Page images
PDF
EPUB

nosus.

convicium in vinum male ustum: jajae te ajėbuqja, f. (jyak.) die Sängerin, cantatrix [vide пішоре.

1 пјевачица): Пјевала тица пјевца: Illто Пишпек, m.: Од Пишпека и од Кома,дије hе старцу ђевица) А младићу бабица? пишталина, f. ein majjeriger обеп, 28ajjerbooen, пјевнути, нём, . pf. (ју к.) ein menig fingen,

terra aquosa (ubi aqua prosilit). [cf. m.iaka, anjingen, cantum incipio: Пјевни, пјевни, мочалина, плоштина, поштара).

злато материно пишталиница, f. (у ц. г.) dim. р. пишгалина. | пјевушење, п. dim. р. пјевање. пиштање, п. Заз 3ijen (os alfen, Ser &lange), пјевушити, пјевушим, [v. impf.] dim. р. пјевати. sibilus.

пjевчић, m. dim. р. пијевац. [vidе пjет. иһ]. пиштати, тим, v. impf. 1) 3ijken, sibilo. — 2) пјега, f. (јуж.) (pl. gen. пjега) 1) flеd, ma

herauszischen (wie das Wasjer aus nassem Holz auf cula. 2) die Sommersprosje, lenticula.

бет бенее), prosibilo: инити вода из дрвета. | пjегав, а, о, (јуж.) [cf. пjегаст, абранш.љив] 1) Паштет, м. вода у Црној Гори.

flectig, maculosus. 2) јоттеrflectig, lenticuII иштети, m. pl.: На најпрву приступи торину losus. . У ПІштете на Мустафагића

пjегавица, f. (у Боци) 24rt Rebe uns Traube, yiпиштолије, f. pl. vide [ии II тољ] пиштољи : A tis et uvae genus. да слије м.поге пиштолије

пjегаст, а, о, vide пjегав. . ништољ,* пиштоља, т. мала лушка, bie Bijtole, пjёна, f. (јуж.) беr с фант, ѕрита.

tеlum pistola dісtum. [cf. пиштолије). цјенити, нім, v. impf. (јуж.) аbjфаите, deпиштољина, f. augm. p. I II том.

spumo. ништољић, m. dim. р. пиштољ.

ијенити се, ни се, у. r. impf. (јуж.) јфатеп, ништољски, кa, кo, ijtolens, pistolae (teli ma ѕрито. [cf. 2 клатити се]. nuarii ignivomi).

пjенушење, п. (јуж.) да сфаитеп, spumatio. пјан, а, о, vide пијан.

пjенўшити се, пjенӯши се, dim. р. ијенити се. ијанац, нца, т. vіdе нијаница.

пјењача, f. кашика што се њоме пjени, беr пјанација, т. vіdе пијаница: У вино су љуте Abjchaumlöffel, cochlear despumandis e. c. carијанације

nibus. пандура, f. рече се за пијану жену, с фimpf- пјењење, п. (јуж.) За сфäитеп, spumatio.

port fir ein betruntenes frauenjimmer, convicium | пјесковит, а, о, (јуж.) н. п. земља, јаnjig, are

in mulierem ebriam. ијќница, f. Sie Cauferin, potrix.

пjеcкoвница, f. (јуж.) vide песковница. цјќност, пјќности, f. Sіе Betruntenbeit, ebrietas : пјескуља, f. пјесковита земља, бie Canberbe, Од иjаности h заметнути кавгу

пjескуша, terra sabulosa. пјанство, п. vіdе пијанство.

пjёсма (cf. пјесна), f. (јуж.) (pl. gen. пјесама) цјанчина, f. augm. р. пјанац. [cf. пијанчина). das Lied, cantilena. [пјат, т. vіdе тањир; види ѕ. у. синија 2.] цјесмица, f. dim. р. пјесма. ијаштаница, f. (у Паштр.) vide [слезина] иjесна, f. (по југоз. кр.) Sag gies, carmen, cf.

[vide) пјесма: А да бих вас у пјесну пјепjёвак, пjёвка, т. (у ц. г.) црв у сиру, бie вала, Пјесна иде од уста до уста

Яајетабе, vermis casearius. cf. [vide] прегаљ. | пjетлић, т. dim. р. пијетао. [cf. пјевчић]. пjёвалиште, п. (јуж.) Drt, mо тап gejungen bat, | пјешадија, f. (coll.) (јуж.) Sie Colaten зи тир.

oder zu singen pflegt, locus ubi cantatum fuit, pedites: Пјешадија у пушке загледа aut ѕоlеt саntаri: Ти не пењи бијела чадора цјешак, пјешака, m. (јуж.) Ser vujgänger, peНа мојему дивну игралишту и на мојем пјешац, Ілца, I des. [cf. jauja). дивну пјевалишту

пjешачки, ка, но, (јук.) flufgängerijk, pedestris. пjевало, п. (јуж.) (jtersbaft) Sag 24erfjeg Seg Cin- цјеше, gents (bie Reble), guttur: ухватио га за пје- пjёшице, (јуж.) и тиф, pedes.

пjешке, пјеванка, f. (јуж.) ба Cingen, cantus.

пла, плäа, илäo, vide плах. ијевање, п. (јуж.) баз Сіngen, cantatio. [cf. по- | 1. плав, плава, плаво, (плавӣ, ва, во) 1) Бани, јање].

flavus, coeruleus. [cf. плаветан; vide модар]. пjёвати, вам, y. impf. (јуж.) finger, canto. [cf. 2) blonio, flavus: За два плава не би троша 3 пети, поjати, 2 слагати 3].

да.1а пјевач, пјевача, т. (јуж.) беr Сänger, cantator. 2. плав, а, о, vide плах: Плава је коња јеж[cf. појац, појач).

ђела ијевачев, а, о, (јуж.) peg &ängers, cаntаtоriѕ. 3. Плав, т. 1) језеро близу Гусиња. 2) ва1. пјевачица, f. (јуж.) бie Cangerin, cantatrix. рошица код тога језера [cf. пјевица].

плавац (плавац), вца, т. 1) [Плавац] 2ltann3. 2. пјевачица, f. (јуж.) vide кукавица [1].

name, nomen viri. [алавац) 2) ein jerseцјевидруг, m. (јуж.) бer Gingefreuno, kitjänger, name, nomen equo indi solitum. 3) камен, qui simulcantat. ef. п.1ачи,друг.

(у Сријему) Ser 23imjtein, pamex.

ІШљезина.

вало.

quae fiet.

ОТНИ

kamen.

саковати

[ocr errors]

планетан, тна, тно, (п.лаветніі, тна, тно) vide плаир, 1.1айра, п. (у Сријему) во који се плаши, [модар плав 1.

ein deuer Ochs, bos pavidus. плаветник, І.1аветника, т. (у Сријему) 223 alba плajваз, т. (ojterr. Si3 3 1 ei ne ip) Sas Reipblеі, salbei, salvia silvestris (L.).

der Bleistift, plumbago. лаветни камен, т. (у војв.) vide oчни камен. плакавица, f. (у Дубр.) 1) она која п.1аче, плаветникает, а, о, blautib, subcaeruleus.

die Weinerin,

2) pl. по бије.ly нлаветнило, п. vide II.1ави.10.

црно што се по дну руківа метне, као знак плаветнити се, ням се, v. r. impf. b!ан jein, ве.1Ke ika.1ocri, eine schwarze Einfassung der sum caeruleus. [cf. 2 11.1abutu ce).

Aermel zum Zeichen der Trauer, nigri margines плаветњак, п.1аветњака, т. (у Сријему) vile manicarum luctum significantes.

1. плакање, п. аз реіnеn, tеtio, ploratio. [cf. плавило, п. blaнes Siirbeittel, caerulет. [cf. II.1ачињање). I.Jаветни.10).

2. плакање, п. ба? ?luusjtwетпеп, еlutio. 1. плавити, вим, v. impf, blаu mеrѕе, tіo cae- 1. плакати, и.пічём, v. impf. meinen, ploro. [c. ruleus.

плачињати). 2. плавити, вим, v. impf. 1) überjmеттеп, in- 2. плакати, плачем, у. impf. н. і. судове, аиз. wnlo: ову њиву илови вода свале године.

ichwemmen, eluo. 2) (млнјеко) аbjcböpfet, florem lactis

carpo.

плакати се, плачём се, у. r. impf. н. п. као 1. плавити се, війм се, v. r. impf. н. п. .lata,

latka, fich ausbaden, wie eine Ente, perlavari. schwimmen, mit dem Fluß fortschminimen, secundo árnyth, 11.â Khêm, v. pf. ausschwenunen, eluo. flumine labi.

плам, т. (у ц. г.) vile [1] пламен. 2. плавити се, війм се, vide II.Наветнити се.

илмање, п. баѕ fаmment, flаgrаtiо. плавка, f. (ст.) 1) bie Blone, Blonbine, Hava: пламати, мім, v. impf. (у Ц. г.) јаптеп, flaНе bу плавке, не жељео мајке : III-го ћу

gro. cf. п.1амтјети. илавки боју куповати, То ћу црњки токе | 1. пламен, п.ламена, m. Sie anime, flamma. cf.

1.1ам. 2) (у Боци) 24rt Rebe uno Traube, vitis et uvae genus.

2. пламен, а, о, flaninterio, Hammes, arlens et 1. плављење, п. 1) баз ефіттеп, nаtаtiо.

micans ut Hamma, cf. [vide) пламенит :

и 2) das Ueberschwemmen, inundatio.

на њима три памена мача Abschöpfen, decerptio fioris lactis.

пламеник, пламеника, т. (у Сријему) Rotblauf, 2. плављење, п. 1) За 23aumеrbеі, то flavum пламенит, а, о, flameno, flammeus, cf. [2] ла

erysipelas. [vidе црвени вјетар). cf. брика. fieri. 2) das Blauaussehen, aspectus cae

мен : Апокрај њи ножа иламента ruleus.

пламенчић, m. dim. p. [1] п.ламен. плавојка, f. cf. ни навица.

пламењача, f. Sie jil jtarte Connenbige, sol niплавоов, а, о, blaučugig, caeruleis oculis.

mius: убн.за пламењача лубенице, грожђе Håby.ba, f. Kuhname, nomen vaccae indi solitum.

и т. д. Плавша, 1) m. annuате, поmеn viri.

пламйчак, чка, m. hyp. р. пламен. f. планина у Турској Хрватској: Он ме јесте (пламтјети, ти, v. impf. (југоз.) vide пламати.]

један пут гонио, Преко Плавше високе пла- | Ілана, f. Arauennanie , nomen feminae: Цикну, Пладин (град), т. у пјесми.

писну Томашева II.лана

11.1@hpêute, n. Ort, wo das Vieh über Mittag vor пладински, кa, кo, pon Пладин : У онога краља

der Sonne geborgen ist, locus ubi pecora a sole Пладинекога

«lefensa requiescunt. [cf. .1андиште). пладне, п. (у крајини Неготинској) vidе подне. | пландовање, п. баз lunterjteben bез 2iebe& mibreno näkee, n. das Herausreden der Zunge, exsertio

der Mittagshiße, requies pecoris in umbra. linguae. .

пландовати, дујем, у. impf. (рот 23iebe) mübreno плаз, т. (у Хрв.) у шлуга лијева ручица на

der Mittagshiße wo unterstehen, in umbra esse a коју се доње натиче лёмеші.

sole meridiano. нлазаица, f. (код Костајнице) vidе точи.10. ІІлане, f. hyp. p. Плана. плазање, п. аз қабren (auf бет Pintern), 3. В. планика, f. (у Боци) дрво на коме роди Миauf dem Eise, lapsus in podice.

гиња (као велика суница, изнутра жуто кад плазати се, плазам се, v. r. impf. gleiten (ан је зре.10, а зелено бијело), беr 90'eerfiribe [Cro

Set Pintern). labi: Девет баба по еду се heerbaum], arbutus unedo Linn. плаза (т. ј. уштипци).

планина, f. (асс. п.лҳнину, р. планине, п.1аплазина, f. бронза, што на њој стоји ко.10 во münâ) der Bergwald, saltus, mons silvosus. cf. Денично, или останце.

гора (1 и 2; vіdе шума 1]. плазити, зім, y. impf. т. ј. језик, bеrаgrеten, планинар, планинара, т. (у Ц. г.) који је на exsero.

планини код стоке, беr tennbirt, pastor Alpiплазити се, зім се, v. r. impf. Sіе Зunge ber Пus. [cf. станар). ausrecfen, exsero linguam.

планина, нца, m. човјек из планине (тако се

- 2)

Нине

ПаНина.

по

у равноме Сријему зову људи из онијех села | плаховати, плахујем, v. impf. (у Дубр.) 20iuthиспод Фрушке), ein Hergbenobner, montium in millen treiben, lascivire: Жени човјека да не cola. [vide ropuitak].

плагује. Планиник, ІІ.1анинйка, т. планина до Грсбе- плаховит [илаовит), а, о, vide илах.

ника (к сјеверу) [у Црној Гори], tаmе einess | плаховито, vide плахо. Berges, nomen montis.

плахост, плахости, f. (у Дубр.) Sie Ciljertigteit, планиница, f. dim. р.

рrореrаntia: Младост п.a.rоcт. планинка, f. vіdе станарица.

плахта (2 плата), f. (у Хрв.) 1) баё Xijitut, планински, на, ко, н. п. Тица, 24-alopogel, avis mappa. cf. [vide] триежњак. 2) ба Beta silvestris.

tuch. linteum. cf. qapilab. планути, планём, у. pf. јфnell auflodern, aujlatern, | плхтица, f. dim. р. плахта. emico, exardesco.

плацарина, f. (у Лици) што се плаһа за ствариплаовит, а, о, vide плаховит : Морава је па које се доносе на пазар, Ser Diarft;plu, tribu

овета: Синоћ момка занијела, Ајутрос ra tum quod pro rebus quae in urbe veneunt на брег баща

exigitur. пласа, f. н. п. леда, cin Ctiict Cis, glaciei fru- плач, m. Sug 22einen. Hetus. Stum.

плачан, чна, чHo, meinens, flens: II.не пласт, пласта, т. 1) беr Seujtober, meta foeni. илчеван, вна, вно,ј очи с Рада не мицаите

сt. cијено [2]. 2) као велики навиљак. | плачидpyг, m. Ser 2 itiveiner, amicus qui сит Нави.љке кад се дјену усијено сноси flente fet: Дај ти мени И.tea 1руга, а пjcДвоје међу собом на два спjенска којца, а видута је ласно наћи. под пласт се (кад се почиње пластити) под- плачињање, п. vide [1] плакање. метне грана за коју се послије веже ужем, плачињати, њам, v. impf. (у Дубр.) vide [1] .за"те га на возовима довуку на ово мјесто гдје кати: ово дијете много п.1ња. ће се сијено дјести. cf. кукара.

плачка, f. in Ser Reset=art: Играчка пачка, пластити, пластим, у. impf. т. . сијено, за das Weinen, lacrimae.

Den aufschobern, metam foeni construo. нлачкав, а, о, (у Грбљу) vide п.1ачљив : Il.зачпластић, m. din. p. II.ласт.

каву дјетету чешање сисање. 1. плата, f. Der ?оби, 23ejolsung, merces. [cf. плаћа, плачко, т. еіn Pint баз gern meint, ein 24teiner, ајлук, 1 хак (ак) 11.

plorator: II.ечко чува говеда и бабину ју2. плата, f. (у Хрв.) vide плахта.

ницу. Знікла баба јуницу, Даде ІІ.iачку платац, плаца, т. бer Заblеr, qui exsolvit, ѕо г.... у (пјевају деца дјетету које плаче). lutor: Јемац платат.

плачљив, а, о, беr gern veint, plorator [cf. п.1ачплатина, f. сі: сфеіt Soli, eine Taube, segmen кав): Муші ко ми чедо плач.љиво tum ligni, tabula.

111āmêjbe, n. das Schrecen, terrefactio. платити, платім, v. pf. Dejablet, solvo. планив, а, о, vide п.1а Шљив. платица, f. (у Босни) vidе даска.

плашивица, f. Ser Surptjanie, pavidus, cf. страплатина, f. Der 3abler, qui solvit: Ни вратиша, ШИВШца: Стан, Алија, једна п.нашивки ни патиша.

планшити, ім, v. impf. jbroteit, terreo. [cf. Iyплатка, f (ini Rartenjpiele) Ser gar feine #arte bat, дити 1, страшити). und zahlen inß. .

платити се, им се, у. r. impf. erjirectein, exплатнар, платнара, т. бer einvanobinsler, lin terrcor. tearius, linteo. [cf. безар.

| |Плашки, , alj. мјесто у Хрватској; види платно, п. 1) Reinman, lіntеит. [cf. постав, s. v. 2 Вера. ]

2 без]. — 2) 2)?ане ит cine etаѕt. Tejting, 511р. планљив, а, о, jiurettјат, pavidus. [cf. п.Лапінв). ftеr, niurus, moenia [vide зид]: Три је и. «тна плашиња, f. er Cbrectei, terror. кули оборио, На четвртом пенџер начинио плашњача, f. личина којом се веже плашће кад Па һу цркви саградити и.татна

се вуче кукаром. cf. пласт. нлаћа, f. vide [1] плата.

плант, планта, т. (у Дубр.) Ser 90Xantel, palплаћање, п. Жаз заblеп, ѕоlutiо.

lium. cf. [кабан,) кабаница, јапунце. плавати, плілім, y. impf. заblеn, solvo. плашће, n. coll. р. пласт. плах [пла, 2 плав], а, о, raj), beftig, praeceps, плашћење, n. Sag 2lujjctobern Seg bel'', construcн. п. коњ, човјек, киша, cf. плаховит [п.ла tio metae foeni.

. овит] : Ал' од мојих плагијех сватова илёва, f. (ист.) vide 1.љева. Књој долеће паги Змаје

плевара, f. (ист.) vidе иљевара. плахо, raj, praccipitаnter [cf. п.лаховито]: плёвити, вім, (ист.) vide плијевити.

Мара мајци плахо одговара Плахо се плёвни, на, но, (ист.) vidе иљевни. м.Лада пробуди, Наранчу стаде проклињат" | плёвњак, т. (ист.) vidе пљевњак.

и угледа Марицу Бено плахо мете племе, мена, т. (pl. племена, gen. племена) 1) двор

Ser etani, stirps, prosapia. — 2) у Црној плаховање, т. mutbmiligeg geben, vita lasciva. гори племе значи оно што је у Србији од

TОMe

[ocr errors]

МОЖС

Latte,

,

asser.

прије значила Кнежина асад ІШто значи | плетића игла, f. Sic ctrictnabel, acus reticupe.3; тако су н. п. нахије Катунске пле laria. мена: Цетиње, Његуши, Кек.» иһи, Бјелице, плеткаш, І.1еткішa, m. Ser Rintejdфтів, doli maЦуце, Охринићи, Комани, Загарач и IIље chinator. cf. [петљарац, 1 петљанац. ІШИВЦИ.

плётке, f. р. Ўntrigue, artes. плёменик, т. (у Ц. г.) човјек из II.Темена, ein плётњица, f. дрво, као ускa дaш чица, што стоји Н.Леме-glies, membram той п.1еме.

кроз криеле (код п.1уга и код која во.1yjплеменит, а, о, 1) pon gute Ctam, guter Sper» ски јех).

funst, adelig, nobili loco natus. 2) (bаlb | плећ, f. као страна [1], н. п. какве планине, im Scherze) mit 11eme (Nachkommenschaft) reich: der Rüden eines Berges, dorsum montis. од крмаче куд hе иле.менитије IIта бити, плећат, а, о, breitjchuttеrіg, humeris latis. која по осморо опаси !

плеhаш, иләһанша, т. (у Да. м.) некакав грах, племениташ, І.1сменитата, т. (у Хрв.) vitle Art Erbje, pisi genus [phascolus spec.). II.1емић.

Hehe, n. das Schulterblatt, scapula [cf. ehu]: племенски, ска, ско, роп ІІ.Јеме: Све по реду гледати у ІІлеһе. Многи људи у народу на

I.1еме до племена, Апред њима иле.Менске Іннему проричу којешта из п.лећа од печена главаре

брава: чані на она одозго кажу да је кућа, и племић, m. pon guter familie, nobili genere na ако није врло дубока, кажу да је пуна куһа;

tus. cf. кућић, [кућевић, ІІ.еменита, оцІа оне жиле од чашице зову се јунар, и по Клија 2,] оцаковић, кољеновић.

се гледа како су коњи у домаћина; плён, т. (ист.) vide плијен.

горњи крај оне кости која је сједне стране [плена, cf. мора. ]

из п.1eha израсла, зове се шеме, и што је плёнити, плёнім, (ист.) vide Ілијенити.

на соху, да се на њега плёњенье, 1. (ист.) vide Илијењење.

1што наслонити, то кажу да је кућно иљеме плесан, сни, f. (ист.) vide плијесан.

тврђе; иснод чашице с оне стране с које је плёсмо, п. поуска даска којом се што загра II.1ehе равно, имају (ваља да на гдјском плеhy) ђује или гради (н. II. колиба, као врљикама), мале јамице, као да је иглом убодено, неке

се од њих зову рака, а неке конјевка: ако плёснив, а, о, (нст.) vide песнив.

су ове јамице тако сниско од чашице, да се плёснивити се, війм се, (ист.) vilе песни не могу дохватити палцем, кад се пошљедњи

његов глежаю намјести на крај, онда рака плести, плетём, v. impf. 1) flechten, pleсtо. или колијевка није у кући него уродбини 2) striden, plecto, texo.

Или у селу. Све ово исто је до сад казано плести се, плетём се, v. . [im]pf. у тo, jit иде само ономе чије је бравче, т. ј. код кога hineinmischen, se immiscere.

се ојагњило и со лизало док није заклано. плёта, f. каже се за цвaнцику : велика лета, Доњи широки и танки крај зове се поље ;

т. ј. читава цвaнцика, а мала плета по ЦВан ако је ноље чисто кад се плеће погледа према цике. [vidе цвaнцика).

себи, онда кажу да је мир, ако ли је мутно, плетеница, f. 1) ein gefochtener Sopf, пехі са онда кажу да је војска, и који су вјешти у

pilli. [vide kuka). — 2) eine Flechte von Vrot, томе казују још које је Хришћанска које ли craticula panis. .

Турска и која ће јача бити, као и много друго плетење, п. 1) das Flechten, nexio. 2) ба којешта. и ово се највише гледа у десно

Striden, textio. 3) die Striderei, das Strid плеће, за то га одмах како се брав исијече zeug, res reticularia.

даду ономе за којега се мисли да је највјеn.1èrep, m. das Flechtwerk, crates.

іштији у том послу. Месо с овакога плећа не плетивача, f. Ser Stritbeutel, theca reticularia. ваља глодати, него се очупа прстима. Кад HATÛBO, n. das Stridgarn, fila servientia te хоће јошI ко други у њега да гледа, не ваља xendo.

му га дати у руку, него се метне на трпезу Плетикоса, т. пјева се у пјесмама и припови

он узме. Чини ми се да и Арнаути једа некакав харамбаша Плетикоса Павле. гледају овако не само у плеће, него и у коплетикотарица, m. Sеr fоrbflechter, Rorbmaster, билицу од кокоши. По овоме се може ра

corbarius, ѕоrtarius [cf. плетикрошња): Maj зумјети и оно што се каже кад кога одавно стор плетикотарица. у Срба се

нема да се види: Нема га ни у плеfy.за подсмијех, јер они сваки себи котарице плёһи, f. pl. Sіе с фultеrn, humeri, cf. плеће: плету, па мисле да тога мајстора и заната Ілећи даде, бијегати стаде Даде илећи,

һане побјегнути плетикрошња, f. vіdе плетикотарица: Мајстор плёька, f. Ser Borberjeinten, die Tanine, petaso.

плетикрошња. Крошње је још лакше оплести плёшевица, f. тако се зову многа брда у Хрнего котарицу, за то се ово говори као и ватској и у Далмацији. cf. Пљешевица. плетикотарица.

Плива, f. 1) вода која код Јајца (у Босни) є плётӣља, f. Die Ctriderin, textrix acuaria. велике висине иа да у Врбас, ein Stup in Box

ВИти се.

па га

ово

[ocr errors]

и нема.

Пљева.

NUTO

ІІБети.

nien, Huvius Bosnae: Паде ІІ.нка у Врбас, пличина, г. бie Ceihtigteit, vadositas, tenuitas. И изгуби свој г. ас. — 2) (п.ива] (за.) vide п.лован, п.1ована, т. (у Хрв. код кршib.) vide

свештеник. иливанье, п. баз фіттеп, nаtаtiо. [cf. Пли- | плованија, f. (у Хрв. код кршћ.) vide нурија. јење).

пловац, Пловца, m. 1) (ријетко се говори) vide пливара, f. (заш.) vide п.љевара.

II.1Ивач. 2) (највише се говори pl. I.1бвци) пливати, вам, y. impf. jcbpinment, nato. [cf. од М.љечике као обручић на три угла, илити).

рибари вежу на мрежу метницу, те плови иливач, П. ивача, m. Sеr cmіntеr, natator. Поврх воде, да мрежа не би са свијем попливачица, f. Sіе с фрinteriii, natatrix.

тону.1а и да би се позна.10 Кад риба у њу пливити, вії м, (зап.) vide II. Тијевити.

дирне, бie flijје. или вни, на, но, (зап.) vide п.љевини.

иловити, вим, v. impf. 1) jointen, nato: II. они, пливњак, т. (заи.) vide Пљевњак.

плови, мој зелени венче 2) (chwemmen s. плијевити, вії м, v. impf. (јуж.) jätet, runco, cf. B. das Pferd über einen Fluß, neben einem Steg.

duco natantem. нлијевор, т. (у Ц. г.) оно што се исплијеве, Ваз пловка, f. (у крајини Неготинској) vidе натка.

alisgejätete unfraut, steriles herbae eruncatae. | пловке, плӧвака, f. р. (у Дубр.) игра дјетиња, плијен, т. (ју ж.) 1) бie Beute, praeda. [cf. де cf. [vide] п.лојка.

рачива, одора, пљачка, hелепир, ниһар, ши- пловљење, п. Sag сфіттеп, nаtаtiо.
hарина]. 2) има као клијена (н. II. рака і пловче, чета, п. vide [1] паче (пачета).
у потоку, ушију у глави), e3 ijt in tenge 5а, пловчи, чја, чје, vide пачји.
abundat. cf. Iљева.

плод, п.лӧда, т. (у Дубр., а може се кашто илијенити, плйјенім, v. impf. (ју ж.) pliinsert, чути и по оста..ијем особито југозападнијем praedor. [cf. пљачкати].

крајевима) Sie fruit, fructus. cf. род [4]. плијење, п. vіdе пливање.

плодан, дна, дно, (у Дубр.) fruptbar, fructuoплијењење, п. (јуж.) Sa lünsern, praelatio. sils. cf. родан. [cf. Пљачкање).

плодва, f. (10 зап. кр.) 9tuterfumen, placenta. плијесан, сни, f. (јуж.) беr Chimnel, mucor, si [vide пoмeтина]. cf. ложа, плодница.

tus. [cf. буђ, буђа, мах 3, маховина 2, ма- | плодити се, дім се, v. r. impf. (у Дубр.) ji Ішина (?)].

vermehren, cresco, augeor. плйјешће, т. у загонеци, cf. лепетати. плодница, f. (meijt pot Thiere), vide [помеплима, f. 1) (у Ц. г.) велики потоп, кад дође тина] илодва.

вода, Sіе bеrјфреттипа, іnundatio: алима плођење, т. (у Дубр.) Sag Termehren, multipliводена (над врло дође вода); на овој пли.Мн. catio.

2) (у Далм.) Sie fluib, marinorum aestuum | плојка, f. (у ц. г.) дјетиња игра. [cf. Пловке]. accessus: илима и осјека, $bbe no lutb. Плојка се управо зове округла и глатка каcf. ослед, с.лека, одсјека.

мена плочица, којом се у овој игри гађа у плин, т. (зап.) vide плијен.

други исправљени камен, који се зове ци. [cf. плинити, плинім, (зап.) vide п.лијенити.

1 чињ]; кад се почиње бацати, зове се чйплинути, плинём, v. pf. iiberjbmennien, inundo : њати: који чиња , обично рекне:

п.инула вода по пољу, т. ј. разлила се. почињ; који први чиња", вазда га добија'; плињење, п. (зап.) vide II.лијењење.

који задњи чиња”, нигда та не добија'!“ која нлйсан, сни, f. (зап.) vitle п.лијесан.

страна прије погоди 10 пута, она јане ону плиска, f. Die Bacjtelse. [weise Bajtelje, 21ter» другу од једнога до другога циља (који су

пiлinten, motacilla (alba L.; cf. Говедарка 2: око 50 стопа раздалеко, па се бије плојком Овчарица 3].

и од овуд и од онуд): Но се игра и.тојке [плискавица, f. vіdе морска свиња.]

на окрајке пайснив, а, о, (за.) vide имeснив.

плӧсан [иљосан], сна, сно, platt, abgeplattet, comплйснивити се, вім се, (зап.) vide песни pressus, planus. cf. плоснат.

плоска [иљоска), f. eine platte flajme, vas liyплитак, тка, тко, (пліткії, кa, кo, compf. ш.айһи) neum vinarium planum. [vide] чутура, cf. jeicht, tenuis, non altus, non profundus.

цица. илитарица, f. vіdе илитица.

[плосна тиква, f. vіdе тиква 1г.] Плитвица, f. ce.10 у Хрватској у малој Ка- плоснат, а, о, vide плосан.

иели, код којега има осам језера од којијех плоенина, f. Sіе Kbplattung. planities. шест падају једно у друго, а из седмога тече плосноглав, т. беr lattfopf, homo capitis plani. или управо пада ријека Корана.

плот, плота, т. бer Зап, ѕереѕ. плити, плйјем, v. impf. (у Рисну) vide п.ли- лотина, f. 1) augm. p. II.лот. 2) vide мeђа [1]. вати: Бијела свила по мору п.и.на

3) (у Рисну) оно што се косијером с дрплитица, f. (у Дубр.) плитка здјела, еіnе flафе Bera cacujeye, die Abfälle beim Abästen, frondes

ефujjel, patina. cf. [синија 2,] Ілитарица. desectae. cf. [кошље,] окресине.

[ocr errors]

Вити се.

« PreviousContinue »