,,,,Кума куми Дебелић-Новака,
„, „А прикумка Новакова Груја,
Старог свата Сибињанин-Јанка,
,,,, А ђевера Краљевића Марка,
,,, А чауша Рељу Крилатицу,

99.99.

29 57

29.99

А војводу Обилић-Милоша, „Барјактара Топлицу Милана, ,,А привенца Косанчић-Ивана, ,,,, А остале које тебе драго; „Купи, Ђуро, хиљаду сватова, „Па ти хајде, када тебе драго. ,,Сад ме сјетуј, моја стара мајко! ,, Ал' ћу слушат, краља таста мога, „Ал Јерину лијепу ђевојку ?” Вели њему остарила мајка : „О мој синко, Смедеревце Ђуро! „Латини су варалице старе, Хоће тебе, синко, преварити ; Ти не слушај краља таста свога, „Већ послушај Јерину ђевојку, ,,Па ти зови Србе у сватове, „Ако тебе буде до невоље, „Они ће ти бити у невољи." Кад то зачу Смедеревац Ђуро, Сједе писат' књиге на кољену, Растури их на четири стране, Па почину неколико дана, Ал ето ти Старога Новака И са њиме дијете Груица; Мало за тим постајало време, Али ето од Сибиња Јанка,

29

105

110

115

120

125

130

Води Јанко стотину сватова; Оде Јанко на бијелу кулу, Помоли се низ пољице Марко, А за Марком Реља од пазара, А за Рељом војвода Милошу, За Милошем Топлица Милане, За Миланом Косанчић Иване. Састаше се Српске војеводе И хиљада кићених сватова. Лијепо их дочекао Буро, Па је њима тихо бесједио: „Браћо моја, хиљада сватова! „Ја не идем сада Дубровнику, „Веће шаљем побратима Марка ; „Лијепо ми послушајте Марка „И мог кума Старину Новака. Одатле се свати подигоше, Дубровнику путоваше мирно. Кад су дошли Дубровнику граду, Ондај рече Краљевићу Марко: „Браћо моја, хиљада сватова! , Сада ћемо на капије доћи, „Ваља проћи, моја браћо драга! ,Седамдесет и седам капија, , Док се дође под бијелу кулу, „Под кулом су совре постављене, На соврама вино и ракија

И остале сваке ђаконије;

99

,,Око соври слуге и слушкиње,
,,Да примају коње и оружје:
„Коње дајте, оружја не дајте,

135

140

145

150

155

160

Я

,,Под оружјем за совре сједајте, „Прек' оружја мрко вино пијте; ,,Када дође Дубровачки краљу, ,,Ви шутите, ја ћу говорити. У ријечи под кулу падоше. Слуге њима коње приватише, А слушкиње свијетло оружје; Коње даше, оружје не дају, Под оружјем за совре сједају, Прек' оружја мрко пију вино. Ал ето ти Дубровачког краља, Па је њима тихо говорио: „О мој куме, Старина Новаче! ,,И до сад су свати долазили, „Под оружјем нису пили вина. Новак ћути, ништа не говори, Проговори Краљевићу Марко: „Пријатељу, Дубровачки краљу! „Оваки је адет у Србаља: ,,Прек, оружја пију мрко вино, „Под оружјеи и санак бораве.” Краљ се врати и оде на кулу. Ту су ноћцу тавну преноћили, Кад у јутру јутро освануло, Ал повика с бедена Латинче: „Чујеш куме, Дебелић-Новаче! Ето горе на бијелој кули, ,,Онђе има двоје Латинчади, „Зову тебе на мејдан јуначки, „Ваља њима на мејдан изићи, ,,Па одвести Јерину ђевојку.”

""

165

170

175

180

185

190

""

Кад то зачу Старина Новаче,
Он погледа на Груицу свога,
А Груица не шће ни на кога,
Веће скочи на ноге лагуне,
Па он оде уз бијелу кулу,
Кад изиђе на кулу танану,
Срете њега двоје Латинчади
С двије оштре сабље у рукама,
На Груицу јуриш учинише,
Паде Грујо по земљици црној,
Ману руком и мачем зеленим,
Од двојице начини четири,
Па он пође низ бијелу кулу,
Јави му се Јерина ђевојка:
,Стани мало, дијете Груица!"
Па му баци јабуку од злата:
,,Нај то тебе, дијете Груица:
Ако тебе до невоље буде,
„Нека знадеш, ђе Јерина сједи.”
Сиђе Грујо Старини Новаку
И донесе главе од Латина.
Истом Грујо сједе за трпезу,
А повика с бедена Латинче:
„Чујеш куме, Старина Новаче!
,,Ето доле под бијелом кулом,
„Ту имају три коња витеза,
,,У садлима до три бојна копља,
,,Врхови им небу окренути,
„Да прескочиш три коња витеза,
„Па да водиш Јерину ђевојку.”
Кад то зачу Старина Новаче,

99

1

195

200

205

210

215

220

Он погледа Краљевића Марка,
Марко гледа од Сибиња Јанка,
Јанко гледа Рељу Бошњанина,
Реља скочи на ноге лагуне,
Па он оде под бијелу кулу,
И прескочи три коња витеза
И на њима до три копља бојна,
Па потеже сабљу оковану,
Око коња дванаест катана,
Све дванаест Реља погубио,
Па узима три коња витеза,
Одведе их Старини Новаку.
Истом Реља сједе за трпезу,
Али виче с бедена Латинче:
„Хајде куме, Старина Новаче!
„Те стријељај на кули јабуку."
Гледа Новак војводу Милоша,
Милош скочи на ноге лагуне,
Узе стр'јелу за златну тетиву,
Устријели на кули јабуку,
Па донесе Старини Новаку.
Ражљути се Краљевићу Марко,
Па говори Старини Новаку:
„Да ја знадем, ђе сједи Јерина,
„Ја их не бих више ни молио.”
Вели њему дијете Груица:
„Хајде за мном, Краљевићу Марко,
„Виђео сам, ђе сједи Јерина."
Изиђоше на кулу танану,
И нађоше Јерину ђевојку,
Сведоше је низ танану кулу,

225

230

235

240

245

250

255