Негда, einft, olim. Herom, m. Mannsnamé, nomen viri. Неда, f. grauenname, nomen feminae. ька. Недељко, m. (Рес, и Срем.) vide НеБељко. Недељна, на, но, (Рес. и Срем.) vide неђељни. Недођија, f. (tomifh) бав Саид Mim. merkomm terra unde negant rediri: отишао у Недођију; нек иде у НеДођију! Недођин, m. (tomifh) Štaðt Himmers komm. Недозрео, рела, ло, unteif, immaturus. Недоношче, чета, п. н. п. дијете, mene, nicht zu Ende getragen, vor der Beit geboren, fetus praecox. Искри вие ноге, као теле недоношче. Недра, п. pl. (Рес. и Срем.) vide њедра. Недрага, f. eine ungeliebte Frau (očer auch Geliebte), amasia non cara. Недраги, гога, m. čer Ungeliebte, Un= iiebe, non amatus: „Не дај мене мајко за недрага: ,,Волим с драгим по гори одити, „Глог зобати, с листа воду пити, Студен камен под главу метати; "Нег с недрагим по двору шетапи. „Драга моја! јесил' се удала? „Јесам драги, али за недрага; Са недрагим и чедо родила Неђеља, f. (Ерц.) 1) дег Sonntag, dies dominicus, dies solis. 2) die Zeit von einem Sonntag zum andern, die Woche, hebdomas, septimana, Неђељица, f. dim. v. неђеља. Нehêлка, f. (Epy.) Frauenname, nomen feminae. Негдашњи, ња, ње, cinfßmalig, che. Неђељко, т. (Ерц.) Тапивнате, по malig, pristinus. Hero, sondern, verum. Негован, m. Тапионате, nomen viri. Неговање, п. дав ¿ärtliche vzichen, delicata educatio. Неговати, гујем, v. impf. ¿ärtlim er. ziehen, educo delicate. Негода, т. МMann name, nomen viri. Негода, f. Grauenname, nomen feminae. Неготин, м. Etavt und Keftung an 2 Stunden von der Donau, und eben so meit vom Zimot. Неголинац (нца), Човек из Неготина. Неготинка, жена из Неготина. Неготински (Неготински), ка, ко, von Негошин. с. крајина. men viri. Неђељни, на, но, (Ерц.) 1) fonntäg. lich, diei dominici, 2) der Woche, hebdomadis. Нежели, ав, quam: волим шо, неже ли ово (понајвише у Сријему, Бачка и у Бан.) cf. него. Нежењен, на, но, unverheiratet, lebig, liber, caelebs. Незаборављени, на, но, unvergerlich, unvergeffen, immortalis. Незван, на, но, ungerufen, non vocа tus. Незвану госту мјесто за вра тима. Незгода, bie Unthunlichteit, impossibilitas, diflicultas. Незгодан, дна, но, unthunlich, impos- Незграпан, пна, но, ungezogen, unge= gener. Назнабожац, шца, m. ber (деп тaßren Неймар, m. ber Baumeiffer, бег деп Неймарски, ка, ко, 1) Saumeifter, more architecti. Нейсказани, на, но, unfäglih, unaus. Нејак, ка, ко, шаф, debilis. Некада, 1 vide негда. Некадашњї, ња, ње, vide негдашњи. Некакав, ква, во, irgenò einer, quidam. Некуда, }irgendwohin, aliquo. Некум, т. der Unpathe, non-кум. Нелагодан, дна, но, matt, прав, languidus. Нем, ма, мо, (Рес. и Срем.) vide ни- Немадија, f. vide Немчадија, tung, Bernachlässigung, negligentia. Hoмapuu, m. Hanus ohne Sorge, negligens. cf. небрига. мица. Немичина, f. augm, 4. Немица. Немој, немојте, підо! noli, no- Немота, г. (Рес. и Срем.) vide ње мота. Немотњик, m. vide болесник, Немоћник, m. vide немотњик. чати. Немче, чепка, п. (Рес. и Срем.) vide Немчина, f. augm. v. Немац. Немчитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide Нена, f. vide мајка (по Босни, осо- Ненасит, m. ber immerfatt, insatiabilis. suetus: тив, bie „Тавница је кућа необична Неопран, на, но, ungewafhen, illotus : „Седам кућа, девет бунарева, „И још су им жене неопране Неопранштина, f. ber Unreinlichkeit, immunditia. Неотице, обhne zu mollen, ingratiis. Непик! 1) cf. пик. 2) не пик не! wirò nichts daraus! non me decipies. Неповољан, љна, но, unmiltommen, iugratus. Непокоран, рна, но, ungeborfam, wis derspenstig, non dicto audiens. Непокорност, f. ber Ungehorfam, inobedientia. Непоменик, m. m. j. пришт, Cuphes mismus für eine gefährliche Beule, tuberis genus (tion). Непослушан, шна, но, ипдеlhorfam, dicto non audiens. Неправда, f. baš Unrecht, injuria, Неправедан, дна, но, ungereht, injuštus. Неправо, nnet, ungereht, iniquum. Непријатељ, m. ber Seinò, inimicus. Непријатељски (непријатељски), ка, ко, 1) feinòli, inimicus, a) adv. feinò. lich, ut inimicus. Непријатељство, п. ðie einð[$aft, inimicitia, Неприлика, f. даš Ungleiche (3. 3. alt und jung), inaequalis : „Јасам ти се јунак оженио , Удовицом мојом неприликом Непромјенит, mа, mo, unveränderlich, constans, non mutabilis: дуговјечно непромјенито (кад се што честита). Непце, n. vide небо 2. Нера, f. hyp. у. Неранџа 3. Нерадин, m. ber Saulenjer, Hebelt6= scheue, piger. Неразуман, мна, Ho, unverständig, imperitus. Неранча*, f. 1) bie Pomerange (der Неранца, / Baum), citrus aurantia Linu. 2) (die Frucht) malum aurantium. 3) Frauenname, nomen feminae. Hepemвa, f. Fluß in der Herzegowina. Нерошкиња, f. н. п. жена, јабука, крушка, unfruchtbar, sterilis. Несвест, f. (Рес. и Срем.) vide несвијест. Несвестица, f. (Рес. и Срем.) vide несвјестица. Несвијест, f. (Ерц.) діе Дритаф, deliquium, syncope. Несвјестица, f. (Ерц.) біе Дрита, deliquium animi, двориште. Нечастиви, вога, m. ber Böfe (Zcufel), cacodaemcu: нечастиви, анате га маме било (тако реку кад га гођ спомену). Нечиј, чија, чије, irgenb jemanòß, alicujus. Нечист, f. Der Unflat, stercus. Нечист, та, mo, untein, immundus. Нечистота, f. bie Unreinliteit, immunditia, sordes. Наша, т. (Рес. и Срем.) vide Нешо. Hèшuко, m. Mannsname, nomen viri. Нешо, т. (Ерц.) һур. . Неђељко инд Нешко. Нешто (кашто се може казати и нешта мјесто нешто), нешта (и нечега), 1) etmab, aliquid. Heumo нешта изјело, па од нешта кости остале (приповиједају да је казао Ерцеговац кад је виђео у пољу плуг и јармове). Нешта (или нешто) он мени рече. 2) etma, forte: да нешто сад он дође. Ни, 1) weber - поф, пес. Ни куд мајци, ни куд у ђевере. Ни лук јео, ни њим мирисао. 2) аuh nicht, nidht einmal, пес. Нигда, піе, nunquam. Нигди, (Срем.) nirgenos, nusquam. Нядоклице, f. pl. (fomif, flatt докољенице, 4. d. bie geftümmelten Seintlei= der). Нађе, (Ерц.) vide нигђе. Ниже, 1) unter, unterhalb, infra: ниже мене, ниже града. 2) (ниже) дав ип. tere, inferius, cf. низак. Низ, m. eine Shnur (Perlen, Dufaten, Korallen), linea (margaritarum). Низ, 1 in, deorsum: низ брдо; ыиНиза, за страну, дen Berg hіпаб, де monte. Низбрдица, f. ber Beg bеrаb, descensus: колико је низбрдица, толико и узбрдица. Низија, f. (ст.) vide ніз: „На врату јој три низије дуката – Назић, m. dim. . наз. Hije (un je), ist nicht, non est. Ниједни, на, но, teiner, nullus: ниједна вјеро! Zveulofer! perfide! perfida! Нијек, m. bаз није одет нема fagen, negatio: нијек ђаволу! Нијекање, п. дав није: fagen, negatio. Нијекати, јечем, v. impf. fagen није обег нема, ego. Нијели (д. і. није ли)? etma? vieleicht? noune? није ли дошао? није ли на шао? није ли и он ту? Нијем, ма, мо, (Ерц.) Питт, mutus. Нијемац, мца, ш. (Ерц.) 1) дer-tum. me, mutas, 2) der Deutsche, Germa Нијемљети, им, у. impf. (Ерц.) Питт werden, mutus fio. Нијемче, чета, п. (Ерц) ein junger, Eleiner Deutscher, juvenis germanus. Нијемчење, п. (Ерц.) дав Deut{heп, (Deutschwerden, Deutschmachen), germanizatio. Нијемчити, им, v. impf. (Ерц.) beut machen, facio esse germanum. Нијемчитисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.) sich zum Deutschen machen, facio me esse germanum. Нијет *, m. Scr plan, baš Borhaben, propositum : "А нијем сам био учинио, „ Да се спустим до`под твоју кулу Ник, m. (ст.) bie gefentte Štelung, ,, inclinatio : - ge ,,Сви јунаци ником поникоше, "И у црну земљу погледаше Ника, f. (Рес. и Срем.) vide Нико. Никад, vide нигда. Никада, Никакав, ква, во, keinerley, nullius neris, nullus. Никаки, ка, ко, vide никакав. Никако, auf Feine Art, nullo modo.. Никаков, ва, во, vide никакав. Никашин, m. Напивнаme, nomen viri (yon Никола). нікнути, нем, vide нићи. Нико, м. (Ерц.) һур. . Никола. Нико, никога, пісmano, nemo. Никола, м. Niflaś, Nicolaus. Николија, f. Grauenname, nomen fe minae. Николико, gar nicht, nicht im minbeffen, plane non: није му мило николико. Николица, m. dim, . Никола. Никољ дан, ља дне, m. Gt. RiFlaštag (деп 6. December), festum St Nicolai. Никоља, f. намастир у Србији (?). Никољски, ка, ко, н. п. мразови, Пі flas, sancti Nicolai. Никољштак, т. човек који слави Ни кол дан. Никуд, Haya,} nirgende, nusquam. Никша, т. Жannšname, nomen viri (yon Никола). Никшићи, m. pl. Begend an der Grenze gegen Montenegro. Ни мало, gar nichte, plane nihil. Нина, m. m. Таппвпатеe, nomen viri. Нинко, т. Тапионате, nomen viri. Нино, м. Тапивнате, nomen viri. Нити, f. pl. дав Bebertrujuт, licia: ,,Набади се вино пити „Па продадо жени нити. , Стаде мене жена бити. Немој мене жено бити; „Купићу ти нове нити, „И помоћи уводити. Нити, тедег ,, , noch, nec. Нитити, им, v. impf. m. j. ними, das Webertrumm zurecht machen, praeparo licia. Нишко, никога, vide нико. Humкoв, m. (als Scheltwort) der Niemand, homo nihili. Нитковић, m. нитко и нитковић, Niemand Niemandssohn, nemo et neminis filius. Приповиједају да је некакав Јевто Вишковић (који је сједио у Ваљеву; и сад му зидине од куле онђе стоје) погодно за двјеста дуката, да викне преко чаршије: „Чујте људи! ја сам до сад био Јевто Вишковић, а од сад сам нишко и нишковић. ,, И тако је викнуо, само што је додао на крају: „Али опет људи ме знаду." Ниће, п. (сіп.) "За Ивана ниће учинише Нићење, п. дав intrummen, praeparatio liciorum. Нићи (говорисе и никнути), никнем, v. pf. Gerborteimen, progermino. Ницање, п. дав Servorteimen, proger minatio. Нишанити, им, v. impf zielen, collineo. Нишки, ка, ко, von Ниш. Но, 1) aber, at. vide али. 2) (als фа rodie der germanistrenden Serben), nun, пи! age: но мој драги! Нов, ва, во, neu, novus; нов новцат (новцит ?), gang und gar neu, funtel. nagelneu, plane novus. Hoвak, m. Mannsname, nomen viri. Новац, вца, m. 1) eine Müne, moneta. 2) der fünfte Theil eines Groschen, grossi pars quinta. 3) новци, pl. ðâê Geld, pecuniae. Новаци, вака, m. pl. намастир у Србији (доље преко Мораве). Новачић, m. dim. у. Новак. Нови, вога, т. варош и град у Бо CHII: ,,Синоћ аго из Новога дође „У Новоме граду бијеломе „Кад замакне у Нови с ђевојком Новина, f. діе rflingeber neuen rnte jeder Art, primitiae pomorum aut annonae. Боже помози! нове новине од нове године (обичај је рећи, кад који први пут оће да окуси од какове миве). Нови пазар, m. Stabt unò Geftung in Gerbien. Нови сад, m. Reufaß, Neoplanta. Новка, f. Grauenname, nomen feminae, Новко, т. Таппвпаme, nomen viri. Новљанин, m. човек из Новога: ,, Књигу пище Новљанин Алија „У Новоме граду бијеломе Новљански, ка, ко, у. Нови; ,,Ак утече коњма Новљанскијем „Заиста га продавати не ћу — Ново, m. hyp. 5. Новак: „Јеси л? Ново сабљу саковао Новопазарац, , рца, m. einer von Ho. ви пазар. Новопазарлија *, m. vide Новопазарац: „И Илија Новопазарлија Новопазарски, ка, ко, у. Нови пазар. Новосадски, ка, ко, Пeufaßer., Neoplantanus. Новосађанин, m. ber Meufaker, Neoplantanus, Neoplantensis. Нововашкиња, f. діє Reufßerin, Neoplantana. Новцат, та, то, cf. нов. Новци, новаца, m. pl. vide новац 3. Новцит, шта, по, vide новцат. Новчан, на, но, н, п. човек, geloreid, pecuniosus. |