Јесте у дну сребром заливено, Њима Тодор вишња Бога назва:
„Душо моја, на дар га делиле! ") Јунак мјесто јуначе ! Ово је за невољу ради стиха. Кад у јутру бели дан cвaнyo, 95 Глас допаде Јерини госпођи: „0 Јерина, луда женска главо! „Залуду си снау испросила „И толико потрошила благо „Кад си лудо рока оставила 100 „Од године опет до године : „Одведе је Тодор од Сталаћа.“ Кад то чула Јерина госпођа, Оде брже на дивана Ђурђу: „Славни Бурђу, Српска круно златна! 105 „Ти не држиш код себе војводе, „Веће држиш Турке јаничаре, „Војводе ти, ка” и јаничари, „Те отимљу под сиље девојке „Испрошене и прстеноване: 110 „Слушај чуда: Тодор Поморавац „Одвео ми снау испрощену, „Испрощену и прстеновану!“ Насмеја се Ђурађ на дивану: „Оће Бог ме мој витез Тодоре! 115. „Ал' му врло требује девојка. “ Ал' не може славан деспот Бурђу Својој госпи атар да поквари, Већ погледа по дивану редом : „0 војводе, моји соколови! 120 „Витезови, моја десна крила! „Јели мајка родила јунака, „Ил” сестрица браца одржала „И мушкијем опасала пасом, „Да отиде до Сталаћа града, 125 оже ОС 2 " . . . 120 135 „Да доведе везана Тодора ?“ . 130 Ал' не гледе четири војводе, Што су скоро приступиле Ђурђу, Још Тодора ни видили нису, А камо л' му на бој изодили; Приступише славноме деспоту, Целују га у скут и у руку: „Прости Турђу, Српска круно златна! „Ми йдемо до Сталаћа града, „Довешћемо везана Тодора.“ , Онда Ђурађ поче беседити: 10 „Идёте децо, пошли у добри час! „Ал чујете, моја децо драга! „Ко се гoди на Тодора Фали, „Срамотан је сваки се враћао : „Ја се бојим, моја децо драга, „И ви ћете срамотнн се вратит”, „Мене ћете ви осрамотити.“. Не слушају четири војводе, . Уседоше коње витезове, и одоше до Сталаћа града. 150 Кад дођоше Тодору пред дворе, Ал” у двору игра и попевка, А невеста стоји код девера; А војводе с коња не сjayју, Већ Тодора пред дворе зазивљу. 155 Упадоше Тодорове слуге: 160 165 170 „На милости, Тодор-господару! „Пред двором ти краљеве војводе, „Они тебе пред дворе зазивљу.“ Уста Тодор на ноге јуначке, У десницу узе купу вина, Купу вина од дванаест ока, А у леву шестопер позлаћен, Па изиђе пред господске дворе, Па беседи Тодор Поморавац: „Браћо моја, добро сте ми дошли! „Од'те у двор, вино да пијемо, „Ја се женим те чиним весеље.“ Ал' војводе не гледају вина, Већ Тодора бију буздованом, Намирише тридест буздована; Кад јунака доболело беше и јуначко плеће утрнуло, Баци Тодор и кондир и вино, Па и стаде бити буздованом, А како и лако удараце, Из бојни и седал” изметаше, Са добријем коњма растављаше, Аса црном земљом састављаше, Па бијене опет натерао, Те бијени коње уседоше, и попише једну купу вина, Купу вина од дванаест ока; Па и Тодор испратио лепо: „Ид'те, браћо, пошли у добри час! „Поздрав'те се Јерини и Ђурђу, „Како сам вас дочекао лепо, 175 180 185 |