Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Новчаній, на, но, я. п. кеса, беr @elba Hontњйк, т. п. і вјепар, бе 97 афи beutel, crumena.,

mind, ventus nocturnus. Новчић, m. ) dim. р. новац 1. 2) га- Hot, f. Die Хафt, рох, nunculus repens Linn.

Нолас (говорисе и ноћаске), biefe Хафе, Hora, f. 1) der Fuß, das Bein, pes. 2)

hac pocte: нолас сам слабо спавао. (у Јадру) cine gewiffe 2nsay, certus Hohaшњії, ња, ње, біefer tафt, huuumеruѕ, н. п. кад разрезују поре jus noctis. зу, онда кажу: ово село има двије Ноћивање, п. баѕ dеbеrnафten, perноге, ово ногу и по' и т. д.

noctatio. Ногавица, f. eine фоfe (Die plft bes Hohйвапи, Кујем, т. impf. йўergф. Beinkleides), caliga.

ten, pernocto. нож, т. бав Хејfer, culter.

ноќни, им,

v. pf. übernachten, pero ножав, шка, т. еіnе 24rt Сріев, фоя nocto.

bei ein Messer bald so, bald anders in Hokhi, ha, no, nächtlich, nocturnus. die Erde zu fređen, ludi genus.

Ноћник, m. vide нomњик. ножина, f. augm. р. нож.

Hoky, bei Nacht, noctu. Ножић, m. dim. 9. нож, баѕ Refera Hofца, f. dim. 2. ноћ. den, cultellus.

Ношење, п. дав Хragen, portatio, 3Ножица, f. dim. . нога.

statio. Ножице, f. р. діt ©феrе, fоrfex. Houthbo, n. die Tracht (der Kleider), veНожнице, f. pl. Die Geise, vagina :

stitus. „Од мачева нашије ножница

Ношња, f. vіdе ношиво. Нож урда, f. 1

ну! додају Ертеговци у говору код Ножурина, f. augш. Ф. Кога.

Бекоји ријечи, н. п. ну јадан човече! Ноздрва, f. Dав хаfеnіоф, дie Züte, Ну тако іти Бога! naseris.

Нудити, им, v. impf. nötbigen (зии Hoj, m. der (Vogel) Strauß, struthio. Effen), rogando cogo. Hojes, Ba, BO, H. n. jaje, des Straus Hyhete, n. das Nöthigen, coactio amica. Вев, ѕtruthionis.

нуз, (у Бачк. ну Сријему) vidе уз. Нокап, клa , m. See 97aget (am singer), Нупкање, p. dim. v. нуђење. unguis.

нушкали, ам, dim. , ну дипін. Ноклаш, m. Sеr nibt leiФt ein galant. Hyo, teh! еп.

tes Abenteuer ausläßt (besonders von Verheirateten), maritus alienarum uxo

rum appetens. Ноклик, m. dim. 9. нокап, бав .

Ю. gelden, unguiculus. Нокшир, m.“ (у сријему, у Бачку Федарца, г. pi, dim. 2. Њедра.

Бан. по варошима) per Tattopf

(österr. das nachtgeldire), matula. Heapa, n. pl. (Ep.) Der Busen, sinus. нона, f, hyp. 9. нога.

Њемадија, f. (Ерц.) vide Њечадија. Нос, m. Die zaje, nasus.

Њемачка, f. (Ерц.)3eutfФlano, Germani. Носање, т. дав Цmbertragen, circum. Њемачки, ка , но, (Ерц.) 1) teutf, getgestatio.

manicus. 2) adv. teutsch, germanice. Hocam, ma, mo, langnäfig, nasutus. њемица, г. (Ерц.) Die geutfфе, GerНосами, ам, т. impf. umbertragen, gesto, 3. 3. дијете, барјак.

њемичина, f.

augm. 2. Њемица, Носац, сцa , m. Die Runoung, 3. 8. њемичица, f. dim. 2. њемица. an der Stanne, orificium.

Њемота, f. (Ерц.) бie etummycit, inНосила, п, рl. pie Sabre, feretrum. fantia , inopia facultatis loqnendi. носина, f. augm. , нос.

Њемчадија, f. (Ерц. coll.) pie gejamate Носити, им, т. impf. 1) tragen, gesto, teutsche Jugend, omnis juventus gerporto. 2) носи кокош (или друга ка•

manica. ква пица), legen, pono ova.

Њемчање, п. (Ерц.) бав $eutfфreben, Носитисе, имce, v. г. impf. 1) с ким, sermo germanicus.

ringen, luctor. 2) fich tragen, Kleiders Bemuany, am, v. impf. teutsch reden,

trаt baben : како се носе код вас? loquor germanice. носић, m. dim. 2. нос.

њемчина", f, augm. у. Нијемац. Носочићи, m. pl. cf. брадићи (само у њива, f. Der 21ter, ager. оној загонепіки).

Њивица, f. dim. 5. њива. Hocmenga, f. eine Art Fifah, piscis genus: Huijake, n. das Wiegen (des Baumby Ношній , ња, ње (њо?), rіdе ноћни, vom Winde), agitatio.

mana.

њијати, ам, т. impf. Wiegen, fфwen. Обадвјеручке, (Ерд.) vidе објеручке. ken, agito.

Обадвојица, f. beihe, uterque. Њијаписе, амсе, т. г. impf. fфwаntent, Обазирање, п. vіdе обзирање. vacillo.

обазираписе, ремce, vide обзиратисе. Њисак, ска, m, 1 das Wichern, hinni- 06а spemuce, pemce, v. r. pf. umbliden, њнска, f. tus.

sich umsehen, respicio. њиснути, нем, т. pf. anfiebern, hig. Обајати, јем, v. pf. beferen (я. 3. bie nio.

Wunde), medeor vulneri incantamentis. њиштање, р. бав 2Biebern, hinnitus. Обал (обао ?), обла, лo, walgenjörmis, њиштапи, шним, т. impf. Wiebert, rund, cylindricus. hinnio.

Обала, f. 1) дав 11fеr, ripa. 2) eine 24rt Њушење, р. Вав сфnufeln (бев била Заun8, sepis genus. Ударисе коље des), odoratio canis.

(све два и два један према другом), њўшиши, им, т. impl. fфnufeln, fpüя па се између коља налепа грања ren, olfacio.

којекаква и прња. њушка, f. Der еmеder (Bee фипоев), дбалиши, им, v. pf. rеѕig maфen, mudasus capis.

co maculo. обалити, им, у. pf. niederwerfen, pro

sterpo. 0.

Обаљивање, п. баѕ tieperwerfen, pro

stratio. Обаљивали, љујем, v. impf. niepermers

fen, sterno. 0, 2) von, üбеr, de: говоре о њему, обао, обла, лo, vide обал.

о томе не треба мислити., 2) ап, Обаранье, п. Бав Riepermerfen, prostrain; ударио окамен, опирши се о tio. што. 3) аn, in, ad: виси о клину. Обарати, ям, v. impf. nickermerfen, 4) зи, um, tempore; o Бурђеву дне, prosterno. о Божићу.

обарача, f. Oas güngelmen (am Bebebr), д (6)! interj. о Ранко! біrft би, heus! lingula teli. Оашлучипти, им, v. pf. реrtіften, sam. Обaсипање, и. дав Befфütter, circumtus soppedito.

fusio. дба, обје, обоје, beibe, uterque, utra- Обасипати, ам (и обасигіљем), v. impf.

que, utrumque. Die Syntar dieses beschütten, circumfundo. Zahlwort8 . in der Grammatik; es ist 06acjábabe, n. das Bescheinen, collupie von два, три, четири.

stratio. Обавезаписе, вежемсе, т. г. pf. і, обасјавапли, ва, т. impf. befфеіnеп,

anhängen an einen (mit Bitten), ado collustro, haeresco alicui precibus.

обасјаци, сја, т. pf. Defeinen, colluОбавестити, им, (Рес. и Срем.) vide обавијестипи.

Обасути, спем, v. pf. befфütten, perОбавијање, р. дав Иmmiteln, circum fundo. ligatio.

дбатика *, vidе башка. Обавйјали, ам, v. impf. ummiteln, cir- Обвести, ведем, v. pf. runo bеrua cumligo.

führen, circumduco, Обавијестип, им, v. pf. (Ерц.) кога, Обвијање, р. vіdе обавијање. cinem begteifli maфen, doceo, tem Обвијапши, ам, vide oбaвијали, facio perspicuam.

обвипи, вијем, vide oбавитң. Обaвипи, вијем, v. pf. um widen, cir. Обводити, им, т. іmрt. runo bеrum cumligo.

führen,

circumducto. Обавреи, рим, v. pf. anjieben, pau- Обвођење, п. Фав реrumführen, cirlolum decoquo.

cumductio. 06a4, n. die Bremse, tabanus (Lion.) oe Обгнати, ам, Ү. pf. runoberumtreiben, strus.

circumago. Обадање, р. Bie stuht (bet Rub) bor Обгонити, им, v. impf. umtreiben, cir

Bremsen, fuga vaccae furiatae ab oe cumagito. stro,

Обгоњење, р. бав Цmtreiben, circumОбадатисе, амсе, т.е. impf. For Brems, actio. fen flieben, fugere ab oestris..

Обградити, им, Ү. pf. rund umzäunen, обадва, обадвије, обадвоje, vidе оба. circumsepio. Обадвёручке, (Рес. и Срем-) rіdе оба. Обграђивање, a. Pas umjäипер, сісдвјеручке.

cumseptio.

stro.

ма обила јунака.” Цар узме .М

ло ш а од мајке и одведе га свое 473

Обграђівали , Бујем, v. imрt. runs ит. Обијати, ам, т. impf. 2) врата, cine zäunen, circumsepto.

brechen, esfringo fores. 2) rund umber обдан, vidе дању.

abídlagen , decutio. 3) обија кокош Obqanija, f. innerhalb eines Lage, per да пронесе, бифt ein en Ort sum &pers

diem : кувати пређу на обдани legen, positurit? parturit gallina. цу, л. і. у јутру іпочетн, па тај Обиједипи, им, v. pf. (Ерц.) mit Иа. дан свршити ; или куда на обда recht beschuldigen, accuso injuria. ницу (а не на конак).

Обијелили , им, v.pt. (Ерц.) wеig meeдеп, Обдарили, им, т. pf. befфеntеn, dоnо. Обијељети, им, albesco: обијељео сниобе , ' (Рес. и Срем.) vidе обје.

јег по брдима ; обијељео човек һао Обедили, им, (Рес. и Срем.) video obya (graue Haare bekommen). биједипи.

Обикнутисе, немсе, vide обикисе. Обезнанииисе, имce, v. 1. pf. in Synə oбил, ла, лo, reimli, uber. Србын macht fallen, deficio,

приповиједају, да је Силни спieОбезумипи, им, . pf. Pethören, de ван, ловели по Церу, угледао на cipio, induco.

једном мјеспiy bе се гране од дрОбезумитисе, имсе, т. г. pf.. 1, бе. већа и доље савијају и горе узвиthören lassen, decipior.

јају. Кад дођу на оно мјеспо, а по Обелити, им, (Срем.) vidе обијељепти.

дијете код неколико оваца удариобелоданици, им, (Рес. и Срем.) vide ло своју сјекиру у кладу, па легло објелоданитаи.

на леђа е спава : кад дине из се06ệp, m. der Kamm (des Hahns), crista.

бе, онда се гране узвијају у виснОберучке, (Рес и, Срем. ) vidе обје.

ну, а кад повуче пару у се, онда ручке.

се савијају к земљи, Кад по види Обесипи, им, (Рес, и Срем.) vidе об

цар, зачудисе, па пружи рукус ко: јесити. Обећавање, п. vіdе обрицање.

ња да му узме сјевиру, али океш !

не може да је извади из кладе. БрОбећавапи, ам, vide oбpицами. же боље сјашу слуге и војводе с по06ekalbe, n. das Versprechen, promis. ња, огледају сви редом објема ру

sum. Обећање је лудоме радосп. кама да изваде сјекиру из кладе, Обекати, ам, vidе обрели.

но ниједан је не може ни помаћи. Обсушипи, им, v. pf. н. п. иглу, ба5 Онда пробуде дијете и залита га

Dehr an der Nadel beschädigen, obstruo цар : „Како пи је име ?" А оно 01aut' destruo foramen acus.

говори: „Милош.” „Имаш лв обзинути, нем, т. pf. begionen (?),

оца и мајку?” „Имам мајку, а obhio (?), d. i. in den Mund nehmen оптац ми је умръо.”

„А 5е піи је (uno mieper bеrаив). Кад кога забо мајка ? — „Ето је тамо доље у сели грло, кажу му жене, да обзине

лу код куће.” Ајде да нас воприпут комад њеба (говорећи: пса

диш твојој кући.” – „Не могу од грло болі, а не мене), па да га да оваца.” „Ајде ми ћемо поfералісептепту: па ће га онда проби гр. піи и овце."

и ако га којекато ло. Кад у кога почне растни мртва. намоле да покера овце и да пође кості, онда преба наћи диjеniе по пред њима кули. Сад су они ради смрче, да је обзине: па ће преста знати и виђети, шта ће он радити ми распи.

са сјенироя : како ќе је извадити 063hp, m. das Umbliden, respectús :

из кладе; или ће је онако оставitоде без обзира.

пи. Кад Милош крене овце, а он обзирање, ш. баѕ umberfebet, respe узме сјекиру једном руком и заctatio.

метне на рамо.

Како дођу кући, обзираінсе, ремce, v. impf. fіф ита Милош одма остави овце и нелоfehen, respecto.

знапіе госте, па замакне међу зграОбигравање, п. Рав Иmtangen, circum

де да пораки мајку. Пошто цар сјаsaltatio.

ше с коња, пође и он за Милошем, Обигравати, ам, т. іmрt. runs umtan.

да гледа, да му се ђе не сакрије; zen, circumsalto.

кад погледа кроз брвна у једну зграобігратн, ам, v. pf. runs amtangen, ду, а по Милошева мајка мијеси ље, circumsalto.

а пребацила десну сису преко лије. Облijaњe , p. 1) бав @inbreфein Jer Xbї.

вога рамена, а лијеву преко десногә, re, effractio forium. 2) das Abschlagen, те Милош остра се. Онда цар decussio. 3) das Suchen der Henne nach рече: „Међер обила мајка, роди“ einem Drte.zum Legen, posituritio (?) parturitio gallinac.

[ocr errors]

gebn,

двору, и од піога се назове оби. Обладати, ам, , pf. erptern, sub

por ли К.

testatem redigo. Облажење, п. 2) бав итереп, circui- Облажење, п. vіdе обилажење. tio. 2) бав Иmgeben, circuitus. 3) бав облазии, им, vidе обилазишти. Besuden, iuvisio.

облазнупни, нем, v. pf. Icden, oblamОбилазити, им, т. impf. .) umgeben, Бо: облазни па опеп, fagt man eis

ambio. 2) umgehen (durch einen Um. nem dem die Flinte versagt hat. weg), circumco. 3) besuchen, iuviso. Облаjапти, јем, v. pf, umbelen, oblaОбнлаш, та, пo, vidе обил.

tro, circumlatro. Обиљежје, п. оно, што се да први пут облак, m. Die 23oite, nubes. ђевојци (прстен, или новац какав): Облакшавање, п. Бав GrleiФtern, le+ да се зна, као да је већ истрошена, vatio. das Heiratspfand, pignus datum puel. 061akulábamı, am, v. impf. erleichtern, Jae in signum futuri conjugii.

levo. Обирак, рка, m. Ber 2usfфир (павет Облакшапши, ам, v. pf, erleiФtern, lето. das Beste bereits ausgekauft worden), 06ámarbe, n. das Abbrechen (rund here merces (res) rejiculae.

um), decerptio. Обириллисе, имce, v. т. pf. Ben бир бе. Обламан, ам, т. inpf. runo bеrum

koin men, potiri collecta presbyterali: abbrechen, decerpo.' не Кеш се обирити ове године. Облапбран, рна, но, беr gert.fфтаи. Обиппи, обијем, v. pf. 1) врата, ein. fet (Gourmand), Somausbruder, umans

schlagen, effringo. 2) rund 'berum abs epularum. flagen (н. п. лед с кола воденич. области , f. Die Лафt, potestas: не понога), decutiо.

пусти, Господе Боже! области не. Обіки, обиђем (и обидем), т. pf. и. часпивоме и некрштеноме (кад се circumeo.

моле Богу). Обикисе (говорисе и обикнутисе ), Облачак, чка , m. hyp. 6. облак, дав обикнемсе , v. г. pf. 8, gewöhnen, Wölkchen, nubecula. adsuesco.

Облачан, чна, но, wolfig, trüb, nubi. 0644āj, m. der Brauch, mos, consuetudo.

lus. Обичан, чна , но, moran man fit gе. Облачење, и. дав 2ngieben (Ber Steiler),

wöhnen kann, cui facile assuescas. indutio, Обичні , на, но, gewöhnlik, gebräиф• Облачина, f. augm. р. облак.

lib, uѕіtatus, consuetus; adv. обично. Облачнін, им, v. impf. .) angieben, Обје, обију, (Ерц. ) f. pl. Die beiten, induo. 2) види онај, који ведри ноambae.

блачи, беr beitert uno Xegen unabt. Објелодании, им, v. pf. (Ерц.) аnfаnѕ облачипінсе, имсе, у. е. imрt. т) fib ata

gen es bei hellem Tage zu treiben (8. 6. ziehen, in duor. 2) sich überziehen, um: Diebstahl). palam incipio facere (fur wölken, obnubilor.

Облежати, жим, v. pf. befФlafen, con. Објеручке, (Ерц.) mit beiten &nsen, cumbo cum aliqua. ambabus mauibus.

Облёпити, им, (Рес» и Срем.) videoОбјесили, им, у. pf. (Ерц.) aufsenten, блијепити. suspendo.

Облепљивање, п. (Рес. и Срем. ) vide Објесиписе, имce, v. т. pf. (Ерц.) ft)

обљепљиватье. erbenken, suspendere se.

Обленівати, љујем, (Рес. и Срем.) Објестисе, једемсе, v. г. pf, jim über. vidе обљепљивати. essen, ninio cibo obrvi.

Облемање , п. (Рес. и Срем.) vidе обОблігање, п. ) дав Иmflagen, Ginfla лијетање.

gen, circumdatio. 2) as Betten, ѕроnѕію. Обл лепи, пим, v. p. (Рес.) 1umfie» Облігати, лажем, v. ipt, einflagen Облепини , имі. v.

(etwas in Papier), circumdo. облекетти, летим, v. p. (Ерц.) cirОблігати, лажем,

v. pf. durch Lügen verläumden, mendacio calumuior. Облівање, п. (Срем.) vidе обљеванње. Облігансе, лажемсе, v. г. impf. D) бі, облiвати , ам, (Срем.) vide ofљевали. eintblagen (in Den marrel), circumdo 05 лижњи, ња, ње, паbе gеlеcеn, ad(pallium). 2) wetten, spousionem facio.

jacens, vicious. п. дав 23erliumдеп, са- Обліі запии, лижем, v. pf, abieden. Jam

bo, Augo. Облагивали, гујем, т. іmрt. кога код Облизнівање, р. Рав 201eden, lambitus. кога, Buro kugen yerläитрей, men. Облизвали, зујем, v. impf. ableden,

lambo.

tum).

cum olo.

Облагивање, lumuiatio.

tiendo calumnior.

1

repoү0.

[ocr errors]
[ocr errors]

Облизніватисе, зујемсе, т. т. impf. аф Обнављати, ам, v. impf. ereuern,

leden (EBluft zeigen), uma ce mu my
облизујеш, esurio (circumling"). Обневидели, дим, v. pf. (Рес.)

er: Облізнитписе, имсе, т. г. pf. Зmidingt Обневидипти, им, v. pf. (Срем.); blin.

gebäbret (аиф von gbieren), geminos Обневиђели, видим, v. pf. (Ерц.)) деп, pario, geminum partum edó.

obcoecor. Облијепити, им, т. pf. (Ерц.) итzle. Обнезнанитисе, имсе,

vidе обезнаben, bekleiben, induco aliqua re. Облиjеmање, п. (Брц.) бав Иmiliegen, Обнёпи (обнеми), несем, (Pec. 1circumvolitatio.

Срем.) vide обнијети. Облијепати, јећем, v, impf. (Ерц.) Обнізати, нижем, т. pf. н. п. капу, umfliegen, circumvolito.

или главу, бисером, mit einer Skin облик, m. Вав 2ntlig, дав 2ngejiФt, he (Perlen) umgeben, circumdo line

facies: познајем га по облику. am (margaritarum). Облина, f. Die walsenfürmige Rüne, Обнизивање, р. бав 23ebängen mit rotunditas cylindrica.

Perlenreihen, circumdatio ligeae parоблили, лијем, v. pf. н. п. свиралу garitarum.

коситером, runo bеrum реrgiepen, Обнизіваги, зујем, т. impf. mit einet circumfundo.

Perlenreihe umgeben, circumdare liaОблица, f. cin cplinorifфеr еtаb, bаси. cam margaritarum. las cylindricus.

Обнијепи, несем, обнијо (обнијела, Обличје, п. vіdе облик.

10), V. pf. (Epy.) umtragen, circumоблог, ш. vіdе опклада.

fero. Облогуз, т. (беr Xunarfф, podicis Обновили, им, v. pf, erneueen, геро

obesi), der ades aufißt, was er eßbu: уо (намаспир , цркву). res findet.

Обносилии, им, т. іmрr. umtrage, cirОблогуз , за, зо, fФlem mechaft, edax. camporto. Обложиши, им, v. pf. einfФlagen (Ven Обноk, vidе ноћу. $up in —), obvolvo.

Обидшење, п. баз Иrѕtrаgеn, circum. Обложитисе, т. r. pf. 1) і сіnfФІagen, latio.

cinbülen, involvo.2)vidе опкладнтисе. Обњушиши, им, т. pf. umfфnufeln, Обломии, им, т. pf. runo bеrum ab.

circumodoro. brechen, decerpo.

Обогагінпи, им, v. pf. bereibert, Облупак, пікa, m. Bеr ѕiefel, silex. dito. Облучац, чца, ф. дрво (као прут) дбојан, ојка, m. Вав Зutиф, panpus ad

савјено на колијевци више ђепитье pedes involvendos. По Босни, по Ерце. главе: да не пада покривач Ђепе говини и по Србији (куда носе чараму на главу:

пе), подложе обојке у опанке; по Обљевање, в. (Ерц.) бав Зеrgіереп, Сријему, по Бачкој, по Банату и plumbatio.

по Мачви, завијају шареним обојобљеватпи, ам, т. impf. (Ерц.) реrgie. цима (мјеспо чарапа) ноге Ben (mit Blen), plumbo.

њи обувају опанке; а по варошнОбљепљівање, п. (Ерц.) ба 8eEleisen, ма носе овојке (од платна или, зиinductio, obductio.

ми, од фланера) у чизмама. Обљепљивали, љујем, v. impf. (Ерц.) Обоје, обога (и обојега), p. beive, uterbelleiben, induco.

que : обоје bеце, обога феце и п. д. Обљубиппи, им, v, pf. (сп.) абEüpen, Обојипп, им, v. pf. fürten, colorо. deosculor:

Обојица, ғ. бeise, uterque. „Ја у твоје лице обљ убити Обојччина, f. augm. 2. обојак. „Вјерну ћу му љубу облубипти Обојчић, m. dim. р. обојак. „Ваља пебн ноћипи с краљицом оболети, лим, v. pf. (Рес.)

durdo „и обљуби? Будимску краљицу —

Оболипии, им, v. pf. (Срем.) „Руо скиде, леже са краљицом,

Обољепи, олим, г. pi. (Ерц ) beit ge: „Те краљици обљубио лице

Ich wächt (entkräftet) werden, morbo ioОбмопавање, р. бас иттiteln, cir firmor. cumligatio.

06op, m. 1) die Ginzäunung für die Обмотавати, ам, y, impf. umminsen, Schweine , sepimentum pro suibus. 2) circumvolvo.

in оборкнез, оборцeнepao, it cв сав Обмопати, ам, т.

pf. umwinden, cir. deutsch Ober:, supremns. cumdo.

Оборкнез, m. cf. кнез. Обнављање, а. дав &rneuernу терора- Оборлайман, бер ювеrlieutenant , sub. tio.

eenturio.

и на

Kranks

« PreviousContinue »