Пиша до бунишша ов на алу 2) Schweinmakler (in Serbien), proxeneta
Сунце не заиђе ол ол ү сон

suarius, cf. калауз.
вна, вно, аuѕ bет бwafe auftaumetno, БУРГИЩА, f. dim. р. бургија. pris
Nnno excitatus, exturbatus.cf, траповн- БЎPE, ета, n. Bas Sap, dolium. cf. каца..

sbiy wiздад ,нти | БУРЕНЦЕ, цета, п. dim. р. буре. вд

Незник, m. Ser 2ufrührer, homo seditiosus. БУРЕЊЕ, n. 3) vide пишање: 2) vide срђење.

.

•е, Херцеговиня:

sЎПАЊЕ, n. vіdе лупање.

лупати.

obnwao je undent on

Pagapy ,

Раваници,

же бити да је ова ријеч постала у наша БЎРИти, рим, v. impf. (у Дубр.) vide пишати. семена.

БЎРИти CE, бурим се, у.г. impf. vіdе ердити се. мціЊЕ, n. Das Reben wie au bеm ОфLafe, БЎРЈАН, m. (у Браничеву) vide апта. somniatio.

edoz (99
Під (зи вида за

БУРЛАВ, а, о, н. п. у образу (надувен), Бацва
"НЦАТн, цём, v. impf. говорити којешта, backig, bucculentus.or 190 LIFE
kao ychy, wie aus dem Schlafe reden, fa- BYPAÁKAHR, n. eine Art heulenden Weinens, fle-
feln, loqui quasi e somno, alucinari : bynya tus genus.
као баба у болести. cf. трабунитн. БУРУйKATи, бурличём, v. impf. beulene wei=
BHYAJA, m. der Aufwiegler, concitator.

, .

nen, plorare. Муњак, буњака, m. Bas ausfebrit, quisquiliae, вЎРЉАЊЕ, n. Das perummüblen in fujiigen Dincf. буњиште.) әр эрт тот и

gen, scrutatio in jusculo.
ВУЊЕВАЦ, ёвца, m. у Бачкој Србин закона |БУРљАти, љам, v. impf. ) berummühlen in
Римскoгa, cf. Kрањац.

Slupigteiten, scrutari in jusculo, cf. брљати.
ВуЊЕВАЧКӣ, кa, кo, бет Буњевац seborig.
BÙ HÊBKA, f. Serbin katholischer Religion.

2) бурљају ми цријева, беr Заиф Envert,

crepant intestina, cf. карати се.

pon | БУРМА", с. 5) ein ѕtаttеr ѕingerring, annulus : Буњевка. que зууны

Просу по њој бурме и прстење
ETHÂNITE, n. 1) der Ort wohin das auskebricht 2) Офтанбе, cochlea: отвора се на бурму;

geworfen wird, locus quisquiliarum, fimetum. А што му је пуце под гръоцем,
2) das Uuskebricht selbst, quisquiliae. Dit Оно му је од три литре злата,
вупати, бупам, у. impf. (у Перасту) vide БУРМУт*, m. Sеr Офпирftabat, nicotiana sternu-

И оно се на бурму отвора
ВУпило, р. Приповиједа се н пјева да је цару |БУРМУТИЦА, f. Die Sabatbofe, capsula picotianae.

tatoria.
зазрео коњ од ње и збацио га ditor nicotianae.
са себе и да се је то мјесто од онда про- | БЎPHйк, m. (У. Ц. г.) vide бурњак.
звало Царево бунило :

БУРЊАК, m, vidе дуждевњак.
То се зове Царево бупило —

býpo, m. 1) der Dickwamít, abdominosus, ventroв) Пити, пим, v. pf. (у Перасту) vidе лу: sus. 2) vide cрдитко: што се буро

набурио? вЎРА, , деr Oturmwin, procella (ital. bora). | БЎРСА, f. (у Дубр. у граду, а у околинн Кеса)

Бура се по приморју гдјешто зове и вје. pie 23örfe, per Beutel, crumena, cf. тоболац. («шар од краја (т. ). са земље): Бура гонн, ВУРУнтнЈА“, г. Зеfіrѕbrief, edietum vezігі:

А кад ситну буруншију примиш — БУРУНЧУК, т. танко бијело свилено платно,

Seidenleinwand (zu Hemden), byssi sericeae BẰPAB, 2, 0, klein und großbauchig, pusillus et

genus. Вураг, бурага, тер бier-) гagen, venter. БУРуни Ўкли", adj. indecl. von бурунџук:

По гаћама бурунџукли кошуља —

Бӯс, т. 1) као бокор са земљом заједно, беr БӯРАН, pнa, pнo, (у Боци) vide кишовит. Rasen, das Rasenstück, caespes, cf. bycer: BY PÁR, Bypába, m. Mannsname, nomen viri.

Назимац кус копа бус под котлокрповом BЎРАЧА, Г. (у Хрв, ну Далм.) као чутура од

кућом. 2) (у Далм.) као щеварић, баs Ge= Kome, Art lederne Flasche, lagenae genus.

büsch, frutex :
вЎРГИЈА“, f. 1) мали сврдлић, бie fleinfte 2rt | Нема буса ће не има трупа,

Bobrer, terebra minima. 2) (у ц. г.) она Нити траве ће не има главе
дугачка што се чнбуцн врте (а мала се

3) (у Дубр.) vide шимшир (itat, bosso). дове свр дао), Хөђrenbobrer, terebra реrfо-вЎСАЊЕ, п. 1) ба8 23epeten mit Rafen, to cae

spite obducere. 2) das buschicht-werden, fru, .

ticatio. BYPTÀJAHE, n. das Aufwiegeln, concitatio. BYPTÀJATH, jâm, v. impf. aufwiegeln, concitare, BÝCHE, n. das Schlagen auf die Brust, planctus.

, , , | cf. бушити. по No

BẰCATH, câm, v. impf. mit Rasen bedecken, caes. вУРГААш, бургијаща, m.) ein Renjb ber

pitem congero. h,99цията überau herumkommt, homo circumforaneus. BÝCATH CE, výcâu ce, v. r. impf. sich auf die

4

1.2

сн

ero

пити.

враг се жени. ... вЎРА, m. (ист.) vidе буро.

ventrosus.

се,

љевац.

BÌPAA, f. (eoll.) Fässer, dolia.
БУРХэЕР, m. (у Босни) vidе брат.

die Brust fchlagen, plangere: 6yca ce pyrama му га дао, да му купи бухе по соби и у прси.

ноћу по постељи нт. д. Slobfammler (Be: BÌCATH CE, câm ce, v. r. impf. buschicht werden, nennung des Krebses in der Anekdote).

fib beftauben, fruticare: У дну му се бусало, вЦАЊЕ, n, vide дeрaњe 1. у сриједи трсало! (кад се напија). |БУЦАти, буцам, vidе дерати 1. БЎСЁн, бусeнa, м. (loe. бусёну) беr Xafen, cae-вЎцMACт, а, о, bol im GeliФt, facie obesa. spes. cf, бусеница.

11 BÝLOB, m. eine Art kleinen Flußfisches, pisciculi БУСЁнит, а, о, н. п. земља, орање, rafenrei, genus. caespitosus.

БЎцӧВАН, вна, вно, н. п. нераст (кад се букавусённЦА, f. vide бусен.

ре крмаче), brunftig, subanѕ. БЎСЁЊЕ, п. (coll.) Беr Xafenbaufe, caespites. БЎЧА, f. (у Дубр.) стаклен округао суд са ВуснЈА”, f. per interbalt, insidiae. cf. засједа. грлићем горе (ако је овај суд оплетен БӰСЈЕ, п. (у Далм.) coll. p. бус.

унаоколо сламом или прућнцем, онда се БЎснути се, нём се, у. е. pf. sich auf die зове дамижана). Brust schlagen, plangere:

БЎЧАк, бучака, m, вода у Грбљу. Бусну ми се Амза капетане:

БУЧАЊЕ, п. 1) н. п. главе, ба8 Sumnjein Jes Ала мене не родила мајка,

Kopfes, f. B. vom vorhergegangenen Rausche, До кобила која ћога мога

torpor capitis (a crapula). 2) das Toben, sae. БЎСовАЧА, f. варошица у Босни између Фоj- vitio.

нице и Травинка, ein Otisten in Bownien. вЎЧАти, чим, v. impf. 1) битт fein, turbatus Вӯсовник, т. брдо у нахији Бешанској (у sum, ferveo :н сад ми бучи главе од јуче

Uphoj ropu), ein Berg in Montenegro. рањеr пића ; буче уста (н, п. од паприке). Вӱт, бута, m. See Oberfфеntеl, femar.

2) toben, saevire: бучи море; људи кад БутинА, f. augm. р. бут.

обуче, жене нек муче. Бутин, m. dim. р. бут.

БЎЧЕ, чета, п. пиле од будије, bas krutbubr, БУТӰРНИЦА, f. vіdе хапс: стрпали га у бушур-| pullus gallinae indicae. cf. фуре.

hype ницу.

BŅYEBHHA, f. Art saure Milch, oxygala. БунёЊЕ, n. vіdе срђење.

БЎчити, бучића, m. pl. (coll.) junge BrutpubВӯти, бућа, m. pl. (у Рисну) 2rt Opiet, ludi

пеr, pulli indici. cf. ћурићи. genus : играти на буће.

БУЧКА, f. (у Србији) vidе бутка. Бутити ск, бућим се, v. г. impf. vіdе ердити се. ВУЧНИЦА, Ё. &іgеnnаmе eines 23affеrfаnѕ im Se: БЁТКА, f. (у Срб.) бie Butterrolle, vas lіgne- biete Jaдap, Dorf Tршнћ, Заф Жеравнја, um butyro conficiendo. cf. cran.

nomen proprium cataractae. вЎТКАЛО, п. дрво којим рибари буѣкају по вучок, т. (на Корчулн) vidе cова.

води, те маме сомове на улицу, бie Plump: БЎЦА, f. (у војв.) vidе кијача. teule, per Plumpitost, pertica piseibus exei- БЎЦАк*, буцака, т. vіdе угал. tandis.

БУЦАчит, m. dim. р. буцак. БЎТКАЊЕ, f. Ba8 Plumpen, crepitus.

вЎЦУЊА, f. mübe mit fleinen Sörner, fie febg BŮRKATH, kâm, v. impf. (ins Wasser) plumpen, nicht groß, aber gut, vaccarum genus.

егеріtum dаrе: шта бубкаш по тој води ? | БЎША, г. (понајвише се говори pl. бўше) В’ЯНУти, нём, v. pf. einen Plump thun, cre- момчад која се (пред бијеле покладе) обу. pitum dare.

ку у свакојаке рите и метну на образ ВУтоглАВ, а, о, (ст.) рот Sopfe Ser ule,

образину од дрвета, па по селу играју (у epithetum capitis bubonis:

Afi

Мухачу). cf. уши буши. Ид одатле сово бубоглава

" БЎШАВ, а, о, vidе трбушаст. ВУХА, f. (р. бухе, буха) беr Slob, palex. 4

БЎШАК, бушака, т.

во омален и чврст, као" БЎХАВ, а, о, (у Бачк.) т. б. xњеб, fфтаттіфt, што су по брдима, ein kleiner feftеr офв,

locker, tener. вӯХАВАН, вна, вно, vide бухав.

БЎШАК, шка, m. (у Сријему) љешник пробу. ВУХАВАЦ, авца, т. бухав хљеб, fфтаттіфter шен, кад га црв изједе, wurmtiфige SafelLaib Brot, panis tener.

nuß, nux juglans vermiculosa. БУХАВицE, f. pl.:

вЎНАТ, m. коњско ние, ein Pfеrbеnаmе, поУ планину насред Бухавица —

indi solitum : БУХАРА, f. Der 2Гrrejt, carceres, cf. хапе,

Дај ти мене дорина твојега, ВУХАч, бухача, т. бубина (налик на буху), Ја ћу тебе бушаша мојега —

што једе расад купусни, Беr Зlattfilov, ByШАтли, презиме једне породице Турскоchermes Linn.

ВУШАтанЈА, Зга закона у Скадру, од које су БЎхињй, ња, ње, н.

п. трава, бет Slob ge: бивали ондје везирн, за коју се пјева и hörig, pulicis.

приповиједа да је од рода Ивана црноБУхдБЕР, m. Приповиједа се да је казао јевића:

Србин Турчину да се тако зове рак, на Пошнље је Скадру на Бојану

boum genus.

men equo

Ка ономе Бушашли везиру

figürl. wühlen, aufrühren, concito, cf, 6ypruБЎШЕЊЕ, П. Фаѕ Bobren, tеrеbrаtiо.

јати. БЎшинА, f. 3) ein @фimpfwort für ©фafe, con- Бўшити, шим, у. pf. кад штогод падне па

vicium іn оvеѕ. 2) (у Дубр.) некака трава, nyny, stürzen, mit Gepolter fallen, corruere. Art Pflanze, herbae genus.

БЎщотиНА, f. јама на дасцн, или на дрвету, БЎшити, бўшим, v. impf. Dobren, terebrare ; das Bobrloch, foramen.

cf. у.

ВА, in, in (рнјетко се говори, н. п.) ва име оца Winzermessers, fum Schilfschneiden, scalprům

и сина и светога духа; ва истину Божју arundini secandae. ef. косијер. (говоре попови н калуђери); ва вијек ; ва | відА, f. 1) vidе pок. 2) (у Дубр.) жена је на славу и част (кад чате славу, cf. слава). ваду, т. б. на том доба; тако се каже, н:

дијете је на ваду, т. ј. већ му је вријеме BAь, m. Bаѕ gоtеп, аllесtatio; научно свиње, да се роди. 3) (у Спљету) vidе мора.

или псе, на ваб, па док се јави, дођу му. BAдивЕК, m. (у Бачк.) какав тежак посао или вАБАЦ, вапца, m. тица која се метне да ваби зао пут, гдје човјек свој живот губи, eine

друге тице, кад се хватају, деr gotvogel, mit großer Anstrengung verbundene Arbeit, niqui allicit.

Т. mius labor... Вавити, вабим, v. impf. кога, Tocten (bie biere), Івадити, дим, v. impf. Беrаивnehmen, pronio : allieio.

і іздене жали мн многа пуста блага, ВАВЉЕЊЕ, n. Sas Roctet, аllесtiо.

- Но ме, брате, вади из тамнице ВАВЕДЕНИЈЕ, n. Das Seft Anariq Xeinigung, pu-Івадити, вадим, у. impf. (у Спљету) ходити rificatio B. V. M. (den 21. November).

полако н помњиво, langfan une Бебätig ВАввжњйци, њйка, м. р. (у Барањи) 2rt geben, incedere caute.

Элеbtjpeife, cibi e farina рarаti genus. Неко- ваъквинА, f. (у ц. г.) дas 23prausnebmen, anлико листова поспу се сиром, па пошто ticipatio (?): у дарио у вађевину (кад се

се савију, онда се непреснјецају н. кувају. узима жито на вереснју до друге године). BÀBÊK, T. j.. ва век, (иет.), vide вaвнјек. ВАВЁњЕ, n. Bаѕ реrаиваеђment, prоntіо (?). : вівЁст, f. (нст.) vidе вавијест.

ві:БЕЊЕ, p. Ba8 langfame, beyotige Geben, inВА ВИЈЕК, т.ј. ва вијек, (јуж.) ewis, aeternum: cessus cautus. Ва вијек вијека.

BASK! ein Wort Gänse zu treiben, vox agentis ВАвиокст, f. (у Барањ.) беr bеgriff, intellectus. anseres. ВАвик, (зап.) vidе вавијек.

ВАЗАМ, зма, т. (у Хрв. ну Далм. највише у Вавист, f. (зап.) vidе вавијест.

кршћ.) vidе васкрсеније. . ВАвољАК, вавдљка, m, оно што се сваља ме- віздА, vide свагда.

ђу, прстнма нян уустима, ein Rugelen | ВАЗДАКАДњй, ња, њё, vidе ваздашњи. (von Brot u. d. gl.), das man zwischen den Fin: BÀ3AÂH (Bac Aan), den ganzen Tag, totum diem. gern dreht, globulus convolutus.

ВАЗДАНАК, вазданка, т, у напијању: Срећна BÀBOLEHE, n. das Dreben eines Kügelchens zwi: уранка, а бољег вавданка! Ber ganje Хад, schen den Fingern, conglobulatio.

totus dies. ВАвољнти, љим, v. impf, ваљати штогод међу ваздашњй, ња, ње, (у Ц. г.) vidе евагдашњи.

прстима, нян у устима, ein Sögelфен зwі: візДУХ, m. (у котору) бie guft, авг. .. fфеn

schen den Fingern drehen, conglobulo. 5 siú Вазли-ТРАВЕ, у загонеци: Ја пођох вir, m. (у Јадру) мотка или греда којом се поту, а стадох на грехоту, позвах мрде

што подиже, бер рebel, vectis. ef. стријела. љаче: донес'те ми тулерде, е су дошле ВАГАН, m. 1) мјера житна, ein Getreiретар, вазли-шраве.

mеnѕurа. 2) (у Херц.) чанак, еіnе bölgerne | ВАЗМЕНА свѣдвА, f. (у Хрв.) дав рtеrlаmm, Офuffel, seutra lіgnea, cf. здјела:

victima paschalis. - Ве се свекри котлом бију,

ВАЗмЁНАЦ, йца, m. (у Хрв.) свијетли понедјељА свекрве ваганима

Hik, der Ostermontag, prima dies lunae post ВАГАН, вагаша, т. Bag Seteife, orbita.

pascha. ВАРАшљив, а, о, н. п., пут, poler 28agengeleije, ВАЗмёнӣ, на, но, Ofter-, paschalis. ef. ускршњи orbitosus.

192d379 | ВАЗМЕНӣ понЕБЕљник, п. (у Хрв.) vide вaзмeвігнути, вагнём, v. pf. 1) (у војв.) aboägen, нац.

ponderare: вагни де мн то. 2) miegen, pon- візӯ ТА, f. намастир у Босни (може бити да do yalere: во вагинуо пет центи.

је сад и пуст): вагов, вагова, т. (у Сријему) eine art gropen) и Baayfy крај воде Криваје

по со

када било.

BÁH3*, m. Prediger, paedicator :

Ал' не могах приступити, к нама брже още и ваизи

Од мириса жуте дуње, BÀHCTHHA, m. Mannsname, nomen viri:

Од валова жубер-воде Па дозива слугу Ваисшину:

ВАЛА, f. (у Конављу) као увала или дубоВаисшино, моје чедо драго

долина. ВАЈ! у овој законеци: Вај, вај, ђе је мору валA, f. vіdе хвала. крај ?

ВАЛА (вала)!* bei Sott! hеrcle! віЈА, f. hyp. В. Василија.

ВАЛАА! у пјесми мјесто вала! bei Cott! hеrеlе: ВАЈАт, вајата, т. vіdе клијет. cf. спрема. Ал' валаа! сиротоват” не ћу ВАЈАТИНА, f. augm. р. вајат.

ВAЛAKE*, валака, f. pl. Bag 2BerЁзеид ит бie Supe ВАЈЌтит, т. dim. р. вајат.

zusammen zu winden, bei der Padogenstrafe, inВАЈАтскӣ, кa, кӧ, н. п. врата, Rammer-, Жет- strumentum pedibus ligandis ad feriendas nat-, cellarius, ad cellam pertinens.

ѕоlеаѕ. Којега бију онај легне на леђа, а ВАЈДА", f. Rugen, utilitas. cf. корист.

двојицу држе међу собом валаке у које ВАЈдиCATи, ишем, . pf. 3) пйреп, рrоdеѕѕе: то су ноге увијене, а трећи бије по табанима. тн не ће вајдисаии, cf. помоћн. 2) не ћеш

cf. Фалаге. вај дисаши, гидen baben, lueror.

ВалЙНКА, f. (у војв.) Jer Xebler, Rangel, viВАЈдиСАТИ СЕ, ишем се, v. pf. vіdе вајдиса- tium, defectus.

тн 2: скупо је купио, не ће се вајдисаши вілити, валим, vidе хвалитн. кад прода.

вілити, лим, v. pf. (у војв.) feblen, labor, ВАЈдиЦА, f. dim. р. вајда, cf. главница.

desum. ВАЈКАДА, adv. fфоn lange, jаm diu: то је вај- вілити ск, валим се, vidе хвалити се.

ВАЛИЦА, f. dim. , вала. ВАЈКАЊЕ, п. ) дав Sntfфulbigen, jетаппіt вАЛКА, f. у пјесми, ваља да је оно што и вак

nach seinem Wunsch bewirthet zu haben, excu- ња или фак.ља :

satio de coena minus lauta. 2) vidе кајање. А на главу калпак и челенке, ВАЈКАТи ск, кам се, v. P. impf. 3) fi, entfфul: А покрај њих валку по злаћену

digen, daß man Jemand nicht nach seinem BÁNÓB, Bánosa, m. der Schweinstrog, alveus. cf. Wunsch bewirthet, excusare se de coena minus

корито, lauta. 2) vidе кајати се : вајка се што није валовит, а, о, wedenreiф, undosus : узео дјевојку коју су му давали.

Валювишу Дрину пребродише — вакА, m. (нст.) vide Вако.

ВаловљЕ, n. (у ц. г.) гдје су велики крши, ВАКАВИЦА, f. кад се нгра лопте, 2rt Balena

die Felsen, rupes: spiels, ludi genus.

Тамо даље у црно валовље вакЊА, f. (у Барањи) од грабовнне као нверје вАлпово, п. мала варошнца у Славонијн.

које се пали мјесто луча, 2rt gite, lunninis | ВАЛповштинА, f. земља око Валпова, бав шеgenus.

biet von Baлпово, territorium той Валпово. ВАко, m. hyp. 2. Василије.

ВАЛУТ, m. (у Далм.) обал камен, као песниВАко, у пјесмама, vіdе овако:

ца велики, Ёleiner, runker Otein, lapillus teres. Како не би зелено

ВАЛУТИЦА, f. (у Далм.) један валут, ein feiner •Вако полегло

runber @tein, lapillus teres: удри га ва'Вако било свакој друзі

мушицом. Која мајке не слушала!

ВАЛЦИЈА, m, vidе хвалција. ВАко, (у Ц. г. и онуда по прим.) vidе већако. ВАЉ, ваља, т. (у Хрв.) велики ваљак који се ВАКУП, m. ) у Турској Хрватској варош на попријеко на коњма или на воловима вуче Уни око 4 сахата од Удбине:

преко посијана жита да се бусење сатре, Од Вакува два кулиновића

die Uckerwalze, cylindrus aequando arvo. 2)* Kirchengut, bonum ecclesiasticum. IpH- BÀAA, f. das Zündloch (an der Flinte, Kanone), повиједа

се како су питали некакога хоцу foramen incendiarium. ef. Фаља. који је управљао вакупом: „Камо хора ваЊАК, љка, m. bie 28alje, cylindrus, seatula. вакуп ?» а он ухвативши се шакой испод носа, и повукавши је преко уста доље низ ваЉАЛИЦЦА, f. vіdе ваљарнца. браду одговорно: „Вакуп хуп !” (т. ј. по-ваљан, ваљана, но, wаtеr, tüфtig, probus,

bonus, cf. ваљаст, ваљатан. ВАЛ, m. (р. валин валови) bie 28ele, unda, ВАЉАНИЦЕ, f. р. (у ц. г.) дрва што се

љају низ планину, ba% pols, fo vom Serge На брегове вода устанула,

berabgewälzt wird, ligna. А удара вода на валове,

ВАЉАЊЕ, p. Bas 23äljen, volutio. Она носи јеле од планине

ВАЊАониЦА, f. (у Сријему) vidе ваљарнца. и угледа свога господара

BÀBAPHIA, f. die Walkmühle, fullonica, cf. Ba. Бе га вали там” н амо вуку

љаоница, ваљалица, ступа.

cf. ваљуга.

јео га).

ва

cf. талас •

ласно

ВАЊАст, а, о, (у ц. г.) vidе ваљан.

Barbara, S. Barbara. 2) (у Боци) vidе варица. ВАЊАТАН, тна, тно, (у ц. с.) vidе ваљан : 3) у приповијеци: наврела вара од ДундуВаљашну му главу откинуо

лова дола. cf. варица. вањАти, ваљам, v. impf. ) wälgen, voluto. 2) сук- BAРAГовАЊЕ, п. баѕ аbileifфеп, тə scabere.

но, walfen, subigo. 3) (у Хрв.) орање, wal-BAРAГовАти, гујем, v. impf. стругати нзлужеjen, cylindro aequare.

ну кожу (код опанчара), абfleifen, scabere. ВАЊАТи, љам, у. impf. 1) wert, fein, valere: віРАД, m. 1) у пјесми некакав град :

вања сто дуката, ваља царева града, cf. До Варада украј мора града вриједити. 2) ваља ићи, тап тир, ороrtet ; 2) велики Варад, Зropearsein in ungeen. коњ ваља, хољеб ваља, Рfer) ponnétben, 23rov | ВАРідин, Варадина, m. Petermarbein, Petrovavonnöthen, wasafe to menn, das werde (kann) radinum. іф Brauфен, поведи га, ваљаће ти гдје : ВАРАД.НАЦ, нца, m. Ser Peterwarseiner, Petro

ваљао ми је много, боn Ruben fein, prodesse. varadinensis. вањАТИ СЕ, ваљам се, у. r. impf. ji, mülken, BAPAдинкА, f. Die Peterwarseinerin, Petrovaradivolutаrе ѕе.

nensis femina: ВАЊЕ, (у Хрв.) vidе одмах.

Платно бели Варадинка Мара віЉЕВАЦ, Ваљевца, m. Siner von Ваљево. На Дунаву према Београда ВАЊЌвицА, f. (у Ц. г.) vidе упртљача. ВАРідинскӣ, кa, кo, Petermarbeineti, PetrovaВАЉЕВКА, f. Wine pon Ваљево.

radinensis. Ваљево, п. nom. propr. einer Otast in @erbien: ВАРАЖдин, Вараждина, т. 28arabin, VarasПолећела два бијела голуба

dinum. Од онога ваљенога Ваљева —

ВАРАЖдинАЦ, нца, т. 1) човјек из Вараждина. ваљевски, кa, кo, pon Ваљево.

2) Вараждински бурмут, 58aragbiner фnupf= ВАЊЕЊЕ, p. vіdе хваљење.

taback. BAљковACт, да, о, као ваљак, waljenfürmis, ВАРАждинскӣ, кa, кo, ben Вараждин. BAљковит, cylindratus.

BÀPAK", m. das Rauschgold, Flittergold, bractea ВАЊУГА, f. (у ц. г.) vidе ваљак.

aurichalci, cf. козар, клободан, телеј, шик. ВАЉУШКА, f. (@fterr. Oer nbel), RIop, globulus | BAPAK, рка, рко, (у Дубр.) што се e farina, pastillas.

свари, н. п. сочнво, грах, Іeit tофbat, coВАЉУШКАЊЕ, n. dim p. ваљање.

quibilis. ВАЊУшKATи, кам, dim. р. ваљати.

BAPAKAHE, n. das Ausweichen, declinatio. ВАЊУКАТИ СЕ, кам се, dim. р. ваљати се. ВАРАКАТн, кам, (v. impf. einem auszuweiВамилиЈА, f. vіdе фамилија.

ВАРАКАТИ СЕ, кам се, (феn fumen, declino aliВампЙР, вампира, m. vіdе вукодлак.

quem. він, 1) praep. auper, extra: ван паметн, cf. нз- ВАРАКлёИСАЊк, п. pa8 23efleben mit glittergol,

ван. 2) binaив, fоrаs: отишао ван, т. б. на inductio bracteae aurichalci. поље. 3) braиреп, foris, cf. ванка: он је | ВАРАКлёнсАти, меншём, v. pf. и. impf. mit ван, т. і. на пољу. 4) alї, auper, praeter, Flittergold bekleben, bractea aurichalci induco. cf. осим, него до:

BAPAKAH*, adj. mit Bapak überzogen, bractea Ништа љепше и красније

auricbalci inductus : Ван чарапа н опанак

И дај мени варакли преслицу Ван стајала те гледала

ВАРАКНУти, варакнем, v. pf. 5) ван да, auper wenn, nisi, cf. већ ако. ВАРАКНУти ск, варақнём се, v. r. pf.феn, deвінгвц, т. у овој законецн: Црно, мало, зове clino. се вангеу (буха).

ВАРА.ИЦА, г. 23eträger, fraudator (als appoji: ВАНДРША, f. vіdе ваша.

tion): ВАНКА, Зraupen, foris, cf. ван.

Латини су старе варалице вінцАГА, f. (у Сријему ну Слав.) vide брадва. ВАРАНЦИЈА (варанција), f. Der Zietrus, fraus, ВінцикА, f. (у Ц. г.) vidе цванцнка.

ef. пријевара. віПА, f. вода у Србији близу Сјенице, ein ВАРАЊЕ, n. Bas Beträgen, deceptio. Fluß in Serbien, fluvius Serbiae.

BÅPATH, pám, v. impf. betriegen, decipio. вапити, вапнјем, (у Ц. г.) vidе упитн. BÀPATH CE, pân ce, v. r. impf. fich täuschen, deвапно, п. (по зан, кр.) Jer Ralf, calx. cf. креч. cipior, ВАР, p. (у Србији) н. п. из вара клепатв ВАРВАРА, f. arbara, Barbara, cf. варнца.

што, т. б. врло угријати на нсклепати, ВАРВАРИН, Варварина, т. Фbеnе аn bеr onorava die Gluth, die Glühhige, ardor.

bei Сталаћ. ВАР, f. (у Хрв.) Die Sige, fervor: прошла ју ВАРВАРИЦА, f. dim p. Варвара (Barbara) само

је вар (рече се за жену која је у година- у овој пјесми: ма већ превалила).

Варварица вари, ВАРА, f. 1) (у Боцн) света Вара, т. б. мучени

А Савица лади, ца Варвара, која пада 21 декемврија, Фt. Николнца куса. cf. варица.

auswei: