Page images
PDF
EPUB

meum.

in bie Beite (бок)jpreigen, manum subdo lateri. | подвизиця, f. 1) dim, E, подвеза : подБРАДАК, братка, m, vide подвољак.

Ките кити, подвевице плете подБРАдити ск, подбрадим се, v. pf. повеза- 2) (око Сиња) чим се подвезује Фидељ ис

ти се чиме оздо испод браде па горе пре- под грла. ко ущију (као што се чини на великој подвёсти, ведём, v. pf. 1) unterfabren (В. В. 34MH), sich den Kopf umbinden, redimio caput Pferd zum Besteigen), subterduco. 2) kuppeln,

lenocinor. подБРАДЊйк, m, ein 2jane mit onungen, bas an подВЕСти, везём, v. pf. unterführen (2Bagen,

der Kopfbedeckung angebäckelt wird, und beim Schiff), subterveho. Kinn vorbeigeht, monilis genus, ad conti- 10ABÉCTH, Bézêm, v. pf. unterstiden, subterpinnendum in capite ornatum.

go acu. подБРАЋйвањЕ, n. Bаѕ Иmbinpen Seg &opfes, подвЙЈАЊЕ, n. bas untеrmiteln, subtеrрliсаtiо. tо rеdimire.

подвЙЈАТи, подвијам, v. impf. untеrwinper, подБРАЋйВАТИ СЕ, брађујем се, v. impf. ji) subterplico : подвија језиком.

den Kopf umbinden, redimio caput meum. подвикиВАЊЕ, П. Бав Заифіеn, jubilаtiо. подБРВктивАЊЕ, п. баѕ &lirren, crepitus, ѕо- подвикЙВАти, викујем, v, impf. aufјаифіеn, junitus.

bilo. подБРЕктивАти, бректујем, v. impf. Flirren, подвикнути, подвикнём, v. pf. aufjaubaen, inconcrepo :

clamo. Стала му је сабља подбрeкшиваш, подвити, подвијем, vidе подавити. Бректи Марку уз десно кољено

подвЛАЧАК, чка, m. Bie unterfфinber (bei ben подБРИЈАВАЊЕ, п. Вав льјфеrеn (untеn mes), Dachdeckern), scindula supposita duabus aliis. subterrasio, subtertopsio.

подвлАЧЕЊЕ, т. баѕ untervieben, subtertrасtiо. подвРИЈАВАТи, бријавам, v. impf. untеn wеg: подвлачити, подвлачим, v. impf. untervieper, scheren, subtertondeo.

subtertraho. подвРИЈАти, jём, v. pf. untеn wеgfфеrеn, sub-подвлічити ск, подвлачим се, . г. impf. (іф tertondeo.

unter etwas ziehen, subtertrahor. подьёнити, подбуним, v. pf. 1) aufmiegeln, con- подвоДАН, дна, дно, беr ueberfффеттиng aus

cito. 2) (im guten Sinne) aufmuntern, excito. geregt, obnoxius inundationi. подБУНУти, нём, (подбунуо и. подбуо) v. pf. подводити, подводим, v. impf. 1) unterführen,

aufounjen, subinflor: aoдбуле му очн; под- subterduco. 2) kuppeln, lenocinor. буо у лицу.

подводница, f. 1) бie Жиррlеrin, lena, 2) vide подВУњйВАЊЕ, n. Sав 2ufreigen, concitatio, ex- одводница. citatio.

подвдъЁњЕ, п. 1) баѕ unterführen, subterduсtiо. подБУњйВАти, буњујем, v. impf. aufreigen, con- 2) das Kuppeln, lenocinium. cito, excito.

TOABÓKÊbE, n. das Unterfahren, subtervectio. подвА-ЛА, f. 1) ипtergefфоbеnе бафе, rеs suppo- подвоз, m. Subre, vectura.

, . sita. 2) vide пријевара.

подвозити, подвозим, v. impf. unterfabren, подвАЛАК, валка, m. Sie unterlage, subiculum, (mit dem Wagen, Schiff), subterveho. 8. 23, beim &affе.

подвоЊАК, вољка, m. Bаѕ untеrе inn, regio подвалити, подвалим, v. p. 1) иnterlegen (G. sub mento: ухватити за подвољак, bein

B. einen Pfahl unter das Faß), subterjicio. Kinn nehmen, das Kinn streicheln. 2) unterfфieben, suppono. 3) vide преварити: подвоPAK, вӧрка, т, мали извор под обалом подвалио му.

украј веће воде. подвА.љивањЕ, n. cag unterlegen, subterjectio. подвоРЕ, f. р. два коца што се на њима подвАљивАти, ваљујем, v. impf. unterlegen, носе навиљци (у Србији кажу сијенско unterwälzen, subterjicio, subtervolvo.

коље). подВАРИВАЊЕ, т. баѕ ѕофеп, сосtiо.

подвојити, рим, v. pf. Бебienen, ministro : подВАРИВАти, варујем, v. impf. Fофен, соquo. Па је чaсно кнеза подворио подвірити, подварим, v. impf. н. п. млнјеко : подвщРНИЦА, f. ) (у Далм.) vidе поткутњица.

дај дрва, да подваримо, foфen, coquo. 2) (у Дубр.) vide слак. подВАТИти CE, тим се, vidе потхватити се. подВРАТник, т, у марве оно дебело под враподВАТАЊЕ, n. vіdе потхваћање.

Tom, die Wamme, palear. подвАЖАТИ СЕ, ћам се, vidе потхваћати се. подвРГнути, нём, vide подврћи. подвЕЗА, f. даѕ trumpf: pper pojenbank, vin- подвРНУти, подврнем, v. pf. 3. 23. коњ самар, culum tibiale, periscelis.

verrücken, perverto, e loco justo moveo. подвёзАти, подвёжём, v. pf.

pf. unterbinden HÒABPTÂbE, n. das Verrücken der Saumlast, (Strümpfe, Hosen), subligo.

perversio sarcinae. подвезивањЕ, p. баѕ untеrbinjen, subligatio. NÒABPTATH, Bphêm, v. impf. verrücken, perverto. подвезивати, везујём, v. impf. untеrbinsen, подврти, вргнём, vidе подметнути .. subligo.

подв’ян, вучём, v.pr. unteriieben, subtertraho.

вати.

.

вати.

cen80.

sono:

подгАнти, подгајим, v. pf. pflegen, sieben, aufa blößen, subternudo (8. B. einen Baum durch ergieben, educo, cf. одгајнти.

Abschälen oder abragen). подгЛАВАК, главка, т. дрво које се на ог- пӧДЕЛА, f.. (ист.) vidе подјела:

њиште метне попријеко, па се остала др- Нек је вама модела ва уздуж преко њега ложе.

подЁ.лити, поделим, (нст.) vidе подијелити. пoдгoв АРАЊЕ, p. pas 24njtiften, subornаtiо.

подӣлити ск, поделим се, (ист.) vidе подиподговАРАТИ, говарам, у. impf. antiften, sub- јелити се. orno.

пӧДЕЛИЦА, f. dim, p. подела : подговорити, говорим, у. pf. antiften, sab- Гднно стоје добра дела orno.

и Ришћанске поделите подгOP, f.:

подвљивањЕ, п. (нст.) vidе подјељивање. и сву Подгор нзнад Метонје — подељивати, дељујем, (ист.) vidе подјељнподғОРИЦА, f. варош у Зетн. подгоРИЧАнин, -т. (р. Подгоричани) Ciner поДЕРАТИ, подерём, vidе издерaти. pon Подгорица.

подЕРИНА, f. (у Боцн) хаљнна стара подераподгоРИчки, кa, кo, ppt Подгорица.

Ha, ein altes Kleid, der Pumpen, panni : nòaropJe, n. Gegend unter dem Berge, submon- и ођело са себе скинула, tana regio, submontorium.

ІІа обукла старе иодерине подгРАТЕ, п. 1) Boritast, suburbium :

подётити cЕ, подётим се, (ист.) vide : подни подграђе испод Колашина —

јетити се. 2) зидине од старога градића између За- поджЁТи, жәжем, v. pf. иitergunben, subdo дра и Скрадина..

flammam, succendo. подГРЕВАЊЕ, п. (нет.) vide подгрнјевање. поджизАЊЕ, n. Bаѕ untеrjunsen, succensio. подГРЁВАТИ, подгревам, (нст.) vide подгрије. подизяти, жижём, v. iinpf. untеr günsen, sucпддГРЁвци, гревака, . pl. vіdе погревци. подзвЁКНУти, подзвёкнём, v. pf. erbaden, reподГРЕЈАТн, грејем, (ист.) vide подгријати. подгPйвањВ, р. (зап.) vide подгријевање. Како јекну, вас чардак подзвeкну подгРИВАти, подгрівам, (зап.) vide подгрн- подзйдати, подайдам (подзиђем), v. pf. unters јевати.

mauern, substruo murum. подГРИвци, гривaкa, m. pl. vіdе погривцн. подзиѣЙВАЊЕ, п. Зав Иntеrmаueen, ѕubѕtruподгРИзлЊЕ, n. Bаѕ untеrbеіреп, subtеrmоrѕiо. ctio. подгРИЗАти, подяризам, v.impf. untеn abbeipen, подзиъйBATи, зиђујем, v. impf. untеrmаuern, subtermordeo.

substruo. подгРИЈАТИ, гријем, v. pf. (јуж. и зап.) :) vide подзиМАК, зимка, т. (на Гробнику између Ри

погријатн, 2) подгријало сунце, bon unten јеке и Карловца) per perbft, auctumnus, cf. anscheinen, ab imo illustro (sicut sol occidens јесен. juga montium).

| подивљАТИ, љам, v. pf. wіlе wеrbеn, efferor. подГРИЈЕВАЊк, п. (јуж.) ) бав Crwärmen, rе- подигнути, нём, vidе подићи.

саlеfactio. 2) Бая. Дnfeinen pon untеn bеr, Jподигнути СЕ, нём се, vidе подићи се. illustratio e parte inferiori.

HÒA ÂLE, n. 1) das Aufheben (in die Höhe), leva. подГРИЛЁВАти, подгријевам, . v. impf. уж.) tio, sublatio. 2) das Großziehen, eductio.

5) wieker aufmärmen, rесаlfасio. 2) Don untеn пддизАти, днём, v. impf. 1) in bie bübе bеbеп, anscheinen, ab imo illustro..

tollo, levo. 2) дјецу, коњe, aufsieben, educо. подгРИЈЕВци, подгрјевака, т. pl. vіdе погри- подизATи ск, днжём се, v.r. impf. fib erkеbеп, јевци.

aufstehen, surgo. подгРисти, подгризём, v. pf. untеn abbeipen, поднЈЕВАти, подијевам, v. pf. eine Renge persubtеrmоrdео, н. п. црв кад подгризе струк

tun, absumo : куда си подијевао толике какога цвијећа или поврћа. подГРЊАЧА, f. на јарму оно дрво што стоји подизвBATи ск, подијевам се, у. r. pf. vera волу испод грла.

оттеп, аbіrе, tоllі: кул се подијеваше топодгРНУти, подгрнём, v. pf. unterschüren, ликн људи ? (ignem) subjicio.

подИЈЕ.ити, подијелим, . pf. (јуж.) :) theilen подГРТАЊЕ, n. das Unterschüren, subjectio und theilen (unter einander), divido. 2) vide (ignis).

удијелити. подгРТАти, грћем, v. impf. unterfфuren, sub- подилЁлити се, подијелим се, у. г. pf. (јуж.) jicio (ignem).

sich theilen, trennen, auseinander geben, diподгӯлити, подгӯлям, vidе подбијелити. vidi. подГУљивање, т. Sas Entblöpen von untеn аn, Inодиётити ск, подијетим се, v, r. pf. (јуж.) subternudatio.

ein Kind werden, puer fio. подгуљивати, гуљујем, v. impf, pоt untеr еnt: ІродилА, f. (зап.) vidе подјела.

новце ?

[ocr errors]

вати.

тити се..

поди.АжЁЊЕ, П. Вав Иnterlaufen, то subirе. | подлАГАТи, подлажем, Ү. impf. 1) unterlegen, подилАзити, зим, v. impf. н. п. под батину, subjicio. 2) unterschüren, subjicio ligna ad au

unter etwas geben, unterlaufen, subeo. gendum ignem. подйлити, поділим, (зап.) vidе подијелитн. подлАЖАЊ, жња, т. vіdе подложаю. подйлити CE, поділии се, (зап.) vidе поднје- подлАНИЦА, f. D) Sie flame бano, palma: дебела

сланнна с подланице, lаrdum palmare, eine пӧдилиЦА, f. dim. b. подила.

Nano breit. 2) (у Далм.) некака морска рнІюдињйВАЊЕ, п. (зап.) vidе подјељивање. 6a, Art Seefisch, piscis quidam marinus. подињйВАти, диљујем, (зап.) vidе подјељи-подлЕВАЊЕ, т. (нст.) vidе подљевање.

пдд.ЛЕВАти, вам, (ист.) vidе пољевати. Іюдина, f. 1) бie släфе Seg peufbeber, SeTen подлЁТЕти, (ист.)

(лётим, v. pf. (југоз.) н. ©ріве реrfuttеrt wоrѕеп, quasi tabulatum me- | подаётити, (зан.) tae foeni. 2) (у Барањи) простирач (од ка- подлЁТЈЕти, (југоз.)

п, под сабљу, иnterlauкве кровнне или сјенине), што се на зем- подлЁТЕТи, (јуж.)

fen, ѕubeo :

| , љу меће н. п. под кладњу или под сијено, Баци мача у зелену траву, die Unterlage, der Boden, basis.

Па Турчину под сабљу иодмебе подИРАЊЕ, т. баз 28ieberberrorieben einer aь: подлЁТи, подлежём (подлегнем), v. pf. Фа:

gemachten Sache, sollicitatio rei confectae, gen, auf sich nehmen, recipio in me: ja he mocaussae peractae.

гу под то подлећи. подИРАТИ, pём, у. impf. etmas Пивдетафtes подливање, п. (зап.) vidе подљевање.

mieber: bеrроrgiefen, repeto rem confectam, cf. подливАти, подливам, (зап.) vidе подљевати. подадирати.

подлизиваЊЕ, П. Ваз 26Laufen einer Slugigteit подйтити ск, подӣтим се, (зап.) vidе подије. am Gefäße herunter, defluxus per latus vasis.

подлизивати, лизује, v. imрt. am Sefäpe ber Юдити, дигнём, v. pf. н. п. 1) дрво, камен, abfließen, defluo per latus vasis.

буну, внку итд., beben, lеvo, tollo. 2) н. п. подмнЈЕВАЊЕ, п. vіdе подљевање. дијете, коња, aufsieben, educо.

подлилЁВАТн, подлијевам, vide подљеватн. подиви, подићем, y, pf. н. п. под брдо, под подлЙМАЧА, f. (у Боци) дрво што се преко

батину, unterlaufen, sabeo, cf. подаћн. једнога рамена подметне под бреме које пддити ск, дигнём се, v. г. pf. fib erђебеп, се носи на другоме. соnѕurgo.

| nодлиcТАТи, там, v. pf. : подйчити, подичём, v. pf. sieren, orno :

Да бијелу направите цркву Колико је диван и угледан,

Од бијела мермера камена, Све је коло диком иодичио

Подаисшаш је тешкијем оловом — подйчити ск, подӣчим се, v. г. pf. fіф rubmen иддлити, подлијем, v. pf. untergieper, subter(mit Recht), stolz sein, superbio (jure):

fundo.

. Да ја видим лијепу ћевојку,

подлогА, f. 1) кад се продере опанак, пак се Чим ће ми се дворн иодичиши

на оно мјесто изнутра метне комадић коИ госпођа одмијенит' мајка —

ke, die Unterlage, res subjecta, subiculum пддЈАБУКА, f. (у Дубр.) говеђе месо од бута (6. 23. untеr bеr оble). 2) (у Хрв.) vide испод препона.

подметача. 3) бити туђа подлога, Supfфа: подJАЖЈЕ, п. мјесто између јаза и матор- mel, cf. подножје.

подлогач, подлогача, т. (у Грбљу) vidе попддJAзниЦА, f. њива у подјажју.

длога: Ко тражи избирач наћи ће подпддJAMчити се, чём се, vide подјемчити се. подJAРити, подјарим, v. impf. 1) ватру, аnfая подложАн, жна, жно, unterthan, subditus.

фен, excito (ignem). 2) човјека, т. б. по-подложАЊ, жња, m. (у Сријему) дрво као chen Apakuru ra, anregen, anreißen, excito, instigo. пречага које стоји попријеко под срчаниподJAPMица, f. (у Сријему) vide подгрљача. цом, те држи стражњи крај руде да јој подJEAA, f. (ст.) оно што се удијели просја. предњн крај не би падао к земљн, да8 Rei: ky, das Almosen, eleemosyna :

befeit, cf. подлажаю. Те он проси шљепачку подјелу подлоаѓАРА, f. vіdе подводница. подJЕНЦА, f. dim, . подјела.

подложинє, f. р. (у Сињу) vidе подложподJEљивањк, п, дая деrtbeiten, distributio. ници. подJEњйВАти, подјељујем, v. impf. Bertheilen, подложити, подложим, v. pf. 1) иnterlegen, distribuo.

subjicio. 2) unterschüren, subjicio ligna igni подJкмчити ск, чём се, y, r. pf. за кога, ji augendo. verbürgen, spondeo.

под.ожицА, f. dim. E. подлогг. подлагање, р. ) даѕ unterleget, subjectio. 2) подложняк, т. (по зап. кр.) беr untеrtbat,

das Unterschüren, subjectio, suppositio ligno- subditus. rum igni augendo.

| подложници, нӣка, m. pl. vіdе подножници.

њака.

могач.

[ocr errors]

ти се.

Шивати.

вати.

подложњаци, њака, m. pl. (у Хрв, у кршћана) траг, а кад се хоће да оpе плиће онда се vidе подложници.

потјера у напредак, те се лемеш подигне. подлокАти, подлочё, v. pf. т. б. вода бријег, cf. подбијач, подлога. unterfressen, abspülen von unten her, subterlam- nòqmETHYTH, Hêm, v. pf. 1) unterlegen, subjicio.

подмЕТНУти, нём . , bo, subluo.

2) коња, perfфneiben, castro equum. подломити, подломим, v. pf. untеn abbreфen, подМЕЎРИти CE, меурім се, vidе подмехури

suffringo:
Испред себе Ђерђев отурила,

подМЕХЎРИти се, мехӯрӣм се, (ист.) vidе подДвије му је ноге подломила

мјехурити се. подлӰЖЈЕ, п. тако се зове југоисточни крај подмешивАЊЕ, n. (нст.) vidе подмјешивање. Срнјема поред Саве.

подмышивАти, мешујем, (ист.) vidе подмјеподлупити св, подлупим се, v. г. pf. 5) ji, muno

деђеп, pedes attero eundo, cf. подбитн се. подмигљив, а, о, böynifф, cavillans. 2) подлупно се хљеб, кад му се у печењу подмнЈЁСити, подмијесим, v. pf. јуж.) einə горња кора одвоји од средине.

fäuern (den Brotteig), fermento. подлупљиваЊЕ, n. petbal. p. подлупљивати се. подмиЈЎРИти CE, мијӯрӣм се, vidе подијеху. подлупљйВАТИ СЕ, лупљујем се, v. г. impf. vi

рити се. dе подлупити се.

подминути, подминём, у. pf. заћи одоздо, н. подЉЕВАЊЕ, т. (уж.) бав Иntergiepen, subter- п. кад се чете или војске бију у брдима, fusio.

umgeben, circumvenio. подЉЕВАти, вам, v. impf. untergiepen, subter- подмиРАВАЊЕ, т. (зап.) vidе подмјеравање. fundo, cf. подлијевати.

подмиРАВАти, мнравам, (зап.) vidе подмјераподмАЗАти, мажём, v. pf. 1) unterfфmieren, sub

terlino. 2) bestechen, corrumpo (pecunia, do- n10AMHPÚBabe, n. das Befriedigen, satisfactio. nis), cf. подмитнти.

подмиРИВАти, мирујем, v. impf. einen bеfriebie подмАЗВАЊЕ, п. 1) ба8 Иnterfфmieren, subli- gen, zufrieden stellen, satisfacio. tio. 2) das Bestechen, corruptio.

подмЙРИти, подмирим, v. pf. befrіеѕіgеn, аив подмАЗВАти, мазујем, v. impf. 1) untеrfomie- gleichen, satisfacio: ren, sublino. 2) besteden, corrumpo.

Али сада, али игда дођи, подміти, подмакнём, v. pf. Sarunter rufen, да ми старе крви подмиримо subdo.

подмиРИти, рим, (зап.) vidc подмјерити. подмЁЗГАти, гам, v. pf. Caft befommen (opn подмйснти, подмясём, (зап.) vidе подмије.

Bäumen im Frühjahre), succum nanciscor : подмезгала гора.

подмита, f. pie Beftефung, corruptio. подмЕРАВАЊЕ, n. (ист.) vidе подмјеравање. подмйтити, подмитим, v. pf. Defteфen, corrupo подМЕРАВАТи, меравам, (нст.) vidе подмјера- pecunia.

подмитивАЊЕ, n. Sas befteфen, corruptio. подМЕРИти, рим, (ист.) vidе подмјеритн. подмитивАти, мићујем, v. impf. Defteфen, corподмёсити, подмёсим, (ист.) vidе подмије

rumpo.

подмихЎРИти CE, михӯрӣм се, (зап.) vidе подподмёсити CE, подмёсим се, v.r. pf. н. п. под- мјехуритн се.

месило се мало ово крме, Sleifh befommen, подмицаЊЕ, n. Das unterlegen, ѕubjесtiо. roboror.

подмицати, мнчем, v. impf. Darunter rüter, подмїсти, мéтём, v. pf. unterrübren, subtermi- submitto, subjicio. sceo.

подмишивањЕ, n. (зап.) vidе подмјешнвање. подмЕТАК, тка, т. бав linterlegehol, quod подмишЙВАти, мишујем, (зап.) vidе подије.

subjicitur. подмётањк, п. ) баѕ untеrlе gеn, subjectio. подмJBP Авањк, п. (јуж.) 1) Бав ГІБmeffen (mie

2) das Verschneiden (des Pferdes), castratio. viel ein Gefäß halte), emensio. 2) das Probis подМЕТАЊЕ, п. дав Иnterrubren, subtermixtio. ren, ob ein Gefäß das gehörige Maß halte, ex. подмÉTATи, подмећем, v. impf. 1) иnterlegen, ploratio mensurae. subjicio. 2) коња, дав Рfers perfфneiдеп, са- подмЈЕРАВАти, мјеравам, v. impf. (јуж.) ) ab

messen, emetior, 3) das Maß probiren, exploподмќтати, подметам, v. impf. unterrübren (bie ro mensuram. Suppe mit Mebl), subtermisceo.

подмЈЕРИти, рим, v. pf. (јуж.) ) amerTen une подмЌТАЧА, f. (у Сријему) расцијепљено и abwägen, emetior und expendo. 2). das Maß

с краја отањено дрво (од прилике као ма- oder die Wage probiren (prüfen), exploro menмн клин којијем се дрва цијепају), које је suram aut libram. на гредељу горе подметнуто под чивију подмЈЕХЎРнти CE, мјехӯрӣм се, v.r, pf. (јуж.) која држи цимер, па кад се хоће да плуг н. п. кад се човјек ожежe, Branbыlafen beдубље ope онда се подметача повуче на- kommen, pustulis obduci.

сити.

вати.

сити.

шивати.

stro equuni.

[ocr errors]

подмJEшивањЕ, т. (јуж.) баѕ ginjägern Ses 5) А. Јели добро вино ? Б. Може подниBrotteigs, fermentatio.

jewu, geht an, pasjirt. подмJEшЙВАти, мјешујем, v, impf. Gјуж.) ein: подниЈЕТи CE, поднесем се, v. г. pf. vіdе поfäuern, fermento.

нијети се : У добру се лако поднијеши. подмЛАДАК, млатка, m. Sеr présling, die Лаф: поднимити CE, поднимни се, v. r. pf. Ben Ropf tоmmеnfфаft, suboles, cf. омладина :

auf den Arm süßen, suppono capiti brachium, Како сам се с њоме састануо,

innitor brachio : Не имадо чеда ни подмлашка

Те излази на пенџер од куле, подмладити ск, подмладим се, v. г. pf. ) wie- На десну се поднимио руку

беr jung mеrbеn, fib bеrjingen, juvenesco. поднити, поднесем, (поднио, подняла) (зап.) 2) подмладило се небо, кад се на ведрини vidе поднијети. из окола покажу мали танки облаци, и он- подницА, f. даска којом је што попођено: да се каже да ће бити кише.

Удовице, у али аоднице ! — подм.ЛATйвањЕ, П.Баѕ реrjungen,zo juvenescere. подно, vidе удно : подмЛАТИВАТИ СЕ, млађујем се, v. r. impf. )) Па заскочи подно баре војска

ji perjungen, juvenesco. 2) подмлађује се Подно поља рану мацурану, небо, биће кнше, cf. подмладити се.

Крајем поља румену pужицу подмостити, подмостим, v. pf. (у Славон.) vi- подножи, f. pl. vіdе подножници. de пoтaвaнити.

HÒAHÔŽKJE, n. das Fußgestell, der Fußschämel, подмошҡАВАЊЕ, п. vіdе тавањење.

basis, scabellum : подмошKABATи, мошћавам, (у Славон.) vide Нек' цјелује ногу и папучу, таванити.

Нек се знаде ће му је подножје подмЎКАЛАЦ, каоца, m. (у Рисну) која што Ваше робље све Турско подножје

испод мукла радн, еіn tutifфеr Renfф, hо- подножници, т. р. под нитяма оне двије

mo subdolus: Подмукаоца глава не боли. дашчице, гдје жене држе ноге те помичу подмӯКАО, подмўкла, кло, (подмӯклӣ, кла, њима нити кад чу (Sie kritte).

кло) beimtutif, malitiosus, subdolus : Под: поднос, т. (у Србији сад код господе намукло псето најприје ће ујести.

ше) vide служавник. подМУКлиЦА, f. подмукло чељаде.

подносити, подносим, v. impf. ) unter etwa8 подмӰКличина, . augm. E. подмуклица : ве- tragen, praetendo (sub nares). 2) ertragen, лика је то поднукличина.

fero, tolero. 3) не подноси ми вјера, erlauподмӰКлост, подмўклостн, f. Vie Sucte, animus ben, non fert, non patitur. 4) подноси, pajjirt, subdolus.

ferri potest. 5) vide приликовати : поднапити CE, поднапијем се, (у војв.) vide Бердан црвен а грло бијело,

То ћевојку иодносило дивно подНЕ, п. (indecl.) Rittag, meridies: од подне подносити CE, подносим се, v. г. impf. (у до мрака; у по подне; око подне,

cf. Дубр.) fi) auffuren, betragen, se gerere : пладне.

добро се подноси. подНЁти, поднесем, (яст.) vidе поднијети. подношЕНЬЕ, т. 1) Sas grаgеn unter , praeподнйзАти, подняжем, v. pf. unterfфnüren, li- tensio. 2) das Ertragen, toleratio. 3) das Erneam subterduco:

Lauben, Gefфеђеntаffen, permissio. 4)(у Дубр.) Поднизаши дробинјем бисером

die Aufführung, mores. поднизивАЊЕ, n. Sa8 3erbrämen mit einer подНУ, (по дну) vide подно: Schnur (von Perlen, Dukaten), adjunctio li. Подну соФре Петка и неђеља

подњйвити, подњивим, v. pf. (у горњ. прим.) поднизивАти, низујем, v. impf. eine (Perlene, vidе одгојитн.

Диғаtеn:) Сфnur untеn аnbringen, subtexo подоБАН, бна, бно, arna) audjebeno, fähig, limbum.

tauglich, qui a p paret posse: подниЈЕТи, поднесем, (поднно, поднијела,

Има л

млого војске у Турака ? ло) v. pf. Gјуж.) ) unter etwas bringen, prae- Је лиодобна да боја убије tendo, subtertendo. 2) ertragen, tolero. 3) ако подоБАР, бра, бро, то зiemli gut, ѕiс ѕаtіѕ bоти може поднијети, wenn su es (um Siefen nus (und so vor allen Beiwörtern), cf. no. preis) geben fannit, si absque tuo detrimen- иддоБРАНо, т. б. подобро, siemli gut, satis to potes; ако ти вјера може подчијеши, bene. wenn e8 Sein Blaube erlaubt (oulset), si per поддБРИти CE, подобрим се, v. r. pf. einem fidem tuam licet:

gut werden, benignus fio in aliquem : Турска вјера поднијеш" не море

већ се, синко, подобрише рајн Да каурин обљуби Туркињу

подоБРО, giemli gut, hand male. 4) душом поднијети, т. і. узети на душу: подолити, подојим, v. pf. 1) н. п. дијете, bie Вас четири душом поднесише,

Brust reichen, praebeo mammam; Aa uogoА четири криво сведочите

јимо јагањце, т.ј. да их пустимо међу ов.

понапити се.

neae, limbi.

« PreviousContinue »