Page images
PDF
EPUB

335

15

340

345

„На јунаке меневищ доламе,
А на ноге ковче и чакшире;
„Нек су наша ћеца окићена,
„Нек су наша ћеца ођевена
„Са онијем рухом господскијем,
„Да сватове моје зачините,
„Да љепоте ни тог руха нема,
„Да им нема лица ни облика
„У сву Српску земљу и Латинску :
Латини се хоће зачудити
„А ономе Српском одијелу,
У Латина свашта на свијету,
„Они могу сребро поковати,
„Поковатн и сребро и злато,
„Сајалију чоху порезати;
„Не могу се довити Латини
„Господскoме на образу лицу,
„И господском оку јуначкоме,
„Што су ћеца ти Подгоричани.”
Пету књигу Буру оправио,
и по књигам” позвао сватове,
АЖабљака и без књиге зовну,
ИЖабљака и око Жабљака.
За да можеш оком погледати
и ушима јеку послушати,
Кад се ситне књиге растурише
Од тог мора" до зелена Лима,
Те пођоше Српске поглавице
и војводе, Ішто су за сватове,
и делије све главни јунаци!
Кад виђеше старци и тежаци,

350

355

360

365 370

375

Потурише рала и волове,
Све се на јад сломи у сватове
У широко поље под Жабљака;
А чобани стада оставише,
Девет стада оста на једноме,
Све се сломи у широко поље
Господар у јутрос на весеље.
Од Жабљака до воде Цетиње 60)
Све широко поље притискоше :
Коњ до коња, јунак до јунака,
Бојна копља како чарна гора ,
Абарјаци како и облаци,
Разапе се чадор до чадора,
Под чадоре красне поглавице;
Дaн дaнише пак и заноћише:
Но да видиш јутру на уранку
Прије данка и јаснога сунца
Подранила једна поглавица,
Што је једној земљи старјешина,
По имену Јован капетане,
Што бијаше ћевер уз ђевојку,
Подранио, поље оставно,
и у поље кићене сватове,
А дошао граду на бедене,
Нико шњиме није полазио,

380

385

390

60) Код Жабљака је вода Морача, која се више њега раз

дваја и тако оптјечући га утјече у Скадарско језеро, које се онуда зове блашо; а вода је Цешиња чак у Далмацији (извире близу варошице Врънка и утјече у море код Омнша).

с господаром цигле двије слуге,
Двије слуге иду назорице,
А господар шњима не бесједи,
Но је чело грдно намрдио,
А пониско брке објесно,

395
Мрки брци пали на рамена;
Он ми шета граду по бедену,
Прегледује на граду топове,
Прегледује своју госпоштину,
Прегледује, брате, царевину,

400 Највише се очи отимaxy На кићене у пољу сватове: Није шала, није шуркулија, од Жабљака до Цетиње воде Ударен је чадор до чадора,

405 Коњ до коња, јунак до јунака, Бојна копља како гора чарна, А барјаци како и облаци. Тако Јован бјеше уранио , Те он шета граду по бедену,

410 А виђе га Црнојевић Иво, Па Ивану врло мучно било, На јутру му назва добро јутро : Добро јутро, Јован-капетане! Што с', сестрићу, јутрос уранио ? 415 Што су пољу чадор оставио, и у пољу киһене сватове ? Што ли си се, сине, намрдио ? „У образ си сјетно. невесело: „Каж” ујаку јутрос на уранку ?” 420 Проговара Јован-капетане :

99

[ocr errors]

99

„Прођи ме се, мој ујаче Иво!
„Коју бих ти ријеч бесједио,
„Ти ми ријеч послушати не ћеш:
„А кад би ме, ујо, послушао,

425
„Да отвориш те подруме твоје,
„Де даш доста издобила вина,
„Да напојош у пољу сватове,
„Па да пустиш те хитре телале,
„Нек телали кроз сватове викну,

430 „Нек сватови сваки дому иде. „Ну растури то весеље твоје, „Мој ујаче, Црнојевић-Иво ! „E смо нашу земљу опустили, Сломила се земља у сватове,

435 „Оста земља пуста на крајини, „Земља наша страшна од Турака, „Од Турака преко воде сиње. „Мој ујаче, Црнојевић-Иво! „И прије су вођене ћевојке, 440 „И прије су момци ожењени, „И прије су весеља бивала У свој земљи, у свој краљевини;

Твога јада ниђе није било, „Да подигнеш земљу у сватове! 445 „А далеко кости занијети Браћи нашој преко мора сиња, „Преко мора четръест конака, „Бе нам тамо своје вјере нема, „Нит” имамо красна пријатеља,

450 „Но је нама белһи земља жеднa 61), 61) т. б. крви жедна (желн нам зло).

[ocr errors]

2

[ocr errors]

„Па кад виде преко мора сиња,
„Када виде све Српске јунаке,
„Ја се бојим кавге међу браћом,
Може јада бити на весељу.

455
„Мој ујаче, Црнојевић-Иво!
„Да ја тебе једне јаде кажем :
„Синоћ пољу лeгox под чадором,
„Допадоше двије моје слуге,
„На перо ме һурком покриваше

460 И господско лице завијаше; „Очи склопих, грдан санак виђех, „Грдан санак, да га Бог убије ! „Бе у сану в?) гледам на небеса, „На небу се, ујо, наоблачи,

465 „Па се облак небом окреташе, „Облак дође баш више Жабљака, „Више твога поносита града, Од облака пукоше громови, „Гром удари тебе у Жабљака, 470 „Баш у твоју красну краљевину, „У дворове твоју постојбину ; „Жабљака ти огањ оборио И најдоњи камен растурио; „Што бијаше један һошак бијел, 475 Кошак паде на Максима твога, „Под фошком му ништа не бијаше, „Испод Кошка здраво изишао. „Мој ујаче, Црнојевић-Иво ! „Не смијем ти санак иска зати,

480

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

62) У сану мјесту у сну, да би се стих испунио.

« PreviousContinue »