Page images
PDF
EPUB

81.

Смрш војводе Каице.

Подиже се господине краљу
Од прекрасне од Маћедоније
Из питома места Смедерева
Од својега двора честитога,
С собом води дванаест војвода;
Подиже се итар лов ловити.

На Ковину Дунав пребродио,

Па се маши Влашке земље равне,
Док є доити Вршачке планине,
Лов ловио Вршачком планином,
Лов ловио летњи дан до подне.
Тако краљу Бог и срећа дала,
Те од лова ништа не улови:
Ни јелена, ни кошуте брзе,
Нити каква од ситна звериња.

5

10

15

Добар краља кобак сукобио,

Сукоби га војвода Сибињска,

С собом води три стотин Маџара

И шездесет деце Каравлаа;

Краљ му Божју помоћ називао:

20

„Божја помоћ, војводо Сибињска!"

Војвода му боље одазива:

„Здраво, краљу од Маћедоније!

„Златна круно под небом на земљи,
„Јасна звездо на Маћедонији!
„Звао би те, да се напијемо,

[ocr errors]

99

Немам овде вина ни ракије,

25

„А да си ме затекао, краљу,
„Код Немеша бана Вршачкога,

[ocr errors]

Може бити, да би се напили ; „Већ сам с децом игру заметнуо, „Оди, краљу, да се поиграмо." Ал беседи господине краљу: „Брате Јанко, будаласта главо! „За нас није вика, ни скакање, „Већ је за нас вино и ракија, „И господство, да господујемо, ,Мудра памет, да паметујемо; "У мен има и млађи војвода, „Који би се ради поиграти,

[ocr errors]
[ocr errors]

Своме краљу образ осветлати.“
Распе краљу свилена шатора,
Зелен шатор од зелене свиле,
На њем златни дванаест крстова,

30

35

40

Тринаеста јабука од злата,

45

У њој сјаји бесцен камен драги;

Под шатором седе пити вино,
Посађује до десна колена
Елчи-башу Дојчетића Вука,
Па до Вука Бошка Рајчевића,
Па Стојана Степојева сина,
Па до њега Јовицу Ресавца,
Кучајинска бојна копљеника
Од Ресаве лепе воде ладне;
Па до њега Големовић-Ђуру,
Па до Буре Орловића Павла,
Па до Павла Радо-бег-Мијајла,
До Мијајла Грчића Манојла,

50

55

До Манојла Шајновић-Дамњана,
До Дамњана Облачића Рада,
А до Рада Каицу Радоњу;
Каицом је совру зачелио
Спрок честитог лица краљевога.
Каква ј красна Каица војводо!

60

У каквом ли господском оделу!

65

На плећи му зелена долама
Од кадиве, извезена златом,
На долами токе сува злата,
А покрај њи тридесет путаца,
Свако му је од по литре злата,
А под грлом литра и по злата,
Које му се на бурму одвија,
Те војвода њиме пије вино;
На војводи чизме и чакшире,
Чизме су му сребром потковане,
А чакшире од плаве кадиве;
По долами коласта аздија,

Сва од сребра и од чиста злата;
На војводи калпак свиле беле,
За калпаком од сребра челенка,
О њој златни триста трепетљика,
Свака ваља два дуката златна,
У челенки два камена драга,
Војводи се види путовати,
Кроз крајину водити војводе,
У по ноћи, кано и у подне;
Око врата колајна од злата,
За појасом две убојне стреле;
Висок јунак, танак у појасу,

70

75

80

85

Бела лица, црни наусница,
Црн му перчин појас премашио ;
Преко крила гола сабља бритка,
Преко голе сабље пије вино;
Покрај чизме буздован позлаћен.
Кад се трипут обредише вином,
Каица ти на ноге устаде,

66

Па се своме он поклања краљу:
„Краљу Ђурђу, родитељу красни!
„Пусти мене међ' Маџаре, бабо!
„Да се мало поиграм с Маџари.
А краљ Ђурађ заче беседити:
О Каица, моје чедо драго!
„Мој пернати од сунашца штите!
„Дико моја свагда на дивану!

[ocr errors]

99

,

Сабљо бритка свагда на мејдану! „А крепости међу војводама! „Пустићу те међ Маџаре, сине! „Ал, тако ти улеве од краља! „И тако ти леба царевога! „Немој, сине, заметати кавге; „Нас је мало, а млого Маџара: Што нас има? дванаест војвода,

90

95

100

105

110

[blocks in formation]

3

Већ шњим посла Облачића Рада;
Обе љуте змије од крајине.
Војводе се међ' Маџаре шећу,
А Маџари игру започеше,
Прву игру, трка пешачкога;
Кад потрча Облачићу Раде,
Он натрча три стотин Маџара
И шездесет деце Каравлаа,
Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
А Маџари игру започеше,
Другу игру, кола Маџарскога;
Кад заигра Каица Радоња,

Он надигра три стотин Маџара
И шездесет деце Каравлаа,
Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
А Маџари игру започеше,
Трећу игру, скока јуначкога;

А кад скочи Облачићу Раде,

Он натскочи три стотин Маџара
И шездесет деце Каравлаа,
Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
А Маџари игру започеше,
Започеше камена с рамена;
Камен дође Каици војводи,
Кад се баци Каица војвода,
Он надбаци три стотин Маџара
И шездесет деце Каравлаа,
Маџар-Јанка од Ердељ-краине.
Ал беседи војвода Сибињска :
„Мили Боже, да луда каура!
„Што би снаге, камену предаде.

99

66

125

130

135

140

145

150

« PreviousContinue »