„Тек ако је сану вјеровати, Каква мука у весељу твоме, "Јал' погинем, јал' допаднем рана, 99 „Чекај, ујо, онда јаде грдне; 99 "Но ти с молим јутрос на подранку, 99 Молим ти се, а љубим ти руку, „Да растуриш у пољу сватове, 99 „Нек сватови сваки дому иде. 485 490 495 „Прођ’ с ђевојке, да је Бог убије!" 500 Кад то чуо Црнојевић Иво, Плану Иво, како огањ живи, Те он кара сестрића Јована, Њега кара и љуто га куне: Зао санак, сестрићу Јоване! „Бог годио и Бог догодио, „На тебе се таки санак збио! „Кад га виђе, рашта оповиђе, Оповиђе јутрос на подранку, „Кад сватови мисле да полазе ? „Мој сестрићу, Јован-капетане! 505 510 Сан је лажа, а Бог је истина; „Ружно си се главом наслонио, „А мучно си нешто помислио. Знаш, сестрићу, не знали те људи!515 „Доста ми је и муке и руге: „Насмија се сва господа наша, „А шапатом збори сиротиња, Бе ми сједи снаха испрошена „И код баба и код старе мајке, „А ђе сједи за девет година ? „Знаш, сестрићу, не знали те људи! „Да ћу тамо јунак погинути, „Не ћу моју снаху оставити 520 Ни весеље јутрое растурити. 525 „Но како си мене старјешина И пошао ђевер уз ђевојку, „Ну набрекни на камену граду, „Ну набрекни, призови тобџије, „Нека топе пуне и напуне, „Који чува топе баљемезе, „Чува топе Крња и Зеленка, 530 535 540 „Нека пукну стари баљемези; „Хабер подај пољу у сватове, „Нек се наша браћа ослободе, „Нек одмакну коње од обале „Од студене од воде Цетиње, „Е се могу коњи покидати, „У Цетињу воду поскакати, „Браћу нашу кићене сватове „Из убаха ватити грозница: „Ну објави и свој браћи кажи, „Бе ће пући тридесет топова, "Хоће пући Крњо и Зеленко. „Па закажи, мој мили сестрићу! „Нек чауши у то поље викну, „Нека крену из поља сватове, "Ево ћемо преко мора сиња." Послуша га Јован капетане, Те привикну на граду тобџије, И призива стара Недијељка, Напунише тридесет топова, Напунише Крња и Зеленка, Напунише, па их препунише, Придадоше праха и олова, Дигоше их небу под облаке, Па им живи огањ придадоше. Да се можеш, брате, придесити У ушима јеку послушати, И очима сеир погледати, Ја кад пуче тридесет топова, Па кад пуче Крњо и Зеленко, Поље тутњи, а планина јечи, 545 550 555 560 565 570 Цетиња се вода успљускује, 575 580 585 590 595 600 На дорату коњу од мегдана. „И ви браћо, све војводе младе! 605 610 615 „На просидби, кад снаху испросих, 620 „Што доведем кићенијех свата, „И у Млетку што биде Латина, 99 625 630 635 |