Page images
PDF
EPUB

lunae.

од нешта. 2) помрчао мјесец, [deint nidt uße wegen) am Montag faftet, qui jejunat die (wird erst nach Mitternacht aufgehen). ПОМРЧИНА, f. bie interniß, tenebrae. ПОМРЧИТИ, ЧИМ, v. pf. 1) einfdwarzen, nigro

colore inficio :

На себи је свилу помрчила

2) н. п. све сам писмо помрчио, burdftrei=| den, induco.

помусти, помузем, v. pf. melfen, mulgeo. Помутити, помутим, v. pf. 1) truben, turbo: Сву су воду утве помушиле

2) (у Ц. г.) vermirren, conturbo, cf. смутити, побунити. 3) очи, verbunfeln (bas Ges fidt), visum hebetare.

ПОМУТИТИ, СЕ, помутим се, v. г. pf. 1) fid|

est.

ПОНЕДЈЕЉАК, дијељка, m. vide понедјељник. пЕНЕДЈЕЉНИК, m. (југоз.)ber Montag, dies lunae. ПОНЕЂЕЉАК, ђељка, m. (јуж.) vide понедјељак. ПОНЕЂЕЉНИК, m. (јуж.) vide понедјељник. понемчити, понёмчим, (ист.) vide понијем

чити.

понќмчити се, понемчим се, (ист.) vide понијемчити се.

ПОНЕСТАТИ, станê, v.Г. pf. ein wenig zu mangeln anfangen, coepit paululum deesse, cf. премаћи се:

Ако л' тебе понесшане блага

понети (понети), понесём, (ист.) vide notruben (vom Better), obscuror. 2) (у Ц. г.) нијети. помутили се људи, т. ј. узбунили се, по- понети се (понети се), понесём се, (ист.) завађали се, fid entzmeien, discordia orta vide понијети се. ПОНИЖЕЊЕ, n. bie Érniebrigung, humilitas. понављање, n. baš Érneuern (eines ebäuz | ПОНИЗАН (пòнизан), зна, зно, untertyänig, bes), renovatio. понављати, понављам, v. impf. erneuern, re-|понизи́ВАЊЕ, n. bas Demüthigen, demissio. ПОНИЗИВАТИ СЕ, низујем се, v. r. impf. fid bez müthigen, se demittere.

novo.

NÒнÂJвиNIÊ, meistentheils, größtentheils, maximam partem.

ПòНАЈЛАК (понајлак), adv. fadte, leniter, sen-
sim, cf. полако.

ПОНАКВАСИТИ, сим, v. pf. ein menig einweiden,
paulum macerо, н. п. кад се брије.
ПОНАМЕШТАТИ, (ист.) (штам, v. pf. unterbrin
ПОНАМИШТАТИ, (зап.)
ПОНАМЈЕШТАТИ, (УЖ.) gen, colloco:

Док ја коке ионамешшам,
К тому време за појање

[ocr errors]

ПОНАПИТИ СЕ, понапијем се, v. r. pf. fid ei: nen kleinen Rausch antrinken, paululum inebriari.

ПОНАПРИЈЕД, Voran, prae:

Бре који ће понапријед поћи ПОНАТИЦАТИ, Тичём, v. pf. nad ber Reife an= fpiefen, figo alium ex alio.

humilis.

понизити СЕ, понизим се, v. r. pf. fid berab= Laffen, demittere se.

понизност (понизност), зности, f. bie Des
muth, humilitas.

ПОНИЈЕМЧИТИ, понијемчим, (јуж.) zum Deut=
schen machen, reddo germanum.
ПОНИЈЁМЧИТИ СЕ, понијемчим се, v. r. pf. (јуж.)
ein Deutscher werden, fio germanus.
пднијети, понесём, (понио, понијела) v. pf.
(јуж.) 1) tragen, mitnelmen, porto, fero. 2)
(у Ц. г.) bavon tragen, aufero, cf. однијети :
Понесе му коња и оружје

[ocr errors]

3) понијела година, понијели виногради, понијеле трешње, gut fteђen. 4) понијела жена, т. ј. затрудњела. 5) у пјесми, vide

Доликовати:

Одјело га понијело лепо

[ocr errors]

ПОНАЎЧИТИ, научим, v. pf. 1) ein menig erfer=|пониЈЕТИ се, несём се, v. г. р. (јуж.) 1) fiф

nen, paululum addisco. 2) ein wenig unterrichten, addoceo paululum.

ПОНАЧИНИТИ CE, начиним сe, v. r. pf. vide oпоравити се:

Док се Милош мало поначини ПОНЕÁРИ, (eš ift) vorbei, zu fpät, non (est) integrum.

ПОНЕВИДИТИ СЕ, невидим се, v. r. pf. vide понијети се.

ПОНЕДЕЉАК, недељка, (ист.) vide понедјељак. ПОНЕДЕЉНИК, (понеделник), m. (ист.) vide понедјељник.

ПОНЕДЕОНИК, m. vide понедељник.

ПОНЕДИЉАК, ДИљка, (зап.) vide понедјељак. ПОНЕДИЉИЙК (понедиљник), m. (зап.) vide понедјељник.

ПОНЕДИОНИК, m. (зап. и јуж.) vide понедјељник. ПОНЕДИОНИЧАР, m. (зап. и јуж.)човјек који пости понедионик, ber (aus badyt over berl

[blocks in formation]

поникао, кли, f. baš Servorgefproffene, quod
progerminavit.

ПОНИКВА, f. вода у Хрватској код манастира
Гомирја.

Поникве, кӑва, f. pl. 1) поље у Ужичкој нахији :
Поникве су дуге и широке,
Сарајлије силне и бијесне

2) село у Хрватској. 3) село у полуострву
Рату ниже Дубровника.
|пòНИКВИЦА, f. у планини међу шумом поље
(у Бјелопавлићкој планини имају четири
пониквице : Веља, Средња, Сува (нема во-
де) и Вражегрмачка). cf. пропланак.
пони́мчити, понимчим, (зап.) vide понијем

чити.

пони́мчити сE, понӥмчим се, (зап.) vide по- | ПОНУДЕ, f. pl. maš einem Kranfen jum effen нијемчити се.

angeboten wird, quod aegroto comeden-
dum offer t u r.

ПОНИРАЊЕ, П. bas MerfinÉen (bes Gluffes) un=
ter die Erde, fluminis sub terram elapsus.
ПОНИРАТИ, pê, v. impf. т. j. вода, fid unter bie
Erbe verlieren, sub terram abeo (de flumi-|понувавање, n. vide понуђање.
ne): Сви гледају од куд извире, а нико не | ПОНУЂАВАТИ, нуђавам, vide понуђати.
гледа куд ионире (новац).
понити, понесем, (понно, понила) (зап.) vide
понијети.

понудити, дим, v. pf. кога чим, einem etmas an :
bieten, offero cui quid.

понӳЂање, п. bas Inbieten 3. 2. von Speifen (gegen einen Kranken), oblatio cibi. ПОНУЂАТИ, Понуђам, v. impf. (einem Kranfen ПОНИТИ СЕ, понесём се, (зап.) vide пони- Speifen) anbieten, offero cibum aegroto. јети се. ПОНУКАТИ, Кӑм, v. pf. vide понуткати. пониЋи, пикнём, v. pf. 1) auffproffen, proger-|пОНУКИВАЊЕ, n. vide нуткање. mino. 2) (ст.) Сви јунаци ником ионико-|ПОНУКИВАТИ, Понукујем, vide нуткати. ше, т. ј. укочише се као да су из земље ПОНУТКАТИ, кам, v. pf. vide понудити. изникли (?) или оборнше главе к земљи(?). понциЈЕ, m. Pontier, Pontius, in bem Oprid): cf. поникнути. morte: Од Понција до Пилата. поништити се, тӥм се, v. r. pf. ben Muth fin= | поњ, т. ј. по њега: Ако га Бог зна колико Een lassen, sich demüthigen, herabwürdigen, se ја, зло иоњ. abjicere, cadere animo:

У добру се не понеси,

А у злу се не поништи

ПОНОВАЦ, Новца, m. снијег који наново па

ПОЊАВА, f. (pl. gen. поњава) eine Roge (zum
Unterbreiten), gausapa, amphitapa.
ПОЊАВЁТИНА, f. vide поњавчина.
ПОЊАВИЦА, f. dim. v. поњава.

дне на други, те га понови, ber Meuling|поЊАВСКИ, ка, ко, н. п. брдо, Rogen-, gausa-
(von frischgefallenem Schnee), nives denuo
cadentes.

поновити, поновим, v. pf. erneuern, renovo. Поновити СЕ, поновим се, v. r. pf. fid erneu= ern (d. i. neue Kleider anziehen), renovor, i. e. novas vestes induo.

ПОНОР, m. Drt mo fid ein Gluß unter bie Erbe verliert, locus, ubi flumen sub terram absconditur:

[blocks in formation]

tolz, super

bia quaesita meritis. 2) (у Дубр.) Eräger= lobn, merces geruli.

ПОНОСАН, сна, сно, vide поносит. ПОНÓСАТИ, Пòносам, v. pf. (bas Rinb) ein nig auf bem Urme tragen, ulmis gestare

fantem.

pinus.

ПОЊАВЧИНА, f. augm. v. поњава.
ПОЊЕГОВАТИ, гујем, v. pf. begen, begünftigen,
foveo: А од Господа Бога помиловани и
иоњеговани! (у здравици).
поњишу, in bem

prid morte : Нашишу по пунишу а туђишу по поњишу, т.ј. нашему пуну, н. п. чашу вина, а туђину по ње. пдод, m. vide поход.

побдати, поодам, vide походати.

ПОДЕ, f. pl. vide походе.

поодити, поодим, vide походити.

ПОДДЈУТРИТИ CE, рú се, v. r pf. ber Morgen rückt vor, provehitur, procedit matutina hora: док се мало поодјушри.

поодмаЋи, одмакнем, v. pf. 1) ein wenig meg= rücken, removeo paululum. 2) sich ein wenig we= entfernen, removeri paululum. in-|пӧовани, m. pl. vide похођани.

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

пдочим, m. ber BabIvater, quem patrem ap-
pello. cf. побратим.

прочимити, мим, v. pf. žum поочним näbler,
appello patrem, cf. поочити.
пдочимов, а, о, без поочим, ejus quem patrem
appello.

пдочити, чим, vide поочимити.
поп, попа, m. ber Beltgeiftlide, sacerdos. У
Србији попови до сад нијесу имали једна-
кијех хаљина, него су се носили како је
који хтно и могао (као и остали људи, осим
црвенијех капа); браду понајвише су и-
малн, а гдјекоји су је и бријали, особи-
то док су још младн. Онамо један поп
држи по неколико села, па кад су све-
чари у ком селу, онда иде онамо сам, и
носи кашто водицу по селима, као н. п.
око Богојављенија, Чисте недјеље и т.

[blocks in formation]

д., а у осталијем догађајима (н. п. кад је; ко болестан, кад се роди дијете итд.) кад коме затреба поп, треба да му нде кући да га зове; ако ли га не нађе код | куће, а он треба да иде за њим по нурији да га тражи (тако може кашто човјек ићи за њим три дана докле га нађе). Кад су попови код своје куће, они раде сваке послове домаће, н. п. ору, копају, крче, косе, цијепају прошће и т.д. као Н остали сељаци; као што се приповиједа да је дијете казало попу кад га је видјело гдје враћа говеда: „Попо! зар и ти чуваш говеда?” а он му одговорио: „Е мој синко! те још да су моја!" Онамо су калуђери још старији од попова: јер су богатији и одјевенији, н боље разумију црквена правила: јер чешће чате у цркви и служе летурђију,

a

попови гдјекоји служе летурђију од године до године. У Црној гори никакав поп нема браде, а и капе су им као и у осталијех људи, и носе оружје као и остали људи, и тако се од осталога народа изван цркве ни по чему не раз

пòПАСАК, ска, m. отјерао овце у иоиасак,
обес кад дођу овце из пойаска, баз Иus=
treiben des Viehs auf eine kleine Weide, von
wo sie gegen 9 Uhr wieder nach Hause kom-
men (um gemolken zu werden) und dann erst wie-
der bis zum Abend auf die ordentliche Tagwei-
be geben, pastiuncula.
попасковаЊЕ, п. bas geben auf ben попа-
сак, exitus pecorum ad попасак.
пОПАСКОВАТИ, кујем, v. impf. auf ben попасак
getrieben werden, agi in pascua matutina.
пОПАСНО ДОБА, П. Од прилике око велике ру-
чанице, кад стока долази из попаска да
се музе, bie Seit baba ieb nad попасак
gemolfen wirb, tempus post попасак.
ПОПАСТИ, попасём, v. pf. 1) ein menig weiben,
paulum pasco: пусти овце нек мало попа-
cy. 2) abweiden, depascor, abweiden lassen,
depasco: попасла говеда жито.
[пòПАСТИ, паднем, v. pf. н.п. попао прах по сто-
лy, fallen (auf der Oberfläche), cado; pħa ra
попала! (lud) möcte ibn Eleno befallen !
Попала их коса до појаса
попац, пца, m. vide попак.

cf. лаком.

[ocr errors]

ликују, а у цркви се и кад не служе разликују по томе што не скидају капа. Онамо и попови иду у чету и бију се с Турцима као и остали људи, Н као главари ваља да предњаче, а гдјекоји су и народне старјешине, н. п. војводе (као | ПОПАША, f. плаћа што стока пасе, baš Mei што је и за времена Карађорђијева у Ср- begelb, quod solvitur pro pastu. бији било војвода попова, H. п. прота попАШАН, шна, шно, на што, Iüftern, appetens, Матије Ненадовић у нахији Ваљевској, поп Филип у нахији Студеничкој, Рачански архимандрит Мелентије у нахији Сокоској био је управитељ од цијеле нахије, који се звао комендаш). Данашњи попови наши у војводству а по њима гдјекоји већ и у Србији стиде се овога имена пои, и ишту да им се мјесто њега рече парох или свештеник. cf. намастир, школа.

попа, m. (ист.) vide попо.

попАШТИТИ СЕ, тим се, v. r. pf. fid befleißigen, operam do:

Скочи, коло, да скочимо Да се дома попашшимо, Дома ми је зла свекрва попќваЊЕ, п. (ист.) vide попијевање. попЕВАТИ, попевам, (ист.) vide попије

вати.

ПОПЕВАТИ, ВâМ, (ист.) vide попјевати.
ПОПЁВКА, f. (ист.) vide попијевка.

попадати, дамо, v. pf. nad ber Seife fallen, попЕДАТИ се, да се, v. r. pf. попедао се

ПОПАДАТИ,

cadimus alius ex alio:

[blocks in formation]

хлеб, кад се добро не умијеси па му у
печењу изиду педице по корн, weiße Ele=
cen bekommen.

поперити, поперим, v. pf. (у Ц. г.) усправити,
издићн, aufridten, erigo:
Уз авлију копље поиерио
На граду им поперише главе
Ту је млада шатор поперила
И доста је потрошено блага
Док сам онак кулу поперио
попети, попењем (попнем), v. pf. 1) binauf
Leben, tollo. 2) (ст.) jufnöpfen, claudo:
Па отвора попеше сепете
3) чадоре, auffpannen, figo tentorium :
И попели бијеле чадоре

ПОПАРА, f. eine peife (altbaden Drot gefot ten und dann abgeschmalzen), cibi genus: ckyвати коме попару, т. ј. досадити, доћи му хака главе. Питали некакво дијете:|попети се попењем (попнем) се, v. г. pf.

попити се, пӥм се, v. r. impf. fid jum Popen (Priester) weihen lassen, geweiht werden, consecror sacerdos.

Elimmen, fteigen, ascendo. 2) попело му се нешто за вратом, cf. испети се. попети, печём, v. pf. паd ber Weiße braten, assare unum ex alio. 2) (у Дубр.) попржити н. п. крух, baben, am Geuer börren, frigo. ПОПЕЧАК, чка, m. т. ј. меса, ein leifd,

[ocr errors]

златни поп.

um es zu braten, frustum assandum. поп златӑр, m. (у Дубр.) vide гундељ. cf. поп зӱк, m. (у Ц .г.) ПОПИВАЊЕ, П. (зап.) vide попијевање. ПОПИВАТИ, Попивам, (зап.) vide попијевати. ПОПИВАТИ, вӑм, (зап.) vide попјевати. ПОПИВКА, f. (зап.) vide попијевка. ПОПИЈЕВАЊЕ, П. (јуж.) baš Gingen unb mieber Gingen, percantatio. ПОПИЈЕВАТИ, ПОПијевам, v. impf. mer fingen, canto, percanto: Ви пијете и попијеваше, А мој Гојко лежи у тавници ПОПИЈЕВКА, f. (у Ц. г. и у примор.) пјесма која се уз гусле пјева, baš Sieb, cantilena. попик, m. чуг, врабац, eine Urt

попиЋ, m. (у Ц. г.) vide царић.
попиЋ, попића, m. (у Лици) vide попак.
попица, m. dim. v. попа.

попишаница, f. bie 2ettbrunzerin (als dimpf=
mort), minctrix.

ПОПИШАТИ, шӑм, v. pf. bepiffen, commejo.
ПОПИШАТИ СЕ, шам се, v. г. pf. 1) piffen, mejo.
2) fid bepiffen, se ipsum commejere.
попишко, m. ber Wettpiffer, qui in lectum min-
git.

попишмÁнити CE, попишманим се, v. г. pf. bereuen (3. 25. ben Rauf), poenitet (emisse). (јуж.) im=|попиШУЉА, (f. vide попишаница.

piels, bem

ПОПИШУША,

ПОПЈАНИТИ, Ним, v. pf. vide опојити :
Они луду ђецу поијанише
пòПЈЕВАТИ, вам, v. pf. (јуж.) ein wenig fingen,
paululum canto.

поплав (поплав), m. (у Боци) vide бујица.

(livesco, caeruleus fio.

Balfd, lag ähnlic), ludi genus. Попик се шта-|пОПЛАВЕТНЕТИ, (ист.) THAM, V. pf. blau werden, пом пустимичке одбија или сагони с керђе, поплаветнити, (зап.) други који су у трлу, кече га или шрле ; кад | поОПЛАВЕТЊЕТИ,(јуж.) га укече, онда они дођу из трла те га одби-|поплавети, (ист.){ јају а они га други кече. попилица, m. ber Erinfer, potator:

[ocr errors]

У пићу је тешка попилица, А у кавзи љута кавгаџија попин, а, о, без попа, sacerdotis:

као поиино прасе.

ПОПИНА, f. augm. v. поп.

поплавити, (зап.) (вим, vide поплављети. ПОПЛАВИТИ, Вӥм, v. pf. ûberfcwemmen, inundo. ПОПЛАВИЦА, f. барице послије кише, bie füge, palus.

Паметан|поплавЈЕТИ, (југоз.)) плавим, v. pf. vide поплапоплављети, (јуж.) (ветњетн.

ПОПИНА (мала и велика), f. (највише се гово-
ри pl. Полине) поље у Хрватској:
На Полини сниже Велебита
Приповиједа се да је негда у цијелој
мацији био један поп а у Хрватској један,
па ова двојица сретавши се на великој
Попини и ондје свадивши се што један
од другога није могао да живи, побију се,
и Хрватски погине ондје, а Далматински|
вративши се умре на Малој, и од тога веле
да су се та поља тако прозвала.
ПОПИНА КАПИЦА, f. некака трава, біе Иеlеі,
aquilegia vulgaris.

ПОПЛАКАТИ, Плачём, v. pf. ein wenig weinen, paululum fleo.

ПОПЛАКАТИ, поплачем, v. pf. ausfdemmen,
eluo.

Дал-|ПОПЛАКИВАЊЕ, п. 1) bas einen (ber Wnfang
davon), solutio in fletum. 2) das Ausschwem-
men, elutio.
поплакÉВАТИ, плакујем, v. impf. 1) anfangen
zu weinen, in fletum solvi. 2) ausspülen, eluo.
ПОПЛАТ, m.(у Грбљу) шабан у ноге (а табан
онамо се зове ударац по нашему табану,
н. п. сто табана по туђем поплату не
ле), bie ußfoble, planta. У Рисну кажу да
дјецу не ваља бити по поплатима, јер онда
не ће расти.

попино гувно, п. (у Сријему) vide маслачак. пдпипати, пӑм, v. pf. betaften, contrecto. ПОПИРАЊЕ, n. baš 2leiden, insolatio (eig. baš Eintauchen ins Wasser).

ПОПИРАТИ, ПОПӥрам, v. impf. н. п. платно, ein= tauchen, aquae immergo, aquae imbuo insolandum.

ПОПИСАТИ, Попишем, v. pf. befdreiben, describo. попити, попијем, v. pf. 1) austrinfen, ebibo, epoto. 2) vertrinÉen, bibendo absumo. 3) н. п. попила земљичка воду, einfaugen, imbibo. 4) (у Ц. г.) н. п. не ћу, попио ђаво! нема, попио ђаво! није, попио ђаво ! сf.ђавољи. попити, пим, v. impf. jum Фopen weiben, consecro sacerdotem.

бо

ПОПЛАТА, f. (у Ц. г.) прошња у коју иде човјек кад му се кака несрећа догоди, н. п. кад му кућа изгори, кад га ко похара (стоку му отјера), кад плаћа крв, (у Бјелопавлићима) и кад се одијели :

отишао

у поилашу, baš Detteln, mendicatio. поплатити, поплатим, v. pf. кога 1) bezablen, solvo:

[blocks in formation]

поплаЋати, поплаћам, v. pf. auszaßlen solvo:| попоЈаске, vide појаске. Да поил акам коње по Удбини

[ocr errors]

ПОПЛАШИТИ, Шӥм, v. pf. 1) erfdređen, terrefacio. 2) abschrecken, deterreo.

ПОПОЛА, (говори се и идаолак, а ниôполе) н. п. расјекао попола, entzweifdneiben, dis

seco.

ПОПЛАШИТИ СЕ, шим се, v. pf. 1) erfdređen, пополАКО, Langfam, lente: дудо пополако! terrefio. 2) fic abfdređen laffen, deterreor. поплÉнити, попленим, (ист.) vide поплијенити.

ПОПЛЕСНИВИТИ, вим, (ист.) vide попљеснивити. поплёсти, плетем, v. pf. zufledten, perplecto, absolvo plexionem.

пòПОНАЦ, Понца, m. (у Сријему) Die Uder=
minbe, convolvulus arvensis.
попониже, т. ј. пониже (cf. по):

Посагаи се доље попониже ПОПРАВА, f. 1) bie Wušbefferung, reparatio. 2) (y Сријему) bie unung, reconciliatio : отншли у суд на поправу. пОПРАВДАТИ СЕ, дам се, v. г. pf. (у Хрв.) vide свадити се.

пòпEт, m. 1) das Geflechte, Flechtwerk vom Baune, crates. 2) чарапе на поплет, деflochtene Strümpfe (die nicht gestrickt werden), tibialia nexa, non pingenda acи. Које чарапе нијесу на поилеш оне су на игле. ПОПЛЕТАЊЕ, n. baš Ueberfledten, plexio. ПОПЛЕТАТИ, плећем, v. impf. überfledten, plecto. ПОПЛЕТИЦА, f. Wrt Gticerei, picturae acu пОПРАВЉАЊЕ, n. bas Separiren, герaratio. factae genus. ПОПРАВЉАТИ, љам, v. impf. repariren, гераго.

пòПРАВИТИ, ВИМ, v. pf. 1) verbefferu, repariren,
reparo. 2) vide поградити 2.
ПОПРАВИТИ СЕ, ви́м се, v. г. pf. fid beffern,
emendari.

ПОПЛИЈЕНИТИ, поплијеним, v. pf. (јуж) vide| ПОПРАВЉАТИ СЕ, љам се, v. r. impf. fid beffern, оплијенити. emendor. поплинити, поплиним, (зап.) vide поплије-| ПоПРАТИ, перем, v. pf. платно, in Baffer tou

нити.

поплинути, поплинём, v. pf. н. п. поплинула вода по бријегу, überfluten, effundi. поплиснивити, вим, (зап.) vide попљесни

вити.

ПÔПЉЕЊЕ, n. bas Beiben zum open, ordinatio. ПОПЉЕСКАТИ, кам (попљештём), v. pf. mit der flachen Hand schallend schlagen, cava vola percutio : Попљешши бијесна да је бје

[ocr errors]

Попљеснивити, вим, v. pf. verfdimmeln, situ corrumpi.

ПОНЉУВАТИ, Попљујем, v. pf. befpeien, conspuo.
ПОПЉУЖНУТИ СЕ, нём се, v. г. pf. ausgleiten,
aberro, cf. попузнути се:
Нога јој се поиљужнула
попо, m. (јуж.) һур. v. поп.
попов, а, о, bes Popen, sacerdotis : Што је по-
пово да је готово. cf. водица.
ПОПОВА МУДА, n. pl. ber Opinbelbaum, evony-

mus.

Поповање, n. ber Priefterbienft, sacerdotium.
ПОПОВАТИ, попујем, v. impf. Форе fein, sum|

den (bei ber 2leide), aqua imbuo. cf. попн-
рати.

ПОПРАТИТИ, Тӥм, v. pf. vide испратити :
Сењани их дивно укопаше

А Сењанке тужбом попрашише
попрд, m. Žanb, unnüge Dinge, nugae: потро-
шно новце у попрд; Снаха у род а све-
крва у попрд.

попрдан, попрдана, m. vide прдоња 1. ПОПРДИВАЊЕ, П. as abgebroden Garzen, intercrepitatio.

ПОПРДИВАТИ, прдујем, v. impf. abgebroden far žen, interpedo :

Позвекују токе на Ђиласу, Попрдује аднађ у вуруни — ПОПРДИЦА, f. (у Дубр.) у пређи онај вавољак, гдје је пређа дебља: опредено на попрдице.

попадљив, а, о, immer (oft) farzenb, qui semper pedit.

ПОПРДНУТИ, Нêм, v. pf. прде и попрде, поф einmal farzen, gleichsam zum Beschluße, repedo. ПОПРДУША, f. попрдљиво женско.

sacerdos: што ти мени попујеш (willft mid | ПоПРЕГНУТИ, попрегнем, v. pf. anzieђen, an= belehren, moralisiren).

Поповац, поповца, m. (у Дубр.) vide мајчина

[blocks in formation]

fpannen, intendo, adduco, cf. попрећн. попРЕЗАЊЕ, n. baš Unzieben (з. 23. bes attel= gurts), intensio, adductio.

попреЗАТИ, попрежем, v. impf. н.п. коњу колан,
anzieђen, adduco.

ПОПРЁКО, (ист.) vide попријеко.
пòпРEт, m. mit Asche bedeckte glühende Kohlen,

cineres igni impositi: има ватре у попрешу. ПОПРÈТАТИ, попрећем, vide запретати. ПОПРЕТИ, попрем, (попрео, по југоз. кр. и

попръо) v. p. vernidten, perdo: Тако ме не попрло што си ми из твоје руке дао! ПОПРЕТИТИ, Попрётим, (ист.) vide поприје

тити.

« PreviousContinue »