Page images
PDF
EPUB

99

А два брата, два мила ђевера. Па одоше свати по ђевојку; Тамо су их лʼјепо дочекали, Сваком свату по бошчалук дали, Младожењи коња и сокола, И дадоше лијепу ђевојку. Чауш виче, дабулана риче: „Хазур! хазур! кићени сватови! „Хазур свати, и хазур ђевојка! „Већ хоћемо дома путовати.“ Дигоше се кићени сватови, Отидоше двору бијеломе; Кад су били насред горе чарне, Ал' у гори Дињар Бањанине, На бојно се копље наслонио, Све сватове редом пропустио, А кад дође лијепа ђевојка, Под ђевојком коња уватио. Кад виђеше два мила ђевера, За оштре се сабље дохитише, Да Дињару одсијеку главу; Ал, говори госпођа ђевојка: ,,0 Бога ви, два мила ђевера! ,,Ви немојте њега погубити, ,,Док чујемо, шта ће говорити, ,, Ласно. ћете њега погубити. “ Преклања се Дињар Бањанине, Пред ђевојком црну земљу љуби: Богом сестро, лијепа ђевојко! „Ти ћеш бити љуба Радулова, Тамо су ми два нејака брата

66

99.

[ocr errors]

15

20

25

30

35

40

„У тавници Влашића Радула, ,,Не би ли их како избавила!" Па се маши у свил не цепове, Te извади дванаест дуката И дарива Богом посестриму, Она њему свилену кошуљу. Па одоше двору бијеломе. Кад су били пред бијеле дворе, Сви сватови коње одјахаше, А ђевојка не ће да одјаше; Изишла је мајка Радулова, Изнијела од злата синију, На синији змију оплетену, Оплетену од сребра и злата, На њојзи је алем драги камен; Па говори мајка Радулова: „Одјаш, коња, мила снахо моја! ,,На част тебе од злата синија, ,,На синији змија оплетена, ,,Оплетена од сребра и злата, ,,И на њојзи алем драги камен, Te ми вези полуноћи, снахо, ,,Полуноћи, као у но подне." Она јој се смјерно поклањаше, Ал' од коња не ће да одјаше. Изишле су сеје Радулове, Изнијеле злаћено прстење: ,,Одјаш, коња, мила снахо наша! На част тебе злаћено прстење,

99

99

99

Те ти носи докле си нам млада.
Она им се смјерно преклањаше,

66

45

50

55

60

65

70

[ocr errors]

99

99

99

Ал' им коња не ће да одјаше.
Љутите се у двор повратише,
Оштро ходе, а оштро говоре:
О наш брате, Влашићу Радуле!
,,Не ће снаха коња да одјаше,
,,Док не види, за кога је дошла.
Наљути се Влашићу Радуле,
Голу сабљу у рукама носи:
„Одјаш' коња, кучко! не ђевојко,
„Одјаш, коња, одсјећ' ћу ти главу;
Ниси коња од баба довела,
,,Већ си мога коња уморила."
Говори му госпођа ђевојка:
„Господару, Влашићу Радуле!
Не љути се, не имаш се за што:
,,Не ћу тебе коња одјахати,
„Док ми не даш кључе од тавнице.“
Грохотом се Радул насмијао,
Даде њојзи кључе од тавнице,
Па је онда коња одсједнула,
Па дозивље два мила ђевера:
„Ви хајдете, два мила ђевера,
„Кажите ми врата на тавници.
Отидоше шњоме на тавницу,
Отворише проклету тавницу,
Па говори лијепа ђевојка:
„Ко су браћа Дињар-Бањанина,
„Хајте амо на тавничка врата.
Изишла су два нејака брата,
Изишла су на тавничка врата,
Коса им је, њом би се покрили,

[ocr errors]

66

66

66

75

80

85

90

95

100

105

Нокти су им, укопали би се;
Још пропишта тридесет рабова:
,,Богом сестро, лијепа ђевојко!
„Пусти и нас данас из тавнице.
Ал, говори лијепа ђевојка:
„Хајте, робље, на тавничка врата.“
Па изиђе робље из тавнице,.
Вели њему лијепа ђевојка:
,,Бреж те, робље, куда које знаде.
Па узима до два побратима,
Одведе их у бијеле дворе,
Па дозива два бербера млада,
Један мије, други косу брије
И погане нокте Сарезује;
Дала им је б'јеле бошчалуке,
И на њих је рухо порезала,
Па их спреми двору бијеломе,
И даде им од злата јабуку:
Поздрав те ми Богом побратима,
,,Побратима Дињар-Бањанина,
„Подајте му од злата јабуку.“

89.

Женидба Максима Црнојевића.
Подиже се Црнојевић Иво,
Те отиде преко мора сиња,
И понесе три товара блага,
Да он проси лијепу ђевојку
За Максима за сина својега
Милу шћерцу дужда од Млетака.
Иво проси, дужде се поноси;

[ocr errors]

66

110

115

120

125

5

[ocr errors]

Но се Иво оканити не ће,
.Снаху проси три пуне године,
Снаху проси, а просипље благо.
Ја кад Иван благо похарчио,
Латини му дадоше ђевојку,
Ђевојачки прстен прифатише.
Пријатељи свадбу устоваше:
Свадбу кажу у години првој,
Док отиде здраво до Жабљана,
И роди му вино и вшеница,
И сакупи хиљаду сватова.
Ја кад тако свадбу уредише,
Земан дође, те ти дому пође,
А прати га нови пријатељу,
Пријатељу дужде од Млетака,
И прате га два дуждева сина,
И прати га стотина Лагина.
Но иштети Иван на походу:
Иде мудро, проговори лудо:
Рече дужду нову пријатељу:
„Пријатељу, дужде од Млетака!
„Чекај мене с хиљаду сватова,
„Од хиљаде мање бити не ће,
Чини ми се хоће бити више;
„Кад пријеђем море у то поље,
,,Ти истури хиљаду Латина,
„Нек ми срету у пољу сватове:
,,Не ће бити љепшега јунака
„У мојијех хиљаду сватова
„Ни у твојих хиљаду Латина
,,Од Максима од мојега сина,

[ocr errors]

10

15

20

25

30

35

« PreviousContinue »