Page images
PDF
EPUB

crumeua.

[ocr errors]

}

[ocr errors]
[ocr errors]

Новчани, на, но, н. пкеса, беr Bels: HomІњйк, т. п. ј. вјепар, беr Хафе. beutel.

mind, ventus nocturnus. Новчић, m. 1) dim. 9. новац 3. 2) га Hik, f. die Nadt, nox. nunculus repens Linn.

Hokac(robopice u Hokacke), diese Nacht, Hòra, f. 1) der Fuß, das Bein, pes. 2)

tiac nocte: ноћас сам слабо спавао. (у Јадру) cine gewiffe ansay, certus Hokaшњії, ња, ње, бieier Xacyt, huuumerus, н. п. кад разрезују поре jus noctis. зу, онда кажу: ово село има двије Ноћивање, р. Бав Иebеrnафfen, perноге, ово ногу и по и.т. д.

noctatio. Ногавица, f. cine - фоfe (bie pälfe бев Ноћівали, кујем, v. impf. übеrnаф. Seinkleides), caliga.

ten, pernocto. Höx, m. das Meffer, culter.

нсипи, им, v. pf. 86ernahten, perножав, шка, m. eine Art Cpiele, pos nocto.

bei cin on еffеr bаlѕ fo, bаlѕ аnberв іn н. Кни, на, но, пафffit, nocturnus. die Erde zu stecken,

ludi
genus.

Ноћник, m. vide нomњик. ножина, f. augm. р. нож.

Hiky, bei Nacht, voctu. ножић,

dim. 9. нож, сав геffеr: ніfца, f. dim. 6. ноћ. den, cultellus.

Howêze, n. daß Tragen, portatio, geножица, f. din. 9. нога,

statio. Ножице, f, pl. Die Gфеrе, fоrfex, HouIBO, u. die Tracht (der Kleider), veНожнице, f. pl. Pie Ceive, vagina :

stitus. „Од мачева нашије ножница

Ношња , f. vіdе ношиво. Нож урда, f.

ну! додају Ерцеговци у говору код Ножурина, f. augm. b. Кога.

ђекоји ријечи, н. п. Ну јадан човече! Ноздрва, f. Бав їafenlow, pie mufter, Ну тако ти Бога! Daseris.

Нудити, им v. impf. nöthigen (zum Hôj, m. der (Vogel) Strauß, struthio. "ffen), гоgando cogo. Нојев, ва, во, н. п. јаје, бев еtrau» Нуђење, п. Зав 2Xətbigen, coactio amica. struthionis.

нуз, (у Бачк. и у Сријему) vidе уз. Нокат, кта , m. Bеr Xagel (am Singer), нупкање, п. dim. о. нуњење. linguis.

нуткали, ам, dim. р. нудити. Hormâw, m. der nicht leicht ein galan: нспо, јер! ер.

tes Ubenteuer ausläßt (befonders von Verheirateten), maritus alienaruin uxo

rum appeteus. ноктик, m. dim. . . нокап,

бав газ

Ю. gelden, unguiculus. Ган. по варошима) реt 2їadttopf едaрца, p. pl. dim. 6. Њедра.

(österr. das Nachtgesd irr), matula. Heapa, n. pl. (Epu.) der Busen , sinus. Ніна , f, lyp. р. нога.

Њемадија, f. (Ерц.) vide Њемҷадија, Hôc, m. die Nase, nasus.

Њемачка, f. (Ерц.) XeutfФlano,Germania. Нісање, в. Ба8 umbertragen, circum. Њемачки , кa, кo, (Ерц.) 2) teutf, gergestatio.

manicus. 2) adv. teutsch, germanice. носап, та, то, Tangnäfig, nasntus. њемица, f. (Ерц.) Die Zeutfфе, GerНосали, ам, v. impf. и mbertragen, gesto, 3. д. дијете, барјак.

њемичина, f. augm. . Њемица. Носату, сца, ш. Die Runsung, it 8. Њемичица, f. dim. p. Њемица. an der Kanne, orificium.

Hemoma, f. (Epu ) die Stummheit, in. носила, n, pl. Die Bahre, feretrum. fantia, inopia facultatis loquendi. несина, f. augm. , нос.

Њемчадија, f. (Ерц. coll.) Die gejammte Носили, им, т. impf. 1) tragen, gesto, teutsche Jugendi omnis juventus ger

porto. 2) носи кокош (или друга ка manica. ква пица), legch, pono ova.

Њемчање, п. (Ерц.) бав eutјфсебеп, Носитнҫе, имce, v. г. impf. 1) с ким, sermo germanicus. .

ringen, luctor. 2) rich tragen, Kleiders HiMiami, am, v. impf. teutsch reden,

tratt baben : како се носе код вас? loquor germanice. Носић, p. dim. 4. нос.

њемчина, f, augm. 2. Нијемац. Носочићи, m. pl. cf. брадићи (само у њзіва, f. Der 21er, ageг. оној загонетки).

њивица, f. dim. p. Њива. f. cine Art Fisch, piscis genus. Hujabe, 0. das Wiegen (des Baums. Норњи, а, њe (1њо ?), vide ноќни. som Winde), agitatio,

т. Њедарца,

maua.

нствица,

j tus.

ren,

Оалити,

њијати, ам, т. impf. Wiegen, fфwen. Обадвјеручке, (Ерц.) vidе објеручке. Pen, agito.

Обадвојица, f. beive, uterque. њијатисе, амсе, т. г. impf. fфwаnten, Обазирање , p. wіdе обзирање. vacillo.

Обазиратисе, ремce, vide обзиратисе. юксак, ска, m. 1 бав Biebern, hinni- Обaзрелисе, ремсе, т. г. pf. umblіtеп, њска, f.

sich umsehen, respicio. Њкснути, нем, v. pf. animiejern, hip. Обајати, јем, т. pf. beferen (я. 3, pie pio.

Wunde), inedeor vulneri incantamentis. Њішmaњe, p. pas Biebern, hinnitus. Обал (обао ?), обла, лo, walkenförmіg, њиштапи, шшим, т. impf. Wiebern, rund, cylindricus. hiunio.

Обала, f. .) дав 11fеr, ripa. 2) eine 21st Њушење, р. бав ефnufeln (Фев фи= Заи 18, sepis genus. Ударисе коље des), odoratio capis.

(све два и два један према другом), њушиши, им, т. impf. fфnaffein, Грӣ па се између коља натрпа грања olfacio.

којекаква и прња. њушка, f. Oet ©фmeter (бипоев), обалиппи, им, v. pf. resis maфen, mupasus canis.

co maculo.
• им, у.

pf. niederwerfen, pro

sterno. О.

Обаљивање, р. фав Zieperwerfen, pro

stratio.

Обаљивати, љујем, v. impf. nieperwet: О, 1) воn, іtеr, de: говоре о њему, обао, обла, лo, vide обал.

о поме не преба мислипи. 2) ап, Обаранье, п. Вав Rieperwerfen, prostrain ; ударио о камен, отрпи се о

tio. што. 3) аn, in, ad: виси о Елину. Обаран, ам, т. impf. niepermerfen, 4) 3и, ит, tеmроте; о Ђурђеву дне, prosterno. о Божићу.

обарача , f. Вав güngeфen (am Bewebr), б (0)! interj. о Ранко! bürfi би, heus ! lingula teli. Оашлучити ,"им, v. pf. pertüften, sum. Обaсипање, в. Бав Befфütten, circumtus suppedito.

fusio. дба, обје, обоје, beibe, uterque, utra- Обасипали, ам (и обасипљем), т. impf.

que, utrumque. Die Syntaf dieses beschütten, çircumfundo. Zahlworts 1. in der Grammatil; es ist 06acjábame, n. das Bescheinen, collow bit von два, три, четири.

stratio. 06abésamuce, Bexence, v. r. pf. Fich 06acjábamu, ba, v. impl. bescheinen,

anhängen an einen (mit Bitten), ad. collastro. haeresco alicui precibus.

Обасјати, сја, т. pf. Defфеіnеn, collkiОбавестити, им, (Рес. и Срем.) vide обавијестити.

Обасупи, спем, т. pf. befфütten, perОбавијање, р. дав Иnimiteln, circum fundo. ligatio.

Обашка vidе баудка. Обавијати, ам, v. impf. ummiteln, cir- Обвести, ведем, v. pf. runo bеrum cumligo.

führen, circumduco. Обавијестити, им, v. pf. (Ерц.) кога, обвиijaњe, p, vide oбавијање.

einen bеgrеіgli maфen, doceo, ren Обвијати, ам, vide oбaвијати. facio perspicuam.

Обвипи, вијем, vide oбавити. Обавити, вијем, т. pf. ишwideln, cir. Обводити, им, v. impf. runo bеrum cumligo.

führen, circumducto. Обавреи, рим, v. pf. anjieben, pau- Обвођење, п. Зав феrumführen, cirlulum decoquo.

cumductio. Обад, p. pie Bremfe, tabanus (Linn.) oe Обгнати, ам, т. pf. runoberumtreiben, strus.

circumago. Обадање, р. бie Slut (ber Sub) sor Обгоннти, им, y. impf. umtreiben, cir

Bremsen, fuga vaccae furiatae ab oe cumagito. stro,

Обгоњење, п. бав Иmtreiben, circumббадатисе, амсе, у. r. impf. For Brems actio. sen fliehen, fugere ab oestris.

Обградити, им, у. pf. rund umzäunen, Обадва, обадвије, обадвоje, vidе оба. circumsepio. Обадверучке, (Рес. АСрем.) vidе оба. Обграђивање, р. дав Иmgauen, cirдвјеручке.

cumseptio.

stro.

1

2

Обграђивала, ђује, v. imрt. риад аш• Обијати, ам, v. imрt. 1) врата, cine zaunen, circumsepto.

bredoen, effringo fares, 2) rund umbes Обдан, vidе дању.

авјФlagen , decutio. 3) обија, кокош Обдамида, f. innerbaB ciate Eages, pet да пронесе, тафt finea Srt gum pers

dietn : Хувати пређу на обдан и Legen, positurit? parturit gallina. цу, т. і у јутру почета, па mаj Обије дити, ни, . pf, (Ерц.) mit uр. дан свршини; или куда на обда recht beschuldigen, accuso injuria. ницу (а не на ко Конак).

Обијелици , им,lv.pl. (Вр) wеig Феерем, Обдариши, им, v. pf. befфеntѕ, dоnо. Обијељети, им,jаlbesco: обијељео сниОбе, (Рес. и Срем.) vidе обје.

јег по брдима; обијељео повек као Обедиши, им, (Рес. и Срем.) ride o obga (graue Saare bekommen). биједини.

Обикнушисе, немсе, тіdе обиһисе. Обезнанилисе, имсе, т. 1, pf. in Ори. Озил, ла, ло, сеiфilib, uber. Србљя macht faden, deficio.

приповиједају, да је Силни смеОбезумиши, им, . pt. betbören, de

ван, ловели по Церу, угледао на cipio, induco.

једном мјеспiy bе се гране од дрОбезумиписе, имсе, у.. г. pf. Пф бе? већа и доље савијају и горе узвиthören lassen, decipior.

јају. Кад дођу на оно мјеспо, а то Обелити, им, Срем.) vidе обијељепн.

дијете код неколико оваца удариОбелодіңипи, им, (Рес. и Срем.) vide ло своју сјекиру у кладу, па легло објелоданини.

на леђа пе спава : кад дине из се06€p, m. der Kamm (des Hahnd), criste.

бе, онда се гране узвијају у виси. Оберучае, (Рес и Срем. ) vidе обје

ну, а над повуче пару у се, онда ручке.

се савијају к земљи, Кад по види Обесипи, нм, (Рес, и Срем.) vidе об

цар , зачудисе, па пружи руку с којесипи..

ња да му узме сјекиру, али флеш ! обећавање, п. vіdе обрицање.

не може да је извади аз кладе. БрОбећавали, ам, vide oбрицаши. же боље сјашу слуге и војводе с 606ekáče; b. das Versprechen, promis. ња, огледају сви редом објема ру

san. Qбећање је лудоме радоош. каме да изваде сјекіру з кладе, Обекалии, ам, vidе обрећн.

но ниједан је не може ни помаћй. Обеушіти, им, v. pf. н. п. иглу, ба Онда пробуде дијете и запита го

Dehr an der Nadel beschädigen, obstruo цар : „Како ти је име " А оно од. aut destruo foramen acus.

говори: „Милош.”

„Имаш ли Обзинути, нем, у. pf. begdfnen (?), оца и мајку "

Имам мајку , а obhio (?), d. i. in den Mund nehmen оптац ми је умръо" „Афе и је (uno mteper beraud). Кад кога забо мајка ?

„Епо је тамо доље у сели грло, кажу му жене, да обзине

лу код куће.”

Ајде да нас воприпупп комад њеба (говорећи: пса

диш швојој кући."

- „

„Не могу од грло боли, а не мене), па да са да оваца.” „Ајде ми ћемо поtіерапісешету: па ке га.онда проки гр. ми и овце. И тако га ќојекако ло. Кад у кога почне распи мртва намоле да побера овце и да пође коен, онда преба наћи дијепе по пред њима кући. Сад су они ради смрче, да је обзине: па ће преспа знати и виђепти, шта ће он ради и расти.

са сјекиром: како ќе је извадити 063lip, m. das Umbliden, respectus: из кладе; или ќе је онако остави. оде без обзира.

пн. Кад Милош крене овце, а он обзирање, п. Vas umperfeben, respe узме секиру једном руком и заctatio,

мене на рамо.

- Како дођу кући, Обзиратисе, ремсе, y, impf. ft, итә Милош одма остави овце и целоfeben, respecto. .

знание госте, на замакне међу зараобигравање, т. бqв Иmtangen, circum де да тражи мајку. Пошто цар сјаsaltatio.

ше с коња, пође и он за Милошем, обигравати, ам, т. іmрt. runumtan. да гледа, да му се ђе не сакрије; gen, circumsalto.

кад погледа кроз брвна у једну згра. Обіграти, ам, v. pf. runo umtangen, ду, а по Милошева мајка”мнјеси Беб, circumsalto,

пребацила десну сису преко лије. Обиijaњe, p. 2) ав іnсrееn bеr Xjй. вога рамена, а лијеву преко деснога,

re, effractio forium. 2) das 26 dlagen, mе Милош острая се. Онда цар decussio. 3) das Suchen der Renne nach рече: „Међер обила мајка, радиeinem Orte zum legén, posituritio (?) ма обила јунака. Цар узме Миparturitio gallinas.

АФша од мајве и одведе га своя

ли К.

1

двору, и од піога се назове оби. Обладати, ам, v. pf. eeрeen, sub

ро

testatem redigo. Обилажење, п. 2) рав Иmgeben, circui- Облажење, n. ride oбилажење.

tio. 2) дав Иmgeben, circuitus. 3) бав Облазили, им, vidе обилазилпи. Besuchen, invisio.

облазнупи, нем , v. pf. Icden, oblanобіілазии, им, v. impf. 1) umg ереп, Бо: облазни па опеп, fagt тап сі.

ambio. 2) umgeben (durch einen Ums nem tem dic Flinte versagt hat.

weg) a circuneo. 3) besuchen , iuviso. Облајаци, јем, v. pf, umbelen, oblaОблап, па, но, vidе обил.

tro, circumlatro. Обиљежје, р. оно, што се да први пут облак, m. pie 243 otte, tubes.

ђевојци (прстен, или новац какав): Облакшавање, п. Сав &rleiФtern, leда се зна, као да је већ испірошена, yatio. das Heiratspfand, pignus datum puel. 061akwásamı, am, V. impf. erleichtern, lae in signum futuri conjugii.

levo. Обирак, рка, m. per 2lusfфир (паффект Облакшапши, ам, т. pf, erleiФtern, lето:

dae Befie bereits auögekauft worden), 06námane, 1. das Abbrechen (rund her. merces (res) rejiculae.

um), decerptio. Обириписе, имсе, т. г. pf. деп бир бе. Обламаши, ам, т. іmрt. runə berum

konimen, potiri collecta presbyterali: abbrechen, decerpo.

не кеш се обприпи ове године. облагоран, рна, но, беr gern fфай. обити, обијем, у. pf. i). Bpåma, eins fet (Gourmand), Schmausbruder, amans

schlagen, effriago. 2) rund herum ab, epularum. (Фlagen (н. п. лед с кола воденич. Област , f. Die Radt, potestas : не понога), decutiо.

пусти, Господе Боже! области неОбики, обиђем (и обидем) , v. pf. иді. частивоме и некрштеноме (кад се gebn, circumeo.

моле Богу). Обикисе (говорисе и обикнулисе ), Облачак, чќа , m. hyp. 2. облак, дав

обикнемсе, т. г. pf. it, gewöhnen, Wöleden, nubecula. adsuesco.

Облачан, чна, но, wolfig, trüь , nubi. Ò6xuaj, m. der Brauch, mos, consuetudo. lus. Обичан, чна, но, moran man ji, gе. Облачење, о. Ваз Дngieben (ber &leiber),

wöhnen kann, cui facile assuescas. indutio. Обична, на, но, gewöhnlik, gebräиф. Облачина, f. augm. у. облек.

lib, uѕіtatus, consuetus; adv. обично. Облачити, им, v. imрt. a) angieben, Обје, обију, (Ерц. ) f. pi. bie beiben, induo. 3) види онај, који ведри ноambae.

Gaur, der beitert und Regen maat. Објелоданиппи, им, v. pf. (Ерц.) аnfаn. Облачиписе, имce, v. r. imрt. ) ліф ан:

gen es bei hellem Tage zu treiben (8. B. ziehen, induor. 2) sich überzieheni, uins Diebstahl), palam incipio facerę (sur wöleen, obnubilor. tum)..

Облёжати, жим, v. pf. DefФlafen, conОбјеручке, (Ерд.) mit beisen фалдеп, cumbo .cum aliqua. ambabus manibus.

Облепития, им, (Рес. и Срем.) videoобјесипк, им, v. pf. (Ерц.) aufenten, блијепити. suspendo.

Облепљівање, р. (Рес. н Срем. ) vide Објесиписе, имое, т. т. pf. (Ерц.) јф обљенљивање. erbenken , suspendere 'se.

Облепљірапи, љујем, (Рес. и Срем.) Објеcписе, једемсе, т. г. pf. Rф übers vidе обелљивати. effen , nimio cibo obrvi.

Облёпање, п. (Рес. и Срем.) vidc обОблагање, р, 1) бав ИmfФІagen, infhfas лијепање.

gen, circumdatio. 2)das Wetten, sponsio. 06nemeņu, MHM, V. pf. (Pec.) Облігати, лажем, т. іmрt. etnjblagen Облепипи, им, т. рт. (Срем.)

деп, (etwas in Papier), circumdo. Облећеини, лелим, v. pr: (Ерц.) cirОблaгaпiн, лажем pf. durch Lügen

cumvolo. verläumden, mendácio calumnior. Облівање, п. (Срем.) vide объеванње. Облагалінсе, лажемсе, т. г. impf. 1) біф Обливати, ам, (Срем.) vidе обљевати.

ciniФlagen (in Den Pantel), circumdo Оближњй, ња, ње, паbе gеlеgеn, ad(pallium). 2) wetten, sponsionem fa

facio. jacens, vicinus. облагивање, в. дав Berliumдеп, са- Облізапи, ликем, v. pf, ableсtеn, lamlumniatio.

bo, lingo. Облагивати, гујем, v. impf. кога код Облизывање, п. Вав 2blесtеп, lambitus.

кога, биеф 88gen yerläumen, men- Облизывати, зујем, т. іmрt. ableden. tiendo calumnior.

lambe.

[ocr errors]
[ocr errors]

renovo.

нишисе.

Облизніватисе, зујемсе, т. т. іmрt. #Обнављати, ад, v. imрt. treuer,

leden (Blast zeigen), uma ce ma my облизујеш, asurio (circamlingo).

Обневидели, дим, у р. (Рес: • Облизнинсе, имce, v. to pf. Зwіlіnge Обневидишти, им, т. pi. (Срем.)} ыin.

gebaten (аиф вon Epieren), geminos Обневиђеши, видим, v. pf. (Ерц.) деп, pario, geminum partum ado.

obcoecor. облијепити, им, т. pf. (Ерт) mtle. Обнезнанишисе, имce, vidе обезна

ben, bekleiben, induco aliqua re. облијепање, п. (Ерц.) бав Цmtlegca. Обиёти (обнети), несем, (Рес. circumvolitatio.

Срем.) ride обнијети. Облијепаши, јећем, v, impf. (Врц.) Обнизаши, инжем, т. р. н. п. капу, umflieger, circumvolito.

или главу, бисером, mit ciner Xi облик, ш. бав Дntlik, дав Дngejtot, he (Perlen) umgeben, circumdo line.

facies: познајем га по облику. am (margaritarum). Облина, £ bit waljenjörmige Rüne, Обнизивање, р. баѕ Bеhаngеn mit rotunditas cylindrica.

Perlenreiben, circumdatio lineae mar. облити, лијем, v. pt. н. п. свиралу garitarum.

косипером, силь bеrum реrgiepea, Обнизивалши, зујем, т. impf. mit einer circumfundo.

Perlenreihe umgeben, circumdare linОблица, f. cin cylinorifфеr еtаb, bac eam margaritarum. lus cylindricus.

Обнијети, несем, обнијо (обнијела, Облӣчје, п. rіdе облик.

10), 1. pf. (Epy.) umtragen, circumоблог, ш. yidе опклада.

fero. 06ory3, m. (der Rundarfdh, podicis 06HOBUNA, AM, V. pf, erneuern, reno

obesi), der a deß aufißt, was ec eßbus уо (намасштир, цркву). reb findet.

Обносили, им, y. impf. umtragen, cir06norya, sa, 30, Idlemmerhaft, edax. cumporto. Обложиши, им, v. pf, cinjФlagen (Den oбнot, vidе ноћу. Fuß in --), obvolvo.

Обношење, в. баѕ Иmtragen, circumОбложиписе, т. г. рт. 1) ft einfФlagen,

latio.. einbilen, involvo.jvіdе опиладинсе. Обњўшиши, им, . pf. umfфnufeIn, Обломити, им, т. pf. runo perum ab. circamodoro. brecen, decerpo.

Обогашиши, им, v. pf. Tereibern , Облутак, шка, ш. беr kieje, silex.

dito. Облучац, чца, т. дрво (као пруть) Обојак, ојка, m. Das SuftuФ, pannus ad

савјено на колијевци више kептиње pedes involvendos. По Босни, по Ерце. главе: да не пада покривач феше говини и по Србији (куда наҫе чараму на главу.

пе), подложе обојке у опланке; по Обљевање, в. (Врп.) Bas Bergiepen; Сријему, по Бачкој, по Банату н plumbatio.

но Мачви, завијају шареним обон обљевати, ам, v. impf. (Ерц.) реrgie. цима (мјеспто чарапа) ноге, и на fen (mit Bler), plumbo.

њи обувају опанке; а во варошаОбљеtiљивање, п. (Rрц.) бав Betleiben, ма носе обојке (од платна или, зиinductio, obductio.

ми, од фланера) у чизмама. Обљөљивали, љујем, т. impf. (Ерц.) Обоје, обога (и обојега), p. beive, uterbelleiben, induco.

que : обоје ћеце, обога феце и т. д. обљубити, им, т. р. (ст.) абEugen, 06јиши, им, у. pf, fatben, colorо. deoscúlor:

Обојица, f. Beiber, uterque, „Ја һу твоје лице обљубити - Обојчина, f. augm. р. обојак. „Вјерну ћу му љубу обљубни — Обојчић, m. dim. р. обојак. „Ваља mебу ноћити с краљицом 06олети, лим, т. pf; (Pec.) durd „И обљубиш” Будимску краљнцу —

оболиятии, им, т. pf. (Срем.),

Krants „Руо свиде, леже са краљицом,

обољети, олим, т. pi. (Ерц ) heit gt. „Те краљици овљубио лице

dwacht (entkräftet) werden, morbo inОбмотавање, р. бав Иmmittla, cir firmor. cumligatio.

0ốop, m. a) die Ginzäunung für die Обмдавани, ам, . impf, amminsen, Soweine, sepimentum pro suibas. 2) circumvolvo.

in оборкнез, оборценераб, it и да 06Mjmargt, am, v. pf. umwinden, cir. deutich Ober:, supremns. cumdo,

оворкнез, т. cf. кнез. Обнављање, т. да версиеrn, renoy- Оборлаһман, деt реrfieutenant, ab. tio.

centurio.

« PreviousContinue »