Page images
PDF
EPUB

185

190

195

Турише га дору на рамена,
Додаше му копље убојито;
Познаде га доро од мејдана,
Па му оде силан поиграват”.
Окрену га Дојчин низ чаршију;
Колико му силан подиграва,
Из калдрме искаче камење.
Ал говоре Солунски трговци:
„Вала Богу! вала јединоме!
„Од како је Дојчин преминуо,
„Није бољи јунак проишао
„Кроз Солуна града бијелога,
„Ни бољега коња пројахао.“
Оде Дојчин у поље широко
Ка шатору црна Арапина.
Кад га виђе црни Арапине,
Од страха је на ноге скочио,
Па говори црни Арапине:
„Ој Дојчине, да те Бог убије!
„Јоште ли си, море, у животу?
„Ходи, јолдаш, да пијемо вино,
А прођи се кавге и ђавола,
„Џаба тебе порез од Солуна. “
Ал говори болани Дојчине:
„Изи, курво, црни Арапине!
„Изиђи ми на мејдан јуначки,
„Да јуначки мејдан дијелимо,
А ласно је пити рујно вино
„И љубити Солунске ћевојке.“
Вели њему црни Арапине:
„Богом брате, војвода Дојчине!

200

[ocr errors]

205

210

215

220

225

Ти се прођи кавге и ђавола,
„Но одјаши, да пијемо вино,
„Џаба тебе порез од Солуна,
„И џаба ти Солунске ћевојке ;
„Кунем ти се Богом истинијем,
„Да ти овђе никад доћи не ћу. “
Кад то виђе болестан Дојчине,
Бе му Арап изићи не смије,
Он нагони дебела дорина
На његова бијела шатора,
На копљу му шатор претурио.
Кад да видиш чуда под шатором!
Под шатором триест ђевојака,
Међу њима црни Арапине.
Ја кад виђе црни Арапине,
Те га с Дојчин оканити не ће,
Он се вати вранцу на рамена,
А у руку коп.ље убојито;
Изиђоше у поље широко,
Насъутише коње од мејдана.
Проговара болесан Дојчине:
„Удри курво, црни Арапине,
„Удри прије, да ти као није. “
Баци копье црни Арапине,
Да удари болесна Дојчина,
Ал' се доро боју научио,
Клече доро до зелене траве,
Високо га копье претурило,
Те удара у земљицу црну,
Пола коп. а у земљу нагнао,
А пола се одломло било,

230

235

240

Кад то виђе црни Арапине,

25 Плећи даде бијежати стаде, Право бјежи к бијелу Солуну, А за њиме болани Дојчине Таман Арап на врата Солунска, А стиже га болани Дојчине,

250 Па потеже копље убојито, Прикова га Солуну за врата. Па повади сабљу Аламанку, Те Арапу одсијече главу, Па на сабљи главу дохитио,

255 Арапове очи извадио, Очи зави у танка јаглука, Баци главу у зелену траву. Па он оде тамо уз чаршију, Кад је био побратиму своме,

260 Побратим у Петру налбантину, Он дозивље свога побратима: „Изиђ', побро, да ти потков платим, ІІІто си мене коња потковао, „Потковао вересијом дора.“

265 Проговара Перо Налбантине: „Побратиме, болани Дојчине! „Нијесам ти дора потковао: „Ја се, брате, мало нашалио, „Анђелија љута и проклета,

270 „Она плану, како ватра жива, Па одведе некована дора.“ Њему вели болесан Дојчине: „Изиф амо, да ти потков платим.“ Он изиђе пред свога дуһана.

275

[ocr errors]

Ману сабљом болани Дојчине,
Налбантину одсијече главу,
Па на сабљи главу дохитио,
Извадио очи налбантину,
Очи зави у јаглука танка,

280
Главу баци на мермер-чаршију,
Право оде двору бијеломе,
Пред двором је дора одсједнуо,
Па он сједе на меку ложницу,
Па извади очи Арапове,

285 Те их баци својој милој сеји: „Ето, селе, очи Арапове, „Нека знадеш, да их љубит” не ћеш, Селе моја, за живота мога.“ Па извади очи налбантове,

290 Те их даје љуби Анђелији: „Нај ти, Анђо, очи налбантове, „Нека знадеш, да их љубит” не ћеш, „Љубо моја, за живота мога.“ То изусти, а душу испусти.

295

[ocr errors]

79.

Женидба Ђурђа Смедерев аа.
Кад се жени Смедеревац Буро,
На далеко запроси ђевојку,
У лијепу граду Дубровнику,
У онога краља Мијаила,
По имену Јерину ђевојку.
Буро проси, краље му је даје.
Док испроси лијепу ћевојку,

10

15

20

Строши Буро три товара блага,
Док дарива свасти и пунице,
Он потроши хиљаду дуката.
Када стаде свадбу уговарат",
Онда краље говорио Буру:
„Чујеш мене, Смедеревче Туро!
„Када дођеш Смедереву твоме,
Те ти станеш купити сватове,
„Ти не зови Срба у сватове,
„Јер су Срби тешке пијанице,
А у кавзи љуте кавгације,
„Опиће се, заметнуће кавгу,
„Не ћеш кавзи цевап учинити,
„А камо ли одвести ћевојку;
„Већ ти зови Грке и Бугаре,
„Купи свата, колико ти драго,
„По ћевојку, кад је тебе драго.“
Кад то зачу Смедеревац Буро,
Опрема се двору бијеломе,
Па он оде Смедереву граду,
У путу га ситна књига стиже
Од Јерине лијепе ћевојке:
Чујеш мене, Смедеревче Буро!
„Кад ти дођеш бјелу Смедереву,
„Те ти станеш купити сватове,
„Ти не слушај старца баба мога:
„Ти не зови Грка ни Бугара,
„Не hеш изић” ни изнијет” главе
„Из нашега града Дубровника,
„Ја некмоли извести ђевојке;
„Behе зови Србе у сватове;

25

30

35

« PreviousContinue »