Page images
PDF
EPUB

81.

Смрш војводе Каице.

Подиже се господине краљу
Од прекрасне од Маћедоније
Из питома места Смедерева
Од својега двора честитога,
С собом води дванаест војвода;
Подиже се итар лов ловити.
На Ковину Дунав пребродио,

Па се маши Влашке земље равне,
Док с доити Вршачке плакине,
Лов ловио Вршачком планином,
Лов Ловио летњи дан до подне.
Тако краљу Бог и срећа дала,
Те од лова ништа не улови:
Ни јелена, ни кошуте брзе,
Нити каква од ситна звериња.
Добар краља кобак сукобио,
Сукоби га војвода Сибињска,

[blocks in formation]

С собом води три стотин Маџара

[blocks in formation]

„Јасна звездо на Маћедонији! „Звао би те, да се напијемо,

25

„Немам овде вина ни ракије,

[ocr errors]
[ocr errors]

„А да си ме затекао, краљу,
„Код Немеша бана Вршачкога,
„Може бити, да би се напили;
„Већ сам с децом игру заметнуо,
„Оди, краљу, да се пойграмо.
Ал' беседи господине краљу:
„Брате Јанко, будаласта главо!
„За нас није вика, ни скакање,
„Већ је за нас вино и ракија,
„И господство, да господујемо,
„Мудра памет, да паметујемо;
"У мен има и млађи војвода,
„Који би се ради поиграти,

99

Своме краљу образ осветлати."
Распе краљу свилена шатора,
Зелен шатор од зелене свиле,
На њем златни дванаест крстова,

Тринаеста јабука од злата,

У њој сјаји бесцен камен драги;
Под шатором седе пити вино,
Посађује до десна колена
Елчи-башу Дојчетића Вука,
Па до Вука Бошка Рајчевића,
Па Стојана Степојева сина,
Па до њега Јовицу Ресавца,
Кучајинска бојна копљеника
Од Ресаве лепе воде ладне;
Па до њега Големовић-Ђуру,
Па до Ђуре Орловића Павла,
Па до Павла Радо-бег-Мијајла,
До Мијајла Грчића Манојла,

30

35

40

45

50

55

До Манојла Шајновић-Дамњана,
До Дамњана Облачића Рада,
А до Рада Каицу Радоњу;
Каицом је совру зачелио
Спроћ честитог лица краљевога.
Каква ј' красна Каица војводо!
У каквом ли господском оделу!
На плећи му зелена долама
Од кадиве, извезена златом,
На долами токе сува злата,
А покрај њи тридесет путаца,
Свако му је од по литре злата,
А под грлом литра и по злата,
Које му се на бурму одвија,
Те војвода њиме пије вино;
На војводи чизме и чакшире,
Чизме су му сребром потковане,
А чакшире од плаве кадиве;
По долами коласта аздија,
Сва од сребра и од чиста злата;
На војводи калпак свиле беле,
За калпаком од сребра челенка,
О њој златни триста трепетљика,
Свака ваља два дуката златна,
У челенки два камена драга,
Војводи се види путовати,
Кроз крајину водити војводе,
У по ноћи, кано и у подне;
Око врата колајна од злата,
За појасом две убојне стреле;
Висок јунак, танак у појасу,

60

65

70

75

80

85

Бела лица, црни наусница,
Црн му перчин појас премашио;
Преко крила гола сабља бритка,
Преко голе сабље пије вино;
Покрај чизме буздован позлаћен.
Кад се трипут обредише вином,
Каица ти на ноге устаде,

99

Па се своме он поклања краљу:
„Краљу Ђурђу, родитељу красни
„Пусти мене међ Маџаре, бабо!
„Да се мало поиграм с Маџари."
А краљ Ђурађ заче беседити:
О Каица, моје чедо драго!
„Мој пернати од сунашца штите!
„Дико моја свагда на дивану!

90

95

100

„Сабљо бритка свагда на мејдану! 105
„А крепости међу војводама!
A

„Пустићу те међ Маџаре, сине!
„Ал, тако ти улеве од краља!
И тако ти леба царевога!

[ocr errors]

„Немој, сине, заметати кавге; Нас је мало, а млого Маџара:

99

„Што нас има ? дванаест војвода,

„Није шала три стотин Маџара
„И шездесет деце Каравлаа!"
Ал' Каица беседио краљу:
„Краљу Ђурђу, родитељу красни!
„Не ћу, бабо, заметати кавге
„А тако ми улеве краљеве!

110

115

„И тако ми леба царевога!"

[ocr errors]

Краљ га не сме отправити сама,

120

Већ шњим посла Облачића Рада;
Обе љуте змије од крајине.
Војводе се међ Маџаре шећу,
А Маџари игру започеше,
Прву игру, трка пешачкога;
Кад потрча Облачићу Раде,
Он натрча три стотин’Маџара
И шездесет деце Каравлаа,
Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
А Маџари игру започеше,
Другу игру, кола Маџарскога;
Кад заигра Каица Радоња,
Он надигра три стотин Маџара
И шездесет деце Каравлаа,
Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
А Маџари игру започеше,
Трећу игру, скока јуначкога;
А кад скочи Облачићу Раде,

Он натскочи три стотин Маџара
И шездесет деце Каравлаа,
Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
А Маџари игру започеше,
Започеше камена с рамена;
Камен, дође Каици војводи,
Кад се баци Каица војвода,
Он надбаци три стотин Маџара
И шездесет деце Каравлаа,
Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
Ал' беседи војвода Сибињска :
Мили Боже, да луда каура!

[ocr errors]

„Што би снаге, камену предаде.

,,

125

130

135

140

145

150

« PreviousContinue »