ВАРГАЊ, варгања, m. (у Сријему) eine Urt eßbare trockene Schwämme, fungi eduli siccati genus. ВАРДАЊА, f. (y Ц. г.) Sefdrei, clamor. тумарање. ВАРДАЊЕ, n. baš kärmen, clamatio. ВАРДАР, Вардара, m. вода у старој Србији: ВАРЁНИК, вареника, m. вруће замеђено и забиберено вино, што се по обичају пије на Божић прије јела (у Сријему и у Бачкој), eine Art Weinfuppe mit Honig und Pfeffer, befonders auf Weihnachten üblich, potionis genus. ВАРЕНИКА, f. 1) warme Wild, lac calefactum. 2) (у Хрв.) свако млијеко које није кисело, füße (ungesäuerte) Milch, lac. ВАРЕЊАКА, f. (у Рисну) тиква која се вари за jeлo, ein Kochkürbiß, cucurbita quam coquunt, (im Gegentheil v. водењака). cf. тиква, јургет. ВАРЕЊЕ, n. 1) bas Roden, coctio. 2) варење, (у приповијеци) пече ли ce печење и варили се варење, baš Getodyte, coctum. варзило, n. bie Drafilie (Karbemittel von Draz filienholz), color ligni brasiliani; варзило се купује о ускрсу, те се њим боје јаја. ВАРИВО, n. Joülfenfrüdte, legumina. ВАРИМЕСО, m. (у Сријему) vide сукало, крцкало. ВАРИН ДАН, на дне, m. t. arbara-ag, dies festus S. Barbarae. Варити, варим, v. impf. foden, coquo. ВА́РИТИ СЕ, варим се, v. r. impf. foden, fieben, coqui. BÀPHRAK, M. 1) eine Art Getreidemaß (in Herze gowina), mersurae parvae genus: од шиника варићак (у приповијеци). 2) мушки нади мак: Ти позови старца Варићака, Нек поведе своју породицу, Породицу Варнћаковиће — ВАРИЦА, f. 4) (dim v. Вара?) жито што се по обичају кува на Варин дан: метне се у те на оној страни сију жита оне године: јер кажу да ће онамо најбоље родити. „Наврела вара од Дундулова дола” (приповијетка Херцеговачка). У Боци наставе варицу по вечери само да се мало смлачи, па ујутру (на Варин дан) гледају каква је одозго: ако нађу по њој гуке и брегове онда веле да слути на богаство, ако ли буду путови и пукотине, онда веле да слути на смрт и на гробове. У Боци варицу носе и на воду не говорећи ништа путем и њоме посипају водуговорећи: „Добро јутро ладна водо! ми тебе варице а ти нама водице и јарнце, јањице и мушке главице и сваке срећице.” Вративши се с воде поспу њоме по кући говорећи: „Оволико људи, волова, бродова, коња, улишта, пила, коша, да се плоди плод и род. 3 По том иду те посипљу њоме уљанике говорећи: „Урочници и урочнице низ улицу ; - ненавидници и ненавиднице низ улицу ; — бјегунци и бјегунице низ улицу, — море и вјештице низ улицу; а моје челе пут истока уз улицу. Ни на мору моста, ни на псу рога, ни на длану длака ни на моје челе урока." Вару мећу у со и дају стоци, а гдјекоји мажу њоме и воловима вратове да им се не набија орући. Кад се варица вари, дјеца пјевају: Вара вари варице, Да се рађу јарице И ђетићи и јунчићи. Gericht, so auf Babara üblich ist, ferculum solemne die festo S. Barbarae: Поручује варица Божићу: Пошљн мене од прасца ножицу, (пјева се Божићу послије Варина дне). tatus: Мог швалера у вармеђи нема један лонац, или у котао од свакога жита | ВАРНИЦА, f. 1) ber Žunée, scintilla. 2) каца и варива, те се скува заједно, па се једе послије, други и трећи дан, по што се охлади; и за то се пјева : Варварица вари, А Савица лади, Николица куса. Варнца се обично, готово свуда, при укопана у земљу, у којој опанчари коже залужују, Gerbergrube, fovea macerando corio. ВА́РНИЧАВ, а, о, н. п. барут, funtig, viel un fen fprübenb, scintillosus (?). ВАРЊАЧА, f. (у Ц. г.) vide варјача. стави још у вече (уочи Варина дне), па ВАРОШАНИН, m. (pl. варошани) ber Stätter, се ујутру гледа с које је стране наврела, urbanus. Вас му коњиц у крв огрезнуо BÁCA, m. (ист.) vide Васо. ВАСИЉЕНИ, на, но, (у Грбљу) vide васиони: ВАСИОНИ СВИЈЕТ, m. bie ganze Belt, orbis terra rum (cf. slav. BxceAisam, das der griechischen oixovμérn wörtlich entspricht). ВАСКО, m. Тапnšname, nomen viri (v. Василије). ben, resurgo. 2) кога, aufermeđen, excitare ab inferis: васкрсао га Бог. ВАСКРСОВАЊЕ, n. baš Žeiern ber Dftern, celebratio paschatis. ВАСКРСОВАТИ, сујем, v. impf. unb pf. bie Ditern zubringen, celebro pascha. ВАСЛАВА, f. (по јужн. кр.) она молитва што Кад ваславу заче да говори Један таван васлеђена цвећа — Ђе се пови један прамен магле ВАТАНИЈА, f. vide хватанија. васколик, a, o, gang, totus quantus. ВАСКРС, m. (Ditern, pascha. На васкрсеВАСКРСЕНИЈЕ, П. није треба свако да узме навору: за то у Србији зађу пред васкр-| сеније по селима намастирски ђаци с котарицама те дају навору за јаја. О ва- ватити CE, тим се, vide хватити се. скрсенију се туку шареним и црвеним ватљика, f. vide хватљика. јајима, т. ј. ударају врховима јаје о јаје, ватољ, m. Mann$name, nomen viri. па које се разбије оно узме онај који је ВАТРА, f. baš Žeuer, ignis. cf. oгањ, разбно. То чине код намастира и код ВАТРАљ, ватраља, m. bie Geuerfdaufel, balillum. цркве и непознати људи, али треба нај-| ВАТРЕН, а, о, feurig, igneus, н. п. коњ, човјек,очи. прије да виде јаје један другоме: јер неки ВАТРЕЊАЧА, f. (око Мухача) баз Дampffdiff, пробију јаје од оздо те исциједе жујце navis vaporaria. и бјеланце, па налију воска да је тврђе. ВАТРИЦА, f. dim, . ватра. Други дан васкрсенија (у понедјељник) ко не оде у цркву на јутрењу, онога (н. п. у Сријему и у Бачкој) хоће да полију ВАТРУШТИНА, f. bie bigige Kranfheit, morbus водом или да баце у воду; за то се каже acutus. cf. огањ, врућица. онда: данас иду годишњаци у цркву (т.ј.| ВаЋел, ) они који иду само од године до године). Од васкрсенија до Спасова дне говори се, кад се двојица срету на путу, или кад који коме дође у кућу: Ристос васкрс (мјесто добро јутро, иомоз' Бог и Добар вече), н одговара се ва истину васкрс; тако и кад се пије, мјесто сиасуј се и на здравље. ef. васкрсење, Ускрс, вазам, велигдан. ВАСКРСЕЊЕ, П. (у горњ. прим.) vide васкрсеније : Радује се светом васкрсењу ВАСКРСНУТИ нем, v. pf. 1) (vom Robe) auferfte=l вАТРИШТЕ, n. geuerftätte, ustrina: Тражити ватре на лањском вашришшу. m. vide убрадач. ваход, m. (у Грбљу) vide пријенос. Репну му је вашу садерао ВАШТИЦА, f. (у Сарајеву) vide вашица. Облак се вије по ведром небу У црвеној чон веденичкој вёднути, нём, (у Ресави и у Лијевчу) vide видјети. ВЁДРАЦ, ведраца, m. 1) vide врућац. 2) чист лед, на коме одозго нема снијега или чега другога, flares Eiš, glacies limpidissima. cf. ведрењак. ВЕДРЕЊАК, ведрењака, m. (у Ц. г.) vide ве драц 2. ведрик, ведрика, m. у риту гдје нема трске, него вода, баš Vidte in einem Köbrig, locus lucidus. ВЕДРИНА, f. bie Seiterfeit, serenitas : Дај ми Боже од Дрине ведрине, ВЕЗАТИ СЕ, вêжем се, v. r. impf. fid wie gebun- вÈзіч, везача, m. vide везилац. Примише се горе уз Везеншу — stratio vitium. вÈзилац, зиоца, m. т. j. који веже виноград, ber Webenbinber, qui capistrat vites. cf. везач. ВЁЗИЉА, f. bie Stiđerin, quae acu pingit: У везиље свилу куповати. -- ВЕЗИР, везира, m. (pl. везири, а у пјесмама : ВЕЗИРОВИЦА, f. bie Grau beš Zefirś, veziri uxor. f. Ка, козји глас, bав Međern, mutitio ВЁДРИТИ СЕ, Рú се, v. r. impf, es wirb feiter, ВЕКОВАЊЕ, П. (ист.) vide вјековање. ВЁДРИЦА, f. 1) vide ведро 1. 2) vide крављача. ВЕДРО, п. 1) дрвен суд водени, ber 2Baffereimer, situla. 2) на бунару, ber 2Baffereimer, situla. 3) (у крајини Неготинској) мјера од 12 ока, Gimer von groölf aß, amhpora: по што је ведро вина ? cf. вједро. ВЕБА, f. (ист.) vide обрва. BE3, m. 1) die Stickerei, pictum per acum. 2) gen. веза, (у Барањи) bie Ulme, ulmus, cf, бријест. Везак, веска m. hyp. v. вез: Везак везла сеја тефтедара ВЕКОВАТИ, векујем, (ист.) vide вјековати. вела, f. (у војв.) bie Wrt, Battung, genus. О мој вране, веле добро моје Велешу сам на ликце раздрла ВЕЛИГДАН (велики дан), m. (доље преко Мораве) vide васкрсеније. ВЕЛИКА, f. Frauenname, nomen feminae. Ако те срећа не причека, на вељега је хата стић' не можеш; Ге си, бане, упутно? -- Што учиње веље јаде Младој твојој кукавици — И на вељу својту твоју Вељко (Вељко), m. Жаппšнатe, nomen viri. ВЕЉОВАТИ, вељујем, v. impf. (у Боци), веље fein, sum веље, у овој пословици: Кад веље не вељује, маре опакује, т. ј.ако у вељачи није зима, биће у Марту. ВЕЉУ, (јуж.) велим, fagen, ajo, dico. ВЕНАЦ, нца, m. (ист.) vide вијенац. BÈHÊHE, n. das Welken, marcor. ВЕЛИКА СТРАЖА, f. (у Сријему и у Бан.) Saupt=|вент, m. (у војв.) in ber Mebenšart: вента ра wache, praetorium. ВЁЛИКАЧАК, чка, чко, augm. v. велики, febr groß, valde magnus, vastus. великаш, великаша, m. Мagnat, magnas. великӣ, ка, ко, 1) gre, magnus, cf. вељн. 2) у велике, redt mitten brin, magnopere: има зрела грожђа у велике; раде људи у ве лике. На њојзи су гаће од велуда ВЁЉА ПЎШКА, f. (у Ц. г.) vide дуга пушка. ВЁЉАЧА, f. (једни говоре и авељача и овељача) 1) (у запад. прим.) Monat Februar, Februarius: вељача превртача; Кад вељача не дажди, Марач добра не мисли. 2) (у Србији) vide бабини укови. ди, ber Sormanb, praetextus. ВЕНУТИ, вёнём, v. impf. welfen, marceo. ВЕНЧАВАЊЕ, П. (ист.) vide вјенчавање. ВЕНЧАВАТИ, венчавам, (ист.) vide вјенчавати. ВЕНЧА́ВАТИ СЕ, Венчавам се, (ист.) vide вјен чавати се. венчани, на, нô, (ист.) vide вјенчани. ВЁНЧАНИЦА, f. (ист.) vide вјенчаница. ВЕНЧАЊЕ, n. (ист.) vide вјенчање. ВЁНЧАТИ, Чӑм, (ист.) vide вјенчати. ВЕНЧАТИ СЕ, Чам се, (ист.) vide вјенчати се. ВЕЊА, f. (у војв.) 1) bie Madbolberftaribe, juniperus communis. 2) die Wachholderbeeren, (zum Räuchern), baccae juniperi. cf. клека. вко, вела, m. (у Паштр.) бијела махрама што дјевери држе изнад дјевојке, која клочи држећи оружје на рукама, кад јој засједе дају добру молитву: И три лакта вела од Млетака BEÔMA, febr, valde. cf. врло. ВЁПАР, пра, m. (pl. вепрови, вèпрова) крмак, бравац, назимац, базdwein (Männden), porcus. ВЁРА, f. 1) (ист.) vide вјера. 2) (око Сиња) vide витица 2. ВЕРА, f. вода у Плащкоме, која извире из Капеле и утјече у Дретуљу. * ВЕРАН (веран), рна, рно, (ист.) vide вјеран. BEPÂHE, n. 1) das heimliche Umbergeben, clandesti na circuitio. 2) das Verstecken, absconditio. ВЁРАТИ, рем, v. impf. завлачити, крити, ver= ftecten, abscondo : У грм главе не верала вёрати се, рём се, v. r. impf, крити се, провлачити ce, heimlich umbergehen, clam circuire: Не чудим се лији ни ђердану, вље, т. (у Боци) һур. р. вељача, у овој по- би се човјек могао опити, Urt Pflanze, herbae | ВЕРГИЈАШ, вергијаша, m. ber ber пореза unter= genus. morfen ift, vectigalis: вѣљи, ља, ље, (по југоз. кр.) vide велики: А Турака Јањи донесоше 1 Пет стотина онђе укопаше, BEPELIA*, f. 1) Oberkleid der türkischen Frauen, ВЕРИГА, f. (у Боци) bie Rette, catena. cf. ланац. Па поведе вранца за вериге |BÉCA, M. (Heт.) vide Beco. ВЁСАК, ска, m. (и весак, ска, као дур. . вёс, које може бити да се гдје и говори) глас, особито који се чује из далека, тако да се не може разабрати шта је и ода шта је, eine dumpfe Stimme, vox abtusa: Оде весак од брда до брда ВЕСАОЦЕ n. dim. v. весло. BECEJA, f. Frauenname, nomen feminae. вЁСЕЛИК, m. веселиче један! кад кога жалећи карају, мјесто: јадниче, несретниче! као што мати дјетету рече: (н. п. шта си то учинио) весео мајци бно! мјесто: жалосна ти мајка! ein mitleibenbes deltwort, convicium. 2) bie Reffelfette, catena e qua pendet aenum. ВЕСЁЛИН, n. annšname, nomen viri. У Грбљу кажу да вериге не ваља оставити | ВЕСЁлити, лим, v. impf. freuen, gaudio afficio. да се љуљају кад се пињата или котао ВЕСЁЛИТИ СЕ, лим се, v. r. impf. fid freuen, скине с ње, јер веле да су лађе на мору gaudeo. за оно вријеме у муци и невољи док се ве- ВЕСЁЛИЦА, f. 1) ef, веселик, 2) (у Грбљу) Siegen= риге љуљају. 3) једно уско мјесто у заливу name, nomen caprae indi solitum. 3) у загоБокељскоме, гдје су горе с обје стране неци, сf. цуцнути се. залив стијесниле. Приповиједа се да су ВЕСЕЉАК, весељака, m. luftiger Runbe, hila- ВЕРИДБА, f. (ист.) vide вјеридба. ВЁРКАЊЕ, n. dim. v. верање. ВЁРКАТИ СЕ, кам се, dim. v. верати се. он њега не верма ни у што. ВЁРМАШ, m. (ст.) ber Želbmarfdall, summus 1 dux exercitus: ВЕРНОСТ, f. (ист.) vide вјерност. цељу. ВЁРТЕП, m. bie rippe (ber Beburt Ehrifti), bie ВЕРУГАЊЕ, n. baslängeln, sinuatio. sinuari. ВЁРУША, f. ријека у Кучима, Матe eines fes, nomen fluvii. luf-| nuptiae, cf. свадба. ВЕСЕЉЕЊЕ, П. bas freuen, hilaratio. вёско, села, ло, 1) luftig, hilaris : Весело срце ВЕСИЋ, m. dim. v. вес. ВесліЊЕ, n. bas Kubern, remigatio. весло, n. (gen. pl. весáла̂) bes Huber, remus. Дај ти мене ораову лађу ВЕСО, m. (јуж.) һyp. v. Веселин. BÈТАР, тра, m. (ист.) vide вјетар. ВЕТРЕЊАК, m. (ист.) vide вјетрењак, BEC, веса, m. baš rothe türtifde Räppden, gale- ВЕТРИЋ, m. dim. v. ветар. riculum turcicum. ВЕТРОВИТ, а, о, (нет.) vide вјетровит. |