„И вретено дрва шимширова,
„Те ми преди гаће и кошуљу,
„И
учкур ми у гаће навези."
Када Бају ситна књига дође,
И кад виђе, што му књига каже,
Он узима дивит и хартију,
Те он бегу књигу отписује:
„Господару, беже Љубовићу!
Штета теби погинутʼ од мене,
„Мени жао умријет' од тебе;
„Него хајде, да се помиримо:
„Ако сам ти брата погубио,
„Мене јесте младост занијела,
„И ја сам се давно покајао ;
, Него хајде, да се помиримо :
„Послаћу ти лијепу јабуку,
„Уз јабуку стотину дуката.
Када књига Љубовићу дође,
И кад виђе, што му Бајо пише,
Тад он Бају другу књигу пише:
„Ао Бајо, Пивљанско копиле!
„Ја се с тобом помирити не ћу,
„Да ми дадеш хиљаду дуката,
„Док не дођеш мом бијелу двору,
„Не пољубиш хрта међу очи,
И кръата коња у копито,
„Онда мене у скут и у руку,
„И преда мном у земљицу црну."
Када Бајо ситну књигу прими,
Књигу, чати Пивљанине Бајо,
Главом маше, зубима шкргуће,
Па он бегу другу отписује:
Чујеш море, беже Љубовићу! „Не љубих ти паса међу очи, „Ни твојијех коња у копита, „Да бих знао, да бих погинуо, „Него ћу ти на мејдан изићи, „Чекај мене под гором Трусином „Наврх равна поља Невесињског, „На погледу селу Невесињу „И кадуни твојој вјерној љуби." Књигу посла Пивљанине Бајо, Пак дозива свога побратима, Побратима Његошевић-Мата: „Побратиме, Његошевић-Мато! „Љубовић ме на мејдан зазива, „Опремај се, мили побратиме! „Да идемо под гору Трусину: „Виђи, побро, ђе ћу погинути, "Ил', како ћу бега погубити." Опреми се Пивљанине Бајо, Уд'ри на се свилу и кадиву, Пак припаса два мача зелена, Оба мача од једног ковача; Опреми се Његошевић Мато, Пак пођоше до два побратима Од честите Пиве камените, Машише се планине Трусине, И сиђоше пољу Невесињском; Али Турчин чека на биљези, Наврх поља шатор разапео, Под шатором сједи, пије вино,
Служи му га слуга Шабан-ага.
Како дође Пивљанине Бајо,
Како дође, он под шатор уђе,
Како уђе, он на земљу сједе,
Када сједе, онда Бога назва
„Добро јутро, беже Љубовићу!
У зао час по ме или по те.”
Па отпаса два мача зелена,
Бегу баци оба преко крила:
"Ето, беже, два мача зелена,
, Оба мача од једног ковача,
„Ти избери, кога теби драго,
„Узми бољег, остави горега 62),
„Да не речеш, да је пријевара."
Кад то виђе беже Љубовићу,
Он поскочи на ноге лагане,
Довати се сабље оковане:
„Ао Бајо, Пивљанско копиле!
Што ће мени Ришњански мачеви
Та код моје сабље Шамлијанке?"
Уста Бајо на ноге лагане,
Обојица на двор изиђоше,
Изиђоше, пак се растадоше.
Бајо посла Његошевић-Мата,
Да опипа бега Љубовића,
Да на њему панцијера нема.
Оде Мато бега да опипа;
62) По правилу би боље било: „Узми бољи, а остави гори;” али сам оставио, као што ми је пјевао слијепац Филип.
Кад опипа бега Љубовића,
Ал на њему до три панцијера,
Три панцјера, један сврх другога;
Када виђе беже Љубовићу,
Бе ће дознат Пивљанине Бајо,
загрли Његошевић-Мата,
Па га љуби у бијело лице:
Богом брате, Његошевић-Мато!
„Немој казат Пивљанину Бају,
„Да на мени панц'јери имају;
„Ако мени Бог и срећа даде,
„Те погубим Баја на мејдану,
"Даһу теби све рухо Бајово,
„И даћу ти оружје његово,
„И све благо, што код њега нађем; 120 Честита ћу тебе учинити:
„Б’јеле ћу ти дворе саградити
„У лијепу селу Невесињу
„Поред мојих двора бијелијех,
„И даћу ти хиљаду дуката."
Превари се Његошевић Мато,
Превари се, уједе га гуја,
Не шће казат Пивљанину Бају,
Већ превари свога побратима,
Да на бегу ништа више нема,
Осим једна танана кошуља,
По кошуљи свила и кадива.
Тад Љубовић посла свога слугу,
Да опипа Пивљанина Баја ;
Оде слуга, те опипа Баја,
И врати се, те он бегу каза.
Да на Бају панцијера нема,
Него само танана кошуља,
И по њојзи свила и кадива.
Тада они на мејдан дођоше,
Трже Бајо мача зеленога,
А Љубовић сабљу Шамлијанку,
Пак ђевери од њих одступише,
А они се ударат' стадоше.
Куд удара Пивљанине Бајо,
Куд удара бега Љубовића,
Просијеца свилу и кадиву,
А из свиле жива ватра сипа;
Куд удара беже Љубовићу,
Куд удара Пивљанина Баја,
Просијеца свилу и кадиву,
А из свиле црна крвца лије
И комади одлијећу меса 63),
Љуто бјеше Баја обранио,
Обранио по десници руци.
Када виђе Пивљанине Бајо,
На невјери да ће погинути,
Баци мача у зелену траву,
Пак Турчину под сабљу подлеће:
Десном га је руком уватио
За десницу и за бритку сабљу,
А лијевом за грло бијело,
Обори га у зелену траву,
Од љутине зубима га закла
63) Приповиједају, да је тада Љубовић ударно Баја по десној мишици и одејекао три литре меса.
|