Page images
PDF
EPUB

Оселити (одселити), им, v. pf. 1) коra, einen übersiedeln, transporto. 2) 0ceano, er ist weggezogen, emigravit. Оселитисе (одселитисе), имсе, v. г. pr. fich wegsiedeln, emigro.

Осетити, им, (Рес. и Срем.) vide ocje

ПИТИ.

Осетитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide осјешиписе.

Осећање, и. (Рес. и Срем.) vide ocje

Кање.

Осећати, ам, (Рес. и Срем.) vide осјећати.

Осећатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide осјећатисе. Осећи, осечем,(Рес. и Срем.) vide осјећи.

Осећисе, осечемсе, (Рес. н Срем.) vide осјећисе.

Осецање, п. (Рес. и Срем.) vide осијецање.

Осецами, ам, (Рес. и Срем.) vide осијецати.

Осецатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide осијецатисе.

Осечак, чка, m. (Рес. и Срем.) vide осјечак.

Осечанин, m. (Рес. и Срем.) vide Ocje

чанин.

[blocks in formation]

Осијек, т. (Ерц.) ijegg, Essekinum, Осијецање (одсијецање), п. (Ерц.) 1) до 21hauen, decisio. 2) дав Unfab. ren (im Reden), invectio. 3) das Abмектеп (без überf wcmmenben Ва. fers), remissio. 4) (vom Kukuruz) das Aehrenmachen, spicarum protrusio. 5) das Abschägen, aestimatio. Осијецати, ам, v. impf. (Ерц.) 1) 46. bauen, decido. 2) н. п. потрицу, [üßen, aestimo. 3) осијеца вода, аб= пертеп, demo. 4) осијецају кукурузи, Aehren machen, spicam emitto. Осијецашисе, амсе, v. r. impf. (Ерц.) на кога, einen anfahren, invehi in quem. Осилили, им, v. pf. gewaltig werpen, vim uanciscor et potentiam. Осим, außer, practer, practerquaш.

[blocks in formation]

Осјек (одсјек), т. (Ерц.) 1) бег 215=

ihnitt, segmentum. 2) осјеком, in Bausch und Bogen, per aversionem. Осјетипти, им, v. pf. (Ерц.) стріндеп, fpüren, sentio.

Осјетилисе, имсе, v. r. pf. (Ерц.) mer. ten, sentio.

Осећање, п. (Ерц.) 1) дав ($mpfiнден, sensus. 2) das Merken, animadversio. Осјећати, ам, v. impf. (Ерц.) empfin. den, sentio.

Осјећатисе, амсе, v. г. impf. (Ерц.) merfen, sentio.

Осјећи (одсјећи), осијечем, v. pf. (Epџ.) 1) abhauen, deseco. 2) bestimmen, determino. 3) abnehmen, imminui. 4) (von Kukuruz) den Fruchtstengel anfegen, facio spicam.

[ocr errors]

Осјећисе (одсјећисе), осијечемсе, . г. pf. (Ерц.) на кога, einen anfahren, invehor in aliquem.

Осјечак (одсјечак), чка, т. (Ерц.) ber Abschnitt, segmentum.

Осјечанин, m. (Ерц.) ber Effegger, Essekinensis.

Осјечки, ка, ко, (Ерп.) sekinensis.

jegger=, es

[blocks in formation]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Осладитисе, дисе, v. г. pf. коме шта, füß (angenehm, lieb, theuer) werden, dulcis fio.

Òслашâже, n. das Vertrauen auf je
mand, confisio, fiducia.
Ослањатисе, амсе, v. r. impf. vet•
trauen auf einen, confido in aliquo.
Ослепети, пим, v. pf. (Рес.)
Ослéпиши, им, v. рf. (Срем.) [den,coe-
Ослијепити, им, v.pf. (Ерц.) (cus fio,
Ослијепљети, пим, v.pf. (Ерц.) oculis

capior.

erblin

Ослобідити, им, v. pf. кога, einem Muth machen, animum addo. Ослободитисе, имсе, v. г. pf. Muth bekommen, animum capio.

Ослонитисе, имсе, ч. г. pf. на кога, auf einen vertrauen, coufido in aliquo. Ослоњање, n. vide ослањање.

слоњатисе, амсе, vide ослањатисе. Ocмák, m. 1) Art Maß, mensurae genus. 2) ein Thier (Pferd) von 8 Jahren, octeunis equus. Осмевање, п. (Рес. и Срем.) vide oсмијевање.

Осмéвашисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide осмијеватисе.

[ocr errors]

Осменушисе, немсе, (Рес. и Срем.)
vide осмјенутисе.
Осмерица, f. 'vide осморица.
Осмеро, vide осморо.

Осмй, мa, мo, der achte, octavus.
Осмијевање, п. (Ерц) дав Зиäфен,

arrisio.

Осмијевашисе, амсе, v. r. impf. (Ерц.) zulächeln, adrideo.

Осмина, f. 1) das Achtel, pars octava. 2) eine Zahl von 8, octo. Осмнда, f. die Achte (im Kartenspiel), numerus octonarius, ogdoas. Осмјенутисе, немсе, v. г. pf. (Ерц.) (einmal) zulächeln, adrideo.

Ocмopnya, f. eine Anzahl von acht, ogdoas, octo (fr. une huitaine). Ocmopo, eine Anzahl von acht, (fr. une huitaine).

Осмочитисе, имсе, v. r. pf. zum Brot effen (z. B. Fisolen); nach deutscher Art etwa: Gekochtes effen, obsonia edo. Ocмудиши, им, v. pf. absengen, amburo, z. B. ein Schwein, die Haare versengen.

Осмýдишнсе, имсе, v. r. pf. sich ans sengen, aduror.

Оснежити, жи, (Рес. и Срем.) vide оснијежити.

Оснивање, п. даš Grünben, jactio fundamentorum.

[ocr errors]

ОcHúваши, ам, v. impf. gründen, Grund legen, jacio fundamenta. Оснијежити, жи, ѵ. pf. (Epu.) fcneyen, es ist Schnee gefallen, cecidere uives. Основа, f. der Zettel (beim Weber), der Aufzug, die Werfte, stamen. Основати, нујем, v. pf. 1) angetteln (дав Garn), ordino telam. 2) den Grund (zum Gebäude) legen, fundamenta jacio. Оснутак, шка, m. ber lufjun (bei ben Webern) bevor er an den Weberstuhl kommt, stamen.

Ocoбина, f. besonderes Eigenthum (was nicht unter der gemeinschaftlichen Hausverwaltung steht), res propria, non communis familiae, peculium. Bekoja жена има краву или овцу, што јој је поклонио отац, или други ко; мушкарци држе кошнице, бротњаке; сију дуван и т. д. Особишû, mа, mo, besonders, singularis, proprius.

a

[blocks in formation]

Осредњи, ња, ње, mittelmäßig, me. Острвица, f. Stabt in Dalmatien, Odiocris :

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
[ocr errors]

senesco.

Остатак, шка, m. 1) дав Цебегеіб. fel, reliquia. 2) die lebriggebliebenen, relicti (post mortem): да Бог да остатку живот и здравље. Остали (говорисе и останути), анем, V. pf. 1) bleiben, maneo, permaneo. 2) од болести, genefen, servari e morbo. 3) од кога, zurüdbleiben hinter тет: није остао од ђавола, relinqui, deterior sum.

OcшBe, f. pl. der Dreyzack (der Fischer),

tridens.

[blocks in formation]

strovitia :

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

pf. verurtheilen, con

Осуђивање, п. даš Berurtheilen, соцdemnatio.

Осуђивање (одсуђивање), п. дав 216 urtheilen, judicii latio.

Осуђивати, ђујем, v. fr. verurtheilen,

coudemno.

Осуђивати (одсуђивати), ђујем, v. impf. aburtheilen, judicium fero. Осужњитисе, имсе, v. r. pf, ein Geo fangener werden, ins Gefängniß kom men, in vincula conjici.

Осукаши (одсукати), учем, v. pf. ab

drehen, abwinden, retorqueo, devolvo. Осукивање (одсукивање), п. дав 26drehen, retorsio, devolutio. Осукивати (одсукивати), кујем, v. impf. abdrehen, retorqueo. Осурити, им, v. pf. blaß färben, colore pallido imbuo.

Осуши, оспем, v. pf. aušeinanber fale len laffen (3.5. ben trumpf), dissipo. Осутисе, оспемсе, v. r.pf. 1) auß ein. ander rollen, dissipor. 2) befäet wer den, conseri :

„Осусе небо звездама, "А равно поље овцама

Осушити, нм, v. pf. trocknen, sicco. Осушиmисе, нмсе, v. г. pf. verdorren, austrocknen, siccor.

Omава, f. das Grummet, foenum chor dum.

Омáкаже, n. das Abziehen (das Weins),
deductio, derivatio.
Отакати, ачем, v. impf. abien (ben
Wein), derivo.

Отале, vide одатле.

Оmàьаши, ам, v. pf. gut ausführen, bene perficio, vinco.

Оманчаши, аm, v. pf. dünn werden, ex

[blocks in formation]

Omврсmисе, зece, v. r. pf. sich lösen, solvi: отврзла му се крв на нос (или из носа).

Ome! Zuruf ans Pferd, um es zu ents fernen, vox abigentis equum. Отегнути, нем, v. pf. ftređen, auß= Aiehen, extendo.

Отегнутисе, немсе, v. r. pf. fih n= strecken, extendor.

Оmèжаmи, аm, v. pf. 1) schwer werden, gravis fio. 2) fchwerfällig werden, gravis fio.

Оméзане, n. das Ausziehen, Ausstre den, extensio.

Отезати, ежем, v. impf. außftređen,

extenso.

Отезатисе, ежемсе, V. r. impf. fich dahinstrecken, extensor.

Оmèлиmи, им, v. pf. kalben, ein Kalb werfen, pario (vitulum).

Отелитисе, имсе, v. г. pf. talben, pario.

Òmераmí, ам, (Рес. и Срем.) vide o Керати.

Отесати, ешем, v. pf. Беђauen, do. lo, dedolo, exascio. Отеснити, им, (Рес. и Срем.) vide отијесними.

Оmêmи, оmмем, v. pf. nehmen, weg. nehmen, capio, rapio. Отётисе, отмемсе, v. г. pf. fih bе frenen, liberor.

Оmékи, ечем, v. pf. anlaufen, aufschwellen, intumesco. 2) atlaufen, de

minuor.

curro, Отешчати, ам, vide отежами.

Отијесниши, им, v. pf. (Ерц.) пар knapy machen, facio angustum. Òмимâже, п. das Wegnehmen, Entrei Ben, ademtio.

Омимаρиши, им, v. pf. striegeln, strigili rado.

Отимати, ам (и отимљем), v. impf wegnehmen, adimo. Отиматисе, амсе (и отимљемсе), v. r. impf. 1) fich frey machen, eximor liberor. 2) OKO шma, sich reißen (um etwas), raptim emo, diripio. Отипсати, ам (отипшем?), vide 0

СІПИПСати.

Оmирâне, n. daß Abwischen, abstersio. Омираши, рем, v. impf. abwischen, abstergo.

Oпinрamиce, peмce, v. r. impf. sich ab, wischen, abstergor.

Omiρâч, m, das Handtuch, mantile, mantella, mарра. Избирач нађе отират (кад се који жени). Оmискиваже, n. 1) dаs Wegdrücken, remotio (per pressionem). 2) das Losstopfen, apertura per remotionem. Отискивами, кујем, v. impf. 1) binə wegdrücken, removeo (urgendo), z. B. лahy. 2) losstopfen, aperio per remo

tionem.

Omиcкивашисе, куjемce, v. г. impf. H. п. у свијет, in die meite Belt binaut sich werfen.

Отиснути, нем, v. pf. 1) binweддийcken, removeo. 2) aufstopfen, aperio. Отиснутисе, немсе, v. r. pf. у свијет, sich in die weite Welt hinein werfen, abeo inter homines ignotos.

Отићи (отићи), отидем, отишао (говорисе у брзом изговору ошад и очао), v. рf. fortgehen, abeo. Отицање, n. vide отјецање. Отицати, ичем, vide отјецати. Omjeдâžе, u. (Epy.) 1) das Aufschwellen, intumescentia. 2) das Ablaufen, defluxus.

Отјецати, отјечем, v. impf. (Ерц.) 1) anlaufen, aufschwellen, intumesco. 2) ablaufen, defluo.

Отказати, ажем, v. pf. antworten, entgegnen, respondeo.

Отказивање, n. Das untworten, respone

satio.

Отказивати, зујем, v. impf. antwor ten, responso.

Omкáлê, vide oдaклe. Откати, очем, v. pf. fertig weben, pertexo.

Откиваже, n. 1) das. Losschmieden, defractio, solutio. 2) das Dängeln (der Senfe), cum quis tundendo acuit (falcem foenariam).

Ошкиваши, ам, v. impf. 1) losschmie

den, recudo i. e. cudendo defringo, solvo. 2) косу, òängelu, tundendo acuo. Откидак, шка, m. ein abgerissenes

Stück, particula defracta, decerpta. Откидање, п. дав breißen, dereptio. Откидати, ам, v. impf. abreißen, deripio.

Откинути, нем, v. pf abreißen, deгіріо: откинула се лађа. Оклапање, п. 1) ba den, detectio. 2) das Aufsperren, reclusio. Отклапати, ам, v. impf. 1) bbееn, den Deckel abnehmen, detego. 2) aufs fperren, auffd,ließen, recludo, pando. Отклати, кољем, v pf. boreфen (am Preife), detraho: једва сам пасјим зубима отклао.

Откле, vide одакле.

Откаспити, им, v. pf. 1) abdecken, delego. 2) aufmachen, recludo. Откључавање, n. baš luffhließen, геclusio.

Откључавати, ам, v. impf.
Откључати, ам, v. pf.

cludo.

auffhlies Ben, re

[blocks in formation]

to,

deseco.

Откривање, п. 1) дав дефen (дев Hauses), detectio. 2) das Enthüllen, nudatio, detectio.

Откривати, ам, v. pf. abbeden, entbe. cken, enthüllen, detego, retego. Открити, ријем, v. pf, аbbeden, ent decken, enthüllen, detego, retego. Откуд Omky4a, woher ? unde?

Omкyп, m. der Loskauf, die Auslösung, redemtio :

„Оћеш ли ме пустит' на откупе? Откупити, им, v. pf. loštaufen, re

dimo.

Откупљивање, п. дав goêtaufen, lub= löfen, redemtio.

Откупљивати, љујем, v. impf. lo= taufen, redimo, Отл, vide опале.

Оmмиãa, f. der Mädchenraub, raptus purilae. У Србији и данашњи дан отимају ђевојке. Млада момчад

врло радо иду у отмицу, и чес то нуде један другога: „Ајде море да ти отмемо ту, или ону, ђеБојку." У отмицу се иде с оружјем какогођ на војску. Кашто отмичари довребају ђевојку код стоке или кад пође на воду, па је увате и одведу; а кашто ударе на кућу ноћу (као ајдуци), па обију кућу и свежу ђевојачкога оца и браћу док нађу ђевојку и одведу. Кашто се побију ђевојачка браћа и рођаци с опмичарима и буде меса доста као што је у Јадру (у селу Клупцима) 1805те године погинуо ђевојчин брат и један отмичар; и ђевојку опет нијесу могли отети. Зашо отмичари не смију ласно да ударе на кућу, ђе знаду да има млого рода у ђевојке, а особито ђе је се

ло сложно: зашто и сељаци, како стану пушке пуцати и учини се буна, спопадне сваки своју пушку па трчи у помоћ. Свему је селу срамота, кад се из села отме ђеБојка, а опімичарима још већа, кад се врате јалови. Кад отмичари докопају ђевојку у руке, онда је већ не ће оставити, макар сви изгинули; ако ли се ђевојка стане затезами и не ће да иде, онда је вуку за косе, и деру штапом као вола у купусу. Отмичари не смију ићи с ђевојком момачкој кући: зашто пођу кашто сељаци, с родом ђевојачким, за њима у поћеру; него је одведу у шуму, и тамо је вјенчају у каквој колиби (пударској или пастирској), или ђе око буквића. Поп мора вјенчаши, ако му се и не ће: зашто оће да га бију. Кад дође поћера у село, онда оби, откуд су отмичари, изиђу преда њи лијепим начином и граде мир. Ако се тако помире, добро; ако ли род ђевојачки оде кадији на тужбу, онда морају доћи и отмичари с ђеБојком. Кад угледа мати ђевојку на мешћеми, а она се стане бусати рукама у прси, и јаукати : „Куку мене! ево роба мога.” Кад се почну судити, кадија најприје пита ђевојку: Или је сила, или Драга воља? Ако рече ђевојка, да је сила, и да она не ће с оним момком живљети ни данас ни сјутра, макар је сву исјекли на комаде, онда зло по отмичаре: морају ле жати у апсу и плаћати глобу. Ако ли ђевојка рече (као што понајвише бива): „Није сила, Behe Драга воља: ја ћу за њим и у гору и у воду," онда отмичари даду што.

« PreviousContinue »