ожеднети, (ист.)) озгар, ожеднити, (зап.) ним, vide ожедњети. озгара, ожедњати, њам, v. pf. vide ожедњети: Подај, озго, ожедњети, дним, v. pf. (јуж.) Durft befommen, оженити се, оженим се, ѵ. r. pf. beirathen, eine Frau nehmen, duco uxorem. ожети, ожмём, v. pf. (у Дубр.) исциједити ру- опећи, опржити, опарити 1, опрљити]. оживјети, оживим, v. pf. (југоз.) wieber aufleben, revivisco. оживљавање, п. bas Beleben, animatio. [cf. оживљивање]. оживљавати, оживљавам, ѵ. impf. beleben, animo, vivifico [cf. оживљивати]: Сунце нас грије и оживљава. оживљети, вим, (јуж.) vide оживјети. оживљивање, n. vide оживљавање. оживљивати, оживљујем, v. impf. vide ожив љавати. ожиљак, љка, m. (у Барањи) біе Marbe, cicatrix. [cf. пожиљак 2]. ожимање, п. баз Mušprejen, expressio. озгор, oben, superne, supra. [cf. од озго]. оздо, unten, infra. [cf. од оздо]. озебло, озебла, бло, crfroren, frigore rigescens. озеленити, озеленим, v. pf. grün färben, viridi озелењети, озеленим, v. pf. (јуж.) grün werben, озепети, озебем, v. pf. crfrieren, frigore rigesco. viresco: озелењела шума. озиб, m. подигнути што на озиб, т. ј. вагом, mit bem Mebel, vectis ope. [cf. ваг, паланга, Озија[*], f. vide Оџаков: Полећела два врана гаполуга, ћускија; прекрет 1, стријела 3]. врана, Од Озије испод Московије һераше на Озију Турке На озим, f. 3. В. посијао жито на озим, Binterjaat, озимац, мца, т. н. п. лук, лан, јечам (или други озимачна крава, f. bіе Sinterfuh, vacca hiberna. озими, ма, мо, н. п. жито, Binterfaat, sementis hiberna: Докле сађе на равно Крново, А ту Вуче паде на даниште У засеље у ражи озимој ожимати, мљем, v. impf. (у Дубр.) außpreffen, | озимица, f. н. п. шеница, біе Binterfrucht, fruges exprimo. Дванаест ожица hibernae. ожица, f. (pl. gen. ðжица) (по југоз. кр.) ber | озимкуља, f. vide озимачна крава. Röffel, cochlear, [vide] жлица, cf. лажица: озимче, чета, п. баз Binterfalb, vitulus hibernus. На синију два од злата сана, А у њима Озин, m. (ст.) у Новоме у Боци приповиједају да се тако звао град ондје крај мора готово на крају Дубровачке државе (од Суторине к југозападу преко брда), од којега сад стоје зидине код пристаништа, које се зове горњи Молунат (Molonta): Књигу пише од Озина краљу ожичар, m. ber göffelmaher, confector cochlearium. ожичњак, m. (у Црмн.) гдје стоје ожице, баз Löffelblech, lamina servandis cochlearibus. ожујак, ожујка, m. (у Дубр.) vide лажак. ожулити, джулим, v. pf. (у Ц. г.) vide огулити [2] (н. п. дрво). ожуљати, љам, v. pf. (у Сријему) н. п. гумно, behacken, sarrio. ожутити, ожутим, v. pf. gelb färben, colore gilvo (luteo) imbuo. ожучити, чим, v. pf. н. п. рибу, vergällen, fel rumpere. озловедити, зловедим, (ист.) vide озловиједити. озловодити се, зловедим се, (ист.) vide озло виједити се. озловидити, зловидим, (зап.) vide озловиједити. озловидити се, зловидим се, (зап.) vide озловиједити се. озловиједити, озловиједим, v. pf. (јуж.) кога, на кога, erboßen, erbittern, infestum reddo. [cf. озлоједити]. озад,) binten, post, cf. [vide] остраг: Озад је озловиједити се, озловиједим се, v. r. pf. (јуж.) озади, Маре са сватовима. озбиљски, ка, ко, ern[thaft, gravis. ВУКОВ РЈЕЧНИК на кога, fi erboßen, feinòlih verfolgen, infensum esse. [cf. озлоједити ce]. озловољити се, љим се, v. r. pf. böjer Хание | ојаричати се, чам се, ѵ. г. pf. eine Art Ausschlag werben, stomachor. um den Mund bekommen, pustulis obduci. Ојдана, f. женски надимак: Ој девојко Ојдана! Не мећи се ногама, Није јорган поњава, Веће моја долама озлоједити, озлоједим, vide озловиједити. озлоједити се, озлоједим се, vide озловије дити се. 1 нешто сам озло- |ојдара, f. vide опајгора. озлотрбити, бим, v. pf. ознојити, ознојим, v. pf. н. п. коња трчући га, ознојити се, ознојим се, ѵ. г. pf. jowigen, sudo. [cf. запотити се]. озобати, озобљем, v. pf. н. п. грозд, runbum abpiden, depasco (de avibus). озобина, f. ber Stiel moran biе Beeren ber Bein= traube hangen, scopio. Озрен, m. намастир у Босни (чини ми се да је сад пуст): Озрен цркву насред Босне славне 2) врх од горе између Црмнице и Паштровића. Озринићи, нића, m. pl. ein Stamm in Montenegro. озринићки, ка, ко, von Озринићи: Кад виђеше Убле Озринићке бje, n. 1) bie Dcidhjel (am Wagen, бен Ефjен іс- Ојести се, једем се, v. r. pf. fid) wuno reiben, ојиште, п. кука која је привезана за оје па се њоме закачи она грана што је под пластом, кад се плашће свлачи на једно мјесто. cf. кукара. ојнак,* ојнака, m. bic Huß mit ber man (im Epiele) wirft, nux quae mittitur (missilis). cf. [боозрнити се, ним се, ѵ. [г.] pf. н. п. пасуљ се ојца, f. (у Црмн.) vide oje. јац 2; 2] купа. већ у махунама озрнио, Rörner befommen, grana concipio. озрница, f. кад се што мало остави, н. п. воћа oj! 1) was? als Antwort auf einen Ruf, z. B. O ој чуј! у Црмници одзивају се жене и дјевојке, а у приморју: „што вељаше?“ а у осталој Црној гори: „ево ме,“ „ево га!" И „ево ме о!" 1. okа, f. (pl. gen. óкâ) ein Maß und Gewicht von 2 (österr.) Pfund, mensura (cantharus) [1,280 kg.]. У Србији се мјери на оку све, н. п. хљеб, месо, брашно, вино, ракија и т. д.; у оци злата има четири стотине дуката. Ока има четири литре, а у свакој литри сто Драма. agnum [ef. објагњити, ојањити]: ојагњила 2. ока, f. hyp. v. [1]око[1]: Види моја ока овца двоје јагањаца. Ојагњити се, њим се, v. r. pf. werfen (vom фас), pario [cf. објагњити се, ојањити се, ошпурити се]: ојагњила се овца. ојадити, дим, v. pf. betrüben, in Rummer verjegen, | afligo: Млогу ти си мајку ојадио, Милу сеју у црно завио, Вјерну љубу у род опре МИО [ојадити се, ојадим се, ѵ. г. р. ојадити; cf. појадити се.] ојађели, ла, ло, (по југоз. кр.) vide јадан, жалостан: Јадној мајци и браћи жалосној И љубовци мојој ојађелој Брани своје ојађеле овце ојађелица, f. (у Рисну) глиста која се заметне у дјетету, cine Hrt Sarmwurm, taenia. [cf. буба 3]. ојађеник, m. vide јадник. ојађеница, f. vide јадница. ојањити, њим, vide ојагњити. ојањити се, њим се, vide oјагњити се. Не се пече кока. окагача, f. ber Purdijug. Mauptbalfen, Frager, trabs perpetua, tignum transversum. cf. тетива [3]. окадити, окадим, v. pf. umränjern, perfumo. окајмачити, чим, v. pf. скинути кајмак, али се највише говори у каковоме добитку, узети оно прво што је најбоље, baš Befte nеhmен, sumere partem optimam. окалити, окалим, v. pf. н. п. сјекиру, fiblen, refrigero (ferrum candens). [vide накалити ]. окаљати, окаљам, v. pf. mit Roth bejubeln, luto maculo. окаменити се, ним се, ѵ. г. pf. perfeinern, Ia- Окаменица, f. у Грбљу рече се мјесто змија, Окамењак, m. у Грбљу каже се мјесто ми, оканити се, оканим се, v. r. pf. кога, чега, шити се 2, јамити се, махнути (манути) се 1,] окинути, нём, v. pf. 1) (osipаниси (3. 3. біе проћи [пројти] се [2]. оканица, f. суд од оке, ein Maß von einer ока, linte), emitto. - 2) [vide] откинути, [cf. осјећи 1] одсјећи, abreißen, abђauen, praecido: Окиде јој златнога ђердана И Шарцу је главу окинуо 3) (у Боци) прекинути, [vide] расјећи [1]: окину рибу у три комада. - 4) у пјесми, vide [1] попити [1]: Кад су мрку каву окинули Теке сјели, кафу окинули окиснути, нём, v. pf. vom Hegen naß werben, madefio pluvia. окапати, пљем, v. pf. 1) abtropfen, destillo. 2) окапао иштући, молећи, fidh mübe bitten, rogando fatigor. -- 3) окапао у тамници: Докле би ти кости окапале окапина, f. 1) (у Бачкој) наврх сијена оно | окитити, тим, vide накитити: Окити се један што од кише поцрни, біе oberjte Page без бен Српски соко jhobers, bie vom Regen verfault, acervi foeni | Окић, m. планина између Загреба и Карловца, и superficies pluvia corrupta. [vide повлата]. на њој зидине од града који се исто тако зове. 2) біс untergrabene Uferjtelle, ripa suffossa | окишати се, ша се, v. [r.] pf. regnerifch werben, окишити се, шй се, pluviosa ingruit tempe ab aqua. окарати, окарам, v. pf. verweijen, objurgo: Ил' те нешто Јован окарао Зао девер, да те не окара окарјати, јам, v. pf. (у Рисну) vide опоравити stas: ОКИшало се. оклагија, * f. baš Rubelholz (öfterr. ber Rubelwal= ger), lignum cylindratum turundarium. cf. [vide] тржница. се, н. п. дијете (кад је слаба здравља) не | оклад, m, (у Боци)) vide опклада. може да окарја. окат, а, о, беaugt, oculatus. окачити, чим, v. pf. anftreifen, perstringo: Мало сам га пером окачио Од мојега перна буз дована -- оклада, f. окладити се, дим се, ѵ. г. pf. vide опкладити се: Дјевојка се с пашом окладила |оклађање, n. vide опклађање. оклађати се, ђам се, vide опклађати се. оклањати, њам, v. pf. baš Sebet verrid ten (von 2ürfen), preces finire: Онђе Турци оклањаше подне окаш, окаша, m. 1) кантар, bie Bage bie auf окашљавити, вим, v. pf. Mujten befommen, tus- окланити, пим, v. pf. (burh Spefulation) gewinnen, lucror. оклати, кољем, v. pf. zerbeizen, corrodo. оквасити, сим, v. pf. 1) Беневен, humecto: Још | Никаква роса не окваси 2) (у Дубр.) vide оклевање, п. (ист.) vide оклијевање. оклевати, оклёвам, (ист.) vide оклијевати. оввир, оквира, m. ber Senfterraßm, margo li-| ӧклён, vide [одакле] окле: Оклен ти, л'јепа gneus fenestrae. cf. ћерчиво, оплата [1]. умочити. оквирити, оквирим, у. pf. baš Senfter berahmen, | оклепан, а, о, н. п. оклепан стар, т. margine ligneo circumdo. crap, sehr alt (verächtlich), vetustissimus. окекати се, окêкам се, v. r. pf. vide посрати | оклепати се, оклепам се, v. r. pf. fih volljaufen, се [1]. inebrior. [vide опити се]. окенак, окењака, m. (у Херц.) vide оканица. | оклепине, f. pl. (у Ц. г.) ржана слама, која окењачити, чим, v. pf. mit ber Bagenjmiere be= schmieren, beschmutzen, inquino axungia. окивање, п. баз Bejlagen (3. 8. mit Gilber), inductio argenti, ornatio. обивати, окивам, v. impf. bolagen, orno, induco argentum. окидање, п. баš Rošjpannen (ber Glinte), emissio. 1. окидати, окйдам, v. impf. lošipannen, emitto. 2. обидати, дам, v. pf. 1) блато н. п. испред куће, megräumen, megmiften, amoveo stercus. - 2) abpflücken, decerpo. окилавити, вим, v. pf. Bru (im Unterleibe) befommen, herniosum fieri. се изломи вршући (јер се читава бира за покривање зграда), дебгофеnеѕ Stroh, stramentum comminutum. оклештина, f. (у Ц. г.) она плата што се даје онијема који се за другога куну. Онамо се људи не купу као у нас, него они који се заклињу посједају у цркви испред олтара обрнувши се амо у цркву, а они којима се заклињу стану преда њих, те један између њих, који овај посао најбоље зна, узме крст у руку, па онима што сједе стане говорити, или управо рећи проклињати их, н. п. „ако сте ви то учинили па нама кажете да ни hat, puteus. 2) у амбару, vide [1] око 5. јесте, да Бог да да вам се окамени у жени | окно, п. 1) ber окливало, т. (зап.) vide оклијевало labor. оклизнути се, нём се, ѵ. г. pf. ausgleiten, labor. [cf. опузнути се]. оклизотине, f. pl. sie Zeferbiffen (bie glatt hin= untergleiten), scitamenta: чудно ти се наслагасмо овије оклизотина! (рекао Херо, кад су се њих двојица најели јела што је гоговљено за пашу). оклијевало, т. [јуж.] cin aubercr, cunctator. оклијевање, п. (јуж.) баз Занбеrn, Unf [üjjigjein, cunctatio. [cf. огужавање, огужање]. оклијевати, оклијевам, v. impf. (јуж.) забеги, cunctor. [cf. огужавати, огужати, шервањити]. оклицнути, нём, v. pf. cin wenig Unflatth mahen, paullum caco: Узе кадија гвоздењак, те удари нашега Муја над прдењак, и Мујо мало оклицну: једва нена и Алија у трипут на тезгерама изнијеше на поље (у приповијеци). оклоп, m. 1) ber &üraß, lorica, cataphracta, thorax. - 2) (у Далм.) vide кундак (у пушке). 1. оклопити, оклопим, v. pf. 1) bebeđen, contego, cf. [vide] поклопити: Зелен га је барјак оклопио 2) коња, т. ј. узјахати нањ, befteigen, ascendo: Сви јунаци коње оклопише, И танани гајтан растегоше 1. око, п. 1) баз Muge, oculus: ока на око ни- 2. око, praep. mit gen. um, berum, circum: око 3. око [окол], окола, m. (у Ц. г.) баз lager, Телал оков, т. баз Befcoläge, ber Beflag, integumentum, ornatus argenteus. cf. оковица. 2. оклопити, оклӧийм, v. pf. н. п. обод у шешира, т. ј. спустити га на ниже, bangen laf= | оковати, окујем, v. pf. 1) н. п. човјека, ф(a= fen, demitto. gen (in Eisen und Bande), vincio: оковао ce (кад се ко рђаво ожени). 2) н. п. пушку, beschlagen, orno argento. оклопник, m. ber Rüraffier, eques gravis armaturae, loricatus, cataphractus. окљусити се, окљусӣм се, v. г. pf. од срамоте | оковица, f. (п. п. на пушци) vide оков. покуњити се (постати кљусе?), befфämt wer» окозити, окозим, v. pf. werfen (von ber Siege), den, dedecore affici. pario: окозила коза двоје јарића. Окнадница, f. планина на лијевој страни Це- окозити се, окозим се, v. r. pf. merfen (von ber тине између Омиша и Задварја. Siege), pario: окозила се коза. окнежити, окнежим, v. pf. zum кнез maфen, creo | око и крмељ, (у Ц. г.) на лози, кад се реже тог кнез. виноград, Небеnangen, gemma vitis. [cf. око 6, крмељ 2]. овнити, окнијем, v. pf. mit кна färben, fuco: До Богата гриве, окнивене окол, окола, m. vide [3] око. околина, f. біе Umgegens, vicinia. окопавање, п. баз Umgraben, oblaqueatio. околити, околим, v. pf. vide опколити: Раз- | окопавати, копавам, v. impf. umgraben, oblaqueo, двојићеш на четворо војску, Те околи ци- circumfodio. јеле Рудине Да си кулу дивно околио, || окопати, пам, v. pf. н. п. кукурузе, виноград, Околио мермерли авлијом umgraben, oblaqueo. околиш, т. 1) ber Rreis, Bezirf, circulus regio. | окопилити се, окопилим се, v. r. pf. окопи2) оно брашно, што остане око камена воденичнога кад се устави воденица: покупио и околиш; изјели миши околиш. околишење, п. баз Derumgeben, circuitio. околишити, околишим, v. impf. berumgeben, ambagibus utor. околишни, на, но, rei3, Bezirs, circuli, regionis: За здравље нашега околишног капетана! (у напијању). околи́шнице, f. pl. она дрвета што стоје око камена воденичнога, да се брашно не про сипа кад се меље. околий, на, но, in ber Umgegens befinòlich, benadbart, qui circa est, vicinus. cf. окомни. около, 1) praep, mit bem genit, um, circum, cf. [vide 2] око. 2] adv. umber, circumcirca: около, море! околоматити, околоматӣм, v. pf. runs umber | besehen (z. B. ein Kleid mit Schnüren), distinguo, orno. cf. [vide] опточити. околомаћивање, п. баз Вејeßen 3. B. eines slei= des mit Schnüren, distinctio. околомаћивати, мађујем, v. impf. ruu umßer bejezen (z. B. ein Kleid mit Schnüren), distinguo, orno. cf. [vide] оптакати. околочен, т. (ст.) ein (erbihtetes) strant, als n grediens eines Liebestranks, nomen herbae (fictae ad philtrum. Глигорије Лазић каже (у својој ,,наравној историји“) да ова трава управо има и да се зове біе ternbitel, [biftelartige lodenblume,] centaurea calcitrapa [1..?]: Сам Докаса и околочена лила се овца, кад се прве године мрче и оjaгши, wenn ein einjähriges Schaf trächtig wird und wirft, annicula ovis agnum parit. окопиркати се, кам се, ѵ. г. pf. (у Боци) као [vide] опоравити се (и од болести и од рђе и сиротиње), fich erholen, reficior. cf. окр љати. окопнети, (ист.) окопним, v. pf. aufthauen, окопнити, (зап.) wegschmelzen, liquesco: okouокопњети, (јуж.)) њео снијег. окоран, рна, рно, vormerfenb, tabelno, reprehendens: не смије му човјек окорне ријечи рећи. окорео, рела, рело, fteif, bart, durus, rigidus. окорети се, рим се, v. г. pf. bart, jteif werbeн, rigidus fio [cf. скорети се, укоријепити се]: окорео се хљеб (кад дуго стоји). окористити се, тим се, (у Боци) v. г. pf. beокористовати се, тујем се, / пивен, Живен ziehen von etwas, fructum capere ex re. окорубати, бам, v. pf. (по југоз. кр.) [älen (ben Rutuvnz), solvo cortice. [vide] окомити[1], cf. ољуштити. окос, m. (у Ц. г.) vide откос: Сташе купит са окоса с'јено окосити се, окосим се, v. r. pf. 1) на кога, einen anfabren, invehi in aliquem. cf. [vide] осјећи се. 2) (у Ц. г.) на пушку, баз Gewehr richten um sich zu vertheidigen, sich zur Wehre stellen, sclopetum dirrigere ad se defendendum: окоси се на пушку, т. ј. одскочи на страну па потеже пушку да се брани или бије. окотим, v. pf. werfen (von бет Финбе, der Kage), pario. окотити се, òкотим се, ѵ. г. pf. werfen (von bem Динбе, ber Raße), pario. У Цуцама кажу: окотило се дијете, а родило се веле да је грјехота рећи, јер кажу: „Бог се родио." cf. [поврћи се,] побачити се. окомак, дкомка, m. ber ausgebrojdene Rufuruztol=|окотити, окомито, bergab, declivis. окомице, тоßweije, mit einem Stoße, pulsando [cf. комице, накомице]: ударио га пушком око мице. окомий, на, нô, (у Паштр.) vide околни: Да ни Господини Бог поможе племена, и ко је у племену, и наше окомне зборове! (кад се наздравља). окоњити се, окоњим се, v. r. pf. ein fers befommen, equum nancisci: На пјешака тридесет Дуката: Не би ли се и он окоњио окошт, а, о, ftart von &nomen, ossosus, muscu losus. дкоштац, окошца, т. окош човјек. 1. окрајак, окрајка, m. 1) ein Stüd (2Biefe), segmentum. 2) (у Ц. г.) од њиве у крају оно IIITO остане неузорато, cf. увратине : Играју се плојке на окрајке - 3) vide окрајика. 2. окрајак, јка, m. (у Сријему) aíß dim. v. окрајика. окрајање, п. (баз Sehen, um etwas berum, ftatt daran zu gehen) das Zaudern, Zögern, tergiversatio. [cf. окрајчење]. окрајати, окрајам, v. impf. zaubern, tergiversari. ef. окрајчити. |