Page images
PDF
EPUB
[merged small][merged small][merged small][ocr errors]

herumschleppen, distraho. 2) oчu, hinkehren, converto (oculos): Повлачи очи као курјаче.

повлачити СЕ, повлачим се, v. r. impf. berum geschleppt werden, disjici.

ПОВЛАШИТИ, Шим, v. pf. zum Влах maden, facio esse tov Влax.

ex-|ПОВЛАШИТИ СЕ, шӥм се, v. r. pf. ein Влах werben, fio Влах,

Повикнула са границе стража
повилєти, (ист.))вилим, v. pf. in uth geras
повилити, (зап.) then, in furorem agor (vim
ПОВИЉЕТИ, (јуж.))TS вила nanciscor).
ПОВИРИТИ, Рӥм, (зап.) vide повјеритн.
ПОВИРОВАТИ, Рујем, (зап.) vide повјеровати.
ПОВИСАМЦЕ, n. dim. v. повисмо.
повисити, повисим, v. pf. erhöhen, effero, н. п.
коме плаћу.

повисмо, f. (зап.) vide повјесмо.
ПОВИТАК, тка, m. bieinbeln jufammengewicelt,
fasciae: дијете у повишку.

[ocr errors]

|повлен, m. планина у Србији. cf. Дрмано

[blocks in formation]

Ал' Ситница мутна и поводна
ПОВОДАЊ, дња, m. (у Мачви) Ueber[фmemmung,
inundatio : код дође поводањ.
ПОВОДАЦ, воца, m. vide повод.

поводити, поводим, v. impf. im Degriffe fein
zu führen, ducturus sum.

поводити се, поводим се, v. г. impf. fid auf machen zu folgen, aceingor ad sequendum. повити, повијем, v. pf. 1) дијете, einwiđeln,|ПОВОДИЧАН, Чна, чно, (у Ц. г.) vide повод(öfterr. fatiden), fascio. 2) (у Дубр.) vide po- љив.

дити (дијете): она је повила, т.ј. родила ; | поводљив, а, о, leidyt zu bewegen, leidt nad што ти је мајка повила? andern zu richten, facilis ad sequendum.

повити се, повијем се, v. г, pf. fid winben, поводник, m. ein Sebenpferb, equus funalis : schlingen, emineo :

Повила се бела лоза винова

Повио се по коњу дорату

Ја сам ноћас чудан сан уснно

Ђе се пови један прамен магле

ПОВИТИЦА, f. (у Лици) vide гужвара.
ПОВИШИВАЊЕ, n. bie Érhöhung, elatio.

[ocr errors]

И два води коња поводника

ПОВОЂЕЊЕ, П. Дa

ju folgen.

--

ufbreden um zu fûbren, ober

повој, повоја, m. bie Minbe (um bas Rinb zu wickeln), fascia.

ПОВОЈИЦА, f. urt tiderei, picturae acu factae genus.

повишивати, повишујем, v. impf. erhöhen, ef- ПОВОЈНИЦА, f. част и дар (дјетету чарапице,

fero.

ПОВИШИЦА, f. оно што се повиси, н. п. поре-| за или плата каква, bie Erböbung, adjectio. ПОВЈЕДИТИ, ДИМ, v. pf. fagen, dico, trado, pf. рећи, казати, повиђети.

ПОВЈЕРИТИ, рим, v. pf. (јуж.) аnvertrauen, credo, committo.

капу или кошуљу), што се шаље породиљи послије порођаја, baš Rinbbettgefcent, donum puerperii.

повӦАН, љна, љно, willfommen, angenebm,

gratus.

con-|повољити, љим, v. pf. (у Боци) коме, коме чим, befriebigen, voluntati cujus satisfacere, cf. задовољити, угодити.

ПОВЈЕРОВАТИ, рујем, v. impf. vertrauen (einem etwas), confido.

ПОВОЊАТИ, Њам, v. pf. (у Дубр.) vide прими

рисати.

ПОВЈЕСАМЦЕ, n. dim. v. повјесмо, повЈесмо, п. (јуж.) ber unblads, bie Reis повӦРКА, f. 1) eine Seibe Gifde an einer dnur. fte, fasciculus lini. cf. редитн. 2) eine Reihe Menschen hinter einander: чnтaповлÁдити, повладим, v. pf. коме шта, burd ва поворка (људи). Deifall begun tigen, Morfdub geben, aufmun=|пове, vide поврх : tern, laudo, hortor.

[blocks in formation]

ПОВРАЗАЧА,, f. узица, што се поврази лонац, |ПОВРЕСЛО, п. (ист.) vide повријесло. н. п. кад се у њему носи јело у поље, ber | ПОВРЗМАТИ СЕ, мам се, v. г. рf. н. п. поврзмаUmbindestrick, funiculus circumligatus ollae

suspendendae.

ше се људи, т. ј. пођоше један за другијем, те се начини поворка, einer nad bem andern bricht auf, alius alium sequitur. ПОВРИДИТИ, ПОвридим, (зап.) vide повриједити. deni-|ПОВРИЂИВАЊЕ, п. (зап.) vide повређивање. ПОВРИЂИВАТИ, вриђујем, (зап.) vide повређи

ПОВРАЗИТИ, повразим, v. impf. (ben Zopf) umstricken, circumdo funiculum ollae. ПОВРАНИТИ, Повраним, v. pf. fdwarzen,

gro:

Тетка Јела чоу повранила ПОВРАТ, m. bie umfebr, reversio: Али да је мени на поврате

[merged small][ocr errors]

т. ј. кад би се могло повратити натраг. ПОВРАТАК, Тка, m. baš Refrum, bie Küdfebr, reversio, reditus.

ПОВРАТАНЧЕ, cf. пиргитанче.
ПОВРАТИТИ, повратим, v. pf. 1) umfebren maz

den, facio ut quis redeat. 2) }ucücftellen, reddo, restituo. 3) (јело) т. j. побљувати се. ПОВРАТИТИ СЕ, повратим се, v. r. pf. umfef= ren, revertor, н. п. од љутине.

ПОВРАТИЧ, m. ber Mbeinfarn, tanacetum crispum
Linn. cf. уманика.
ПОВРАТИШТЕ, п. (у Ц. г.) біе Kücfebr, rever-
sio, cf. поврат:

Ни овамо нема поврашишта

[blocks in formation]

Па за собом траву поврташе

ПОВРАТЉИВ, а, о, који се од срдње одмах | ПОВРТАТИ СЕ, врћем се, v. r. impf. повраћаповрати, verföbnlid, placabilis.

TH ce.

ПОВРАТУША, f. (у Котору) жена која се пo-| ПОВРТЕ, f. pl. (у Бачкој) као двије криве даврати у род. шчице, што стоје одозго на јарму. ПОВРАЋАЈ, m. у ткању колико се пређе с ПОВРЋЕ, п. баš Semüfe, obsonium. вратила у један пут одмота или поврати. | идВРЋИ, вргнём, vide пометнути : ПОВРАЋАЊЕ, П. 1) baš Surüdftellen, restitutio. 2) das Umkehren, reversio.

ПОВРАЋАТИ, Һам, v. impf. 1) umfefren maden,

dazu bereden, facio ut quis revertatur. 2) zurückstellen, reddo.

ПОВРАЋАТИ СЕ, ћам се, v. г. impf. umfefren, revertor.

ПОВРАЋЕЊЕ, п. (у Боци) біе Rüfebr, rever

sio :

Све поврзи, а: Боже помози!

ПОВРЋИ СЕ, вргнём се, v. Г. pf. (у Ц. г.) повргло се дијете, т. j. родило се, geborer merben, nasci, cf. окотити се.

повёх, (у Херц. поврг) оbеr, super: поврх главе, über ben Ropf ; поврх брда, от Gi pfel des Berges;

[ocr errors]

Анђелина ружу брала Поврх града Дубровника |површити, површим, v. pf. кога, einen unter sich bringen, ihn von oben drücken, deprimo. ПОВУКУША, f. (у Рисну) који се од кака посла повуче натраг, ber fid zurüdziebt, qui se subtrahit.

На путу ви добра срећа била, На заврату боље повраћење ПОВРАЦИ, ПОвратака, m. pl. (у Боци) око два сахата пред ноћ, кад се стока повраћа куhu, Zeit vor Sonnenuntergang da man mit ie von Ser Beibe nad Haufe aufbridt, tem-повуЋи, вучём, v. pf. 1) fortzieђen, moveo (trapus ante solis accasum quo pecora pascentia domum revertuntur cf. заранци. ПОВРБАЈ, cf. бердо. ПОВРВЕТИ, (ист.) ПОВРВИТИ, (зап.) (in Menge jufammenlau= врвим, v. pf. babinftrömen ПОВРВЈЕТИ, (југоз.) fen), confluo, concurro : ПОВРВЉЕТИ, (јуж.)

Сви отоле поврвљеше људи
ПОВРГНУТИ, нём, vide поврћн.
ПОВРЕДИТИ, Повредим, (ист.) vide поврије-

дити.

hendo). 2) очн, binfel ren, converto. ПОВУЋИ СЕ, вучём се, v. г. pf. fid geben, gelin= dere Saiten aufziehen, remitto.

поглЂАЊЕ, n. 1) bas Errathen, conjectatio, di

vinatio. 2) das Treffen (mit der Flinte, dem Winfel), collineatio, expressio ad vivum. 3) das Ausmachen, Akkordiren, Vergleichen, pactio. ПОГАЂАТИ, погађам, v. impf. 1) erratben, conjectura assequor. 2) treffen, ferio, ad vivum exprimo. 3) vergleichen, paciscor.

ПОГАЂАТИ СЕ, погађам се, v. r. impf. c ким, eins werden, es ausmachen, sich vergleichen, pa

ciscor.

ПОВРЕЂИВАЊЕ, n. Bieberaufreißen (einer Bunz be), renovatio vulneris, revolutio. ПОВРЕЂИВАТИ, вређујем, v. impf. (eine Bunbe) | погибач, гађача, m. ber Errather, conjector, cf. aufreißen, denuo aperio vulnus, revello, rumpo. | врачар: Ако није врач, а он је погађач.

ПОГАЂАЧИЦА, f. bie Erratherin, conjectrix. погаѣачки, ка, ко, Babrfager-, vaticinatoris. погазити, зам, v. pf. mit üßen treten, conculco:

[ocr errors]

Краљ Вукашин вјеру погазио поган, f. ber unflath, stercus : нди погани једна!

поган, а, о, unrein, pollutus, impurus. ПОГАНАЦ, нца, m. (у Ц. г.) зли чир, еіпе Бö3= artige Meule, tumoris mali genus: поганац га шинуо! cf. злић, пришт.

ПОГАНИЈА, f. coll. baš unteine Befinbel, impuri. ПОГАНИТИ, Нӥм, v. impf. verunreinigen, polluo. ПОГАНИТИ СЕ, ним се, v. r. impf. 1) fid verun.

reinigen, polluor. 2) vom Kinde, das sich besubelt, concacare se.

ПОГАНИЦА, f. 1) (у Ц. г.) Euphemismus für bie Odylange: ујела ми овцу поганица. 2) (у Дубр.) пришт на прсту, Urt Deule, tumoris genus, cf. метаљка.

погановиЋ, m. (у Ц. г.) ©dimpfwort für einen Menschen, nebulo.

ПОГАНСКИ, ка, ко, rud loš, nefarius:

[ocr errors]

Но ок' једне поганске работе ПОГАНЧИНА, f. (у Сријему, а у Србији црвени вјешар) Kotblauf, erysipelas. ПОГАЊЕЊЕ, П. ba Merunreinigen, pollutio. погасити, погасим, v. pf. паф einanber aus= löschen, exstinguo aliud ex alio. ПОГАЧА, f. (ital. fogarcia?) 1) ungefäuertes 2Beigenbrot, panis non fermentatus. 2) (у Боци) округло мјесто на дно тијеста, на које се међу коши с маслинама самљевенијем зове се доња пагача, а горња, онако дрво округло које се меће одозго врх коша испод кобиле.

[ocr errors]
[ocr errors]

ПОГАЧИЦА, f. dim. . погача.
ПОГЕРГЕТИТИ, тим, v. pf. повезати.
ПОГИБАО, бли, f. ber Untergang, bie Befabr be3
Untergangs, discrimen: не знам која му је
погибао?

ПОГИБИЈА, f. (y Ц. г.) Untergang, interitus, cf.
погибао: Луда памет погибија готова;
Ту је Турска погибија била -
погинути, нём, (погинух и, погибох) v. pf.
untergehen, fallen, intereo, unnatürlichen Tod
fterben, и то само од људи.
ПОГИЊАТИ СЕ, њем се, v. r. impf. fid vormärts
neigen, promineo!

поглавар, главара, m. baš Dberhaupt, caput, ductor, cf. поглавица. ПОГЛАВАРЕВ, a, o, vide главаров. ПОГЛАВАРИЦА, f. bie Grau eines Häuptlings, mulier ductoris, capitis.

ПОГЛАВАРОВ, а, о, без berhauptes, capitis, ductoris.

.

[merged small][merged small][ocr errors]

поглавички, ка, ко, vide поглаварски. |поГЛАДИТИ, ДИМ, v. pf. 1) (treideln, demulceo. 2) почистити, fegen, verro :

Млада Маре рано подранила, Те је пером дворе погладила, И господу свате дочекала ПОГЛАСЈЕ, n. (ст.) біе Madridt, nuncius, cf.

глас:

Нема од њих гласа ни погласја поглати, лам, vide погледати. поглед, m. (loc. погледу) 1) ber 23lic, aspectus : страшна погледа. 2) ber Wublic, conspectus; im Angesichte, in conspectu : На погледу селу Невесињу 3) брдо више намастира Арнља, с којега кажу да је краљ Симеун разгледао гдје ће Ариљу поставити темељ. погледање, п. баз еђen nad einem, ber Fom= men foll, expectatio adventantis aut venturi. |ПОГЛЕДАТИ, погледам, v. impf. nad einem fe= hen, der kommen soll, ihn erwarten, expecto: Погледа као сека сватове.

[ocr errors]

погледати, дам, v. pf. einen 2lic merfen, conjieio oculus aliquo.

1

погледивање, n. vide погледање. ПОГЛЕДИВАТИ, гледујем, v. impf. vide поглé

дати:

Погледује девет своји шура — А на цара криво погледује погледЎШТА, у приповијеци : Глава главушта, попа погледушша. поглЕЈАТИ, јам, (у Ц. г.) vide погледати : Да је коме жалост поглејаши поглинути, нём, v. pf. погледати: "Те у војску краље погленуо |поглунути, поглунемо, vide поглухнути. |поглухнути, поглухнемо, v. pf. nad ber Meibe "taub werden, obsurdesco alius ex alio. ПОГНАТИ, нам (поженêм), vide потјерати. ПОГНАТИ СЕ, нам (поженем) се, vide потјера

TH ce.

01:2

погнути се, погнем се, v. г. pf. fid vormarts beugen (z. B. der Reiter), promineo. погњечити, погњечим, v. pf. jerÉniđen, infringo.

.

пoríуРпÊ, untertauchend, urinans. ПОГОВАРАЊЕ, n. bas Serlauten Laffen, ostensio (propositi alicujus).

ПОГОВАРАТИ, говарам, v. impf. fid verlauten
Laffen, significare verbis propositum.
поговор, m. wieberbolte Rebe, sermo iteratus :
Ни у мртва проговора, ни у мудра по-
говора.

ПОГОВОРИТИ, говорим, v. pf. 1) ein wenig reben,
proloquor. 2) wiederholt fagen, iterum dico.
погодан, дна, дно, vertraglid), tractabilis :
Вала тебе, госпоско кољено,
Кад си виђен и кад си погодан
ПОГОДБА, f. 1) ber Wertrag, pactio. 2) (у пје-
Mu) Verträglichkeit, mores commodi:
Која кита мира и погодбе,

1

Метните је у селу вашему, Да с у селу мирни и погодни погодити, погодим, v. pf. 1) erratben, conjectura assequor, divino. 2) treffen (im Schusse), ferio. 3) treffen (im Gemälbe), ad vivum exprimo. 4) akkordiren, verabreden, bereden, paciscor.

ПОГРЕВЦИ, погревака, m. pl. (ист.) vide погријевци. 11

поГРЕЗНУТИ, нêм, v. pf. 1) vide огрезнути. 2) у пјесми:

Бацно се вранцу на рамена, У гриву му био погрезнуо — ПОГРЕЈАТИ, јем, (ист.) vide погријати погодити се, погодим се, v. r.pf. fid verglei=|ПОГРЕпсти, гребем, v. pf. begraben, sepelio, chen, akkordiren, eins werden, paciscor. cf. укопати: Е поголем, a, o, ziemlid groß, sat magnus.

Те Краљића погребоше Марка —

погон, m. (у Ц. г.) bas Begtreiben, abactio: поГРЕШИВАЊЕ, (ист.) vide погрјешивање. Нијесу ти овце Никшићима на погон (н. ПОГРЕШИВАТИ, грешујем, (ист.) vide погреп. да не можеш поћи куд).

[ocr errors]

шивати.

ПОГОНА, f. (у Сријему) кад се шест волова поГРЕШИТИ, погрешим, (ист.) vide погријеупрегну у плуг, онда два дођу под колец

шити.

ке, два на погону, а два напријед. cf. ше-| ПОГРЕШКА, f. (ист,) vide погрјешка. ПОГРИВАЊЕ, n. (зап.) vide погријевање.

стиња,

погонаш, погонаша, m. во који вози на по-| пПОГРИВАТИ, Погривам, (зап.) vide погријевати. гони. cf. шестиња. ПОГРИВЦИ, погривака, m. pl. (зап.) vide погријевци.

погонити, погоним, v. impf. verfuden ju trei=
ben, coepi agere.
ПОДГОЊА, f. 1) vide погона. 2) vide потјера,
ПОГОЊЕЊЕ, n. bas Intreiben, ber Perfud žu
treiben, excitatio.
ПОГОРЕЛАН

[ocr errors]

погриЈати, јем, v. pf. (јуж. и зап.) aufwar= men, recoquo.

ПОГРИЈЕВАЊЕ, п. (јуж.) bas Zufwarmen, recoctio, recalfactio...

m. (а може се чути и пого- | ПОГРИЈЕВАТИ, погријевам, v. impf. (јуж.) aufs wärmen, recoquo, recalfacio.

релац, ёлца) коме је кућа изгорела, ber Ub gebrannte, qui incendio omnia sua amisit. |поГРИЈЕВЦИ, погрјевака, m. pl. 1) оно што ПОГОРЕЛИЦА, Ѓ. изгорелица, пожеглица, т. ј. она капа, или чарапа, у коју се прстен сакрије двапут засопце кад се игра прстена, cf. прстен.

се погријева, н. п. какво јело, aufgewarmte peife, cibus recoctus. 2) посао какав, који се по други пут почиње: Погријевци нигда нијесу добри,

labor.

ПОГОРЕТИ, (ист.) (pHM, v. pf. gånglid) abbren=| погриЈешити, погријешим, v. pf. (јуж.) fellen,
ПОГОРИТИ, (зап.)
ПОГОРЈЕТИ, (јуж.))

nen, deflagro.

ПОГРИЩИВАЊЕ, п. (зап.) vide погрјешавање. ПОГОРОПАДИТИ СЕ, ропадим се, v. г. pf. цибån=|ПОГРИШивати, гришујем, (зап.) vide погрјеdig, übermüthig werden, fio ferox, cf. згpaнути се, дрнути се.

погосподити се, господим се, у. г. pf, ein
Serr werben, fio dominus: поғосиодио се,
па не ће да ради.

ПОГРАБИТИ, бим, v. pf. raffen, rapio.
ПОГРАДИТИ, поградим, v. pf. 1) ausbeffern, repas

шивати.

ПОГРИШИТИ, погришим, (зап.) vide погрије

шити.

погришка, f. (зац.) vide погрјешка. ПОГРЈЕШИВАЊЕ, n. baš Geblen, error. ПОГРЈЕШИВАТИ, грјешујем, v. impf. feblen,

labor.

riren, гераго, н. п. цркву, намастир. 2) паф | ПОГРЈЕШКА, f. (јуж.) ber Geßler, lapsus, error. einanber maden (3. 23. bauen), facio, aedifico ПОГРУБЕТИ, (ист.) aliud ex alio.

ПОГРАЂИВАЊЕ, n, baš Repariren, reparatio. ПОГРАЂИВАТИ, грађујем, v. impf. repariren, rеficio, reparo.

ПОГРДА, f. (у Сријему) ber impf, contumelia. погрдити, погрдим, v. pf. [dänben, entebren, dedecoro, cf. осрамотити:

Старца Петра погрдиши не ћу, — погрЂИВАЊЕ, n. basdanben, dedecoratio. погрЂивати, грђујем, v. impf. fdanben, dedeсого, cf. срамотити.

ПОГРЕБ, m. baš Megrabnij, baš Reidenbegrabniß, exequiae, cf. укоп.

погребни, на, но, leiden, funebris, ПОГРЕВАЊЕ, П. (ист.) vide погријевање. ПОГРÉВАТИ, погревам, (ист.) vide погрије

вати.

ПОГРУБИТИ, (зап.) (грубим, v. pf.grob mers ПОГРУБЈЕТИ, (југоз.) (ben, crassesco. пОГРУБЉЕТИ, (јуж.))

ПОГУБИТИ, погубим v. pf. 1) кога, umbringen, interficio. 2) н. п. све новце, nad einanber verlieren, amitto aliud ex alio.

погузизаш, зијаша, m. ber dmarozer, para

situs.

ПОГУЗИЈАШИЦА, f. bie dmarojerin, parasita.
погузиÈљи, m, pl. (у Паштр.) vide похођани.
ПОГУЗИНА, f. кожа изнад задњице.
ПОГУКАТИ СЕ, гам се, v. г. pf. (у Ц. г.) по-

бити се трудама, in dyneeballenftreit gera=
then, glebulis nivis certo.

погулити, погулам, v. pf. 1) абпagen, corrodo. 2) н. п. погулно сву воду, bineinfaufen, deglutiit.

ПОГУРИТИ СЕ, рим се, v. г. pf. fid frümmen (vor Wilter), incurvor.

погушити, погушим, v. pf. пad einanber er= sticken, suffoco.

под, (mit instr. u. acc. 1) unter, sub: под неПОДА,(бом, иода мном, иода ме, под ноге.

[blocks in formation]

do me.

2) дедеп, um bie Reit: под старост, auf| податљив, а, о, freigebig, liberalis. bie alten age; под ноћ, gegen bie Mad bin, подаЋи, подађем, v. pf. vide подићи.

sub noctem; под пуно, voll; продао му ко- подаШАН, шна, шно, freigebig, liberalis, cf. ња под здраво, т. ј. да је здрав, ако ли не

податљив.

би био, онда је крив онај који га је продао. | ПОДАШТРАЊЕ, n. vide подоштравање. под, m. 1) (по јуж. кр.) bas Otodwerk, tabula-| ПОДАШТРАТИ, подаштрам, vide подоштравати. tum, cf. таван, кат, бој, подина: подБадаЊЕ, п. baš Zufmuntern, bas Wuђеђеn,

Турнше је поду највишему

[blocks in formation]

heßen, stimulo.

2) (у Боци) оно дрво најдоње на коме сто- подБадати, подбадам, v. impf. aufmuntern, jи тијест. ПОДАВАЊЕ, n. bas Érgeben, deditio.

подводач, бадача, m. ber Wufbeger, stimulator.

ПОДАВАТИ СЕ, подајем се, v. r. impf. fid erge | пОДБАЦИВАЊЕ, n. baš Unterlegen, subjectio. ПОДБАЦИВАТИ, бацујем, v. impf. unterlegen, unterschieben, subjicio.

ben, dedo me.

nach

подавити, подавим, v. p. nad ber Seibe ers mürgen, suffoco, strangulo alium ex alio. подавити, подавијем, v. pf. unter etmas wickeln, subvolvo.

подавити се, подавимо се, v. r. pf. nad

подбацити, подбацим, v. pf. unterlegen, subjicio.

ПОДБЕЛ, m. (ист.) vide подбјел.

ber| подбелити, подбелим, (ист.) vide подбије

Reihe ersticken, suffocor alius ex alio. подавно, ziemlid lange ber, sic sat pridem. подӑгнати, гнам (подаженём, подажденём), jagen unter -, subigo.

ПОДАГОНИТИ, подагоним, v. impf. vide подго

[blocks in formation]

лити.

ПОДБИЈАЊЕ, П. baš dlagen von unten auf, subtercussio.

ПОДБИЈАТИ, Подбијам, v. impf. 1) von unten weg=

fdlagen, subtercutio. 2) кров, да буде раван. ПОДБИЈАТИ СЕ, подбијам се, v. impf. fid bie Füße wund gehen, subtersaucio pedes. подвизач, бијача, m. (у Сријему) vide под

метача.

ПОДБИЈЕЛИТи, подбијелим, v. pf. (јуж.) von unten weiß machen, dealbo a parte inferiori (z. B. in einem Walde einige Bäume abschälen zum Zeichen der Besißnahme, damit kein anderer davon Gebrauch mache, sei's zum Ausroden oder sonst).

подбил, m. (зап.) m. vide подбјел. |подбилити, подбилим, (зап.) vide подбије

лити.

По англ, (под њега) barunter, sub eum (id): подвно, подбјела, m. (у Дубр.) vide подбјел.

Већ су крила пода под метнута подапети, поданнем, v. pf. anfpannen, intendo, tendo.

ПИДАПИЊАЊЕ, n. baš 2uffpannen, intensio. ПОДАПИЊАТИ, њем, v. impf. auffpannen, intendo, tendo.

подарити, подарим, v. pf. befdenfen, dono. ПОДАРОВАТИ, дарујем, v. pf. befdenfen, dono: по даруј; подарујше обрадујте (говоре просјаци).

ПОДАСИПАЊЕ, п. баз barunter-Ödütten, subterfusio.

подбити, подбијем, v. pf. 1) von unten weg=
idlagen, decutio in inferiori parte. 2) кров,
да буде раван.

|ПОДБИТИ СЕ, подбијем се, v. r. pf. fid bie &a=
Be wund gehen, pedes adtero eundo.
ПОДБЈЕЛ, m. ber Suflattig, tussilago farfara Linn.
подбоЈ, подбоја, m. патос у кошари коњској,
der Boden, pavimentum.

подБОЈНАЧА (даска), f. (у Сријему) овако
се зову оне даске од којијех је воденица
(н. п. на Дунаву) са стране начињена,
Seitenbret, tabula lateraria.

ПОДӑСИПАТИ, пам (пљём), v. impf. 1) barun | ПОДБОРЈЕ, n. мјесто у Славонији. ter fdyütten, subterfundo. 2) пушку, zuz | подбости, бодем, v. pf. auffegen, stimulo. {dütten, cf. потпрашивати. подбости се, бодем се, v. г. pf. подболе се красте (богиње), т. ј. на сриједи као уле

подАсути, подаспем, v. pf. 1) barunter fcutten, supterfundo. 2) пушку, фütten, vide потпрашнти:

кле се мало.

ПОДБòЧИТИ СЕ, подбочим се, v. r. pf. ben Urm

« PreviousContinue »