Page images
PDF
EPUB

тегле.

mucesco.

плотић, f. dim. D. Плот.

пљёва, f. (јуж.) Sie Сprel, gluma [cf. плијен 2]: плоча, f. 1) eine Blatte, lamina. 2) vidе пот има као пьеве (н. п. рака у води, ушију у ковица. 3) һурчинска, на којој се коже глави).

4) (11.1оча] Цек. инско око у је- пљеваљски, кa, кo, pon Пљевља: и фидију Пьезеру Скадарскoмe, non. prop. eines ijtfangS. ва.љског кадију и сокола ІІлеваљског каnaðYavuja,* m. der Schmaroker (besonders von Ranch дије

tabat, Branntwein), parasitus contemtissimus. пљевара, f. (јуж.) vidе иљевњак. плочётнна, г. augm. p. п.10ча: Што ће мени Пљевља, п. р. (деп. Пьева.ља) варош у Хер"Таке почетене

цеговини. cf. Tac.ица. плочица, f. 1) din. D. плоча. 2) (у Ц. г.) пљёвни, на, но, (у Херц.) п. п. Љуска, Срrеше,

у табана пушчанога она дапчица на којој су palearis. лукови и остало којешта.

пљёвњак, т. гдје се иљева држи [cf. иљевара): ІІлочник, т. брдо у Ловћену: Кад дођоше у као да сам у иљевњаку спала. Плочник планину

пљёнути, нём, v. pf. einen Wieb geben, iсtum inплошта, f. као бара, која се кашто присушује, fero. cf. пљеснути. der Pfuhl, palus. [cf. 1 6apa 1).

Idèc! ein Schall wort, womit man den Kuall eines плоштина, f. (у Славонији) подводна равнина,

Siebeg bезеіфnet. [cf. пљескац). ein wässeriger Boden, solum aquosum. cf. [vide] Idecar, cka, m. das Platschen, sonitus, genus ІІІІІталина.

plausus. плошчица, f. dim. p. п.лоска.

нљёскање, п. Sa latјфен, sоnitus aquae, aut плуг, т. 1) Ser flug, aratrum. 2) плуг :30 in aqua agitati.

мље (pl. илўзи), т. ј. дан орања, зираrt, ju- | пљёскати, кім (пљенттем), v. impf. platjer, gerum. [vidе дан 2).

agito aquam, complodo. плуг и волови, (у Србији и у војв.) некаке пљёскац! vide пьес.

звијезде, ате eines Cternbileg [ser grope Bir]. | пљёснив, а, о, [јуж.] jimmlig, mucidus. [cf. sideris genus [ursa major).

буђав]. плужење , n. Sag Palten bes flugеѕ, ѕuѕtеntіо | пљёснивити се, вам се, v. r. impf. јфіттеп,

stivae. нлўжина, f. (у ц. г.) колиба н. п. код тора, Јиљёснути, нём, v. pf. platjden, complodo. [cf.

die Sennbütte, tugurium pastoris Alpini: Ila пљаснути ; пљенути). вечера с фецом у плужине и постави | пљётва, f. (у Ц. г.) кад се плијеве, баз Bütent, пушку уплужину

runcatio. плужити, жим, v. impf. Se flug balteil, susti- | пљётвар, т. бer (Büter, runcator. neo stivam.

иљетварица, f. Sie Saterin, runcatrix. плўндре, f. р. (Sie VI и Ser bojen) Sie Seutjten | пљёти, плијевём, у. impf. (јуж.) götel, runco.

gefnöpften Dojen, im Gegenjabe der ungrijchen, jer: cf. [vide] І.Лијевити.

bijchen mit Riemen, braccae germanicae. ПІљёшевица, f. планина у Хрватској на Босанплут, m. (на Корч.) vidе плута.

ској граници; а има на ономе крају и другиплута, f. Ser Rort, баз Wantojjеlbоl3, [storfeite, ] јех планина које се тако зову. cf. Плешевица.

cortex ѕubereus [quercus subеr L.; cf. п.гут, иљдсан, а, о, (у Сријему) vide плосан. плуто).

пљоска, f. vіdе плоска. плутање, п. аз сфоіntmen, nаtаtiо.

пљошта, f. (у Бачкој) vide [1] бара [1]. плутати, там, y. impf. (у прим.) пливати повах | поштара, f. (у Сријему) vidе баретина,

воде (као и.туто, које не може потонути), ПИІІІта.Ина. јффіттен, nato: шта оно и. тута по мору ? Не-поштимице, н. п. ударити, mit Ser Tite без

коме и Плуто тоне, а некоме и олово и. тута. Degens, secundum latitudinem (gladii). [cf. плуто, п. (у Дубр.) Ser fort, cortex supereus, лићимице).

cf. [vide] плута: Некоме и илуто тоне, а пљувало, п. vіdе пљуваона. некоме и олово плута.

пљуванак, нка, m. Ser Speibelauзuurf, ejectaилӯha, f. (у Дубр.) бијела цигерица (2), Sіе пљуванка, f. mentum. [cf. II.bybahka, II.byunge, pulmo. cf. утробица.

вача, пљувачка). плућица, f. dim. р. плућа.

пљување, п. Заз с ребенi, spputatio. плућњак, m. (у Дубр.) некака трана, 24rt Vitalje, пљуваоница, f. Sеr cputfajten, vas spruti. cf. herbae genus.

пљува.10, П.Бувачица. пљаснути, нём, v. pf. vilе пьеснути.

ил.увати, иљујем, у. impf. 1) jpeier, ѕрио. пљачка, f. (у Србији и Босии, особито од го 2) kora, einen anspeien, conspuo. дине 1804) vilе плијен [1].

пљуваћка, (у војв.) пљачкање, п. vide II. Лијењене.

пљувача, (у Рнену); f. vіdе пљуванка. пљачкати, кам, [v. impf.] vide п.лијенити. пљувачка, (у војв. Ј пачкација[*], m. Sеt 23eutenather, Fliuiserer, prae- | и..увачница, f. vide П.Буваоница. dator.

п.ьунути, нем, v. p. ausjpeie, expио.

Тина.

пљусак, ска, m. See Biagregen, nimbus.

како је сан снила, већ како је ио њу боље ; пљўскавица, f. (у Сријему) vidе богородичина Брате, Мићо, није по те криво 11) по трава.

један, по два, зи eiteni : дао свакоме по топљўскавице, f. pl. некаке красте, 24rt ДивјФlag вар жита; ударио им по двадесет и пет ба[Windpoden], pustularum genus [varicella). cf.

12) но што је брашно, вино? vie [пљускача 2,) пљуске.

theшer ? quanti? по дванаест пара. 13) П() 1. пљўекање, п. 1) ба 23ätјфеrn, aquae sonitus. Турски, ио Бечки, auf nach Art, more. 2) das Sprißen, aspersio.

14) подобро, повелики, побоље, понај2. вљуекање, п. verbal. p. [2] пљўскати.

више, зiemlid), sic satis. 15) mit den Zeit1. пљўскати, пљўскім, v. impf. 1) plitјфеr, ѕо mörtern: пославати, попјевати, посједјети, nitum edo (de aqua). — 2) sprigen, aspergo.

ein wenig, paululum. 16) носкидати, ІІ2. пљускати, кам, v. impf. н. п. воду из лађе бити, позатворати, еіnеѕ nad Sет адеп, исполцем, аiljbütten, projicio (aquam).

unum ex alio.

. пљўскац! н. п. водом кад ко кога полије. 2. по, (Sіе фälfte) balb, dimidium [vide 1 пола 1]: пљўскача, f. 1) т. ј. крунка, Лrt májjeriger Bir по вола, Ser balbe Ob3; по хљеба, по паре,

пеп, piri genus. [vidе водењача]. — 2) pi. ио бурета вина, по човјека и т. д. пљускаче, некакве красте. cf. [vide] пљуска- пдабати, бам, v. pf. vіdе похабати. Вице.

поајдучити, ајдӯ чӣм, vidе похајдучити. нљуеке, f. pl. (у ц. г.) vidе пљускавице. поајдучити се, ајдучим се, vidе похајдучити се. пљўeнути, нём, v. pf. binjcbіttеп, еffіndo, pro- пойјманити се, ийм се, v. r. pf. (у Бачкој) ajjicio (aquam e vase).

мана meroen, sum аjмана. пљўца, f. (у Славон.) некакво бијело грожі,е, пдансити, сим, vidе похапенти. Art Weinrebe, vitis genus.

поара (cf. похара), f. што је попрано, Sie 23er пљўцавица, f. (ст.): „Ситна риба пъуцавцаheerung, depopulatio.

4. d. Speiling, eine Benennung des Fijches in noaparu [noxapatu), pâm, v. pf. verheeren, dejofern man, wenn man ihn ißt, der Gräten wegen populor. immer ausjpeien muß. piscis, quasi dicas, noapnàyruth, TÊM, v. pf. zum Arnauten machen, sputatilis ob ossa, quae manducans ejicere reddo Albanum. debet. ef. длакавица.

поарнаутити се, тим се, у. r. pf. ein 24rnaut пљуцање, п. dim. р. пљување.

werden, fio Albanus. . шљўцати, цам, [v. impf.] din. р. пљувати.

поарчити, чим, vidе похарчити. пљуцкање, п. vіdе пљуцање.

посити се, идасим се, у. r. pf. [vidе похасити пљӯцкати, кам, vidе пљуцати.

се) осилити се. пљуцнути, нём, v. pf. lin. р. пљунути.

побабити се, бiм се, ч. r. pf. vіdе породити се. пљўшт, т. (у Сријему ну Вачкој) vilе бір- побавучке, adv. (у Ц. г.) vide пoбaучке: Но

се Вуче обавучке вуче пљўштање, п. баз platjdjernse fallen (bes Regen3). І побäдање, п. баз Ciujtecten in Sie Cre, fixio casus pluviae cum sonitu.

(signi). пљўштати, шти, н. п. кинга, вода на уста, побідати, побадам, v. impf. in Sie Gre jteter,

plätschern (vom Regen). cum sonitu decido (de tigo. [cf. побијати 3]. pluvia), affluo.

нобалёгати се, гам се, v. r. pf. (рот Dieb) Seн 1, нө, mit acc. и. loc. 1) и (bolent), отишао по Koth von sich geben, stercus facio.

дјевојку, ит Sag Dlasфен, abiit ut adduceret побаскијати, јам, v. pf. vіdе пожиочити. puellam. — 2) ударио га по глави, auf bет нобаўчке [побавучке), н. п. ићи, т. і. на воtopf, nat Sen Ropje. — 3) познајем та по гама и на рукама (као баук), auf alent 23ierobopy, nach der Sprache. 4) како је по reit, quadrupes; највише се говори за мату Течу, по Србији? wie ijt's in Bient ? иде по дјецу кад још не могу управо да иду него соби. 5) послао по њему, Sф iba. (5)

Тако Јужу. о томе може живјети сто години, берmеgели, побацати, цам, v. pf. па) einanser mеrfеn, jacio per hoc, hoc пon impedit: по мени можеш unum ex alio: Побащаше Турке у тавницу ЧИНИТИ ІІІто ти драго. 7) није ми по һуди, побацивање, п. 1) баз 23'egmerfen, abjectio. [cf. по вољи, пасt) Дипjcbe: суди по миту, що при потурање 1]. 2) das Verwerfen, das Mißgeјгатељству, по хатеру: Немој, сине, говорити bären (von Menschen und Thieren), das Kommen криво Ни по бабу ни по стричевима, већ um die Frucht, editio partus immaturi, abortio. но правди Гога истинога — 8) по Богу брат, побацивати, бацујем, v. impf. 1) megmerfen, abпо жени род,

int. 9) но Божићу, пас), jicio. [cf. потурати 1]. — 2) un Sie Trdt jost; (по јужнијем крајевима говори се и) fommen, verwerfen, mißgebären, abortio. по дане, по сад: Мајка нема до тебе јед- побацити, идбацим, v. pf. 1) megterfert, abjicio. Нога, Апо данас ни тебе не било! 10) | ef. потурити 1). -- 2) periperfen, miggebären, Но мене је тако најбоље; у за час по се abortio. [cf. избити 3, изнебити, пометнути 21. и по своју главу, jur, pro: Не каже баба | побачити се, побічім се, v. r. pf. (у Ц. г.)

ІІІљан.

3) Sa3

MOMe

geboren persei, nasci: побачило се дијете, т. послије и по окресаном и сламом посутом), ј. родило се; cf. [vide] окотити се.

stampfen, solido. 1. побашити, шим, v. pf. зит Зајфа тафе, fa- 2. побити, побудём, [v. pf.] (у ц. г.) permeilen, cio bassam.

commorari, cf. позабавити се. 2. побашнти, идбані ім, v. pf. што, іn 21brеѕе побити се, побијем се, у. r. pf. fіth jblagen, ftеllеnt, nego. cf. бах.

contligo. [cf. полупати се, потући се 1]. побашити се, шім се, v. r. pf. Bajdbа mеr bеі, побићи (побигнути], бигнём, (зап.) vidе побјећи. fio bassa.

побјегљив, а, о, gerne flieljeno, fugax: Ти се мене побашка [по башка), abgejonsert, ѕераrаtіm. не бој, ја није]сам побјег.ва, да ћу попобегљив, а, о, (ист.) vidе побјегљив.

бјећи. победа, f. (ист.) vidе побједа.

побјегиути, нём, vidе побјећи. победљив, а, о, (ист.) vidе побједљив: Кратово побједа, f. (јуж.) 1) vidе биједа: меһе на мене је врло победљиво

побједу. 2) Cieg, victoria. побелети,

побједљив, а, о, реrlеmbеrijt, calumniosus: Јер побеаити, бéлим, v. pf. (ист.) vidе побије[ље]ти.

је моја побједљива мајка, па ће рећи да побеснети, ним, (ист.) 1

си муморила побеснити, нім, (у Сријему)) vidе побјешњети. побје), йвање, п. (јуж.) баз 23ejiege, victio, deпобећи, бегнём, (ист.) vidе побјећи.

victio. нобигљив, а, о, (зап.) vidе побјегљив. побјеђивати, бјеђујем, v. impf. (јуж.) bеfіеgеп, побигнути, нём, vidе побићи.

vinco. побида, f. (зап.) vidе побједа.

Побјеник, Побјеника, т.: ІІІто ћу трчат” пољем побидљив, а, о, (зап.) vidе побједљив.

Побјеником побијање, п. 1) Ба3 Serabbringer bes }'reijes, im- побјеснити, ним, vilе објеш жети.

minutio pretii. — 2) Sa8 2Biеѕеrаujjirfен Вез побјећи [побјегнути), бјегнем, v. pf. (јужж.) fleMühlsteines, acutio lapidis molaris.

bet, fugio, aufugio | ef. бјегнути]: Него бјеж’мо Bineinjchlagen, intixio.

ноћас из сватова, објезимо Грбљу питопобијати, побијам, у. impf. 1) Sen 2reis bеrаb,

fegen, berabbringer, imminuo pretium. — 2) | побјешети [побјеснити), бјесним, v. pf. (јуж.) камен воденични, Sen Rubljtein auflagen. tol, rasend werden, in Wuth gerathen, furore cor3) копље, binеinjblagen, intigo. cf. [vide] по ripi [cf. помамити се, струнити се 2): иобадати. — 4) гумно, jtanipjeit, solido (tistu бјењело исето. cationibus).

поблёдети, дім, (ист.) побијати се, побијам се, v. r. impf. vile [1] по-побледнти, дим, (у Сријему)| v. pf. bleit ver туцaти се.

поблйдити, [дім.) (зап.) Seit, erblajjen, palпобиједити, побиједім , v. pf. (јуж.) bejiegen, поблиједити, дим, (јуж. |

lesco. [cf. поуvinco, cf. [надвалити,) надвладати: Амо је- поблиједјети, дим, (југоз.) чати). сам Турке побједно на нашему шапцу Де- поблије, ети, једим, (јуж.) лиграду

побљувати, идбљујем, v. pf. апjpeien (Surf rе. побијелити, јелім, v. pf. (јуж.) wei mеrѕеп, chen), convomo. побијељети, albesco.

побувати се, побљујем се, у. r. pf. 1) jit Sur) побилити, лім, (зап.) vidе побијељети.

Vrechen bespeien, se convomere. 2) sich erbreпобирати, побирам, v. pf. паф einaiser flauben, деп, yonio. [cf. повратити 3]. colligo.

побожан, жна, жно, fronm, pius, sanctus. [cf. побйскати, побігтем, v. pf. кога, еіnіеnt Sa:5 богобојазан, бого,даван, бoгoдyшан, душеван).

Иgeзiejer ant Ropje abjubent, perquiro caput lе побожићна част, f. (у Паштр.) Онамо је обиpeliculis. cf. | обискати,) ноискати.

чај да удата жена, особито док је млада, обйскати се, побі штем се, у. r. pf, jic) unter сваке године уз месојеђе иде с дјевером или

einander die Lüuje absuchen, purgare se invicem с киме другијем из куће у род на нобожићну pediculis. [ct. поискати се).

част, и онамо проведе неколико дана. побйснити, ним, (зап.) vilе побјешети. побожност, побожности, f. Sіе Triniтigteit, pieпобитанжити се, жім се, у. е. f. ein ump tas, probitas, sanctitas. werden, fio vagus, nebulo.

Побој, Побој, т. према Имоскоме, долазећи 1. побити, побијем, v. pf, 1) пасt) einaндеr tіѕtен, од мора, на брду мјесто са неколико стеmactare. 2) н. II. побно трад винограде,

ка. beschädigen, zusammenschlagen, affigo. 3) ци- нобоја, у божићној пјесми [cf. довратница? | : jeuy yeny, den Preis einer Sache herabbringen, Боки божий бата, Носи киту зліста, а imminuo pretium. 4) (у Гачкој) кi мен пол. 18ти врата, и обоја побоја и сву кућу воденични, vidе посјећи [3] воденицу.

до краја. копље, einjblaget, figo. [ef. обости 3, побу- побојавање, п. Sie yurbt, netus. сати 2]. (6) гумно (ухвате се коньи, па се побојавати се, побојавам се, v. r. impf, jis) потјерају најприје о неопресном гумну, а ein wenig fürchteli, timeo.

Н.

men. .

побојати се, јім се, y, r. pf, ji jiirbten, jcbенеп, крст. у Србији пак побратими постану на timeo.

раз.Тичне начине: 1) кад ко у сну у какој побоке, vide нобочке: узео га побоке.

невољи рече коме: „да си ми по Богу брат!“ поболёвање, п. (ист.) vide ноболијевање. 2) кад ко на јави побрати кога у какој непоболёвати, болева, (ист.) vidе поболијевти. Вољи. 3) кад ко побрати кога у цркви, и то поболети се, лiм се, (ист.) vidе побољети се. највише чине жене и дјевојке : Кад се разпоболивање, п. (зап.) vidе поболијевање. боли жена или дјевојка, онда избере каквога поболивати, болява, (зан.) vidе поболијевати. МОМка, и оде с њим на мастиру, И.Ли црви поболијевање, п. (јуж.) аз сфnierzeit, Bebtbшт каквој, те јој овдје метне крст (чини ми се von Zeit zu Zeit, dolor subinde rediens.

На главу, па веже каквом марамом), и ПОІІ поболијевати, бошјева ме, v. r. impf. (ју ж.) јој, или калуђер, очита молитву; по том ако

и. ноболијева ме нешто глава, tbit mir она оздрави, онда онога момка зове братом von Zeit 311 Zeit weh, dolet mihi caput subinde. и он нњу сестром (мени се чини да је ово побдлити се, лiм се, (зап.) vilе побољети се. Бугарски обичај: јер сам ја то први пут [побоље, menig bejjer; paululum melior; види ѕ. видио у Биограду код Бугара). 4) cf. друV. 1 по 14.]

жичало. 5) cf. једномјесечићи. 6) многи се побољети се, болйм се, v. r. pf. (јуж.) erfrantent, прозову побратими, а нијесу се побратили

morbo corripi, cf. [vide] разбољети се: По никако ; тако Србин кад не зна имена коме, бо.ље се Српски цар Стјепане

а он та зовне : еј! побратиме ! Какого поборавити, вим, v. pf. pergejjеп, obliviscor. што се човјек у сну или на јави побрати поборављање, п. Заз 23ergejjеnt, oblivio.

(осим цркве), тако се може и посиниги и поборављати, побдрављім, y. imрt. nergejjеп, иоочіти, а жена посестрити и матерти. obliviscor.

побратимити, мим, vidе побратити. Пәборе, [f. pl. као мала кнежина или племе у побратимити се, мім се, vidе побратити се.

планини између Будве и Црне Горе.] побратимов, а, о, без побратим, fratris adopпобости, бодём, v. pf. 1) Sie Cojen бази brine tivi. деп, бар fie jtreiten, bоvеѕ incitare ad сеrtа- І побратимство, п. Sіе побратим-jbajt, fraternitas

2) zusammen stoßen, cornu peto: 110 adoptiva [cf. побратство]: Оди тамо до Тубола говеда овце. 3) in die Erde stoßen, шине пођи А до куле Церовић-Новице, од pflangen, figo humi (барјак, копље). [vide мене му Богом иобратимство побити 5].

побратити, тим, v. pf. кога, einen sum Brucer побости со, бддём се, v. r. pf. 1) поболи се müblen, fratrem appello aliqueт. [cf. побра

BO.AOBH, haben sich gestoßen, cornibus se invicem тимити). petierunt. 2) еіnаnsеr tоѕtjteben, trucidari | побратити се, тім се, v. r. pf. с ким, 21abl. invісет: Међу се се хоће да покољу, 3.1а bruder mit jemand werden, fraternitatem ineo ћенима да иободу ножи

cum aliquo. [cf. побратимити се). побочина, f. (у Дубр.) у бравчета месо испод пoбратство, п. у пјесми мјесто побратимство :

ребара, das Fleisch zwischen der Hüfte und den Побратством се поносио Циго Shippeii. [vidе бабуппина].

побрвнати, нам, v. pf. н. п. кућу или какву побочке, паф, Ser Geite, a lаtеrе [cf. побоке): другу зграду, Ceitenmano pon брвна aufrifter, узео лонац побочке.

trabes trabibus superponere pro muro: рогове побрабоњати се, нам се, v. r. pf. (pon Ser Siege су подигли, али још нијесу побрвнали.

und dem Schafe) den Noth von sich geben, stercus nosphe, n. (cr.) das Gebiet eines Gebirges, regio facio.

adjacenѕ mоntі: Бура, коси по побрђу пoбрaвица, f. (у Ц. г.) неколико брава и то је побре, т. vіdе побро: Кад станемо дијелити

мање од 50, eine fleine Serbe, grex. [cf. ску благо| Све ти узменш старјешинство, побре жаица].

побријавање, п. 5a8 9 афrajiren, то еrаdеrе. побрајати се, побрајам се, v. [r.] impf. (у пје- побријавати, бријавам, v. impf. пафrajiret, erado. еми) vide спомињати се: Та се кућа вагда cf. [vide) избријавати. обраја.а

побријати, побријем, v. pf. пафrajiren, erado. нобранати, нам, v. pf. (у Хрв.) eggeii, occo. [vilе избријати]. [vidе подрљати).

побркати, побркам, у. pf. реrmіrren, confundo. побрати, берём, v. pf. abflaubeni, abpfliitten, le | vidе забркати 2]. cerpo, lego.

нобркати се, идбркам се, v. r. pf. 1) jih irrеп, побратим, m. Ser 21ablbruser. У нашијем ста

cf. [vide 1] помёсти се. 2) нешто Пријем требницима (Србуљама) има особита су се они побркали, т. б. као мало свади. И, МО. Литві која се чита кад се ко ским по sich überwerfen, inimicitias suscipio. братими, и по томе би се могло рећи да је побрљати, побр.љам, v. pf. номрљати. [vidе упру етапа времена побратим много ви не значио

љати). него данас. Црногорци се још братиме у ц- небро, т. (уос. побро) һур. р. побратим. [cf. Ви, и непшто им поні чита, и најпослије љубе побре ).

ero.

побројити, пoбрojйм, v. pf, absüble, pernumero. | us järfeil, candefactum acuo. cf. поварипобугарити, рим, v. pf. sunt Bulgaren тафет, ти [1]. — 2) perfitten, ferrumino. facio aliquem esse Bulgarum.

повірити, поварйм, v. pf. 1) н. п. сјевиру, т. побугарити се, рійм се, v. r. pf. ein Bulgar mere ј. затупити је, па онда угријавши је добро deni, tio Bulgarus.

на ново исклепати, vidе поклепати. 2) побудалити, лім, v. pf. ein Earr mеrbeit, stul гвожђе, т. б. врло га угријати (да већ одtus fio. cf. [vide] полудјети.

мекне) и посути нијеском да се за друго тако побуђавити, вим, v. pf. vіdе попљеснивити. угријано гвожђе може прилијепити, реrtіttеп, побуна, f. Ser 2lufenbr, tumultus. cf. [vide] буна. ferrumino. cf. занадити. побунити, побу ним, v. pf. aujmiegeln, concito. поватати, там, vidе похватати.

[cf. пожбурити, помутити 2, смутити 1]. поватати се, тaмo сe, vidе похватати се. побуњивање, п. За 20ufpiegeln, concitatio. повез, т. (у Сријему) vidе поуз. побуњиватн, бу њујем, v. impf. aufmiegein, con- повезати, повёжём, v. pf. 1) паф einanser bin. cito.

Sen, ligo alium ex alio [cf. погергетити). [побурати се, побурам се, v. r. pf. cf. делен 2) главу, einbinsent (oen Ropf), illigo. га.10.]

повезати се, повежем се, т. r. pf. fіф (беп Ropf) нобурити, рим, у. pf. (у Дубр.) vidе попитати. einbinden, illigo caput. побурити се, рим се, v. r. pt. (у Дубр.) vidе повезача, f. марама, или криа, што се жене поништаати се [1].

ToBezyjy, das Kopftuch. Haupttuch, vitta. cf. побусати, сам, у. pf. 1) mit tajеn bеsеtеn, ce [округа, покривача 2] jашмак.

spite corono. 2) einschlagen, figo, cf. [vide noBesúbâie, n. das Einbinden des Kopfes, vitta

1] побити [5]: IIа је бојно копље нобусао tio capitis. побушавање, п. Жаз Велесtеn niit Rajen, to cae- повезивати, везујем, v. impf. Sen Ropf einbinжеп, spite coronare. .

vitto. нобушавати, бўшавам, Ү. impf. mit Rajen bе повезивати се, везујем се, v. r. impf, fit eindecken, caespite corono.

binden, vittor. побушени понедјељник, т. cf. дружичало. пӧвелик, а, о, јо зiemli grop, sic satis magnus. новабити, пованим, . pf. н. п. псето, пафоtеn, поверити, рим, (ист.) vidе повјерити. allicio ad sequendum.

поверовати, рујем, (ист.) vidе повјеровати. повадити, дійм, v. pf. 1) bеrаučitebnten, protraho, повесамце, т. dim. р. повесмо.

eximo. — 2) у пјесмама, н. п. сабљу, т. і. новеемо, т. (ист.) vidе повјесмо. Извадити [1]: Ти повади моју бритку сабљу |1. повести, ведём, v. pf. 1) mitnebmen, mitjubren, Пак папину сабљу повадио

mitbringent, adduco. — 2) (по јуж. кр.) vide nobáhâjbe, n. das läufig-lein der Kuh zum zwei [1] одвести [1]: од Медуна Туре Омер-ага ten Mal.

Поведе ти твоју вјерну љубу — Јер сам феповађати, повара, v. impf. кад крава по други војка вјерена, Вјерена не поведена

пут води, пошто је већ један пут водила, | 2. новести, везём, v. pf, fabren, führen, rusert, vehо. па није стеона остала, зит зweiten mal läufig | повести се, ведём се, v. r. pf. fіф паф еіnет sein (von der Kuh), rui in venerem. [cf. noba richten, sequi aliquem. ђати се).

nöbetê, adv. mehr , haud parum (haud pauci), повађати се, повађа се, v. r. impf. vіdе по cf. повише: За ким пође повеќе хајдука вађати.

повечерак, повечёрка, m. (у Рисну) кад се поваздан (по вас дан), н. п. спава поваздан, послије вечере опет једе, н. п. на игри, 3meiden ganzen Tag, in diem.

tes Nachtmal, mensa vespertina secunda. [vide повала, f. (у Дубр.) in бет Сprimроrtе: Гора павечера).

је одвала него повала, Ser erjte 2Ingriff, in- повечеряти, рам, v. pf. ein fleinteg 9katmal einpetus.

nehmen, coenam modicam sumo. повалити, идвалим, v. pf. 1) піеѕеrvеrfеn, sterno. | повештати, там, у. pf, pеrаlten (pot #leisern), 2) vidе похвалити.

obsolesco: Или ти је рухо повештало повілити се, идвалям се, vidе похвалити се. пӧви, f. pl. (у Лици) на самару она узица, што поваљати, идваљам, v. pf. (у Хрв.) niebermer стоји коњу испод репа (а на седлу и ондје fen, prosterno.

се зове кускун). поваљивање, т. бag Rieserverfen, ѕtrаtiо. повидјети, видим, (југоз.) 1 v. pf. erzählen, ja. поваљивати, ваљујем , y. impf. nіеѕеrvеrfен, повиђети, идвидим, (у ц. г.)j ge, trado [vide sterno.

казати]: Боље је новијети него виђети; У новампирити се, вампирим се, т. r. pf. ein неђељу другом” повиђела Ја то хоћу ио

Bampir mеrѕеn, fio vampirus. cf. вукодлак. виђети Марку поваривање, п. 1) баз Сфärfen eine3 2Bertseng3 Повија, f. некака планина [у Црној Гори),

im glühenden Zustande, acutio instrumenti can Name eines Berges, nomen montis.

defacti. 2) die Verkittung, ferruminatio. Повијанин, т. (рі. Повијани) Ciner ppt Повија: поваривати, варујем, v. impf. 1) gliђептафет и пред њима тридест Повијана

34

Вуков РЈЕЧНИК

« PreviousContinue »