Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Тек ако је сану вјеровати, „Вјеровати сану и биљези, „Ја ти, ујо, хоћу погинути, „Погинути у твоје сватове, „Јал” погинут' jали рана допаст

485 „Мој ујаче, да од Бога нађен! „Ако мене штогођ биде тамо, „Каква мука у весељу твоме, „Јал” погинем, јал допаднем рана, „Чекај, ујо, онда јаде грдне;

490 „Ел' ја водим ђеце под барјаке „Породице љута Црногорца, „Под барјаке ћеце пет стотина: „Бе јаокнем, сви ће јаокнути, „Бе погинем, сви ће погинути.

495 Но ти с молим јутрос на подранку, „Молим ти се, а љубим ти руку, „Да растуриш у пољу сватове, „Нек сватови сваки дому иде. „Прођ' с ђевојке, да је Бог убије!“ 500 Кад то чуо Црнојевић Иво, Плану Иво, како огањ живи, Те он кара сестрића Јована, њега кара и љуто га куне: „Зао санак, сестрићу Јоване!

505 Бог годио и Бог догодио, На тебе се таки санак збио! „Кад га виђе, рашта оповиће, „Оповиђе јутрос на подранку, „Кад сватови мисле да полазе? 510 „Мој сестрићу, Јован-капетане!

[ocr errors]

„Сан је лажа, а Бог је истина; „Ружно си се главом наслонио, „А мучно си нешто помислио. „Знаш, сестрihy, не знали се људи! 515 „Доста ми је и муке и руге: „Насмија се сва господа наша, „А шапаном збори сиротиња, „Бе ми сједи снаха испропена „И код баба и код старе мајке, 520 „А ће сједи за девет година? „Знаш, сестрићу, не знали те људи! „Да ћу тамо јунав погинути, „Не ћу моју снаху оставити „Ни весеље јутрос растурити

525 „Но како си мене старјенина „И пошао ћевер уз февојку, „Ну набрекни на камену граду, „Ну набрекни, призови тобије, Нека тоне пуне и напуне,

530 „Нек напуне тридесет топова; „Па призови старца Недијељка, „Што му б'јела прошла појас брада, „Који чува тоне баљемезе, Чува топе Крња и Зеленка,

535 „А којијех у свој земљи није „Увлашкијех седам краљевина, У Турскога Отмановић-цара; „Ну призови старца Недијељка, „Нека топе пуни на препуни,

540 „Нека прида праха и олова, „Нек нодигне небу под облаке,

[ocr errors]
[ocr errors]

545

[ocr errors]

550

[ocr errors]

555

„Нека пукну стари баљемези; „Хабер подај пољу у сватове, „Нек се наша браћа ослободе, „Нек одмакну коње од обале „Од студене од воде Цетиње, „E се могу коњи покидати, “ „У Цетињу воду поскакати,

„Браћу нашу киһене сватове „Из убаха ватити грозница : „Ну објави и свој браћи кажи, Те ће пући тридесет топова, „Хоће пуфи Крњо и Зеленко. „Па закажи, мој мили сестрићу! „Нек чауши у то поље викну, „Нека крену из поља сватове, Ево ћемо преко мора сиња. Послуша ги Јован капетане, Те привикну на граду тобије, и призива стара Недијељка, Напунише тридесет топова, Напунище Крња и Зеленка, Напунише, па их препунише, Придадоше приха и "ово, Дигоше их небу под облаке, Па им живи огањ придадоше. Да се можеш, брате, придесити Уушима јеку послушати, и очима сеир погледати, Ја кад пуче тридесет топова, Па кад пуче Крњо и Зеленко, Поље тутњи, а планина јечи,

560

565

570 575

-580

585

Цетиња се вода успљускује;
Попадоше коњи на кољена,
А јунаци млоги потрбушке :
Није шала на граду топови!
Није шала Крњо и Зеленко!
Чауш викну, куцну далбумана,
Кренуше се из поља сватови,
Отидоше и здраво и мирно.
Како који конак у напредак,
Све гаирет бољи међу браћом.
Преходише поља и планине,
Спустише се у приморје равно
У широко поље покрај мора,
Те сватови поље притискоше,
Угледаше уморе ђемије,
Пријатеље у сретарштину ;
Сватови се рахат учинише
у

широку пољу покрај мора :
Ко имаше коња од мегдана,
Окреће га по пољу цилита;
Ко л' бекрија, нагиње чутуром,
Те он пије оно рујно вино;
Ко имаше грло поуздано,
Попијева сватске поскочице;
Међу њима Црнојевић Иво
Јаше ждрала коња од мегдана,
Око њега два сокола сива :
с десне стране дијете Максиме,
Што је Максим красан ђувеглија,
На његову од мегдана вранцуз
Аслијеве Милош Обреновић

590

595

600

[ocr errors]

605

[ocr errors]

610

[ocr errors]

615

На дорату коњу од мегдана.
Иван гледа ћецу око себе,
Гледа ћецу, паке проговара:
„Браћо моја, кићени сватови!
„И ви браћо, све војводе младе!
„Ја бих стио проговорит” ријеч,
„Кад би сте ме, браћо, послушали:
„Ми хоћемо преко мора сиња,
„Преко мора четръест конака,
А водимо мила сина мога,
„Сина мога хитра ђувеглију,
„Ал' су њега красте нагрдиле,
„И сина ми мука оборила,
„Гранијега у сватове нема;
„А ja, браћо, јесам говорио
„На просидби, кад снаху испросих,
„Што доведем кићенијех евата,
„И у Млетку што биде Латина,
„Да љепшега не ће бит” јунака
„Од Максима од сина мојега;
„Јутрос, браћо,, нема грднијега!
„И ја сам се љуто раздертио,
„Да кад дођем нову пријатељу,
„Пријатељ һе мене застиђети,
„И туpити кавгу у сватове;
„Него, браћо, кићени сватови!
„Десио се данас међу нама
„Главан јунак војвода Милошу,
„Та Милошу Обренбеговићу,
„Бепоте му у сватове нема,
Ни ће бити тамо у Латина;

620

625

630

635

« PreviousContinue »