in bie eite (бок){preizen, manum subdo lateri. | подВЕЗИЦА, f. 1) dim. v. подвеза : ПОДБРАДАК, братка, m. vide подвољак. Ките кити, подвезице плете ПОДБРАДИТИ СЕ, подбрадим се, v. pf. повезати се чиме оздо испод браде па горе преко ушију (као што се чини на великој| зимн), sich den Kopf umbinden, redimio caput

meum.

2) (око Сиња) чим се подвезује фидељ испод грла.

подвести, ведём, v. pf. 1) unterführen (3.2. Pferd zum Besteigen), subterduco. 2) kuppeln, lenocinor.

подвести, везем, v. pf. unterfubren (Wagen, Schiff), subterveho.

ПОДБРАДЊИК, m. ein Danb mit Münzen, bašan der Kopfbedeckung angehäckelt wird, und beim Rinn vorbeigelt, monilis genus, ad conti-|подвести, везём, v. pf. unterftiđen, subterpinnendum in capite ornatum.

go acu.

ПОДБРАЂИВАЊЕ, п. баз Umbinben bes Ropfes, подвијање, п. баš Unterwiđeln, subterplicatio. zo redimire. ПОДВИЈАТИ, Подвијам, v. impf. unterwinben, ПОДБРАЂИВАТИ се, брађујем се, v. impf. fid subterplico : подвија језиком. den Kopf umbinden, redimio caput meum. ПОДВИКИВАЊЕ, n. baš Žaudjen, jubilatio. ПОДБРЕКТИВАЊЕ, n. baš Rlirren, crepitus, so-|ПОДВИКИВАТИ, викујем, v. impf. aufjaudjen, ju

bilo.

nitus. ПОДБРЕКТИВАТИ, бректујем, v. impf. flirren, подвикнути, подвикнем, v. pf. aufjaudjen, in

concrepo:

Стала му је сабља подбрекшиваш, Бректи Марку уз десно кољено — ПОДБРИЈАВАЊЕ, n. baš 2bfderen (unten weg), subterrasio, subtertonsio.

clamo. подвити, подвијем, vide подавити. ПОДВЛАЧАК, Чка, m. bie Unteridinbel (bеі деп Dachdeckern), scindula supposita duabus aliis. ПОДВЛАЧЕЊЕ, n. baš Untergieben, subtertractio. ПОДБРИЈАВАТИ, бријавам, v. impf. unten weg=|подвлачити, подвлачим, v. impf. unterzieben,

scheren, subtertondeo.

ПОДБРИЈАТИ, јем, v. pf. unten wegfderen, sub-|

tertondeo.

подвунити, подбуним, v. pf. 1) aufwiegeln, con

cito. 2) (im guten Sinne) aufmuntern, excito. подБунути, нём, (подбунуо и. подбуо) v. pf. aufbunfen, subinflor: подбуле му очи; подбуо у лицу.

ПОДБУЊИВАЊЕ, n. baš Yufreizen, concitatio, excitatio.

подБУЊИВАТИ, буњујем, v. impf. aufreizen, concito, excito.

ПОДВАЛА, f. 1) untergefdobene

subtertraho.

подвлачити се, подвлачим се, v. r. impf. fid
unter etwas ziehen, subtertrahor.
пОДВОДАН, дна, дно, ber leberfdwemmung aus=
gefegt, obnoxius inundationi.
подводити, подводим, v. impf. 1) unterfübren,
subterduco. 2) fuppeln, lenocinor.
ПОДВОДНИЦА, f. 1) bie Rupplerin, lena, 2) vide
одводница.

ПОДВОЂЕЊЕ, П. 1) bas Unterfûbren, subterductio.
2) das Kuppeln, lenocinium.
ПОДВОЖЕЊЕ, П. bas Unterfahren, subtervectio.
афе, res suppo-|подвоз, m. Gubre, vectura.

sita. 2) vide пријевара. ПОДВАЛАК, валка, m. Sie Unterlage, subiculum, 3. 23, beim Faffe. подвалити, подвалим, v. pf. 1) unterlegen (}. vi B. einen Pfahl unter das Faß), subterjicio. 2) unter dieben, suppono. 3) vide преварити:

подвално му.

ПОДВАЉИВАЊЕ, n. baš Unterlegen, subterjectio.
ПОДВАЉИВАТИ, ваљујем, v. impf. unterlegen,
unterwälzen, subterjicio, subtervolvo.
ПОДВАРИВАЊЕ, n. baš Roden, coctio.
ПОДВАРИВАТИ, Варујем, v. impf. Foden, coquo.

подвозити, подвозим, v. impf. unterfahren, (mit dem Wagen, Schiff), subterveho. ПОДВОЉАК, ВОљка, m. baš untere Rinn, regio sub mento: ухватити за подвољак, beim Kinn nehmen, das Kinn streicheln.

поДВОРАК, Ворка, m. мали извор под обалом украј веће воде.

ПОДВОРЕ, f. pl. два коца што се на њима носе навиљци (у Србији кажу сијенско коље).

ПОДВОРИТИ, рим, v. pf. bebienen, ministro :

Па је часно кнеза подворио

ПОДВАРИТИ, подварим, v. impf. н. п. млијеко : | ПОДВОРНИЦА, f. 1) (у Далм.) vide поткутњица.

дај дрва, да подваримо, foden, coquo. ПОДВАТИТИ СЕ, тӥм се, vide потхватити се. ПОДВАЋАЊЕ, П. vide потхваћање.

ПОДВАЋАТИ СЕ, ћам се, vide потхваћати се.
ПОДВЕЗА, f. baš trumpf: ober Sofenbanb, vin-
culum tibiale, periscelis.

ПОДВЕЗАТИ, подвежем, v. pf. unterbinben|
(Strümpfe, Hofen), subligo.
ПОДВЕЗИВАЊЕ, n. bas Unterbinben, subligatio.
ПОДВЕЗÉВАТИ, везујем, v. impf. unterbinben,
subligo.

2) (у Дубр.) vide слак.

ПОДВРАТНИК, m. у марве оно дебело под вра-
TOм, die Wamme, palear.
ПОДВРГНУТИ, нём, vide подврћи.
поДВРНУТИ, подврнем, v. pf. 3. 23. коњ самар,
verrücken, perverto, e loco justo moveo.
ПОДВРТАЊЕ, п. баз erruđen ber Baumlaft,
das
perversio sarcinae.

ПОДВРТАТИ, ВРћем, v. impf. verruđen, perverto.
подврЋи, вргнём, vide подметнути 1.
подвуЋи, вучём, v. pf. unterzieben, subtertraho.

ПОДГОРЈЕ, П. Begend unter bem Merge, submon-
tana regio, submontorium.

ПОДГРАЂЕ, n. i1) orftabt, suburbium :
И подграђе испод Колашина

На обукла старе подерине
ПОДЁТИТИ СЕ, подетим се, (ист.) vide поди-
јетити се.

2) зидине од старога градића између За- | поджеЋи, жежем, v. pf. unterzünben, subdo
дра и Скрадина.
flammam, succendo.

ПОДГРЕВАЊЕ, п. (нет.) vide подгријевање. ПОДЖИЗАЊЕ, n. baš Unterzunben, succensio.
ПОДГРЕВАТИ, Подгревам, (ист.) vide подгрије- | Поджизати, Жижём, v. impf. unterzunben, suc-

вати.

ПОДГРЕВЦИ, гревӑка, m. pl. vide погревци.
ПОДГРЕЈАТИ, грејем, (ист.) vide подгријати.
ПОДГРИВАЊЕ, П. (зап.) vide подгријевање.
ПОДГРИВАТИ, ПОдгривам, (зап.) vide подгри-
јевати.

ПОДГРИВЦИ,
Подгривци, гривӑка, m. pl. vide погривци.
Подгризање, n. bas Unterbeißen, subtermorsio.

ПОДГРИЗАТИ, ПОдгризам, v. impf. unten abbeißen, | подзиѣивати, зиђујем, v. impf. untermauern, subtermordeo.

substruo.

ПОДГРИЈАТИ, Гријем, v. pf. (јуж. и зап.) 5) vide | ПоДЗИМАК, зӣмка, m. (на Гробнику између Ри погријати. 2) подгријало сунце, von unten anfcheinen, ab imo illustro (sicut sol occidens. juga montium).

ПОДГРИЈЕВАЊЕ, п. (јуж.) 1) bas Erwärmen, recalefactio. 2) bas Unideinen von unten ber, illustratio e parte inferiori.

ПОДГРИЈЕВАТИ, подгријевам, v. impf. (јуж.) 1) mieber aufwarmen, recalfacio. 2) von unten anscheinen, ab imo illustro..

јеке и Карловца) ber Žerbft, auctumnus, of. јесен.

ПОДИВЉАТИ, љам, v. pf. wild werben, efferor. подигнути, нём, vide подићи.

подигнути се, нём се, vide подићи се. ПОДИЗАЊЕ, П. 1) bas Huffeben (in bie Söbe), levatio, sublatio. 2) das Großziehen, eductio. подизати, днжем, v. impf. 1) in bie öbе Бебеп, tollo, levo. 2) дјецу, коње, aufzieben, educo. ПОДГРИЈЕВЦИ, подгрјевака, m. pl. vide погрн-|ПОДИЗАТИ СЕ, ДНжем се, v. r. impf. fid erbeben, јевци. ПОДГРИСТИ, Подгризем, v. pf. unten abbeißen, subtermordeo, н. п. црв кад подгризе струк какога цвијећа или поврћа. ПОДГРЉАЧА, f. на јарму оно дрво што стоји волу испод грла.

ПОДГРНУТИ, подгрнём, v. pf. unterschüren,
(ignem) subjicio.

ПОДГРТАЊЕ, n. bas Unterfduren, subjectio
Tignis).

по

quffteben, surgo.

пОДИЈЕВАТИ, подијевам, v. pf. eine Menge ver thun, absumo: куд си подијевао толике новце ?

r.

подиЈЕВАТИ се, подијевам се, v. pf. ver= fommen, abire, tolli: куд се подијеваше толики људи?

подијелити, подијелим, v. pf. (јуж.) 5) tbeilen und theilen (unter einander), divido. 2) vide удијелити.

ОДГРТАТИ, грћем, v. impf. unterfüren, sub- подијелити се, подијелим се, v. г. р. (јуж.) ПОДГЎЛИти, подгулим, vide подбијелити.

jicio (ignem).

sich theilen, trennen, auseinander gehen, dividi.

ПОДГУЉИВАЊЕ, п. баs Entblößen von unten an, подиЈЕтити се, подијетим се, v. r. pf. (јуж.)

subternudatio.

ein Kind werden, puer fio.

подгуљивати, гуљујем, v. impf von unten entz подила, f. (зап.) vide подјела.

ПОДИЛАЖЕЊЕ, n. bas Unterlaufen, zo subire. ПОДИЛАЗИТИ, зӥм, v. impf. н. п. под батину, unter etwas gehen, unterlaufen, subeo. подилити, подилим, (зап.) vide подијелити. | поди́лити CE, подилим се, (зап.) vide подије

лити се.

ПӦДИЛИЦА, f. dim. v. подила.

| Подлягати, подлажем, v. impf. 1) unterlegen, subjicio. 2) unterschüren, subjicio ligna ad augendum ignem.

ПодлĀЖАЊ, жња, m. vide подложањ.
ПОдЛАНИЦА, f. 1) bie flade sanb, palma: дебела
сланина с подланнце, lardum palmare, eine
Sanò breit. 2) (у Дали.) некака морска ри-
6a, Art Seefisch, piscis quidam marinus.

ПОДИљиваЊЕ, п. (зап.) vide подјељивање.
ПОДИЉИВАТИ, диљујем, (зап.) vide подјељи- ПОДЛЕВАЊЕ, п. (ист.) vide подљевање.

вати.

ПОДЛЕВАТИ, вам, (ист.) vide полљевати.

ПОДИНА, f. 1) bie läde bes Seuidcbers, beffen | подлетети, (ист.) лётим, v. pf. (југоз.) н. tae foeni. 2) (у Барањи) простирач (од ка- подЛЕТЈЕТИ, (југоз.)( п. под сабљу, unterlau=

Opige verfüttert morben, quasi tabulatum me-|подлётити, (зап.)

кве кровине или сјенине), што се на зем-| подлЁЋЕти, (јуж.)
љу меће н. п. под кладњу или под сијено,
die Unterlage, der Boden, basis.

fen, subeo:

Баци мача у зелену траву,
Па Турчину под сабљу подлеће

ПОДИРАЊЕ, П. bas Bieberhervorziefen einer ab= | подлети, подлежём (подлегнём), v. pf. wa= gemachten Sache, sollicitatio rei confectae,' gen, auf fic) nebmen, recipio in me: ја не могу под то подлећи.

caussae peractae.

ПОДИРАТИ, Рём, v. impf, etmas Wusgemadtes| ПОДЛИВАЊЕ, П. (зап.) vide подљевање. mieber bervorzieben, repeto rem confectam, cf.

подадирати.

поди́тити се, подитим се, (зап.) vide подије

THTH Ce..

подиЋи, дигнем, v. р. н. п. 1) дрво, камен, буну, внку итд., Бебеп, levo, tollo. 2) н. п. дијете, коња, aufjieben, educo.

подити, подиђем, v. pf. н. п. под брдо, под батину, unterlaufen, subeo, cf, подаћн. ПодиЋИ СЕ, дигнем се, v. r. pf. fid) erbebеп, consurgo.

подичити, подичам, v. pf. žieren, orno: Колико је диван и угледан,

њака.

ПОДЈАЗНИЦА, f. њива у подјажју.

ПОДЈАМЧИТИ CE, чим се, vide подјемчити се.
ПОДЈАРИТИ, подјарим, v. impf. 1) ватру, anfas|

den, excito (ignem). 2) човјека, т. 3. подражити та, anregen, anreißen, excito, instigo. ПОДЈАРМИЦА, f. (у Сријему) vide подгрљача. ПОДЈЕЛА, f. (ст.) оно што се удијели просја. kу, das Almosen, eleemosyna:

Те он проси шљепачку подјелу ПОДЈЕЛИЦА, f. dim. v. подјела.

ПОДЈЕЉИВАЊЕ, n. bas ertheilen, distributio.
ПОДЈЕЉИВАТИ,
подЈЕљивати, подјељујем, v. impf. vertheilen,
distribuo.

ПОДЈЕМЧИТИ СЕ, чим се, v. r. pf. за кога, fid
verbürgen, spondeo.
ПОДЛАГАЊЕ,
подлагање, п. 1) bas Unterlegent, subjectio. 2)
das Unterschüren, subjectio, suppositio ligno-
rum igni augendo..

ПОДЛИВАТИ, подливам, (зап.) vide подљеватн.
подлизивање, n. bas blaufen einer &üßigfeit
am Gefäße herunter, defluxus per latus vasis.
ПОДЛИЗИВАТИ, лизује, v. impt. am efäße ber=
abfließen, defluo per latus vasis.
подлиЈЕВАЊЕ, n. vide подљевање.
ПОДЛИЈЕВАТИ, подлијевам, vide подљевати.
подЛИМАЧА, f. (у Боци) дрво што се преко
једнога рамена подметне под бреме које
се носи на другоме.

подлистати, там, v. pf. :

Да бијелу направите цркву
Од бијела мермера камена,
Подлисташ је тешкијем оловом —
подлити, подлијем, v. pf. untergießen, subter-

fundo.

подложњаци, њака, m. pl. (у Хрв. у кршћана)

vide подложници.

ПОДЛОКАТИ, Подлоче, v. pf. т. ј. вода бријег, unterfreffen, abfpülen von unten ber, subterlam-| bo, subluo.

траг, а кад се хоће да оре плиће онда се потјера у напредак, те се лемеш подигне. cf. подбијач, подлога.

ПОДМЕТНУТИ, нём, v. pf. 1) unterlegen, subjicio. 2) коња, verfdneiben, castro equum.

подломити, подломим, v. pf. unten abbreden, подМЕЎРИТИ СЕ, меурим се, vide подмехури

suffringo:

Испред себе ђерђев отурила,
Двије му је ноге подломила
ПОДЛӰЖЈЕ, П. тако се зове југоисточни крај|
Сријема поред Саве.

подлупити сЕ, подлупим се, v. r. pf. 1) fid) muno

TH ce.

ПОДМЕХУРИТИ се, мехӯрӣм се, (ист.) vide под-
мехурити се.

ПОДМЕШИВАЊЕ, п. (ист.) vide подмјешивање.
ПОДМЕШИВАТИ, мешујем, (ист.) vide подије-

шивати.

деђен, pedes attero eundo, cf. подбити се. подмигљив, а, о, böbnifd, cavillans. 2) подлупио се хљеб, кад му се у печењу | подмиЈесити, подмијесим, v. pf. (јуж.) eins горња кора одвоји од средине. fäuern (ben Drotteig), fermento.

ПОДЛУПЉИВАЊЕ, n. verbal. v. подлупљивати се. | ПОДМИЈУРИТИ СЕ, мијӱрим се, vide подијехуПОДЛУПЉИВАТИ CE, лупљујем се, v. r. impf. vide подлупити се.

ПОДЉЕВАЊЕ, n. (јуж.) baš Untergießen, subter

fusio.

ПОДЉЕВАТИ, вам, v. impf. untergiefen, subter-| fundo, cf. подлијевати.

ПОДМАЗАТИ, Мажем, v. pf. 1) unterfdmieren, subterlino. 2) befteden, corrumpo (pecunia, donis), cf. подмитити.

ПОДМАЗИВАЊЕ, п. 1) baš Unter[mieren, sublitio. 2) das Bestechen, corruptio. ПОДМАЗИВАТИ, Мазујем, v. impf. 1) untercomie= ren, sublino. 2) bestechen, corrumpo. подмаЋи, подмакнем, v. pf. barunter rüđen, subdo.

ПОДМЁЗГАТИ, гам, v. pf.aft befommen (von Bäumen im Frühjahre), succum nanciscor: подмезгала гора.

рити се.

подминути, подминем, v. pf. заћи одоздо, н.
п. кад се чете или војске бију у брдима,
umgehen, circumvenio.

ПОДМИРАВАЊЕ, п. (зап.) vide подмјеравање.
| ПОДМИРА́ВАТИ, миравам, (зап.) vide подијера-

ПОДМИТА, f. bie Deftedung, corruptio. ПОДМЕРАВАЊЕ, П. (ист.) vide подијеравање. |подмитити, подмитим, v. pf. befteden, corrumpo ПОДМЕРА́ВАТИ, Меравам, (ист.) vide подијера

вати.

pecunia.

ПОДМИЋИВАЊЕ, n. baš Defteden, corruptio. ПОДМЕРИТИ, Рим, (ист.) vide подмјернти. | ПОДМИЋИВАТИ, мићујем, v. impf. befteden, corподмќсити, подмесим, (ист.) vide подмије

сити.

ПОДМЕСИТИ СЕ, подмесим се, v.r. pf. н. п. подмесило се мало ово крме, leifd befommen,

roboror.

подмести, метем, v. pf. unterrübren, subtermi

sceo.

подмишиваЊЕ, п. (зап.) vide подијешивање. ПОДМЕТАК, тка, m. baš Unterlegeђolz, quod|подмишивати, мишујем, (зап.) vide подијеsubjicitur.

5) А. Јели добро вино? Б. Може поднијеши, geht an, paffirt.

ПОДМЈЕШИВАЊЕ, п. (јуж.) бas infauern bез Brotteigs, fermentatio. ПОДМЈЕШИВАТИ, мјешујем, v. impf. (јуж.) ein=|ПОДНИЈЕТИ СЕ, поднесём се, v. r. pf. vide поfäuern, fermento. нијети се: У добру се лако поднијеши.

ПОДМЛАДАН, млатка, m. ber Oprögling, bie Mad | поднимитн се, поднимим се, v. г. pf. ben Ropf

fommenfdaft, suboles, cf. омладина:

Како сам се с њоме састануо,

auf den Arm stügen, suppono capiti brachium, innitor brachio :

---

Те излази на пенџер од куле, На десну се поднимио руку поднити, поднесем, (поднно, поднила) (зап.) vide поднијети.

Не имадо чеда ни подмлашка
подмладити се, подмладим се, v. r. pf. 1) wie=
ber jung merben, fid verjungen, juvenesco.
2) подмладило се небо, кад се на ведрини
из окола покажу мали танки облаци, и он-
да се каже да ће бити кише.
ПОДМЛАЂИВАЊЕ, n.baš Merjungen, zojuvenescere.
ПОДМЛАЂИВАТИ СЕ, млађујем се, v. r. impf. 1)
fid berjungen, juvenesco. 2) подмлађује се
небо, биће кише, cf. подмладити се.
подмостити, подмостим, v. pf. (у Славон.) vi- | подножи, f. pl. vide подножници.

подница, f. даска којом је што попођено:
Удовице, у али поднице!
подно, vide удно :

de потаванити.

подмошҡавање, n. vide тавањење. ПОДМОШЋАВАТИ, мошћавам, (у Славон.) vide

таванити.

ПОДМУКАЛАЦ, каоца, m. (у Рисну) који што
испод мукла ради, ein tücifder Menfd, ho-|
mo subdolus: Подмукаоца глава не боли.
ПОДМӰКАО, Подмукла, кло, (подмукли, клӑ,
кло) beimtüđifd, malitiosus, subdolus: Под-|
мукло псето најприје ће ујести.
ПОДМУКЛИЦА, f. подмукло чељаде.
ПОДМУКЛИЧИНА, f. augm. v. подмуклица: ве-
лика је то подмукличина.
подмуклост, подмуклости, f. bie ûce, animus
subdolus.

поднӑпити се, поднапијем се, (у војв.) vide

понапити се.

ПОДНЕ, n. (indecl.) Wittag, meridies: од подне| до мрака; у по подне; око подне, cf. пладне.

ПОДНЕТИ, поднесем, (ист.) vide поднијети. ПОДНИЗАТИ, ПОднажем, v. pf. unterfdnüren, lineam subterduco:

Поднизами дробнијем бисером -
ПОДНИЗИВАЊЕ, n. baš Serbramen mit einer
Schnur (von Perlen, Dukaten), adjunctio li-
neae, limbi.

ПОДНИЗИВАТИ, низујем, v. impf. eine (Perlen=,|
Dufaten=) dnur unten anbringen, subtexo|

limbum.

ПОДНИЈЕТИ, Поднесем, (поднно, поднијела, ло) v. pf. (јуж.) 1) unter etmas bringen, praetendo, subtertendo. 2) ertragen, tolero. 3) ако ти може поднијети, wenn bu es (um biefen Preis) geben fannit, si absque tuo detrimen-| to potes; ако ти вјера може поднијеши, wenn es bein Slaube erlaubt (bulbet), si per fidem tuam licet:

Па заскочи подно баре војска
Подно поља рану маџурану,
Крајем поља румену ружицу

пÒднÔжJE, п. das Fußgestell, der Fußschämel, basis, scabellum :

Нек' цјелује ногу и папучу,
Нек се знаде ђе му је подножје
Ваше робље све Турско подножје
подножници, m. pl. под нитима оне двије
дашчице, гдје жене држе ноге те помичу
њима нити кад чу (bie Eritte).
поднос, m. (у Србији сад код господе на-
ше) vide служавник.

подносити, подносим, v. impf. 1) unter etmas
tragen, praetendo (sub nares). 2) ertragen,
fero, tolero. 3) не подноси ми вјера, erlau-
ben, non fert, non patitur. 4) подноси, paffirt,
ferri potest. 5) vide приликовати :
Ђердан црвен а грло бијело,
То ђевојку подносило дивно
подносити се, подносим се, v. r. impf. (у
Ayбp.) sich aufführen, betragen, se gerere:
добро се подноси.

, prae

ПОДНОШЕЊЕ, п. 1) baš Eragen unter
tensio. 2) das Ertragen, toleratio. 3) das Er-
Iauben, Sef eђenlaffen, permissio. 4)(уДубр.)
die Aufführung, mores.

подну, (по дну) vide подно:

поДОБРИТИ СЕ, подобрим се, v. г. pf. einem
gut werden, benignus fio in aliquem :
Већ се, синко, подобрише рајн
ПОДОБРО, ziemlid gut, haud male.
поддзити, подојим, v. pf. 1) н. п. дијете, біс
Bruft reiden, praebeo mammam; да подо-
јимо јагањце, т. ј. да их пустимо међу ов.