Page images
PDF
EPUB

Да се коме онда придесити
И очима јаде прегледати,
Каде паде красна поглавица,
А згледа се млога породица,

1070

У јунаке крвца узаврела,

Па се сташе даривати даром 66),

А њинијем даром немилијем:

1075

Из пушака црнијех крушака,
Доке дуге пушке истурише,
Док то поље магла притиснула
Од хитрога праха и олова,
Тад су тами мачи повадише,
Те се њине мајке ојадише,
А сестрице у црно завише,
А љубовце осташ’ удовице,
А огрезну крвца до кољена,
А по крви један гази јунак,
Јунак бјеше Црнојевић Иво,
Црно њему срце до вијека!
Крвцу гази, а Богу се моли:

„Дај ми, Боже, вјетар од планине,

*) Овдје гдјекоји и овако пјевају;

Стаде писка по пољу јунака,
Стаде вриска бијесних атова,
Стаде прасак ђумишли пиштоља,
Стаде звека остријех мачева,

Сгаде лелек рањених јунака:

Једни вичу: „Јао моја мајко!"

Други вичу: „Не бој ми се, брајко!

„Ту данаске не помаже мајка,

[merged small][merged small][ocr errors]

1080

1085

„Да раждене ову маглу клету,
„Да погледам и горе и доље,
"Ко погибе, кол остаде данас.“
Бог му даде, вјетар ударио,

1090

Те разагна и разведри поље,

Иван гледа и горе и доље,

1095

Ал не знаде ништа, куд је горе:
Поломљени коњи и јунаци,

Но по пољу крче рањеници.
Ја кад виђе Црнојевић Иво,
Он преврће те лешеве мртве
И крваве огледује главе,
Све тражаше дијете Максима,
Алга Иван наћи не могаше,
Но он нађе сестрића Јована,
Што је ђевер био код ђевојке,
Што ујаку санак казивао
У Жабљаку јутру на походу;
Залуду га Иван находио,

У крви га познат не могаше,
Мимо њега јунак пролазаше;
А виђе га Јован-капетане,
Те ујаку Иву проговара:
Мој ујаче, Црнојевић-Иво!

[ocr errors]

1100

1105

1110

Чим си ми се тако понесао:

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

„Мој сестрићу, Јован-капетане!
"Јесу л твоје ране за видање,
„Да те носим у несрећан Жабљак,
„Да ти тражим од мора ећиме?"
А Јован му онда проговори:
„Прођи ме се, мој ујаче Иво!
Камо очи? њима не гледао!

[ocr errors]

99

Оваке се ране не видају:

„Лијева је нога саломљена,
„Саломљена на двоје, на троје,
,А десна је рука осјечена,
„Осјечена рука по рамену,

[ocr errors]

"А по срцу сабље доватиле,

[ocr errors]

Испале су црне џигерице.

66

Ја кад виђе Црнојевић Иво,
Брже пита сестрића својега:

„Мој сестрићу! док си у ријечи,
Moj

[ocr errors]

Како ђевер бјеше код ђевојке,

„А допаде дијете Максиме,

„И знаде ли, шта би од ђевојке?"

1125

1130

1135

„Еда виђе, ђе погибе Максим?

1140

„Прођи ме се, мој ујаче Иво!

„Није тебе Максим погинуо,

„Но кад дође на коњу помамну,

„Те изгуби војводу Милоша,

1145

„Пак ђевојку оте у ђевера,

„Он побјеже ка несрећној мајци 67).“

67) Једни опет пјевају, да Максим није тако одмах побјегао у Жабљак, него да се и он тукао ондје, док је год бој трајао, и много рапа допануо, па онда, онако рањен, уватно коња под дјевојком и одвео у Жабљак:

То изусти, лаку пусти душу.,
Побаци га Црнојевић Иван,

Тек остала на коњу ђевојка,
И остао ђувеглија Максо,
Проиграва добра коња свога,
Крвава му сабља до балчака
И десница рука до рамена,
Добру коњу ноге до кољена;
На њему је рана седамнаест;
А кад виђе, ђе никога нема,
Теке сама на коњу ђевојка,
Он догони коња до ђевојке,
Под ђевојком коња уватио,
Па окрену равноме Жабљаку.
Каде дође код куле бијеле,
Под кулом се коло уватило,
И у колу сестра Максимова,
Вије колом како вијор гором,
А кад виђе Ђувеглију Макса,
Тад ђевојка коло раскинула,
Па обадв'је раширила руке,
Објеси се Максу око грла,
Па је њему ријеч говорила:
„Брате, Максо, пиле соколово!
„Чудно ли си свате преварио,
„Те ти водиш лијепу ђевојку!"
Па му руке у њедарца баца,
Из њедара јабук извадила,
Ал јабуко сво у крв облито.
Сестра брату ријеч говорила:
,,Брате Максо, за Бога једнога!
„Што ти крвав јабук у њедрима?"
Но говори ђувеглија Максо;

А похити у бијели Жабљак;
Ја кад дође пред градску капију,
А пред градом копље побијено,
А за копље вранац коњиц свезан,
Ситна му је зопца устакнута,
Пред њим сједи дијете Максиме,
На кољену ситну књигу пише
Своме тасту дужду од Млетака,
А двори га злосретна ђевојка;
На мезиле књигу оправио :
„0 мој тасте, дужде од Млетака!
„Купи војску, сву Латинску земљу,
„Те ми харај бијела Жабљака,
„И ти води милу твоју шћеру
„Ни љубљену, ни омиловану:
„Мене прође моја госпоштина,
„И држава моја краљевина:
„Хоћу бјежат преко земље дуге,
Xohy
"Хоћу бјежат цару у Стамбола,
„Како дођем, хоћу с потурчити.“

[ocr errors][ocr errors][merged small]

1150

1155

1160

1165

Тако се по овоме пјева и приповиједа, да се Максим у Жабљаку лијечио годину дана, а у том Милошев брат први отишао у Цариград, и Турцима га једнако тужно; за то он, пошто се придигне од рана, пише тасту, те му пошаље двије шуре, и одведу дјевојку натраг: „Ни љубљену, ни омиловану;“ па и он отиде у Цариград, да се одговара и брани : и онамо се послије обојица потурче.

« PreviousContinue »