помјерити се, рим се, v. r. pf. (јуж.) fih von | поморавски, ка, ко, an ber Morama gelegen, cirder Stelle bewegen, moveri loco. cummoravanus. помјестити, тим, v. pf. (јуж.) verrüđen, loco suo | поморац, поморца, m. човјек који иде по мору, movere, perturbare. [cf. помјерити 2]. Seemann, maritimus: Да чекамо поморце трпомјештање, п. (јуж.) bаѕ Berrüfen, perturbatio. [cf. помијерање]. помјештати, там, v. impf. (јуж.) verrüden, locо suo movere, perturbare. [cf. помијерати]. помладити, помладим, v. pf. verjungen, juvenem reddo, renovo. помладити се, помладим ce, v. r. pf. fih ver= jüngen, juvenesco. помлађивање, п. баз Berjüngen, renovatio, restitutio juventutis. говце поморити, поморим, v. pf. 1) umbringen (nad) ber Heiße), interficio: иомори толике људе. 2) babinrafen, abripio: поморила куга. 3) ermüben, fatigo: поморисмо коње. поморити се, поморимо се, v. r. pf. (in Menge) müde werden, fatigati sumus. Поморишац, шца, m. Ciner vom Bebiete ber Та= rosch, circummarisinus. Помòршшje, n. die Gegend an der Marosch. помлађивати, млађујем, v. impf. verjüngen, ге- Поморишка, f. ein Frauenzimmer vom Marosch novo, reddo juvenem. помлађивати се, млађујем се, v. r. impf. fid verjiingen, juvenesco. помлатити, помлатим, v. pf. zerolagen, concido, помлинар, помлинара, т. који иде у млин да помљив, а, о, vide помњив. помња [помља, појма], f. (у Дубр.) біе Поморишкиња, gebiete, circummarisina. поморски, ка, ко, Éce, maritimus: И ђевери поморски трговци помосковити, московим, v. pf. zum Rujjen (Dl03fauer) maфen, reddo Mosquanum. [cf. порусити]. помосковити се, московим се, v. г. pf. Ruje помотњик, мотњика, m. vide помоћник. помоћ, помоћи, f. (Гос. помоћи) біе üfe, auxi- feit, Umfit, lufmertjamteit, diligentia : ради | помоћи, поможем (помогнем), (помогао, помо с помњом. помњив [помљив], а, о, aфtjam, umfihtig, diligens, cautus. помодрити, рим, v. pf. bläulih werben, livesco. помоз Бог, каже Србљин Србљину (и другом | помози Бог, човјеку, који није Србљин) кад се састану око подне (као у јутру добро | јутро, а у вече добар вече), а онај му одговори: Бог ти помогао! Ни род, ни помози Бог, т. ј. нити знам ко је, ни од куда је. помол, m. cf. напомол. гла) v. pf. helfen, adjuvo, auxilior. [cf. хаснити (аснити), вајдисати 1 (фајдисати)]. [помоћи се, v. r. pf. vide хаснити (аснити) се; ef. вајдисати 2, вајдисати се.] помоћник, моћника, (cf. помотњик) m. ber Spel fer, adjutor. помоћница (cf. помотњица), f. 1) біе helferin, adjutrix: света Тројица да буде иомотњица (кад напијају). — 2) мотка којом се воз сијена одозго притисне па се свеже. помочати, чам, v. pf. vide попишати. помочити, помочим, v. pf. (у Лици) vide по квасити. помолак, помолка, m. ber Borjhein, баз Muge= fit, conspectus, cf. помол: Кад су били | помрачити се, помрачи се, v. r. pf. н. п. сунце, Млетку на помолку perfintert werden, deficere. cf. [vide] помрчати [1]. помолац, помолца, m. was zum Seben hervorge= 30gen wirs, quod protenditur: Помолац баби | помрети, помремо, (помрли) (ист.) vide помритеоце враћа. јети. помолити, помолим, v. pf. bervorjtređen, hernor | помрзао, зли, f. vide [1] смрзао. zeigen, protendo, exsero. [cf. испуљити]. помрзити, зим, v. pf. bajjen, odi [cf. помрзјети]: помолити се, помолим се, v. r. pf. 1) jid) her= Што је царе љубу помрзио vorzeigen, hervorragen, promineo. [ef. измолити | се 2, намолити се 2]. 2) ein wenig beten, paululum precari Deum. помор, m. bie endie, lues, pestis. помрајети, помрзим, (у Ц. г.) vide помрзити. помрзнути се, не се, (помрзе се и помрзну се, помрзло се и помрзнуло ce) v. r. pf. ge frieren, congelari: помрзло се мало. Поморавац, вца, т. бег нишонет бет Rorawa, помријети, (јуж.)) v. pf. помремо, (помрли) accola Moravae Huminis. [cf. Поморављании]. | помрити, (зап.) / Sahin fterben, emorior. [cf. Поморавка, f. bie Инфођнегін ber Morawa, cir cummoravana. Поморављанин (Поморављанин), m. (pl. Поморављани, Поморављани) vide Поморавац. Поморавље, п. біе Веденò аn ber Morawa, regio circum Moravam flumen. самријети]. помркивање, n. baš verbietense Sinfen mit Mugen, помркивати, мркујем, v. impf. verbieten mit тећи и мрштећи се намигнути на кога да што не чини, verbietens mit ben Mugen winfen, nutu interdicere. 2) vide помрчати [1]. [помрљати, помрљам, v. pf. vide упрљати; види s. v. побрљати.] поневидити се, невидим се, v. r. pf. vide понијети се[1]. m. vide понедјељник. понедељак, недељка, (ист.) помреити, помрейм, v. pf. 1) vide замрсити: понедеоник, понедионик]. сец, jeint nicht (wirò erjt на Dlitternaht auf | понемчити, понемчим, (ист.) vide понијемчити. gehen). понемчити се, понемчим се, (ист.) vide понипомрчина, f. bіе ginjterniß, tenebrae. [vide мрак]. јемчити се. помрчити, чим, v. pf. 1) einjhwärzen, nigro colore inficio: На себи је свилу помрчила 2) н. п. све сам писмо помрчио, burjtreichen, induco. помусти, помузём, v. pf. melfen, mulgeo. понестати, станê, v. r. pf. ein wenig zu mangelu anfangen, coepit paululum deese, [vide нестати 1] с. премаћи се: Ако л' тебе понестане блага понети (понети), понесем, (ист.) vide понијети. помутити, помӳтим, v. pf. 1) trüben, turbo [cf. | понети се (понети се), понесём се, (ист.) vide смутити 2]: Сву су воду утве помутиле понијети се. 2) (у Ц. г.) nerwirren, conturbo. [vide] по- [пониже (по ниже), vide попониже.] бунити, cf. смутити. 3) очи, verbuntelu | понижење, п. біе Érnicòrigung, humilitas. (das Gesicht), visum hebetare. понизан (понизан), зна, зно, unterthänig, humilis. помутити се, помутим се, v. r. pf. 1) fih triü= ben (vom 2setter), obscuror. — 2) (у Ц. г.) помутили се људи, т. ј. узбунили се, позавађали се, fid) entzmeien, discordia orta est. [помучно, ziemlich unbequem, incommode; cf. 1 по 14; види s. v. ајдар.] понављање, п. баз Érneuern (eines Sebäûbes), ге novatio. понављати, понављам, v. impf. erneuern, renovo. понајлак (понајлак), adv. jahte, leniter, sensim. понапити се, понапијем се, v. r. pf. fich einen понапријед, voran, prae: Бре који ће ионапријед, поћи понатицати, тичём, v. pf. nach ber Reihe anfpie= Ben, figo alium ex alio. понаучити, научим, v. pf. cin wenig erlernen, paululum addisco. - 2) ein wenig unterrichten, | addoceo paululum. | понизивање, n. baš Demüthigen, demissio. понизити се, понизим се, ѵ. г. pf. sich herab- понизност (понизност), зности, f. bie Demuth, humilitas. понијемчити, понијемчим, (јуж.) zum Deutjhen machen, reddo germanum. понијемчити се, понијемчим се, ѵ. г. pf. (јуж.) понијети се, нèсём се, v. r. pf. (јуж.) 1) fih поначинити се, начиним се, v. r. pf. vide ono- | Пониква, f. вода у Хрватској код манастира равити се: Док се Милош мало поначини Гомирја. понеари, (e3 ift) vorbei, zu {pät, non (est) inte- | Поникве, кава, f. pl. 1) поље у Ужичкој наgrum. хији: Поникве су дуге и широке, Сарајлије НИКА Ал Брађу силне и бијесне 2) село у Хрватској. | поноћи, т. ј. по ноћи, litternat, media nox. пониквица, f. у планини међу шумом поље (у понирање, п. baš Berfinfen (beš Gluffes) unter bie понирати, рê, v. impf. т. j. вода, fid) unter bic понудити, дим, v. pf. кога чим, cinem etmas an= понуђавање, п. vide понуђање. понуђати, понуђам, v. impf. (einem Rranfen pei. понукати, кам, v. pf. vide понуткати. понити се, понесём се, (зап.) vide понијети се. | понукивање, n. vide нуткање. понићи (cf. поникнути), никнем, v. pf. 1) auf понукивати, понукујем, vide нуткати. iprofjen, progermino. - 2) (ст.): Сви јунаци | понуткати, кам, v. pf. [dim. v. понудити; сf. ником поникоше, т. ј. укочише се као да понукати] vide понудити. су из земље изникли (?) или оборише главе | Понције, m. Wontier, Pontius, in bem pidhworte : к земљи (?). поништити се, тим се, v. r. pf. ben Ruth fin= | fen lajjen, fich bemüthigen, berabwürbigen, se abjicere, cadere animo: У добру се не понеси, А у злу се не поништи Од Понција до Пилата. поњ, т. ј. по њега: Ако га Бог зна колико ја, зло поњ. поњава, f. (pl. gen. поњава) cine Roße (zum Ип поновац, новца, m. снијег који наново падне (б. і. Пеце leiber angiehen), renovor, i. e. no- поњавски, ка, ко, н. п. брдо [2], Roßen, gausavas vestes induo. pinus. понор [порон], m. Drt wo fich ein Gluß unter біс | поњавчина, f. augm. v. поњава. [cf. поњавеErde verliert, locus, ubi flumen sub terram тина]. absconditur [cf. џомбос]: Од извора води | поњеговати, гујем, v. pf. [јуж.] begen, begünfti= И све златне крсте и иконе, У поноре крсте унијела понос, т. 1) ber (eble, erlaubte) tolz, superbia quaesita meritis. [cf. охолост]. - 2) (у Дубр.) Trägerlohn, merces geruli. поносан, сна, сно, vide [охол] поносит. gen, foveo: А од Господа Бога помиловани поњишу, in бет prid morte: Нашишу по пунишу побдати, поодам, vide походати. поносати, поносам, v. pf. (baš Rinb) cin wenig пооде, f. pl. vide походе. auf bem Wrme tragen, ulmis gestare infantem. | поодити, поодим, vide походити. поносит, а, о, [tolz, superbus. [vide охол]. cf. | поддјутрити се, рú ce, v. r. pf. ber Morgen rüft поносан. поносити, поносим, v. pf. cin wenig tragen (cine Kleid), gesto paululum. ---- vor, provehitur, procedit matutina hora: док се мало поодјутри. поодмаћи, одмакнём, v. pf. 1) ein wenig weg= rüđen, removeo paululum. - 2) fidh ein wenig entfernen, removeri paululum. [поодрасти, поодрастем, v. pf. ziemlich ermahjen; види s. v. кумство 3.] поносити се, поносим се, ѵ. r. impf. 1) ким, чим, ftolz jein auf cinen, etwaš, jure gloriari aliquo; поноси се од њега, gegen einen. 2) како се поноси? fid aufführen, se gerere. [vide владати ce]. cf. подносити се. понова [gen. pl. v. поноће, n.], Mitternat, media | прочим, m. ber Bahlbater, quem patrem appello, nox, cf. поноћи: Од поноћа наоблачило се - поођани, m. pl. vide похођани. cf. побратим. прочимити, мим, v. pf. zum поочим wähen, ap-|1. попак, пка, m. bіе Mausgrille, gryllus domepello patrem. cf. поочити. sticus [L.]. cf. [кријештавац, поле,] попац, [2]uòuîh. поочимов, а, о, без поочим, еjus quem patrem appello. поочити, чим, [v. pf.] vide поочимити. 2. попак, [vide] послије [2], berna, postea: мало поиак. поп, идна, т. ber Beltgeiftliche, sacerdos. [vide | попалити, попалим, v. pf. fengen, uro, igne deсвештеник]. У Србији попови до сад нијесу leo. [cf. опалити 2, пождити]. остали Дошао је дома. имали једнакијех хаљина, него су се носили | попара, f. eine Speije (altbađen Brot gejotten како је који хтио и могао (као и ниб бани abgejdhmalzen), cibi genus: скувати људи, осим црвенијех капа); браду понајвише коме попару, т. ј. досадити, доћи му хака су имали, а гдјекоји су је и бријали, осо- главе. Питали некакво дијете: Како се зове бито док су још млади. Онамо један поп код вас хладна попара ?“ А ово казало: Ми Држи по неколико села, на кад су свечари јој се не дамо нигда охладити." у ком селу, онда иде онамо сам, и носи ка- попарити, рим, v. pf. abjieben, decoquo. што водицу по селима, као око Богојавље- | попас, m. (у Ц. г.) vide попасак: прије попаса нија, Чисте недјеље и т. д., а у осталијем Догађајима (н. п. кад је ко болестан, кад се роди дијете и т. д.) кад коме затреба поп, треба да му иде кући да га зове; ако ли га не нађе код куће, а он треба да иде за њим по нурији да га тражи (тако може кашто човјек ићи за њим три дана докле га нађе). Кад су попови код своје куће, они раде сваке послове домаће, н. п. ору, копају, крче, косе, цијенају прошће и т. д. као и остали сељаци; као што се приповиједа да је дијете казало попу кад га је видјело | попасно доба, п. од прилике око велике ругдје враћа говеда: „Поно! зар и ти чуваш говеда ?" а он му одговорио: Е мој синко! те још да су моја!" Онамо су калуђери још старији од попова: јер су богатији и одјевенији, и боље разумију црквена правила: јер чешье чате у цркви и служе летурђију, а попови гдјекоји служе летурђију од године до године. У Црној гори никакав поп | 2. попасти, паднем, v. pf. н. п. попао прах по попасак, ска, m. отјерао овце у попасак, обет кад дођу овце из попаска, баз Muštreiben без Viehs auf eine kleine Weide, von wo sie gegen 9 Uhr wieder nach Hause kommen (um gemolken zu werden) und dann erst wieder bis zum Abend auf die ordentliche Zagmeibe gehen, pastiuncula. [cf. попас]. попасковање, п. баз Mušgehen auf бен попасак, exitus pecorum ad попасак. нема браде, а и капе су им као и у осталијех људи, и носе оружје као и остали људи, и тако се од осталога народа изван пркве НИ попасковати, кујем, v. impf. auf бен попасак getrieben werden, agi in pascua matutina. чанице, кад стока долази из попаска да со музе, біс Beit ba baš Bich паф попасак gemolfen wirs, tempus post попасак. 1. попасти, попасём, v. pf. 1) cin wenig meisen, paulum pasco: пусти овце нек мало попасу. 2) abweiden, depascor, abweiden lassen, depasco: попасла говеда жито. столу, fallen (auf ber Dberflähe), cado; pђа га попа.ла! (Fluch) möchte ihn Elend befallen! Пloпала их коса до појаса по чему не разликују, а у цркви се и попац, пца, m. vide [1] попак. geld, quod solvitur pro pastu. кад не служе разликују по томе што не ски- | попаша, f. плаћа што стока насе, баз Вебе дају капа. Онамо и попови иду у чету и бију се с Турцима као и остали људи, и као гла- | вари ваља да предњаче, а гдјекоји су и народне старјешине, н. п. војводе (као што је | попаштити се, тим се, ѵ. гr. pf. fih befleißiден, попашан, шна, шно, на што, lüftern, appetens. cf. [vide] лаком [1]. operam do [cf. припаштити се]: Скочи, коло, да скочимо Да се дома попаштимо, Дома ми је зла свекрва и за времена Карађорђијева у Србији било војвода попова, н. п. прота Матије Ненадовић у нахији Ваљевској, поп Филиц у нахији Студеничкој, Рачански архимандрит Мелен- | попевање, п. (ист.) vide попијевање. тије у нахији Сокоској био је управитељ | 1. попевати, попевам, (ист.) vide попијевати. од цијеле нахије, који се звао комендат). 2. попевати, вам, (ист.) vide попјевати. Данашњи попови наши у војводству а по њима | попёвка, f. (ист.) vide попијевка. гдјекоји већ и у Србији стиде се овога имена | попедати се, да се, ѵ. г. pf. попедао се хљеб, поп, и ишту да им се мјесто њега рече парох или свештеник. cf. намастир, школа. попа, m. (ист.) vide попо. попадати, дамо, v. pf. nadh ber Heihe fallen, cadimus alius ex alio: На чије ће дворе попадати, Бел' уморне тице починути попадија, f. Bopenrau, sacerdotis uxor. попадијин, а, о, ber Bopin gehörig, sacerdotis uxoris. кад се добро не умијеси на му у печењу изиду педице по кори, weiße leđen befommen. поперити, поперим, v. pf. (у Ц. г.) [vide] усправити, издићи, aufrichten, erigo: Уз авлију копље поперио На граду им поперише главе Ту је млада шатор поперила И доста је потрошено блага Док сам онак кулу поперио попети, попењем (попнём), v. pf. 1) binauf be ben, tollo. tauchen, aquae immergo, aquac imbuo insolandum. nen, figo tentorium [cf. пропети]: И поисли | попирача, f. vide судопера. бијеле чадоре пописати, попишем, v. pf. beforeiben, describo. попети се, попењем (попнем) сe, v. r. pf. (cf. | [попита, f. vide пијук 2.] испети се) 1) flimmen, fteigen, ascendo. - 2) 1. попити, попијем, v. pf. 1) qustrinfen, ebibo, понело му се нешто за вратом. epoto. [cf. окинути 4]. попећи, печем, v. pf. nah ber Reihe braten, as- bendo absumo. sare unum ex alio. 2) (у Дубр.) попржити н. п. крух, bähen, am gener börren, frigo. попечак, чка, т. т. ј. месa, ein Stüd Gleijd), um es zu braten, frustum assandum. поп златар, m. (у Дубр.) vide гундељ. cf. зла- 1. попивати, идиивам, (зан.) vide попијевати. in 2) vertrinfen, bi3) н. п. попила земљичка воду, einfangen, imbibo. 4) (у Ц. г.) н. п. не ћу, попно ђаво! нема, попио ђаво! није, поимо ђаво! cf. ђавољи. 2. попити, пим, v. impf. зит Вopen weihen, consecro sacerdotem. попити се, пим сe, v. r. impf. fich zum Фореп (Briefter) weiben lajjen, geweißt werben, consecror sacerdos. 1. попић, т. (у Ц. г.) vide [1] царић [2]. 2. понић, попића, m. (у Лици) vide [1] понак, | попица, m. dim. v. попа. попишаница, f. bie Bettbrungerin (als himpfwort), minctrix. [cf. попишуља, попишута]. fingen, canto, percanto: Ви пијете и попије- | попишати, шам, v. pf. bepijen, commejo. [cf. вате, А мој Гојко лежи у тавници побурити, помижати, помочати, почкати, упипопијевка, f. (у Ц. г. и у примор.) пјесма која шати]. се уз гусле пјева, баз Чies, cantilena. попишати се, шам се, v. r. pf. 1) pifjen, mejo. попик, m. [cf.] чуг, врабац [2], eine trt Spiels, [cf. опишати се, побурити се, пошорати се]. bem Balljdhlag änhlih, ludi genus. Попик се 2) sich bepiffen, se ipsum commejere. штапом пустимичке одбија или сагони с керђе, попишко, m. ber Bettpijer, qui in lectum mingit. други који су у трлу, кече га или трле; | попишманити се, поцйшманим се, ѵ. r. pf. beкад га укече, онда они дођу из трла те га renen (3. 3. ben auf), poenitet (cmisse). одбијају а они га други кече. попишуља, / попишуша, попилица, т. бer Zrinter, potator: У пићу је тешка попилица, А у кавзи љута кавгаџија попин, а, о, без попа, sacerdotis: Паметан као попино прасе. 1. понина, f. augm. v. пон. f. vide попишаница. попјанити, ним, v. pf. vide опојити: Они луду ђецу поијанише попјевати, вам, v. pf. (јуж.) cin rwcnig fingen, paululum canto. вим, vide поплављети. 2. Попина (мала и велика), f. (највише се говори | поплав (поплав), m. (у Боци) vide бујица. pl. Полине) поље у Хрватској: На Попини | поплаветнети, (ист.) ) тним, v. pf. blau werben, сниже Велебита Приповиједа се да је поплаветнити, (зап.) livesco, caeruleus fio. негда у цијелој Далмацији био један поп а поплаветњети, (јуж.)) [cf. поплавјети]. у Хрватској један, па ова двојица сретавши поплавети, (ист.)) се на великој Попини и ондје свадивши се | поплавити, (зап.)) што један од другога није могао да живи, поплавити, вим, v. pf. überfcdhrwemmen, inundo. побију се, и Хрватски погине ондје, а Дал- [cf. 1 оплавити]. матински вративши се умре на Малој, и од тога веле да су се та поља тако прозвала. попина капица, f. некака трава, біе [felei, aquilegia vulgaris [L.]. поплавица, f. барице послије кише, bіе е, palus. поплавјети, (југоз.)) плавим, v. pf. vide поплапоплављети, (јуж.) ветњети. 1. поплакати, плачём, v. pf. ein wenig wcinen, paululum fleo. попино гувно, п. (у Сријему) vide маслачак. попино прасе, п. [2Siejen-Siejd graš, phleum pratense L.] тако у Сријему гдјекоји зову траву | 2. поплакати, поплачем, v. pf. aus[hrwemmen, eluo. пауљу, и то за то, што дјеца наговарају је [cf. 2 оплакати]. дно друго да метне клас од ње наврх језика | поплакивање, п. 1) baš 2Beinen (ber Infang ба окренувши оно гдје [је] одломљен к ресици па да рекне «попино прасе." Које се дијете von), solutio in fletum. 2) das Ausschwem превари те то учини, клас му одлети одмах | поплакивати, плакујем, v. impf. 1) anfangen zu даље у уста и једва га израче натраг. попипати, нам, v. pf. betaften, contrecto. попирање, f. баз Bleimen, insolatio (eig. баз in= tauchen ins Wasser). weinen, in fletum solvi. 2) ausspülen, eluo. поплат, m. (у Грбљу) табан [1] у ноге (а табан онамо се зове ударац по нашему табану, н. п. сто табана по туђем поплату не боле), bie ußjoble, planta. У Рисну кажу да дјецу |