, pl. дав Geld, pecuniae.

Новаци, вака, m. pl. намастир у Србији (доље преко Мораве). Новачић, m. dim. . Новак.

Нова, вога, т. варош и град у Бо

CHI:

„Синоћ аго из Новога дође

--

„У Новоме граду бијеломе „Кад замакие у Нови с ђевојком Новина, f. bie Siftlingeder neuen rn te jeder Art, primitiae pomorum aut annonае. Боже помози! нове новине од нове године (обичај је рећи, кад који први пут оће да окуси од какове миве).

Нови пазар, m. Stabt und Beftung in Serbien.

Нови сад, т. Пен, Neoplanta. Новка, f. Grauenname, nomen femina Новко, т. Тапи наme, nomen viri. Новљанин, m. човек из Новога:

"Књигу ниге Новљанин Алија „У Новоме граду бијеломе Новљански, ка, ко, у. Нови; "Ак утече коњма Новљанскијем „Заиста га продавати не ћу Ново, т. һур.. Новак:

"Јеси л Ново сабљу саковао Новопазарац, рца, m. einer von Hoви пазар.

[ocr errors]

Новопазарлија *, m. vide Новопазарац: „И Илија Новопазарлија Новопазарски, ка, ко, у. Нови пазар. Новосадски, ка, ко, Reufaßer., Neoplantanus.

Новосађанин, m. ber Reufaßer, Neoplantanus, Neoplantensis. Нововашкиња, f. bie Reufaßerin, Neoplantana.

Новца, та, пю, cf. нов.
Новци, новаца, m, pl. vide новац 3.
Новци, та, то, vide новцат.
Новчан, на, но, н. п. човек, geloreig
pecuniosus.

Новчани, на, но, н. п. кеса, ber Gelb. beutel, crumena.

Новчий, м. 1) dim. v. новап 2. 2) ranunculus repens Linn.

Hora, f. 1) der Fuß, das Bein, pes. 2) (у Jaдру) eine gewisse Anzahl, certus uumerus, н. п. кад разрезују порезу, онда кажу: ово село има двије ноге, Ово ногу и по и т. д. Hoгавида, f. eine Hose (die Hälfe des Beinkleides), caliga.

Hoж, m. das Messer, culter. Ножая, шка, m. eine Urt Spiels, mo bei ein Messer bald so, bald anders in die Erde zu stecken, ludi genus. Ножина, f. augm. . нож. Hỏжиk, m. dim. v. нoж, das Messer. chen, cultellus.

Hoжиa, f. dim. v. нoгa.

[ocr errors]

Hoжипe, f. pl. die Schere, forfex.
Ножниче, f. pl. die Scheide, vagina:
„Од мачева нашије ножница
Ножурда, f. 1
Ножурина, f.

augm. v. Koгa.

Hoздρва, f. das Nasenloch, die Nüstër, naseris.

Hoj, m. der (Vogel) Strauß, struthio.
Hojeв, ва, Bо, H. п. jaje, des Straus
Bes, struthionis.
Нокат, кша,

m. der Nagel (am Finger),

unguis. Hoкmâш, m. der nicht leicht ein galan. tes Abenteuer ausläßt (besonders von Verheirateten), maritus alienarum uxorum appetens.

Нокшић, m. dim. . мокат, дав Па gelchen, unguiculus.

Нокшир, m. (у Сријему, у Бачку

Бан. по варошима) ber аd,ttopf (österr. das Nachtgeschirr), matula. Нона, f. һур. . нога. Hoc, m. die Nase, nasus.

Hócанe, n. das Umhertragen, circumgestatio.

feretrum.

Hocam, ma, mo, langnäsig, nasutus. Носаши, ам, v. impf. umhertragen, gesto, . 3. дијете, барјак. Носац, сца, т. діе Типðинд, 3. 8. an der Kanne, orificium. Hoспла, n. pl. die Bahre, Носина, f. augm. v. HOC. Носиши, им, v. impf. 1) tragen, gesto, porto. 2) носи кокош (или друга каква шиша), legen, pono ova. Носитисе, имсе, v. r. impf. 1) с ким, ringen, luctor. 2) sich tragen, Kleider tracht haben: Kако се носе кOд Baс? Нòcиk, m. dim. v. нос.

Носочићи, m. pl. cf. брадићи (само у оној загонетки).

HocmBuna, f. eine Art Fisch, piscis genus, Ношњи, ња, ње (њо?), vide ноћни,

[blocks in formation]

Houвo, u. die Tracht (der Kleider), vestitus.

Ношња, f. vide ношиво.

Ну! додају Ерцеговци у говору код Ђекоји ријечи, н. п. Ну јадан човече! Ну тако ти Бога!

Нудиmн, им, v. impf. nöthigen (zum Effen), rogando cogo.

Hyhêne, n. das nöthigen, coactio amica. Нуз, (у Бачк. и у Сријему) vide ys. Hymкẩже, n. dim. v. нуhене. Нуткати, ам, dim. 9. нудити. Hỳmo, seh! en.

[blocks in formation]
[merged small][merged small][ocr errors]
[blocks in formation]

О, 1) von, über, de: говоре о њему, о томе не треба мислиши. 2) аn, in; ударио о камен, ошрти се о што. 3) an, in, ad: виси о клину. 4) ju, um, tempore; o Eуphеву дне, о Божићу.

0(6)! interj. o Pаxão! hörst du, heus! Оàшлучии, им, v. рf. verkösten, sumtus suppedito.

Оба, обје, обоје, beibe, uterque, utraque, utrumque. Die Syntar dieses Zahlworts s. in der Grammatik; es ist діе боп два, три, четири. Обавезатисе, вежемсе, v. г. pf. anhängen an einen (mit Bitten), adhaeresco alicui precibus. Обавестити, им, (Рес. и Срем.) vide обавијестити.

Обавиjаже, п. das Umwickeln, circumligatio.

Обавијати, ам, v. impf. umwiđeln, circumligo. Обавијестити, им, v. pf. (Ерц.) кога, einem begreiflich machen, doceo, rem facio perspicuam. Обавими, гиjем, v. pf. umwickeln, cir. cumligo.

Обавреши, рим, v. pf. ansieden, paululum decoquo.

06âд, n. die Bremse, tabanus (Linn.) oe

strus.

Обàдâше, п. die Flucht (der Kuh) vor Bremsen, fuga vaccae furiatae ab oe

stro.

Обадамисе, амce, v. r. impf. vor Brem
sen fliehen, fugere ab oestris.
Обадва, обадвије, обадвоје, vide оба.
Обадвёручке, (Рес. и Срем) vide оба-
Двјеручке.

Обадвјеручке, (Ерц.) vide објеручке. Обадвоjнша, f. beide, uterque. Обазирање, n. vide обзирање. Обазиратисе, ремсе, vide обзирашисе. О6aзpеmuсe, pevce, v. r. pf. umblicken, fich umsehen, respicio.

Oбajamn, jem, v. pf. beheren (z. B. die Wunde), medeor vulneri incantamentis. Обал (обао?), обла, ло, maljenförmig, rund, cylindricus.

Òɓaла, f. 1) das Ufer, ripa. 2) eine Art Baun, sepis genus. Ударисе коље (све два и два један према другом), па се између коља натрпа грања којекаква и трња.

Обалиши, им, у. pf. rokig machen, mu

co maculo.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]
« PreviousContinue »