не ваља бити по поплатима, јер онда не ће | поповац, поповца, m. (у Дубр.) vide мајкина расти. Душица. поплата, f. (у Ц. г.) прошња у коју иде човјек | поповина, f. баз Cinfommen vom Briefterthum, reкад му се кака несрећа догоди, н. п. кад ditus sacerdotalis. му кућа изгори, кад га ко похара (стоку му | Попово, n. adj. као кнежина (око 30 села и отјера), кад плаһа крв, (у Бјелопавлићима) око 500 кућа) у нахији Требињској. поповски, ка, ко, Bopen, priejterlim, sacerdotalis. поповство, п. baš Briefterthum (bie 2ürbe), sacerdotium, dignitas sacerdotis. и кад се одијели: отишао у поплату, баз Betteln, mendicatio. поплатити, поплатим, v. pf. кога 1) bezahlen, solvo: Што си мужа так за мало дала? Ја | поподити, поподим, v. pf. Boben legen, pavimenбих ти га боље поплатила tum facere, coassare: И поподим листом јаВоровим 2) (Almosen) geben, reichen, beschenken, praebeo, muneror, cf. поплата: Добро те те сестрићи поплатит Поплатите сужња невољнога поплаћати, поплаћам, v. pf. auszablen, solvo: Да поплакам коње по Удбини попојаске, vide појаске. попола [по пола], (говори се и идиолак, а и идполе) н. п. расјекао попола, entzweijnei= ben, dissecо. поплашити, шим, v. pf. 1) erfoređen, terrefacio. | [пополак (по полак), vide попола.] 2) abschrecken, deterreo. пополако, langfam, lente [vide полагано]: дудо, поплашити се, шим се, v. [r.] pf. [cf. стравити пополако! ce] 1) erschrecken, terrefio. laffen, deterreor. - 2) fih abjd ređen | [пополе (по поле), vide попола.] попонац, понца, m. (у Сријему) біє Iderwinbe, convolvulus arvensis [L.; cf. слатковина]. попленити, попленим, (ист.) vide поплијенити. поплеснивити, вим, (ист.) vide попљеснивити. | попониже, т.ј. пониже (cf. [1] по [14]): Попоплести, плетем, v. pf. fleten, perplecto, absolvo plexionem. поплет, т. 1) baš Seflechte, Glechtwerf vom Зане, сагни се доље попониже поправа, f. 1) біс Musbejjerung, reparatio. - 2) свадити се. поправити, вим, v. pf. 1) verbejjern, repariren, reparo. 2) vide поградити 2. поплетати, плећем, v. impf. überfleten, plecto. | поправити се, вим се, v. r. pf. fich befjern, emenпоплетица, f. Wrt tiđerei, picturae acu factae genus. [попливати, вам, v. pf. anfangen zu jhwimmen; види s. v. Марко Краљевић.] поплијенити, поплијеним, v. pf. (јуж.) vide оплијенити. поплинити, поплиним, (зан.) vide поплијенити. dari. поправљање, п. баз Repariren, reparatio. поправљати, љам, v. impf. repariren, reparo. поправљати се, љам се, v. r. impf. fich bejjern, emendor. попрати, перем, v. pf. платно, in Baffer tau= hen (bei ber leiche), aqua imbuo. cf. попирати. поплинути, поплинём, v. pf. н. п. поплинула | попратити, тим, v. pf. vide испратити: Сењани вода по бријегу, überfluten, effundi. поплиснивити, вим, (зап.) vide попљеснивити. их дивно укопаше А Сењанке тужбом попратише попљење, п. баš Beihen зит Фореn, ordinatio. | попрд, m. Zanò, unnüße Dinge, nugae: потрошно попљескати, кам (попљештём), v. pf. mit ber новце у попрд; Снаха у род а свекрва у flachen Hand schallend schlagen, cava vola per- поирд. cutio: Попљешти бијесна да је бјешњи. попрдан, попрдана, m. vide прдоња 1. попљеснивити, вим, v. pf. [јуж.] verjinmeln, | попрдивање, п. baš abgebrohene Jarzen, intercresitu corrumpi. [cf. побуђавити]. pitatio. попљувати, попљујем, v. pf. befpeien, conspuo. | попрдивати, прдујем, v. impf. abgebroken farzen, попљужнути се, нём се, v. r. pf. ausgleiten, aberro, [vide поклизнути се] cf. попузнути се: Нога јој се поиљужнула попо, m. (јуж.) һур. v. поп. [cf. попа]. попов, а, о, без Şopen, sacerdotis: Што је попово да је готово. cf. водица. понова муда, n. pl. ber pinbelbaum, evonymus [europaeus L.; vide машљика]. поповање, п. ber Briefterbienft, sacerdotium. interpedo: Позвекују токе на Биласу, ПоИрдује аднађ у вуруни попрдица, f. (у Дубр.) у пређи онај вавољак, гдје је пређа дебља [vide упоћак]: опреДено на поардице. попрдљив, а, o, immer (oft) farzenb, qui semper pedit. попрднути, нём, v. pf. прде и попрде, по ein= mal farzen, gleichsam zum Beschluße, repedo. поповати, попујем, v. impf. Форе fein, sum sa- попрдуша, f. попрдљиво женско. serdos: што ти мени попујеш (willft mih be | попрегнути (cf. попрећи), попрегнем, v. pf. an Lehren, moralificen). ziehen, anspannen, intendo, adduco. попрезање, п. баз Инzichen (3. 3. bes Sattelgurts), попузивање, п. баз Всiфen, recessio. intensio, adductio. попрезати, попрежем, v. pf. н. п. коњу колан, anziehen, adduco. попреко, (ист.) vide попријеко. nonper, m. mit Asche bedeckte glühende Kohlen, ci- попригати, гам, v. pf. röjten, frigo. [cf. испри- | попријети, попрêм, v. pf. (у Ц. г.) vide потиснути. попријетити, попријетим, v. pf. (јуж.) bebroђen, minor. поприко, (зап.) vide попријеко. [поприкучити ce, v. r. pf. vide прикучити се, вати. попричати, попричам, v. pf. wenig erzählen, pаulum narro. попрљити, попрљим, v. pf. abjengen, aduro. попузивати, пузујем, v. impf. von ber Stelle wei- попузљив, а, o, jhfitpfrig, labidus: Бог те са- попунити, ним, v. pf. ausfüllen, expleo: A cу- попустити, попустим, v. pf. 1) naslajjen, re- попут, (у Далм.) кога, т. j. [vide] налик, ähn= lich, similis [cf. сличан 2]: попут онога че љадета. попутати, там, v. pf. ußfeffel anlegen (ciner Renge), попуцати, цамо, v. pf. na ber Reihe berjten, попросити, попросим, v. pf. betteln, mendico: попуцивање, п. 1) baš Springen, Beripringen, di| баз Да попросим и леба и вина попроћи, попрођем, v. pf. ein wenig vorbeigehen, paululum praetereo. ruptio. 2) das Hallen der Flinten, sonitus telorum emissorum. He попуцивати, пуцује, v. impf. 1) anfangen зи попрскати, попрскам, v. pf. bejprißen, aspergo: попуштавање, n. vide попуштање. попуштавати, попуштавам, v. impf. vide [1]по снијег, т. ј. опрашно; попршати какво | попуштање, п. [cf. попуштавање] 1) баз Хаd). јело чиме, н. п. шећером, т. ј. потрунити, 2) baš Ueberlajjen, con beftreuen, conspergo. laffen, remissio. cessio. вати] 1) па[jen, remitto. 2) überlaffen, 36 попрштити, тим, v. pf. gertreten, conculco, н. п. 1. попуштати, попуштам, v. impf. [cf. попушта laffen, relinquo, concedo. - 3) (у пјесми) косу, madhjen lajjen, promitto: За кога је дика лице убелила? За кога је дика косу попу штала зашто 1]: А нико се јаду не досјети Порашта је коња повратио порвати, вём, v. pf. zum Ringen anfheken, committo, instigo ad luctam. 2. попуштати, там, v. pf. alle nad) ber Heiße ent= | порвати се, вом се, v. r. pf. ringen, luctor. lafjen, dimitto omnes (e carceribus). пòргатн, гâм, v. pf. durch den Gebrauch abnußen, попуштати се, попуштам се, v. r. impf. fіф пордати, дам, usu deterere. überlajen, nicht wehren, nicht [träuben, dedere se. попуштеник, пуштеника, m. 1) коњ који се добро не ујалови. [cf. нутрак]. 2) во који се пусти те се не хвата у плуг, да би се утовио ради боље продаје. порђати, ам, v. pf. perrojten, rubigine induci. поребарац, рца, m. Eherzwort in cinem Spiel, vox joci cassa efficta: мој отац поребарац, моја мати поребруша, поребри се поред ватре. попче, чета, n. ber junge ope, junger Briefter, поребарке, н. п. лећи, jeitwärts, in latus. sacerdos juvenis. пор, т. (у Дубр. и у Сријему) vide прас. пораба, f. (у Хрв.) ber Gebrand), usus: за коју порабу требаш то? поравнати, нам, v. pf. vergleichen, concilio, com- поравнати се, нам се, v. r. pf. с ким, fidh ver= com поребри се, cf. поребарац. поребруша, f. Sherzmort in einem Spiel, vox jocosa. cf. поребарац. поревати, вём, v. pf. (у Грахову) hervorbredhen, prorumpo, cf. [vide] навалити [3]: Бе је ладна вода поревала, Из планине из брда Бојана поревенити се, ревеним се, v. r. pf. fich zufam= menthun, eine Kollekte machen, contribuimus singuli. порегивање, п. baš Brummen без unes, immurmuratio. порегивати, рèгујем, v. impf. von Beit zu Beit brummen (vom Hunde), immurmuro, admurmuro. Xet | поред, mit gen. neben, penes. [cf. според]. поредан, дна, дно, (у Грбљу) gering, jpärlid), порада, f. (у Мостару) од конопљанијех конаца као врша, те се риба у њу хвата, Fischergarn, retis genus. поради, vide ради. порађање, п. баз Rreißen (baš Sebären), parturitio. пора,ати се, порађам се, v. [r.] impf. freißen поразити, поразим, v. pf. човјека, зи Örunbe | подуплата. пораменице, f. pl. (у Дубр.) Бojenträger, fasciae bracis sustinendis. порана, f. vide похрана. färglich, tenuis, parcus: Поп попу није крив е му је поредан бир. пореде, vide поредо (?): Пасла овце Шуичкиња Мара у Шуици повр Малована, Шњом пореде два чобана млада an die поредити, дим, v. impf. кога с ким, 1. поранити, пораним, vide похранити. 2. поранити, ним, v. pf. früh aufbrechen, mane moveri. У Србији гдјешто кад назове Србин | поредно, (у Грбљу) као мало, wenig, parum: не намјери се него поредно нешто вечери. Србину добро јутро, а он га онда запита: Јеси л поранио? cf. [2] подранити, [1]ура- | поредо, (ст.) vide напоредо: Поредо нам раке нити. ископајте пораст, m. (у пјесми и f.) ber us, habitus, поредовник, довника, m. ber abwed felno baš Hecht cf. [vide 1] раст: Мали пораст, плећи ши- hat zu mahlen (in einer gemeinschaftlichen Mühle), рокије Црне масти а дуге порасти qui ex ordine molae jus habet. порасти, растем, v. pf. wadhjen, succresco, ex- | поредовнички, ка, ко, н. п. воденица, cresco. cf. узрасти [узрести]. sociorum, societatis mola. Reihe, порат, рта, m. (у прим.) ber pafen, portus. cf. |поредом, nad ber Reiße, reibum, ex ordine [vide [vide] пристаниште. наизред]: Поредом се и у воденици меље. Поредом се и говеда лижу. порашање, п. баз häneln, roratio. порашати, порашам, v. impf. thäueln, in zarten | поређати, поређам, v. pf. reißen, in Reiße auf= Zropfen regnen, roro: пораша киша. [tellen, dispono: По бедену поређа барјаке порашта, (т. ј. поради шта) шеßwegen, cur [vide поређење, п. baš Bergleichen, comparatio. порез, т./ біе Steuer, babe, vectigal. [cf. верпореза, Г. гија, 2 данак, дација, мирија, порција]. Порезе се у Србији обично дају двије: Ђурђевска и Митровска (у прољеће и у јесен). сf. кнез. порезати, режем, v. pf. 1) фneiben, scindo, н. п. пореза ме по прсту. [vide посјећи 2]. пороб, m. (у Дубр.) Bolljtređung eines ridßterfidjen поробити, поробим, v. pf. н. п. поробили Турци реметити се, in Иногбиung fommen, perturbor. пород, т. біе Rad fommenjaft, proles, progenics 2) порезу, біе Steuer unter fich vertheifen, vecti-|порогобатити се, гобатӣ се, v. r. pf. као поgal impositum inter se distribuere (quantum quisque det ex proportione). - 3) хаљине, zuschneiden, scindo uni et alteri ex ordine. порезати се, режем се, ѵ. г. pf. fich (in беп Finger) schneiden, cultro vulnerare se. порезивање, п. баз фисіben, scissio, sectio. порезивати, резујем, v. impf. vide резати. порекло, п. (у војв.) vide подријетло. порекнути, порекнем, vide порећи: Што гођ реко, порекнути не ћу пореметити[*], тим, v. pf. verrüđen, in Unorbuung | bringen, perturbo. пореметити се[*], тим се, v. г. pf. in Unorbuung fommcn, perturbor. [cf. порогобатити се]. поренути, нём, (у Далм.) v. pf. vide [потјерати] погнати. порење, п. баз Mufineiben, discissio. породити, породим, (ст.) [v. pf.] vide родити [1]: Није л' мати породила сина породити се, породим се, ѵ. г. pf, gebären, in baš Rinobett fommen, pario. [cf. обабињати се, побабити се]. породица, f. Rachfommenjchaft, Jamilic, familia [vide фамилија]: И позови старца Варићака] Нек поведе своју породицу Породицу Варићаковиће порепити, порêним, v. pf. von Blauben abfallen | порођај, m. (Гос. порођају) біе Ricberfunft, parmachen, abduco a fide. tus: умрла жена у порођају. permanbter, Better werben, fio consanguineus. порожити се, порожим се, v. r. pf. (у Ц. г.) cf. рожац. поренити се, порепим се, v. r. pf. vom Slan- | порођачити се, рођачим се, v. r. pf. Sejleht= ben abfallen, a fide descisco, fio canis (ваља да се мисли: постати речат као псето). порећи [порекнути], поречем (порекнем), v. pf. wiserrufen, revoco. [cf. разрећи]. порећи се, поречем се, ѵ. г. pf. (у Ц. г.) fі verbürgen, fidem interponere, cf. [vide] подјемчити се: Свак би река, и би се порека Пореч, m. Snjel in ber Donau, zu erbien gehörig, insula Danubii. [cf. Порече]. порожје, п. оно чим се во веже за роге, Strid womit das Hornvieh bei den Hörnern gebunden wird, laqueus cornibus injiciendus. порозгвати, вам, v. pf. (у Барањи) cf. розгва, розгвати. порон, m. (у Ц. г.) vide понор. Поречанин, m. (pl. Поречани) Ciner von Пореч. поронути, поронём, v. pf. (у Боци) под воду, Поречанка, f. vide Поречкиња. н. п. Рисан у море, untergeben, finfen, aqua mergi. Порече, п. vide Пореч. Поречка Ријека, f. nom. prop. eines gluješ инò | поросити, поросим, v. pf. поросила киша, ез Gegend in Serbien, nomen fluminis et regionis. поречки, ка, ко, доп Пореч. Поречкиња, f. Eine von Пореч. [cf. Поречанка]. порешчија, m. ber Sinjammler ber пореза, vectigalium collector, exactor. [cf. дацијер]. поривање, п. vide турање [2]. поривати, вам, v. impf. (у Хрв.) vide [гурати] турати. поријевање, п. баз Drängen, то urgere. поринути, нём, v. pf. 1) wegtoßen, impello. hat ein wenig geregnet, als wenn Thau gefallen поросица, f. ber Zhauregen, pluvia roris instar, порта, f. ber stirchhof (bejonbers bei lofterfirchen), поруб, m. ber Šaum, limbus. cf. подруб. порубити, порубим, v. pf. cinjäumen, limbo circumdo. порубљивање, n. baš äumen, limbatio, circumdatio limbi. порубљивати, рубљујем, v. impf. jäumen, circumdo limbum. поруга, f. ber Son, ludibrium. поругање, п. ber Spohn, ludibrium: Наша мајка наше поругање поружњети, жним, v. pf. (по јуж. кр.) häßli | werben, deformis fio [cf. оружњети]: Поруж њела млада мома порук, m. vide јемац: Кад ја немам сад ио- поруменети, (ист.) порусити, сим, [v. pf.] vide помосковити. поручао све. поручивање, n. baš Cutbieten, Sagentajjen, mandatio. planto, н. п. шљиве, виноград. 2) jesen, einen Sit anweijen, colloco, locum assigno. [cf. сјести 4, засјести 2]. посадити се, посадим се, v. r. pf. fid) jeken, assido, consido. посађивање, n. baš Geben, collocatio. посађивати, сађујем, v. impf. jeßen, colloco. [ef. сађати]. посађивати се, сàђујем се, v. r. impf. fi јеђеп, consido. посалак, посаока, m. hyp. v. посао: имам неки посалац, посаоца, мали посалак: боље је ка кавгод посалац радити него беспослен сје- посалицати, џам, v. pf. (у Рисну) pflajtern, la- посан, сна, сно, vide постан. поручивати, ручујем, v. impf. jagen lafjen, ent» | посанути, посане, vide посахнути. bieten, mando. поручити, поручим, v. pf. jagen lajjen, mando. segt werden, in squalorem et luctum conjici. порција, f. (у војв.) біе teuer (als ber eingelnen auferlegte Theil, portio), tributum. cf. [vide] пореза. порцијаш, цијаша, m. (у војв.) ber teuerpffid= | Порча (од Авале), m. (ст.) nom. propr. cine пос, пос! fagt man zum Ralbe, ober lamme, al Посавац, савца, m. ber nwohner ber Sawe, Savi accola, circumsavanus. Посавка, f. Gine von Посавље, circumsavana. savana regio. посати, посем, v. pf. [cf. посисати] 1) анан gen, exsugo, lactor. 2) посале овце, т. ј. без воље онога чије су састале се с јагањцима и јагањци их посали те се већ не могу помусти, baben gefängt, lactarunt; посале краве. не посахнути, посахнём, [посанути] v. pf. (у Ц. sidium, in bem Sprid worte: У огњиште посва- посвађати, ђам, v. pf. entzweien, committo ho mines inter se, discordes reddo, discordiam inter illos concilio. посвађати се, ђамо се, v. r. pf. fich entzwcien, посавски, ка, ко, von Посавље, circumsavanus: | посвајање, п. баз Bueignen, arrogatio. нуо посагнути се, посагнём се, v. r. pf. fich cin wenig niederbeugen. se demittere: Ilocaзни се доље по пониже посад, роп пun an, posthac, ex hoc tempore. [vide оселе (одселе)]. cf. [1] по [9]. посвајати, посвајам, v. impf. fi аптаßen, u чити. посвет, m. (ист.) vide посвјет. посадити, посадим, v. pf. 1) јеßen, pflanzen, sero, посветити, посветим, v. pf, кога, beiligen, beilig |