Page images
PDF
EPUB

1 пјевачица]: Пјевала тица пјевица: Што һе старцу ђевица А младићу бабица? пјевнути, нём, v. pf. (јуж.) ein wenig fingen, anfingen, cantum incipio: Пјевни, ајевни, злато материно

convicium in vinum male ustum: дајде те пјевица, f. (јуж.) біе Gängerin, cantatrix [vide пишоре. Пишпек, т.: Од Пишиска и од Комадије пишталина, f. ein mäfjeriger Boben, Bajjerboben, terra aquosa (ubi aqua prosilit). [cf. млака, мочалина, плоштина, пљоштара]. пишталиница, f. (у Ц. г.) dim. v. пишталина. | пјевушење, n. dim. v. пјевање. пиштање, п. баз Bijen (beš valfen, ber

пјевушити, пјевушим, [v. impf.] dim. v. пјевати. пјевчић, m. dim. v. пијевац. [vide пјетлић]. цјёга, f. (јуж.) (pl. gen. ujérã) 1) led, macula. - 2) bie Sommerjprojje, lenticula.

lange), sibilus. пиштати, тим, v. impf. 1) Зfфen, sibilo. - 2) Zischen, herauszischen (wie das Wasser aus nassem Holz auf bem Gener), prosibilo: иишти вода из дрвета. | цјегав, а, о, (јуж.) [cf. пјегаст, абрашљив] 1) Паштет, м. вода у Црној гори.

Ийштети, m. pl.: На најпрву приступи торину
У Пиштете на Мустафагића
пиштолије, f. pl. vide [пиштољ] пиштољи: А
да слије млоге пиштолије

пиштољ, * пиштоља, m. мала пушка, біе Bijtole,
telum pistola dictum. [ef. пиштолије].
пиштољина, f. augm. v. пиштољ.
пиштољић, m. dim. v. пиштољ.
пиштољски, ка, ко, Bijtolen, pistolae (teli ma-
nuarii ignivomi).

пан, а, о, vide пијан.

пјанац, нца, m. vide пијаница.

пјанација, m. vide пијаница: У вино су љуте ијанације

[ocr errors]

пјандура, f. рече се за пијану жену,

fledig, maculosus. 2) fommerfledig, lenticu

losus.

пјегавица, f. (у Боци) Irt Rebe unb Zraube, vitis et uvae genus.

пјегаст, а, о, vide njeras..

пјена, f. (јуж.) ber Ефаит, spuma.
пјенити, ним, v. impf. (јуж.) абфантен, de-
spumo.

пјенити се, нй ce, v. r. impf. (јуж.) [фитеп,
spumo. [cf. 2 клапити се].

пјенушење, п. (јуж.) баз фäumen, spumatio. пјенушити се, пјенуши се, dim. v. пјенити се. пјењача, f. кашика што се њоме пјени, ber Abschaumlöffel, cochlear despumandis e. c. carnibus.

mimpf=|пјењење, п. (јуж.) baš фäumen, spumatio. wort für ein betruntenes Grauenzimmer, convicium | пјесковит, а, о, (јуж.) н. п. земља, janbig, arein mulierem ebriam.

пјаница, f. біе Gäuferin, potrix.

nosus.

пјесковница, f. (јуж.) vide песковница.

пјаност, пјаности, f. bie Betrunfenheit, ebrietas: пјескуља, f. пјесковита земља, біе anberbe,

Од ијаности заметнути кавгу пјанство, n. vide пијанство.

пјанчина, f. augm. v. пјанац. [cf. пијанчина]. [пјат, m. vide тањир; види s. v. синија 2.] пјаштаница, f. (у Паштр.) vide [слезина]

шљезина.

пјескуша, terra sabulosa. пјесма (cf. пјесна), f. (јуж.) (pl. gen. пјесама) das Lied, cantilena. пјесмица, f. dim. v. пјесма. пјесна, f. (по југоз. кр.) баз ؟ieb, carmen, cf. [vide] пјесма: А да бих вас у пјесну пјецёвак, пјевка, m. (у Ц. г.) црв у сиру, бі вала, Пјесна иде од уста до уста Яäjeтабе, vermis casearius. cf. [vide] прегаљ. | пјетлић, m. dim. v. пијетао. [cf. пјевчић]. пјевалиште, п. (јуж.) Drt, wo man gejungen hat, пјешадија, f. (coll.) (јуж.) біе Golbaten zu Fuß. oder zu singen pflegt, locus ubi cantatum fuit, pedites: Пјешадија у пушке загледа aut solet cantari: Ти не пењи бијела чадора | пјешак, пјешака, m. (јуж.) ber Sußgänger, peНа мојему дивну игралишту И на мојем пјешац, лица, √ des. [cf. јаија]. дивну пјевалишту пјешачки, ка, ко, (јуж.) fußgängeri, pedestris.

пјевало, п. (јуж.) (jdherzhaft) baš Berfzeug бeз Sin= |пјёше,
gens (bie Reble), guttur: ухватио га за пје- пјешице, (јуж.) зu Juß, pedes.

вало.

пјеванка, f. (јуж.) баз Gingen, cantus.

пјевање, п. (јуж.) баз Singen, сcantatio. [cf. појање].

пјевати, вам, v. impf. (јуж.) fingen, canto. [ef.

3 пети, појати, 2 слагати 3].

пјешке,

пла, плаа, плäо, vide плах.

| 1. плав, плава, плаво, (плави, ва, во) 1) bан, Havus, coeruleus. [cf. плаветан; vide модар]. 2) blond, flavus: За два илива не би гроша

дала

пјевач, пјевача, т. (јуж.) ber Sänger, cantator. 2. плав, а, о, vide плах: Плава је коња јеж[сf. појац, појач].

пјевачев, а, о, (јуж.) beš Sängers, cantatoris. 1. пјевачица, f. (јуж.) біe Sängerin, cantatrix. [сf. пјевица].

2. пјевачица, f. (јуж.) vide кукавица [1]. цјевидруг, м. (Јуж.) ber Gingefreunò, Mitfänger, qui simul cantat. cf. плачидруг.

ђела

[blocks in formation]

плаветан, тна, тно, (плаветни, тна, тно) vide | плайр, плайра, m. (у Сријему) во који се плаши, [модар] плав 1. ein scheuer Ochs, bos pavidus. плаветник, плаветника, m. (у Сријему) Bab= |плајваз, т. (öfterr. баз Bleimeiß) баз Reißblei, falbei, salvia silvestris [L.].

плаветни камен, m. (у војв.) vide очни камен. плаветникаст, а, о, bläulih, subcaeruleus. плаветнило, n. vide плавило.

плаветнити се, ним се, v. r. impf. blan jein,

sum caeruleus. [cf. 2 плавити се]. плаветњак, плаветњака, m. (у Сријему) vide

Очни

камен.

плавило, п. blaues Gürbemittel, caeruleum. [cf.

плаветнило.

1. плавити, вим, v. impf. blau werben, fio caeruleus.

2. плавити, вим, v. impf. 1) überjd wemmen, in

ber Bleiftift, plumbago.

плакавица, f. (у Дубр.) 1) она која плаче,
die Weinerin,
quae flet. 2) pl. по бијелу

црно што се по дну рукава метне, као знак
велике жалости, eine [hwarze Cinfajjung ber
Aermel zum Zeichen der Trauer, nigri margines
manicarum luctum significantes.

1. плакање, п. баз Beinen, Hetio, ploratio. [cf. плачињање].

2. плакање, п. баз Mušihwemmen, elutio.

1. плакати, плӑчём, v. impf. weinen, ploro. [cf. плачињати].

2. плакати, плачем, v. impf. н. п. судове, изundo: ову њиву илави вода сваке године. 1 schwemmen, eluo.

— 2) (млијеко) аbjöpfen, Horem lactis carpo. | плакати се, плачем се, v. r. impf. н. п. као 1. плавити се, вим се, ѵ. г. impf. н. п. лађа, naтka, sich ausbaden, wie eine Ente, perlavari. jchwimmen, mit bem Bluß fortjhwimmen, secundo | плакнути, плакнем, v. pf. anš[d wenumen, eluo.

Humine labi.

2. плавити се, вим се, vide плаветнити се. плавка, f. (ст.) 1) bie Blonde, Blonbine, Hava: Не ћу алавке, не жељео мајке: Што ћу плавки боју куповати, То ћу црюки токе | саковати 2) (у Боци) Mrt Hebe uns Zraube, vitis et uvae genus.

1. плављење, п. 1) baš mwimmen, natatio. 2) das Ueberschwemmen, inundatio. Abschöpfen, decerptio floris lactis.

--

3) баз

плам, т. (у Ц. г.) vide [1] пламен. пламање, п. баз Slammen, Hagratio. пламати, мам, v. impf. (у Ц. г.) flammen, gro. ef. пламтјети.

fla

1. пламен, плӑмена, т. біе lamme, Hamma. cf.

плам.

2. пламен, а, о, Паттенò, Hammeus, ardens et micans ut flamma, cf. [vide] пламенит: И

на њима три пламена мача пламеник, пламеника, m. (у Сријему) Rothlauf, erysipelas. [vide црвени вјетар]. cf. брика.

2. плављење, п. 1) baš Blauwerben, то flavum | пламенит, а, о, flammenò, flammeus, cf. [2] илӑfieri. 2) das Blauaussehen, aspectus caeruleus.

плавојка, f. cf. пипавица.

плавок, а, о, blauäugig, caeruleis oculis. плавуља, f. Rubname, nomen vaccae indi solitum. Плавша, 1) m. Жannšname, nomen viri. — 2) 1. планина у Турској Хрватској: Он ме јесте један пут гонио, Преко Плавше високе пла

Нине

Пладин (град), m. у пјесми.

пладински, ка, ко, von Пладин : У онога краља Пладинскога

пладне, п. (у крајини Неготинској) vide подне.
плажење, п. baš Deraušređen ber Bunge, exsertio
linguae.

плаз, т. (у Хрв.) у плуга лијева ручица на
коју се доље натиче лемеш.
плазаица, f. (код Костајнице) vide точило.
плазање, п. базš Jahren (auf bem Dintern), 3. 3.
auf dem Eise, lapsus in podice.
плазати се, плазам се, v. r. impf. gleiten (auf
sem Dintern), labi: Девет баба по леду се
плаза (т. ј. уштипци).

плазина, f. бронза, што на њој стоји коло во-
Денично, или останце.

плазити, зим, v. impf. т. ј. језик, beranšređen,

exsero.

плазити се, зим се, v. r. impf. bie Junge bег ausrecen, exsero linguam.

мен: А покрај њи ножа иламенита пламенчић, m. dim. v. [1] пламен.

пламењача, f. bie zu ftarte Sonnenbike, sol nimius: убила иламењача лубенице, грожђе

и т. д.

пламичак, чка, m. hyp. v. пламен.
[пламтјети, ти, v. impf. (југоз.) vide пламати.]
Плана, f. Grauenname, nomen feminae: Цикну,
писну Томашева Плана

пландиште, п. Drt, wo baš Bich über Mittag por
der Sonne geborgen ist, locus ubi pecora a sole
defensa requiescunt. [cf. ландиште].
пландовање, n. baš Unterjteben bes Biebeš mäbrenb
der Mittagshize, requies pecoris in umbra.
пландовати, дујем, v. impf. (vom Biche) währens
der Mittagshize wo unterstehen, in umbra esse a
sole meridiano.

Плане, f. һур. v. Плана.
планика, f. (у Боци) дрво на коме роди ма-

гиња (као велика суница, изнутра жуто кад
је зрело, а зелено бијело), ber Reerfirjhe [Érb=
beerbaum], arbutus unedo Linn.

планина, f. (асс. планину, pl. планине, планина) ber Bergwals, saltus, mons silvosus. cf. гора [1 и 2; vide шума 1].

планинар, планинара, m. (у Ц. г.) који је на планини код стоке, бer Sennhirt, pastor Alpinus. [cf. станар].

планинац, нца, m. човјек из планине (тако се

У равноме Сријему зову људи из онијех села | плаховати, плахујем, v. impf. (у Дубр.) Diuthиспод Фрушке), cin Bergbewobner, montium in- willen treiben, lascivire: Жени човјека да не cola. [vide горштак]. плахује.

Планиник, Планиника, m. планина до Гребе- | плаховит [плаовит], а, о, vide плах.

ника (к сјеверу) [у Црној Гори], Hame cines | плаховито, vide плахо.

Berges, nomen montis.

планиница, f. dim. v. планина.

планинка, f. vide станарица.

планински, ка, ко, н. п. тица, 28afovogel, avis silvestris.

плахост, плахости, f. (у Дубр.) bie Giljertigteit, properantia: Младост илихост.

2) das Bet

плахта [2 плата), f. (у Хрв.) 1) baš Zijotиф,
mappa. cf. [vide] трежњак.
tum, linteum. cf. чаршав.

планути, планём, ѵ. pf. janell auflobern, aufflađern, | плӑхтица, f. dim. v. плахта.
emico, exardesco.

плавит, а, о, vide плаховит: Морава је алаовита: Синоћ момка занијела, А јутрос га на брег баца

плацарина, f. (у Лици) што се плаћа за стварикоје се доносе на пазар, бer Diartsoll, tributum quod pro rebus quae in urbe veneunt exigitur.

плӑса, f. н. п. леда, cin Stüd is, glacici fru- плач, т. баз 2Seinen. Hetus.

stum.

пласт, пласта, m. 1) ber Mujober, meta foeni.
cf. сијено [2]. 2) као велики навиљак.
Навиљке кад се дјену у сијено сноси по
двоје међу собом на два сијенска коца, а
под пласт се (кад се почиње пластити) под- |
метне грана за коју се послије веже ужем,
те га на воловима довуку на оно мјесто гдје
ће се сијено дјести. cf. кукара.
пластити, пластим, v. impf. т. ј. сијено, баš
Hen aufschobern, metam foeni construo.
пластић, m. dim. v. пласт.

плачан, чна, чно, | weinens, flens: Плачне
плачеван, вна, вно, очи с Рада не мицаше
плачидруг, m. ber Ditmeiner, amicus qui cum
flente det: Дај ти мени илачидруга, а пје-
видруга је ласно наћи.

плачињање, п. vide [1] плакање.
плачињати, њам, v. impf. (у Дубр.) vide [1] пла-
кати: ово дијете много илачиња.

плачка, f. in ber Rebenšart: Играчка плачка,
das Weinen, lacrimae.

плачкав, а, о, (у Грбљу) vide плачљив: Плачкаву дјетету чешће сисање.

1. плата, f. ber Cohn, Bejolbung, merces. [cf. плаћа, | плачко, m. ein Rinò баз gern weint, ein Seiner, ајлук, 1 хак (ак) 1].

[blocks in formation]

платка, f (im Rartenfpicle) ber gar fcine Rarte hat, und zahlen muß.

платнар, платнáра, m. ber einmanbhänbler, lintearius, linteo. [cf. безар].

plorator: Плачко чува говеда И бабину јуницу. Закла баба јуницу, Даде Плачку г....у (пјевају дјеца дјетету које плаче). плачљив, а, о, ber gern weint, plorator [cf. плачкав]: Мушко ми чедо илачљиво плашење, п. баš Ehređen, terrefactio. плашив, а, о, vide плашљив. плашивица, f. ber Burßtfame, pavidus, ef. стра

шивица: Стан', Алија, једна илашивицо плашити, шим, v. impf. foređen, terreo. [cf. пудити 1, страшити].

плашити се, шим се, v. r. impf. erdoređen, ex

terreor.

[Плашки, m. adj. мјесто у Хрватској; види s. v. 2 Bepa.]

платно, п. 1) Seinwans, linteum. [cf. постав, 2 без]. - 2) Жaner um cine Stabt. Sejtung, lo плашљив, а, о, furtjam, pavidus. [cf. платив]. fter, murus, moenia [vide зид]: Три је илатна | плашња, f. ber Schređen, terror.

кули оборио, На четвртом пенџер начинио | плашњача, f. личина којом се веже плашће кад

Па ћу цркви саградити илатна

плава, f. vide [1] плата.

плаћање, п. баз Bablen, solutio.
плавати, плаћам, v. impf. zahlen, solvo.

плах [пла, 2 плав], а, о, тајф, beftig, praeceps,
н. п. коњ, човјек, киша, cf. плаховит [пла-
овит]: Ал' од мојих плахијех сватова
К њој долеће илахи змаје
плахо, rajd, praecipitanter [ef.
Мара мајци плахо одговара

-

се вуче кукаром. cf. пласт.

плашт, плашта, m. (у Дубр.) ber Mantel, pal

lium. cf. [кабан,] кабаница, јапунџе. плашће, п. coll. v. пласт.

плашћење, п. баз Mufjhobern без e's, construc-
tio metae foeni.

плёва, f. (ист.) vide пљева.
плевара, f. (ист.) vide пљевара.
плаховито]: плевити, вим, (ист.) vide плијевити.
Плахо се плёвни, на, но, (ист.) vide пљевни.

млада пробуди, Наранчу стаде проклињат | плёвњак, m. (ист.) vide пљевњак.

И угледа Марицу Бено илахо мете плёме, мена, п. (pl. племена, gen. племена) 1)

двор плаховање, п. muthwilliges Leben, vita lasciva.

---

ber Stamm, stirps, prosapia. 2) у Црној гори илеме значи оно што је у Србији од

laria.

прије значила кнежина а сад што значи | плетића игла, f. bіс Étridnabel, acus reticuсрез; тако су н. п. нахије Катунске племена: Цетиње, Његуши, Ћеклићи, Бјелице, Цуце, Озринићи, Комани, Загарач и Пље

шивци.

плеткаш, плеткаша, m. ber Hantejimis, doli machinator. cf. [петљарац,] петљанац. плётке, f. pl. ntriguen, artes.

плёменик, т. (у Ц. г.) човјек из племена, ein | плётњица, f. дрво, као уска дашчица, што стоји племе-glies, membrum той племе.

племенит, а, о, 1) von gutem Stamm, guter Mer funft, abelig, nobili loco natus. 2) (ba16 im Scherze) mit п.1еме Nachkommenschaft) reich: од крмаче куд һе племенитије шта бити, која по осморо опраси!

племениташ, племениташа, m. (у Хрв.) vide племић.

племенски, ска, ско, von племе: Све по реду племе до племена, А пред њима племенске главаре

племић, т. рon guter Samilie, nobili genere natus. cf. кућић, [кућевић, племениташ, онаклија 2,] оџаковић, кољеновић. плён, m. (ист.) vide плијен. [плена, ст. мора.]

пленити, пленим, (ист.) vide плијенити. плењење, п. (ист.) vide плијењење. плесан, сни, f. (ист.) vide плијесан. плесмо, п. поуска даска којом се што заграђује или гради (н. п. колиба, као врљикама), Latte, asser.

плёснив, а, о, (ист.) vide пљеснив. плёснивити се, вим се, (ист.) vide пљесни

вити се.

плести, плетем, v. impf. 1) flechten, plecto.

2) ftriđen, plecto, texo.

плести се, плетем се, ѵ. г. [im]pf. у што, fich hineinmischen, se immiscere.

плета, f. каже се за цванцику: велика плета, т. ј. читава цванцика, а мала плета по цванцике. [vide цванцика]. плетеница, f. 1) cin geflochtener Sopf, нехі саpilli. [vide кика]. - 2) eine Slechte von Brot, craticula panis.

плетење, п. 1) baš Gledßten, nexio. 2) баз Striden, textio. 3) die Strickerei, das Strickjelug, res reticularia.

плетер, т. баз Slehtwert, crates.

плетивача, f. ber Stridbeutel, theca reticularia. плетиво, п. баз Stridgarn, fila servientia texendo.

Плетикоса, m. пјева се у пјесмама и припови

кроз криеле (код плуга и код кола волујскијех).

плёћ, f. као страна [1], н. п. какве планине, der Rücken eines Berges, dorsum montis. плећат, а, о, breitjmufterig, humeris latis. плећаш, плећаша, m. (у Далм.) некакав грах, Art Erbse, pisi genus [phaseolus spec.]. плеће, п. баз hufferblatt, scapula [cf. плећи]: гледати у плеће. Многи људи у народу нашему проричу којешта из плећа од печена брава: чашица она одозго кажу да је кућа, и ако није врло дубока, кажу да је пуна кућа; оне жиле од чашице зову се јулар, и по томе се гледа како су коњи у домаћина; горњи крај оне кости која је с једне стране из плећа израсла, зове се шљеме, и што је више налик на соху, да се на њега може што наслонити, то кажу да је кућно шљеме тврђе; испод чашице с оне стране с које је плеће равно, имају (ваља да на гдјеком плећу) мале јамице, као да је иглом убодено, неке се од њих зову рака, а неке колијевка: ако су ове јамице тако сниско од чашице, да се не могу дохватити палцем, кад се пошљедњи његов глежањ намјести на крај, онда рака или колијевка није у кући него у родбини или у селу. Све ово што је до сад казано иде само ономе чије је бравче, т. ј. код кога се ојагњило и со лизало док није заклано. Доњи широки и танки крај зове се поље; ако је поље чисто кад се плеће погледа према себи, онда кажу да је мир, ако ли је мутно, онда кажу да је војска, и који су вјешти у томе казују још које је Хришћанска које ли Турска и која ће јача бити, као и много друго којешта. И ово се највише гледа у десно плеће, за то га одмах како се брав исијече даду ономе за којега се мисли да је највјештији у том послу. Месо с овакога плећа не ваља глодати, него се очупа прстима. Кад хоће још ко други у њега да гледа, не ваља му га дати у руку, него се метне на трпезу па га он узме. Чини ми се да и Арнаути гледају овако не само у плеће, него и у кобилицу од КОКОШИ. По овоме се може разумјети и оно што се каже кад кога одавно нема да се види: „Нема га ни у плећу.“

једа некакав харамбаша Плетикоса Павле. плетикотарица, m. ber Rorbflechter, Rorbmacher, corbarius, sortarius [cf. плетикрошња]: Мајстор плетикотарица. У Срба се Ово каже за подсмијех, јер они сваки себи котарице | плёћи, f. pl. біе Еhultern, humeri, cf. плеће: плету, па мисле да тога мајстора и заната

и нема.

Плећи даде, бијегати стаде Даде илећи, һаше побјегнути

плетикрошња, f. vide плетикотарица: Мајстор | плёнка, f. ber Borberf infen, bіе Mamme, petaso. плетикрошња. Крошње је још лакше оплести | Плёшевица, f. тако се зову многа брда у Хрнего кстарицу, за то се ово говори као и плетикотарица.

плетиља, f. bіe triđerin, textrix acuaria.

ватској и у Далмацији. cf. Пљешевица. Плива, f. 1) вода која код Јајца (у Босни) е велике висине пада у Врбас, ein luß in Bо

nien, fluvius Bosnae: Паде Плива у Врбас, пличина, f. bie eichtigteit, vadositas, tenuitas. И изгуби свој глас. 2) [плива] (зап.) vide | плован, плована, т. (у Хрв. код кршѣ.) vide

пљева.

СвештенИК.

пливање, п. баз hwimmen, natatio. [cf. пли- | плованија, f. (у Хрв. код кршћ.) vide нурија. јење].

пливара, f. (зац.) vide пљевара.

пливати, вам, v. impf. jhwimmen, nato. [cf.
плити].

пливач, пливача, m. ber dhwimmer, natator.
пливачица, f. bie dhwimmerin, natatrix.
пливити, вим, (зап.) vide плијевити.
пливни, на, но, (зап.) vide пьевни.
пливњак, т. (зап.) vide пљевњак.

плијевити, вим, v. impf. (јуж.) jäten, runco. cf.

пљети.

пловац, пловца, m. 1) (ријетко се говори) vide пливач. 2) (највише се говори pl. пловци) од мљечике као обручић на три угла, што рибари вежу на мрежу метницу, те плови поврх воде, да мрежа не би са свијем потонула и да би се познало кад риба у њу дирне, біе оffe.

пловити, вим, v. impf. 1) фwimmen, nato: Плови, плови, мој зелени венче 2) schwemmen z. B. das Pferd über einen Fluß, neben einem Steg, duco natantem.

плијевор, т. (у Ц. г.) оно што се исплијеве, баз | пловка, f. (у крајини Неготинској) vide патка. ausgejätete Unfraut, steriles herbae eruncatae. |пловке, пловака, f. pl. (у Дубр.) игра дјетиња, плијен, т. (јуж.) 1) біе Beute, praeda. [cf. де- cf. [vide] плојка.

рачина, одора, пљачка, ћелепир, шићар, ши- пловљење, п. баз фwimmen, natatio.
һарина]. - 2) има као плијена (н. п. рака | пловче, чета, п. vide [1] паче (пачета).
у потоку, ушију у глави), es ift in Menge ба, пловчји, чја, чје, vide пачји.
abundat. cf. пљева.

плијенити, плијеним, v. impf. (јуж.) plünbern,
praedor. [cf. пљачкати].
плијење, п. vide пливање.

плијењење, п. (јуж.) баз übern, praedatio.
[cf. пљачкање].

плијесан, сни, f. (јуж.) ber Shimmel, mucor, si-
tus. [cf. буђ, буђа, мах 3, маховина 2, ма-
шина (?)].

плијешће, т. у загонеци, cf. лепетати.
плима, f. 1) (у Ц. г.) велики потоп, кад дође
вода, біе Цвет[hwemmung, inundatio: алима
водена (кад врло дође вода); на овој плими.
- 2) (у Далм.) bie &luth, marinorum aestuum |
accessus: илима и осјека, Cobe uns luth.
cf. ослед, слека, одслека.
плин, m. (зан.) vide плијен.

плинити, плинім, (зап.) vide плијенити.
плинути, плинем, v. pf. über$wemmen, inundo :
алинула вода по пољу, т. ј. разлила се.
плињење, п. (зап.) vide плијењење.
плисан, сни, f. (зап.) vide плијесан.
плиска, f. bie Bachitelze. [weiße Babitelje, lder.
танифен,1 motacilla [alba L.; ef. говедарка 2;
овчарица 3].

[плискавица, f. vide морска свиња.]
плиснив, а, о, (зап.) vide пљеснив.
плиснивити се, вим се, (зап.) vide пљесни-

вити се.

плод, плода, m. (у Дубр., а може се кашто

чути и по осталијем особито југозападнијем крајевима) біе Fruit, fructus. cf. род [4]. плодан, дна, дно, (у Дубр.) fruitbar, fructuosus. cf. родан.

плодва, f. (по зап. кр.) Muterfumen, placenta. [vide пометина]. ef. ложа, плодница. плодити се, дим се, v. r. impf. (у Дубр.) fich vermehren, cresco, augeor.

плодница, f. (meift von Zhieren), vide [пометина] плодва.

плођење, п. (у Дубр.) баз Bermehren, multipli

catio.

плојка, f. (у Ц. г.) дјетиња игра. [cf. пловке]. Плојка се управо зове округла и глатка камена плочица, којом се у овој игри гађа у други исправљени камен, који се зове циљ [cf. 1 чињ]; кад се почиње бацати, зове се чињати: који чиња, обично рекне: "чињ и почињ; који први чиња, вазда га добија"; који задњи чиња, нигда га не добија!" Која страна прије погоди 10 пута, она јаше ону другу од једнога до другога циља (који су око 50 стопа раздалеко, па се бије плојком и од овуд и од онуд): Но се игра илојке на окрајке

[ocr errors]

плосан [плосан], сна, сно, platt, abgeplattet, compressus, planus. cf. плоснат.

плоска [пљоска], f. eine platte fe, vas ligneum vinarium planum. [vide] чутура, cf.

цица.

[плосна тиква, f. vide тиква 1г.]
плоснат, а, о, vide плосан.

плитак, тка, тко, (плитки, ка, ко, compf. илиһи) jeicht, tenuis, non altus, non profundus. плитарица, f. vide плитица. Плитвица, f. село у Хрватској у малој Канели, код којега има осам језера од којијех | плоснина, f. bie Woplattung, planities. шест падају једно у друго, а из седмога тече | плосноглав, m. ber Plattfopf, homo capitis plani. или управо пада ријека Корана. плот, плота, m. ber Baun, sepes.

плити, плијем, v. impf. (у Рисну) vide пли- плотина, f. 1) augm. v. плот.

вати: Бијела свила по мору илила плитица, f. (у Дубр.) плитка здјела, eine flache üffel, patina. cf. [синија 2,] плитарица.

2) vide међа [1]. 3) (у Рисну) оно што се косијером с дрвета сасијече, біе Hbfälle beim Wbäften, frondes desectae. cf. [кошље,] окресине.

« PreviousContinue »