99
,,Мила свекра, к'о свога бабајка.”
Дигоше се кићени сватови,
Одведоше лепоту девојку,
Минуще се преко поља равна,
Кано звезда преко ведра неба;
Ударају бубњи и свирале,
Ударају гласни таламбаси,
И вију се алаји барјаци.
Кад су били у ту гору чарну,
Тал беседи лепота девојка :
„Мили куме, мили стари свате!
„Зазор мени у вас погледати,
„А камо ли с вама беседити:
„Устегните коње витезове,
Заустав те свирке и бубњеве,
„И савијте алаје барјаке:
„Пред нама је гора усарита,
„У њој има дванаест усара,
„И тринести усарине Ива,
„Који ме је у мајке просио,
И лепим ме даром даривао:
,,Покрио ме свилом и кадифом,
„И посуо сву сјајним бисером,
„Дао ми је дванаест прстена,
„У њима је брез цене камење;
,,Уз прстење иљаду дуката;
„Ал' ме мајка њему није дала,
„Па се на њу врло наљутио,
,,Чекале нас среди горе чарне."
Но то свати ни да ају не ће,
Већ пуштају коње витезове,
99
Ударају свирке и бубњеве
Ударају гласне таламбасе,
Вијају се алаји барјаци;
То зачуло дванаест усара,
Па казују усарину Иви:
„Господару, усарине Иво.
„Ево свати Аврама спаије!"
Кад је Ива речи разабрао,
Брже скочи на ноге лагане,
Изненада свате нападоше,
Сви су свати на ма изгинули,
И сам главом Арвам младожења;
Тад беседи лепота девојка:
,,Богом брате, усарине Иво !
„Остави ми бар ручна девера,
„С ким ћу млада до мајке отићи
„Без колачи и без убрадача."
Кад то чуо усарине Ива,
Удари се руком по колену,
Па је онда Мари беседио:
„Кучко једна, лепото девојко !
,,За шт, ме ниси прије братимила,
Све би сам ти свате оставио
,,И баш главом Аврама спаију?"
Кад је Мара речи разабрала,
Она писну, кано љута гуја,
Па савила скуте и рукаве,
Међ' мртве је свате загазила,
Љуби свата једног до другога,
Па најпосле Аврама спаију,
Па је онда њему беседила:
.ܶ
29
„Ој Авраме, несуђени друже!
„А што си се на ме расрдио ?
„Медна уста, што ме не љубите?
„Бели зуби, што се не смејете ?
„Беле руке, што ме не грлите?
,,Црне очи, што ме не гледате?
„А зар сте се на ме расрдиле,
„Да ја тужна мало дара носим ?
„А ја јадна доста дара носим:
„Сваком свату везену мараму,
,,А тебека златна бошчалука,
Твојој мајки од мака кошуљу,
„Више злата, него танка платна,
„Под грлом јој пуце јадиково,
„Јадиково и чемериково,
„Кудгод оди, нека јадикује,
„А гди стаје, да чемерикује:
Ово ми је од снае кошуља,
,,Поведене, а недоведене ;
„Двори су јој среди горе чарне.
Па потрже ноже од појаса,
Удара се млада у срдашце:
„Када није Аврама спаије,
„Нека није ни мене девојке."
То изусти, па душицу пусти.
Ћирјак и Грчић Манојло.
Или грми, ил' се земља тресе,
Или бије море о мраморje?
Нити грми,
Нит' се земља тресе,
Нити бије море о мраморје :
Кнез Милутин жени свога сина,
Окумио кума Владисава,
Старог свата млада Велисава,
Свога Ћиру девер' до девојке;
На пооду световао Ћиру:
„Ао Ћиро, моје чедо драго !
„Кад дођете у Дрекаловиће
„Код војводе нова пријатеља,
„Старијега паз’ ка' родитеља,
,,А млађега као браца свога;
„Не чин крви брату на весељу.
Па соданде свати подигнули,
И одоше у Дрекаловиће
Ка војводи нову пријатељу.
Игра Ћира с пријатељицама,
Играли су за три бела дана;
Кад с' учини међ' сватови кавга,
Ћира иде, те кавгу замири ;
Опет игра с пријатељицама..
Кад четврти данак освануо,
Онда Ћира поче беседити:
Баба ми се на конака нада.
Изведоше госпођу девојку,
Предадоше ручноме деверу,
Дигоше се свати путовати.
Кад дођоше у клисуру тврду,
Сви прођоше пијани сватови,
А остаде Тира и девојка ;
Кад су били сред клисуре тврде,
Пуче пушка из клисуре тврде,
Да удари девера девојки;
Ал Бог даде, ране не зададе,
Од главе му скиде кићен калпак,
Паде калпак на земљицу црну;
Скочи Ћира од коња витеза,
Узе калпак па метну на главу,
Коња даде госпођи девојки :
„Држде, снашо, коња брацинога,
„Да погледам, ко то пушке баца.”
Кад онамо девере Ћирјаче,
Пушке баца Грчићу Манојло ;
Па једну је пушку избацио,
A другу је фришко напунио,
У ИТОШТИ Шипку преломно,
Te не може зрно да сатера.
А кад дође девере Ћирјаче,
Удари га шестопером златним,
Шестопером у плеће јуначко,
Јадно Грче паде земљи чарној,
Њему Ћира савезао руке,
Одведе га госпођи девојки;
Грли Ћира госпођу девојку:
„Благо брацу, кад си тако верна!
„Кад си брацу коња додржала !"
|