„Кума куми Дебелић-Новака,
„А прикумка Новаковић-Груја,
„Старог свата Сибињанин-Јанка,
„А ђевера Краљевића Марка,
„А чауша Рељу Крилатицу,
„А војводу Обилић-Милоша,
„Барјактара Топлицу Милана,
„А привенца Косанчић-Ивана,
„А остале које тебе драго;
„Купи, Ђуро, хиљаду сватова,
„Па ти хајде, када тебе драго.“
Када Ђуро књигу разгледао,
Не бјеше му мило николико,
Он у мисли Смедереву дође.
Далеко га мати угледала,
Мало ближе пред њег ишетала,
Руке шире, у лице се љубе,
Ђуро мајку у бијелу руку,
Узеше се за бијеле руке
И одоше на бијелу кулу,
Па сједоше за совру готову.
Пита мајка Смедеревца Ђура :
„А мој сине, Смедеревче Ђуро!
„Јеси ли ми путовао мирно ?
„Јеси л' мене снаху испросио,
„Мене снаху, тебе вјерну љубу?“
Вели њојзи Смедеревац Ђуро :
„Ој Бога ми, моја стара мајко!
„Ја сам тебе путовао мирно,
„И тебе сам снаху испросио,
Тебе снаху, мене вјерну љубу,
„У лијепу граду Дубровнику
„У онога краља Мијаила,
„По имену Јерину ђевојку.
„Док испросих Јерину ђевојку,
„Ја потроших три товара блага,
„Док даривах свасти и пунице,
„Ја потроших хиљаду дуката;
,А кад стадох свадбу уговарат’,
„Онда мене краљу бесједио,
„Када станем купити сватове,
„Да не зовем Срба у сватове:
,,,У пићу су тешке пијанице,
,,,,А у кавзи љуте кавгаџије,
Опиће се, заметнуће кавгу, ,,,,Не ћеш кавзи џевап учинити, А камо ли одвести ђевојку; „Веће зови Грке и Бугаре, Па их купи колико ти драго, По ђевојку, када тебе драго.““ „Ја отале пођох, стара мајко! У путу ме ситна књига стиже „Од Јерине од моје ђевојке:
Чујеш мене, Смедеревче Ђуро! „Кад ти дођеш бјелу Смедереву,
Те ти станеш купити сватове, Ти не слушај старца баба мога: Ти не зови Грка ни Бугара, „Не ћеш изић' ни изнијет главе Из нашега града Дубровника, Ја некмоли извести ђевојке : „Веће зови Србе у сватове
„Кума куми Дебелић-Новака,
„„А прикумка Новакова Груја,
„Старог свата Сибињанин-Јанка,
„„А ђевера Краљевића Марка,
„„А чауша Рељу Крилатицу,
,,,А војводу Обилић-Милоша,
„Барјактара Топлицу Милана,
„„А привенца Косанчић-Ивана,
,,,А остале које тебе драго;
„Купи, Ђуро, хиљаду сватова,
„„Па ти хајде, када тебе драго.“
„Сад ме сјетуј, моја стара мајко!
"Ал' ћу слушат' краља таста мога,
Ал' Јерину лијепу ђевојку?
Вели њему остарила мајка:
„0 мој синко, Смедеревче Ђуро!
„Латини су варалице старе,
"Хоће тебе, синко, преварити ;
Ти не слушај краља таста свога,
„Већ послушај Јерину ђевојку,
Па ти зови Србе у сватове,
„Ако тебе буде до невоље,
"Они ће ти бити у невољи.“
Кад то зачу Смедеревац Буро,
Сједе писат' књиге на кољену,
Растури их на четири стране,
Па почину неколико дана,
Ал, ето ти Старога Новака
И са њиме дијете Груица;
Мало за тим постајало време,
Али ето од Сибиња Јанка,
Води Јанко стотину сватова;
оде Јанко на бијелу кулу,
Помоли се низ пољице Марко,
А за Марком Реља од Пазара,
А за Рељом војвода Милошу,
За Милошем Топлица Милане,
За Миланом Косанчић Иване.
Састаше се Српске војеводе
И хиљада кићених сватова.
Лијепо их дочекао Ђуро,
Па је њима тихо бесједио:
„Браћо моја, хиљада сватова!
„Ја не идем сада Дубровнику,
„Веће шаљем побратима Марка;
„Лијепо ми послушајте Марка
„И мог кума Старину Новака.“
Одатле се свати подигоше,
Дубровнику путоваше мирно.
Кад су дошли Дубровнику граду,
Ондај рече Краљевићу Марко:
„Браћо моја, хиљада сватова! „Сада ћемо на капије доћи,
Ваља проћи, моја браћо драга! „Седамдесет и седам капија,
„Док се дође под бијелу кулу,
Под кулом су совре постављене,
На соврама вино и ракија
И остале сваке ђаконије;
„Око соври слуге и слушкиње,
„Да примају коње и оружје:
„Коње дајте, оружја не дајте,
„Под оружјем за совре сједајте, „Прек’ оружја мрко вино пијте ; ,,Када дође Дубровачки краљу,
„Ви шутите, ја ћу говорити. “
У ријечи под кулу падоше.
Слуге њима коње приватише,
А слушкиње свијетло оружје;
Коње даше, оружје не дају,
Под оружјем за совре сједају,
Прек' оружја мрко пију вино.
Ал, ето ти Дубровачког краља,
Па је њима тихо говорио:
О мој куме, Старина Новаче! ,,И до сад су свати долазили, „Под оружјем нису пили вина. Новак ћути, ништа не говори, Проговори Краљевићу Марко: „Пријатељу, Дубровачки краљу! Оваки је адет у Србаља: „Прек оружја пију мрко вино, „Под оружјем и санак бораве.“ Краљ се врати и оде на кулу. Ту су ноћцу тавну преноћили, Кад у јутру јутро освануло, Ал’ повика с бедена Латинче: „Чујеш куме, Дебелић-Новаче! „Ето горе на бијелој кули, „Онђе има двоје Латинчади, „Зову тебе на мејдан јуначки, Ваља њима на мејдан изићи, Па одвести Јерину ђевојку. “
|
