плотић, f. dim. v. плот. плоча, f. 1) еіne Blatte, lamina. 2) vide потковица. 3) Ћурчијнска, на којој се коже тегле. - 4) [Плоча] Цеклинско око у је зеру Скадарскоме, nom. prop. eines Sijhfangs. плòчaμμja,* m. der Schmarozer (besonders von Rauch пљева, f. (јуж.) біе pren, gluma [cf. плијен 2]: има као пљеве (н. п. рака у води, ушију у глави). пљеваљски, ка, ко, von Пљевља: И ђидију Пљеваљског кадију - И сокола Пљеваљског кадије tabat, Branntwein), parasitus contemtissimus. | пљевара, f. (јуж.) vide пљевњак. плочèтина, f. augm. v. плоча: Што ће мени | Пљевља, п. pl. (gen. Пљеваља) варош у Хер таке плочетине плочица, f. 1) dim. v. плоча. 2) (у Ц. г.) Плочник, т. брдо у Ловћену: Кад дођоше у плошта, f. као бара, која се кашто присушује, плоштина, f. (у Славонији) подводна равнина, цеговини. ef. Таслица. пљевни, на, но, (у Херц.) п. п. љуска, Épreu-, пљевњак, м. гдје се пљева држи [cf. пљевара]: Hèс! ein Schallwort, womit man den Kuall eines ein wäjjeriger Вoben, solum aquosum. cf. [vide]| пљесак, ска, m. baš Platjchen, sonitus, genus ништалина. плошчица, f. dim. v. плоска. плуг, т. 1) ber \flug, aratrum. plausus. пљескање, п. баз Blatjchen, sonitus aquae, aut 2) плуг зе- in aqua agitati. мље (pl. илузи), т. ј. дан орања, Žuhart, ju- | пљескати, кам (пљёштём), v. impf. plätjdjern, gerum. [vide дан 2]. agito aquam, complodo. плуг и волови, (у Србији и у војв.) некаке | плёскац! vide пљес. буђав]. звијезде, Mame eines ternbilbes [ber große Bär], пљеснив, а, о, [јуж.] [фimmlig, mucidus. [cf. sideris genus [ursa major]. плужење, п. баз Dalten beš ìfluges, sustentio | пљеснивити се, вим се, v. r. impf. fimmeln, stivae. mucesco. плужина, f. (у Ц. г.) колиба н. п. код тора, пљеснути, нём, v. pf. platjdjen, complodo. [cf. die Sennhütte, tugurium pastoris Alpini: Ila пљаснути; пљенути]. вечера с ђецом у илужине пушку у илужину И постави | пљётва, f. (у Ц. г.) кад се плијеве, баз Säten, runcatio. плужити, жим, v. impf. бен flug baften, susti- | пљетвар, m. ber Säter, runcator. neo stivam. пљетварица, f. bie Saterin, runcatrix. плундре, f. pl. (бie Фибет бojen) sie beutjchen | пљёти, плијевем, v. impf. (јуж.) gäten, runco. geknöpften Hosen, im Gegensate der ungrischen, serbischen mit Riemen, braccae germanicae. плут, m. (на Корч.) vide плута. плута, f. ber Rort, baš Bantojjelholz, [Rorfeide,] cf. [vide] плијевити. Пљёшевица, f. планина у Хрватској на Босанској граници; а има на ономе крају и другијех планина које се тако зову. cf. Плешевица. cortex subereus [quercus suber L.; cf. плут, | пљдсан, а, о, (у Сријему) vide плосан. плуто]. плутање, п. баз hwimmen, natatio. плоска, f. vide плоска. пљошта, f. (у Бачкој) vide [1] бара [1]. плутати, там, v. impf. (у прим.) пливати поврх | пљоштара, f. (у Сријему) vide баретина, воде (као илуто, које не може потонути), пишталина. [wimmen, nato: шта оно илута по мору? Не- |пљоштимице, н. п. ударити, mit ber lähe бeз коме и плуто тоне, а некоме и олово плута. плуто, п. (у Дубр.) бer Rort, cortex subereus, cf. [vide] плута: Некоме и плуто тоне, а некоме и олово плута. плућа, f. (у Дубр.) бијела џигерица [2], біе gunge, pulmo, cf. утробица. плућица, f. dim. v. плућа. Degens, secundum latitudinem (gladii). [cf. лићимице]. пљувало, n. vide пљуваоница. пљуванак, нка, m. ber Speihelaušwurf, ejecta- вача, пљувачка]. плућњак, m. (у Дубр.) некака трава, Wet Не, | пљуваоница, f. ber Épudtajten, vas sputi, cf. herbae genus. пљаснути, нем, v. pf. vide пљеснути. пљачка, f. (у Србији и Босни, особито од го дине 1804) vide плијен [1]. пљачкање, п. vide плијењење. пљачкати, кам, [v. impf.] vide плијенити. пљувало, пљувачница. пљувати, пљујем, v. impf. 1) fpeien, spuo. 2) кога, еінен anfpeien, conspuo. пљуваћка, (у војв.) пљувача, (у Рисну)} f. vide пљуванка. пљачкација[*], пр. бег Beutemadher, Münderer, prae- | пљувачница, f. vide пљуваоница. dator. пљунути, нем, v. pf. ausjpeiен, ехрио. пљусак, ска, m. ber Blagregen, nimbus. пљускавица, f. (у Сријему) vide богородичина трава. пљускавице, f. pl. некаке красте, Xrt us[[ag [Windpocken], pustularum genus [varicella]. cf. [пљускача 2,] пљуске. 1. пљускање, п. 1) баз Blätjhern, aquae sonitus. - 2) баз Eprißen, aspersio. 2. пљускање, n. verbal. v. [2] пљускати. 1. пљускати, пљускам, v. impf. 1) plätjhern, sonitum edo (de aqua). 2) fprisen, aspergo. 2. пљускати, кам, v. impf. н. п. воду из лађе исполцем, аз[hütten, projicio (aquam). пљускац! н. п. водом кад ко кога полије. пљускача, f. 1) т. ј. крушка, Xrt wäfferiger Birnen, piri genus. [vide водењача]. - 2) pl. пљускаче, некакве красте. cf. [vide] пљуска- | вице. пљуске, f. pl. (у Ц. г.) vide пљускавице. пљуснути, нём, v. pf. binjchütten, effundo, pro- | поајманити се, ним се, v. r. pf. (у Бачкој) ај jicio (aquam e vase). пљўца, f. (у Славон.) некакво бијело грожђе, пљуцање, n. dim. v. пљување. пљуцати, цам, [v. impf.] dim. v. пљувати. пљуцнути, нём, v. pf. dim. v. пљунути. мана werben, sum ајмана. поапсити, сим, vide похапсити. пдара (cf. похара), f. што је попрано, біе Berheerung, depopulatio. пòapaти [поxарати], pâм, v. pf. verheeren, depopulor. поарнаутити, тuм, v. pf. zum Arnauten machen, reddo Albanum. поарнаутити се, тим се, ѵ. r. pf. ein Wrnaut werben, fio Albanus. поарчити, чим, vide похарчити. поасити се, идасим се, ѵ. г. pf. [vide похасити се] осилити се. побабити се, бим се, v. r. pf. vide породити се. пљўшт, m. (у Сријему и у Бачкој) vide бр- | побавучке, adv. (у Ц. г.) vide побачке: Но шљан. пљуштање, п. baš plätjdjerube Fallen (bes Regens), casus pluviae cum sonitu. пљуштати, штӣ, н. п. киша, вода на уста, plätjchern (vom Regen), cum sonitu decido (de pluvia), affluo. 1,по, mit acc. и. 1ос. 1) um (Golen), отишао по се Вуче побавучке вуче побадање, п. баš Sinjteđen in bie Érbe, fixio (signi). побадати, побадам, v. impf. in Sie Érbe fteđen, figo. [cf. побијати 3]. побалегати се, гâм се, v. r. pf. (vom Bieb) бен Koth von sich geben, stercus facio. Дјевојку, ит баз Тäòфен, abiit ut adduceret | побаскијати, јам, v. pf. vide пожиочити. puellam. - 2) ударио га по глави, auf бет | побаўчке [побавучке], н. п. ићи, т. ј. на ноKopf, nach dem Kopfe. 3) познајем га по 6) гама и на рукама (као баук), auf allen Bie ren, quadrupes; највише се говори за малу Дјецу кад још не могу управо да иду него тако пужу. говору, па ber prache. побацати, цам, ѵ. pf. nad) einanber werfen, jacio geboren werben, nasci: побачило се дијете, т. j. родило се; cf. [vide] окотити се. 1. побашити, шим, v. pf. зит Зајфа тафеn, facio bassam. 2. побашити, побашим, v. pf. што, in Wbrебе ftellen, nego. cf. бах. побашити се, шим се, ѵ. г. pf. Baja werben, fio bassa. побашка [по башка], abgejonbert, separatim. побегљив, а, о, (ист.) vide побјегљив. победа, f. (ист.) vide побједа. послије и по окресаном и сламом посутом), ftampfen, solido. 2. побити, побудем, [v. pf.] (у Ц. г.) vermeilen, commorari. cf. позабавити се. побити се, побијем се, v. г. pf. fich jchlagen, confligo. [cf. полупати се, потући се 1]. побићи [побигнути], бигнём, (зап.) vide побјећи. побјегљив, а, о, gerne fliehens, fugax: Ти се мене не бој, ја ни[је]сам побјегљива, да ћу побјећи. побјегнути, нём, vide побјећи. победљив, а, о, (ист.) vide побједљив: Кратово | побједа, f. (јуж.) 1) vide биједа: меће на мене побида, f. (зап.) vide побједа. побијати се, побијам се, ѵ. г. impf. vide [1] по туцати се. побиједити, побиједим, v. pf. (јуж.) Берден, vinco, cf. [надвалити,] надвладати: Амо јесам Турке поб једно. На нашему шанцу Де лиграду побијелити, јелим, v. pf. (јуж.) weiß werben, побијељети, albesco. побилити, лим, (зап.) vide побијељети. побирати, побирам, v. pf. nah einauber flauben, colligo. побискати, побиштем, v. pf. кога, einem ба Ungeziefer am Ropfe abjuchen, perquiro caput de pediculis. cf. [обискати,] ноискати. побискати се, побиштем се, v. r. pf. fid) unter einander die Läuse absuchen, purgare se invicem pediculis. [cf. поискати се]. побиенити, ним, (зап.) vide побјешњети. побитанжити се, жим се, v. r. pf. ein Cump werben, fio vagus, nebulo. побједу. - 2) Sieg, victoria. побједљив, а, о, verleumberif, calumniosus: Jeр је моја побједљива мајка, Па ће рећи да сим уморила побјеђивање, п. (јуж.) баз Bejiegen, victio, de victio. побјеђивати, бјеђујем, v. impf. (јуж.) befiegen, vinco. Побјеник, Побјеника, т.: Што ћу трчат пољем побјеснити, ним, vide побјешњети. моме побјешњети [побјеснити], бјесним, v. pf. (јуж.) toll, rajens werben, in 28uth gerathen, furore corripi [cf. помамити се, струнити се 2]: побјешњело псето. den, erblassen, pallesco. [cf. поучати]. побледети, дим, (ист.) побљувати се, побљујем се, v. r. pf. 1) fih bur Побој, Побоја, m. према Имоскоме, долазећи побоја, у божићној пјесми [cf. довратница?]: Божић божић бата, Носи киту злата, Да позлати врата, И обоја побоја И сву кућу до краја. 1. побити, побијем, v. pf, 1) паd einauber töbten, mactare. 2) н. п. побио град винограде, beschädigen, zusammenschlagen, Бефаòіден, зиратmenjolagen, affigo. - 3) цијену чему, беn Breis einer Sadhe herabbringen, imminuo pretium. 4) (у Бачкој) камен воденични, vide посјећи [3] воденицу. 5) копље, einjilagen, figo. [ef. побости 3, побусати 2]. — 6) гумно (ухвате се коњи, на се побојавати се, побојавам се, V. r. impf. fich потјерају најприје по неокресаном гумну, а ein wenig fürchten, timeo. побојавање, n. bie Surýt, metus. побојати се, јим се, v. r. pf. fi fürten, [енен, timeo. побоке, vide побочке: узео га побоке. побољети се, болим се, v. r. pf. (јуж.) erfranfen, men. Поборе, [f. pl. као мала кнежина или племе у побочке, наф ber Seite, a latere [cf. побоке]: узео лонац побочке. побрабоњати се, њам се, ѵ. r. pf. (von ber iеде und dem Schafe) den Koth von sich geben, stercus facio. крст. У Србији пак побратими постану на различне начине: 1) кад ко у сну у какој невољи рече коме: „да си ми по Богу брат!" 2) кад ко па јави побрати кога у какој невољи. 3) кад ко побрати кога у цркви, и то највише чине жене и дјевојке: Кад се разболи жена или дјевојка, онда избере каквога момка, и оде с њим намастиру, или цркви каквој, те јој ондје метне крст (чини ми се на главу, па веже каквом марамом), и поп јој, или калуђер, очита молитву; по том ако она оздрави, онда онога момка зове братом и он њу сестром (мени се чини да је ово Бугарски обичај: јер сам ја то први пут видио у Биограду код Бугара). 4) cf. дружичало. 5) cf. једномјесечићи. 6) многи се прозову побратими, а нијесу се побратили никако; тако Србин кад не зна имена коме, а он га зовне: еј! побратиме! Какогод што се човјек у сну или на јави побрати (осим цркве), тако се може и посинити и поочити, а жена посестрити и поматерити. побратимити, мим, vide побратити. побратимити се, мим се, vide побратити се. побратимов, а, о, без побратим, fratris adoptivi. побратимство, п. біе побратим-, fraternitas adoptiva [cf. побратство]: Оди тамо до Тушине пођи А до куле Церовић-Новице, Од мене му Богом побратимство побратити, тим, v. pf. кога, einen zum Bruber wählen, fratrem appello aliquem. [cf. побратимити]. побратити се, тим се, v. r. pf. с ким, 2ab1bruder mit jemand werden, fraternitatem ineo cum aliquo. [cf. побратимити се]. побратство, п. у пјесми мјесто побратимство : Побратством се поносио Циго побринати, нам, v. pf. н. п. кућу или какву другу зграду, Geitenwano von брвна qufrichten, trabes trabibus superponere pro muro: рогове су подигли, али још нијесу побрвнали. nòáphe, n. (cт.) das Gebiet eines Gebirges, regio adjacens monti: Ђурађ коси по побрку побре, m. vide побро: Кад станемо дијелити благо Све ти узмеш старјешинство, побре побријавање, n. baš Mahrafiren, Tò eradere. побрајати се, побрајам се, v. [r.] impf. (у nje- побријавати, бријавам, v. impf. нahrafiren, erado. еми) vide спомињати се: Та се кућа вазда побрајала побравица, f. (у Ц. г.) неколико брава што је мање од 50, eine fleine Sperbe, grex. [cf. скужаица]. побранати, нам, v. pf. (у Хрв.) eggen, оссо. [vide подрљати]. побрати, берём, v. pf. abflauben, abpflüfen, decerpo, lego. | cf. [vide] избријавати. побријати, побријем, v. pf. nahrafiren, erado. [vide избријати]. побркати, побркам, v. pf. bermirren, confundo. [vide забркати 2]. побркати се, побркам се, v. r. pf. 1) fih irren, erro. cf. [vide 1] помести се. 2) нешто су се они побркали, т. ј. као мало свадили, fich übermerfen, inimicitias suscipio. побратим, т. ber Babibruber. У нашијем старијем требницима (Србуљама) има особита молитва која се чита кад се ко с ким побратими, и по томе би се могло рећи да је | побрљати, побрљам, v. pf. помрљати. [vide упр у стара времена побратим много више значио љати]. него данас. Црногорци се још братиме у цр- | побро, m. (хос. побро) һур, в. побратим. [ef. кви, и нешто им поп чита, и најпослије љубе побре]. побројити, побројим, v. pf. bzählen, pernumero. | побугарити, рим, v. pf. zum Bulgaren maфен, facio aliquem esse Bulgarum. побугарити се, рим се, v. r. pf. cin Bulgar wer= den, fio Bulgarus. побудалити, лим, v. pf. ein Marr werben, stultus fio. cf. [vide] полудети. побуђавити, вим, v. pf. vide попљеснивити. побуна, f. ber Mufrubr, tumultus. cf. [vide] буна. инð ären, candefactum acuo. cf. поварити [1]. 2) verfitten, ferrumino. поварити, поварим, v. pf. 1) н. п. сјекиру, т. ј. затупити је, па онда угријавши је добро на ново исклепати, vide поклепати. 2) гвожђе, т. ј. врло га угријати (да већ одмекне) и посути пијеском да се за друго тако угријано гвожђе може прилијепити, verfitten, ferrumino. cf. занадити. побунити, побуним, v. pf. aufmiegeln, concito. | поватати, там, vide похватати. [cf. пожбунити, помутити 2, смутити 1]. поватати се, тамо се, vide похватати се. побуњивање, п. баз Mufwiegeln, concitatio. повез, m. (у Сријему) vide поуз. побуњивати, буњујем, v. impf. aufwiegeln, con- | повезати, повежем, v. pf. 1) nach einanber binben, ligo alium ex alio [cf. погергетити]. 2) главу, einbinben (ben Ropf), illigo. повезати се, повежем се, v. r. pf. fid (ben Ropf) einbinsen, illigo caput. cito. [побурати се, побурам се, v. r. pf. cf. деленгало.] побурити, рим, v. pf. (у Дубр.) vide попишати. побурити се, рим се, v. r. pf. (у Дубр.) vide | повезача, f. марама, или крпа, што се жене попишати се [1]. повезуjу, das Kopftuch, Haupttuch, vitta. cf. [округа, покривача 2,] јашмак. побусати, сам, v. pf. 1) mit Rajen bebeđen, ce spite corono. tio capitis. 2) einjchlagen, figo, cf. [vide | повезивање, п. баз inbinben без Ropfes, vitta1] побити [5]: Па је бојно копље побусао побушавање, п. баз Bebeđen mit Hajen, то cae- повезивати, везујем, v. impf. Sen Ropf einbinben, spite coronare. vitto. нобушавати, бушавам, v. impf. mit Rajen be- повезивати се, везујем се, v. r. impf. fich eindecken, caespite corono. побушени понедјељник, m. ef. дружичало. повадити, дим, v. pf. 1) beraušnehmen, protraho, binsen, vittor. повелик, а, о, jo ziemlich groß, sic satis magnus. повађати, повађа, v. impf. кад крава по други пут води, пошто је већ један пут водила, | 2. повести, везём, v. pf. fahren, führen, rubern, veho. па није стеона остала, zum zweiten mal läufig | повести се, ведём се, v. r. pf. fih nach einem fein (von ber Rub), rui in venerem. [cf. пова- richten, sequi aliquem. ђати се]. повађати се, повађа се, v. r. impf. vide повађати. поваздан (по вас дан), н. п. спава поваздан, den ganzen Tag, in diem. повала, f. (у Дубр.) in bem Sprißworte: Гора повеће, adv. mehr, haud parum (haud pauci), cf. повише: За ким пође повеће хајдука повечерак, повечерка, m. (у Рисну) кад се послије вечере опет једе, н. п. на игри, zwei= tes Nachtmal, mensa vespertina secunda. [vide павечера]. је одвала него повала, бer erite lugriff, im- | повечерати, рам, v. pf. ein fleines Hachimal einpetus. nehmen, coenam modicam sumo. повалити, повалим, v. pf. 1) пieberwerfen, sterno. повештати, там, v. pf. veralten (von äleibern), obsolesco: Или ти је рухо повештало 2) vide похвалити. повалити се, повалим се, vide похвалити се. | пови, f. pl. (у Лици) на самару она узица, што поваљати, поваљам, v. pf. (у Хрв.) niebermer fen, prosterno. поваљивање, n. баз Riebermerfen, stratio. поваљивати, ваљујем, v. impf. nieberwerfen, sterno. стоји коњу испод репа (а на седлу и ондје се зове кускун). повидјети, видим, (југоз.) v. pf. erzählen, sa повиђети, повидим, (у Ц. г.) gen, trado [vide казати]: Боље је повиђети него виђети; у неђељу другом, повиђела - Ја то хоћу повиђети Марку Повија, f. некака планина [у Црној Гори], повампирити се, вампирим се, v. r. pf. ein Bampir werben, fio vampirus. cf. вукодлак. поваривање, п. 1) баз фärfen eines 2Bertzeugs | im glühenden Zustande, acutio instrumenti can- Name eines Berges, nomen montis. defacti. 2) die Verkittung, ferruminatio. Повијанин, m. (pl. Повијани) Çiner von Повија: поваривати, варујем, v. impf. 1) gliüßenb mahen | И пред њима тридест Повијана ВУКОВ РЈЕЧНИК 34 |