Page images
PDF
EPUB

81.

Смрш војводе ќа и це.

5

10

Подиже се господине краљу
Од прекрасне од Маћедоније
Из питома места Смедерева
Од својега двора честитога,
с собом води дванаест војвода;
Подиже се итар лов ловити.
На Ковину Дунав пребродио,
Па се маши Влашке земље равне,
Док с дойти Вршачке планине,
Лов ловио Вршачком планином,
Лов ловио летњи дан до подне.
Тако краљу Бог и срећа дала, ,
Те од лова ништа не улови:
Ни јелена, ни кошуте брзе,
Нити каква од ситна звериња.
Добар краља кобак сукобио ,
Сукоби та војвода Сибињска,
с собом води три стотин” Мауара

шездесет деце Каравмаа ;
Краљ му Божју помоћ називао :
„Божја помоћ, војводо Сибињска!“.
Војвода му боље одазива :
„Здраво, краљу од Маћедоније!
„Златна круно под небом на земљи,
„Јасна звездо на Маћедонији!
„Звао би те, да се напијемо,
Немам овде вина ни ракије,

15

20

25

[ocr errors]

4

30

[ocr errors]

35

[ocr errors]

40

[ocr errors]

А да си ме затекао, краљу,
„Код Немеша бана Вршачкога,
Може бити, да би се напили;
Већ сам сдецом игру заметнуо,
„Оди, краљу, да се поиграмо.“
Ал' беседи господине краљу:
„Брате Јанко, будаласта главо!
„За нас није вика, ни скакање,
Већ је за нас вино и ракија,
И господство, да господујемо,
„Мудра памет, да паметујемо;
„У мен” има и млађи војвода,
„Који би се ради поиграти,

Своме краљу образ осветлати.“
Распе краљу свилена шатора,
Зелен патор од зелене свиле,
На њем златни дванаест крстова,
Тринаеста јабука од злата,
У њој сјајн бесцен камен драги;
Под шатором седе пити вино,
Посађује до десна колена
Елчи-башу Дојчетића Вука,
Па до Вука Бошка Рајчевића,
Па Стојана Степојева сина ,
Па до њега Јовицу Ресавца,
Кучајинска бојна копљеника
Од Ресаве лепе воде ладне;
Па до њега Големовић-Буру,
Па до Буре Орловића Павла,
Па до Павла Радо-бег-Мијајла,
До Мијајла Грчића Манојла,

45

[ocr errors]

50

55

[merged small][ocr errors][merged small][merged small]

До Манојла Шајновић-Дамњана,
До Дамњана Облачиња Рада,
А до Рада Каицу Радоњу;
Кайцом је совру зачелио
Спроh честитог лица краљевога.
Каква ј красна Каица војводо!
У каквом ли господском оделу!
На плећи му зелена долама
Од кадиве, извезена златом,
На долами токе сува злата,
А покрај њи тридесет путаца,
Свако му је од по литре злата,
А под грлом литра и по злата,
Које му се на бурму одвија,
Те војвода њиме пије вино ;
На војводи чизме и чакшире,
Чизме су му сребром потковане,
А чакшире од плаве кадиве ;
По долами коласта аздија,
Сва од сребра и од чиста злата;
На војводи калпак свиле беле,
За калпаком од сребра челенка,
оњој златни триста трепетљика,
Свака ваља два дуката златна,
учеленки два камена драга,
Војводи се види путовати,
Кроз крајину водити војводе,
У по ноћи, кано и у подне;
Око врата колајна од злата,
За појасом две убојне стреле;
Висок јунак, танак у појасу,

75

80

85

[ocr errors]

90

[ocr errors]

95

12

100

Бела лица, црни наусница,
Црн му перчин појас премашиo ;
Преко крила гола сабља бритка,
Преко голе сабље пије вино ;
Покрај чизме буздован позлаћен.
Кад се трипут обредиш е вином,
Каица ти на ноге устаде,
Па се своме он поклања краљу:
Краљу Бурђу, родитељ у красни!
„Пусти мене међ Мацаре, бабо!
„Да се мало поиграм с Маџари. “
А краљ Ђурађ заче беседити:
„0 Каица, моје чедо драго!
„Мој пернати од сунашца штите!
„Дико моја свагда на дивану!
„Сабљо бритка свагда на мејдану!
„А крепости међу војводама!
„Пустићу те међ? Мацаре, сине!
„Ал, тако ти улеве од краља!
И тако ти леба царевога!
„Немој, сине, заметати кавге;
„Нас је мало, а млого Маџара:
Што нас има ? дванаест војвода,
„Није шала три стотин” Мацара
„И шездесет деце Каравлаа!“
Ал Каица беседио краљу :
Краљу Ђурђу, родитељу красни!
Не һу, бабо, заметати кавге
„А тако ми улеве краљ еве!
И тако ми леба царевога!“.
Краљ га не сме отправити сама,

105

110

115

120

125

130

135

Већ шњим посла Облачића Рада;
Обе љуте змије од крајине.
Војводе се међ Мацаре шећу,
A Маџари игру започеше,
Прву игру, трка пешачкога;
Кад потрча Облачићу Раде,
Он натрча три стотин” Мауара
и шездесет деце Каравмаа,
Маџар-Јанка од Ердем-крајине.
A Маџари игру започеше,
Другу игру, кола Маџарскога ;
Кад заигра Каица Радоња,
Он надигра три стотин Маџара
и шездесет деце Каравмаа,
Мацар-Јанка од Ердем-крајине.
A Маџари игру започеше,
Трећу игру, скока јуначкога;
А кад скочи Облачићу Раде,
Он натскочи три стотин” Мауара
и шездесет деце Каравмаа,
Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
A Маџари игру започеше,
Започеше камена с рамена;
Камен дође Каици војводи,
Кад се баци Каица војвода,
Он надбаци три стотин” Маџара
и шездесет деце Каравжаа,
Мацар-Јанка од Ердељ-краине.
Ал' беседи војвода Сибињска :
„Мили Боже, да луда каура !
„Што би снаге, камену предаде. “

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]
« PreviousContinue »