fprehen, sanctifico: Справио их но не посве- | поселица, f. (у Ц. г.) мало село, У Стублицу, малу поселицу тио заселак: посветити се, посветим се, v. r. pf. beilig wer | посело, п. (ист.) vide посијело: Ја сам јуче ben, sacer fio, sacror: Десна ти се посветила Рука био на поселу посериш, серúша, т. н. п. избили га до посериша (im cherze, usque dum cacaret). посерко, m. (ein mütterliches heltwort) би fleiner фcißer! cacator parvulus. [cf. посро]. посветлити, лим, (ист.) vide посвијетлити. посвећивање, n. [verb. v. посвећивати се]. посвећивати се, посвећујем се, v. r. impf. [beilig werben, sacer fio, sacror]: свети су се посести, седем (седнем), (ист.) vide посјести. оци арије освећивали, иак су се посвећивали. | посестрима, f. bie Bahchwefter, quam sororem посвидочити, свидочим, (зап.) vide посвједо чити. посвијетлити, лим, v. pf. (јуж.) ein wenig leum ten, paululum admoveo lumen, lumen praefero. appello. посестримити, мим, v. pf. eine zur chwefter посестрити, рим, / wählen, sororem appello aliquam. 1. посећи [посегнути], посегнем, v. pf. (у Ц. г.) за кога, fid annehmen, suscipere et tueri: ја бих тако и за њега посегао. посвињити се, посвињим се, v. r. pf. dhwein werben, fio sus. Какогод што се код Срба човјек повампири, тако Турци приповије-| 2. посећи, посечем, (ист.) vide посјећи. дају да се код њих посвињи. Приповиједају | посећи се, посечем се, (ист.) vide посјећи се. да су некаква бега, који се посвињио, тра- | посид, m. (зап.) vide посјед. жили по свињама, па га нијесу могли познати, посидак, ситка, m. (зап.) vide посједак. док му нијесу опазили прстен на предњој посидање, п. (зап.) vide посједање. посидати, дам, (зап.) vide посједати. посијати, јем, v. pf. (јуж. и зап.) än, јебен, sero (шеницу, лан, диње); посијати ријеч, т. ј. пустити је међу људе. посије, посија, f. pl. vide мекиње. посијек, m. (у Ц. г.) vide покољ: нози. посвирати, посвирам, v. pf. ein wenig pfeifen, посвит, m. (зап.) vide посвјет. [посвратити, посвратим, v. pf. umjlagen, re- посебице, (у Рисну) научио посебице, т. ј. сам поседак, сетка, m. (ист.) vide посједак. поседлица, f. vide подседлица. посезање, п. баз Минертен, susceptio. посезати, сежём, v. impf. (у Ц. г.) fid) ание men, suscipere ac tueri. посејати, јем, (ист.) vide посијати. посек, m. (ист.) vide посјек. посеклица, f. (ист.) vide посјеклица. поселе, (у Ц. г.) рон пин ан, posthac. [vide оселе (одселе)]. cf. посад. он је био на тај посијск. посијело, п. (у Ц. г.) vide сијело. посик, m. (зап.) vide посјек. посиклица, f. (зап.) vide посјеклица. посилити се, лим се, v. r. pf. 1) vide осилити: Турци су се посилили љуто 2) (у Ц. г.) Бофmüthig werben, superbus fio, cf. [vide] понијети се [1]: Посилио се ка и посинак. посйнити, посйним, v. pf. [cf. присинити] 1) посипање, т. 1) баз Beftreuen, conspersio. посипка, f. vide ватраљ. посипушта, у приповијеци: чорба чорбушта, попа посипушта. посироћети, посиротим, v. pf. (у Грахову) vide осиротјети: Што ми сломи двије пушке мале То ћу, љубо, поспроћет тешко посисати, сам (посишем), vide посати. посисти, сидём (сиднем), (зап.) vide посјести. поскати, кам, v. impf. Ralb ober Camm lođen, dico пос, aliciens vitulum aut agnum. abthun, demitto, demoveo. [поситан, тна, тно, fleinlich, minutiosus; ef. | поскидати, поскидам, v. pf. nad) ber Heibe her1 по 14; види s. v. тама 3.] посићи, посичём, (зап.) vide посјећи. поскикивање, n. baš ufjreien, stridor. поскикивати, скйкујем, v. impf. auffreien, strido. посићи се, посичём се, (зап.) vide посјећи се. посјед, т. (у Дубр.) vide сијело, посијело: идем на посјед; камара од посједа (Bejud= | поскитати се, поскитам (поскићем) се, v. г. zimuner). pf. ударити у скитњу: Црна се калуђерица по селу поскитала. spergo. silio. посједак, сјетка, m. (у Ц. г.) vide сијело. посједање, п. (јуж.) баз Иujigen, conscensus | поскорупити, поскорӳпим, v. pf. bejtreuen, conequi. посједати, дам, (јуж.) 1) v. pf. fih jeßen, (einer поскочити, поскочим, v. pf. aufipringen, pгоnach dem andern), consido. 2) (v. impf.) коша, aufs Pferd steigen, conscendo equum. посједити, дим, v. pf. (јуж.) 1) cin wenig jigen, paulum sedeo. 2) посједићеш, т. ј. почекаћеш, warten, manere. [посједјети, посједим, (југоз.) vide посједити; види s. v. 1 по 15.] посједник, т. (у Ц. г.)) посједница, f. (у Боци) посједовање, п. баз Вејифен, visitatio. посједовати, дујем, v. impf. (у Дубр.) походити, Бејиђен, invisere, [vide] походити [1], cf. полазити, обилазити: посједовао сам њега, и посједовао сам данас. посједовати се, дујем се, v. r. impf. (у Дубр.) с ким, т. ј. ићи један другоме, einanser be suchen, invisere se invicem. vide сијело. посјек, т. (јуж.) vide зимина. посјеклица, f. (јуж.) біс ìicberhauerin (@pitheton поскочица, f. bie Zanzweije, bas Nololies, cantus поскупити, (зап.) пим, vide поскупљети. поскупсти, поскубем, v. pf. aušrupfen, evello [vide почупати]: Да му златна не поскубу перја поскура [проскура], f. (angceignet ané пообра bie pojtie, panis liturgicus. [cf. летурђија 2]. поскурица [проскурица], f. dim. v. поскура. поскакати, поскачемо, v. pf. nach ber Reiße quf= | поскуричара, f. баба што мијеси поскурице за springen, omnes prosiliunt. nere. поскакивање, n. baš Süpfen, Springen, exsultatio. поскакивати, скакујем, v. impf. hüpjen, exsulto. поскање, п. бas Merbeilođen без Halbes, Camшез, баз пос пос-jagen, cum allicio vitulum aut agnum voce noc, q. d. veni ad lactandum (посати). цркву, біе біе Spojtie bereitet, quae panem liturgicum parat. поскурий, на, но, zur Spoftie gehörig, panis li turgici: Не зна псето за поскурно брашно. поскурњак, поскурњака, [проскурњак] m. ber Holzschnitt, um die поскурида zu zeichnen, annulus (ligneus) signandae hostiae (I. XP. NIKA). [cf. словце 2]. поскапати, пљемо, v. pf. naheinanbеr umfommen, | поскурњача, f. Wet lpfel, pomi genus [pirus pereo alius ex alio. malus L. var.]. Она може бити врло велика, накисела је и кад се устоји просина се у устима као брашно. послагати, послажем, v. pf. zufammenlegen (von einer Menge), componere. посланик, т. беr Sejanbte, ablegatus. cf. [елчија,] поклисар. ex lingua patria, interpolatis singulis sylla- 2) посланица, f. т. ј. књига [1], баз enb[dreiben, пословички, rothwälih, lingua ficta. epistola [vide писмо 2]: Тек што примиш | послуга, f. біе Dеvіепung, ministratio. ову посланицу, Итај к мени одма у Стам- послужбица, f. (у Ц. г.) vide [прислављати] бола посластице, посластица, f. pl. bie lederei, последак, слетка, m. (ист.) vide пошљедак. посленик, m. ber Wrbeiter, operarius. cf. [работ- посленити, [у војв.] (зап.) јепљети. прислужбица, прислављање. cf. крсно име. послуживање, п. баз Вебіенеn, ministratio. послуживати, служујем, v. impf. 1) кога, бет dienen, ministro alicui. 2) (у Ц. г.) н. п. славим Ђурђев дан, а послужујем Госпођин дан. cf. [vide] прислављати. послужити, послужим, v. pf. 1) bebienen, mi2) dienen, serviisse. nistro. пòcaŷx, m. 1) das Gehör, Anhören dessen was ein Huberer vorträgt, audientia: у послух људи ! Фала вама, браћо, на послуху 2) ber Behorjam, obsequentia: Мир и послух свекру и свекрви послушан, шна, шно, geborfam, dicto audiens. cf. покоран. послушање, n. ber Seborjam, obsequentia: Да дочекаш од мене весеља, А од Фате сваког послушања послетати, послећемо, (ист.) vide послијетати. | послушати, шам, ѵ. г. pf. 1) кога, einem geborпосли, (зап.) vide послије. послидак, слитка, m. (зап.) vide пошљедак. 3) послијед, (у Ц. г.) vide послије: Тек ти кажем жалост за послијед chen, pareo cui, auscultor. послушати се, шам се, ѵ. [r.] pf. 1) einanber Sehör geben, audiri invicem: О’те, браћо, да се послушамо 2) Gehör finden, si me audient: ако се ја послушам. послушник, слушника, m. ber eman Befeblen willig und gern gehorcht, qui obedienter imperata facit. послушница, f. bie Зетанós Befeblen willig und gern gehorcht, quae obedienter imperata facit: Да ти будем мајци послушница послијен, (по јуж. кр.) vide послије: или при- | посљедак, сљетка, m. vide пошљедак. јед или послијен. послијепити, пимо, vide послијепљети. послијепјети, (југоз.)) пимо, v. pf. na ber Reihe послијепљети, (јуж.) blind werben, erblinden, oculis capior alius ex alio. посљедњи, ња, ње, vide пошљедњи. посмицати, посмичём, v. pf. н. п. људе, nad einander aus der Welt schaffen, interficio alium ex alio. послијетати, послијећемо, v. pf. (јуж.) на) | посмртни, а, о, [на) Зетанба Хоbе eintretens, einander herabfliegen, devolo alius ex alio. posthumus.] послим, (по зап. кр.) vide послије: Најприје | посмрче, чета, п. дијете које се роди послије си била за Милошем, Пак си послим за Војводом Јанком послинити, пимо, (зап.) vide послијепљети. послитати, послићемо, (зап.) vide послијетати. пословање, п. баз Wrbeiten, labor, opera. пословати, послујем, v. impf. arbeiten, laboro. cf. [vide] радити [1]. очине смрти, ber Na geborne, Spätfing, postumus. посмуцати се, идемўцам се, v. r. pf. vide uo- посни, на, но, н. п. дан, vajten, jejunii. пословач, словача, m. vide посленик: Сви | поснути, нём, v. pf. пос пос-jagen, dico пос орачи и копачи, И по кући пословачи пос, vitulum aut agnum alliciens. пословица, f. [1)] eine Art illabiripraße, beren |пособак, идсопка, m. vide пособац: Камо ли die Bauern zweierlei, die große und die kleine ha- Ми два посока сина ben (Hothwälfd)), linguae fictae genus, fictae |пособац, идсонца, m. (pl. gen. пособаца) einer ber öбие, біе наф einauber, оnе bur öhter | пост, поста, m. bie šajte, jejunium [cf. посте]: пособити, иособам, v. pf. (у Ц. г.) vide поко- - пособица, f. еіne ber Zöhter nah ber Heiße, filiae поспавати, поспавам, v. pf. cin wenig jolafen, поспати, поспимо, v. pf. 1) на) ber Weibe ein= поставише постава, f. 1) baš yutter (beš kleibes), munimen- поспјешити, шим, v. pf. (у Дубр.) vide похи- посрање, п. бas eißen (perfective), cacatio: Не би с њим отишао ни на посрање. посрати, серём, v. pf. bejcßeißen, concaco. [cf. полити 2]. 1. постајати, јем, v. impf. entjtehen, eben auffom= men, existo. 2. постајати, стојим, v. pf. ein wenig jteben bi ben, consisto paululum. [cf. потијати]. постајкивање, n. bas Stehenblciben, constitio. постајкивати, стајкујем, v. impf. jteßen bleiben, 2) fich jelbit consisto. посрати се, серём се, v. r. pf. 1) [eißen, cacо. [cf. окекати се, осрати се]. perunreinigen, concacat se ipsum infans. [- | посталица, f. (ваља да која је дуго постајала 3) cf. прстен 3]. посрбити, бим, v. pf. zum Žerben maфen, jerbijiren, verjerben, reddo serbum, serbicum. посрбити се, бим се, v. r. pf. ein Ecrbe werben, fio serbus. посрбљавање, п. vide србљење. посрбљавати, србљавам, vide [1] србити. посребрити, посребрим, v. pf. verfilbern, arпосребрнити, ним, I gendo obduco: Да ти имаш гувно у авлији Помједено па посребрњено посрёд, [ист. и јуж.] (mit gen.) mitten bur), per medium -: посред главе; посред сриједе. посрид, (зан.) vide посред. посркати, посрчём, v. pf. gänglim aufjoliürfen, absorbeo. посрнути, посрнем, v. pf. баз ßleimgewicht ver= lieren, inclinor in alteram partem, excido aequilibritate, aequilibrio: посрнуо пијан; И патка на леду посрне; И коњ од сто дуката посрне. посро, m. vide посерко. посртање, п. baš Umjhwanfen, Umfallen (cineš Trunkenen), ruitio. и није у руке узимана?): И дај мене сабљу посталицу, Невађену тридесет година постан [посан], сна, сно, н. п. лонац, кашика, јело, vajten, jejunii. постанак, станка, m. ber Beginn, Entjtebung, постанути, нём, vide постати. од постања постарати, рам, v. pf. alt тафen, facio esse senem: Ништа за то што је млађа мајка, Ласно ћемо ми њу постарати постарати се, рам се, v. r. pf. 1) Zorge fragen, curam habeo: постарај се да ми то нађеш. 2) alt werben, senesco: Ласно ћемо ми њу постарати: Ти ми немој шњоме вечерати, А ја не ћу шњоме беседити, Оће нам се постарати мајка постат, f. оно што у један пут узму преда се копачи, или жетеоци, кад раде, біс Heibe (bei ber Érute), tractus agri demetendi: може се до мрака истјерати још једна постат; узели све у једну постат. посртати, срћем, v. impf. umjhwanten, umfal- постатак, тка, m. vide постапак. len, ruo. постати (cf. постанути), станем, v. pf. 1) be ginnen, entitehen, orior. - 2) постао рђав чо- | пострешити, шим, v. pf. бафен, tego: Постревjek, er ist ein schlechter Mensch geworden, fio. шићу ситнијем бисером — постатник, т. који је накрај постати, ber huit постријељати, постријељам, (јуж.) v. pf. nach ter, ber zunächt am поф зи јфuibenben Setreibe | постриљати, постриљам, (зап.) I der Reihe nieschneidet, ab ea parte, in qua nova restat derschießen, trajicio unum ex alio: Jepa hy ти messis. све постријељати Вране коње и добре ју постварати, постварам, v. pf. nah ber Reihe schaffen, creo unum ex alio. посте, поста, f. pl. vide пост. постеља, f. баз Bettgewans, lectus. [cf. кревет 1, одар 2, лежница]. постељица, f. 1) dim. v. постеља. 2) baš menschliche Ei, germen humanum. сf. ложа [2]. постигнути, нём, vide постићи. постидан, дна, дно, vide стидљив. постидети, дим, (ист.) vide постидјети. постидети се, дим се, (ист.) vide постидјети се. | постидити, дим, (зап.) vide постидјети. постидити се, дим се, (зап.) vide постидјети се. постидјети, дим, (југоз.) vide застидјети. постидјети се, дим се, (југоз.) vide застидјети се. постиђети, стидим, (јуж.) vide постидјети. постиђети се, стидим се, (јуж.) vide постидјети се. постити, постим, v. impf. 1) fajten jejuno: Пости као нас од кости. 2) fajtenmäßig maфen (3. 23. ben Zopf, in bem Gleijdh gewejен, jorgjältig reinigen), purgo, expurgo. постити се, постим се, ѵ. г. impf. (in ber Cinjamfeit) fajten, jejuno. постићи [постигнути], стигнем, v. pf. (у војв.) 1) erreichen, assequor: не ћеш ти то постићи. 2) heimjuchen, urgeo: постигла га несрећа, постоље, п. ножице и сва справа на чему астал croju, das Tischgestell, pedes mensae. постравити се, постравим се, ѵ. г. pf. кад курјак закоље овцу, или краву, онда кажу постравила се, рou wilbem Zhiere gefrejjen werben, | a fera pereo. пострадати, пострадам, v. pf. (у војв.) [сібен, patior. у. наке постришци, т. pl. vide подстришци. пострнак, пострика, m. (у Грбљу) позни кукуруз који се сије по стрници (пошто се озим пожње), Perbjtmaiš, zea mais auctumnalis. пòстyn, m. der Stillstand der Mühle bei zu hohem Wasser, constitio molae ob aquae altitudinem nimiam: ударио поступ; сад је поступ, не може воденица да меље. поступање, п. 1) baš Behen, E$reiten, gressio. 2) das Stillstehen der Mühle, constitio molae. 3) das Verfahren (gutes oder böjes mit einem), ratio agendi cum aliquo (fr. procédé). поступаоница, f. ber Sehun, placenta primae itionis. Кад почне дијете ићи, онда умијесе погачу, на скупе сву дјецу (која могу трчати) и момчад из куће, те је изломе дјетету више главе; како које одломи комад, а оно бјежи оданде (да би и оно дијете онако трчало). cf. поступача. поступати, постӳпам, v. impf. 1) auftreten, ge ben, gradior: Кудгод наш домаћин и његова дјеца из дома поступали, свуд на срећу наступали! (кад се напија). 2) still stehen (von der Mühle), consisto. 3) с ким, итgehen, verfahren, ago (bene aut male) cum aliquo: Брат је мио, које вјере био, Када братски мисли и поступа. 4) поступа дијете, т. ј. почиње ходити, зи деђen anfangen, coepi incedere. поступача, f. vide поступаоница. поступити, поступим, v. pf. 1) geben, gradior: коликогођ обидох, и ногама поступих, још не виђех такога чуда (рече Црногорац кад се чему зачуди). 2) umgehen, verfahren, handeln, ago cum aliquo, me gero erga illum. 3) ftill ftehen, consisto, impedior: постуишла воденица (кад дође велика вода на коло не може од ње да се окреће) посуда, f. vide наруч. посудити, посудим, v. pf. (особито по зан. кр.) дати или узети у наруч, borgen, commodare, utendum petere [cf. узајмити]: Да имамо масла, како немамо брашна, на бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу. посуђе, п. баз Geräth, vasa. посуђивање, п. баз Borgen, commodatio. посуђивати, суђујем, v. impf. borgen, commo dare. посукати се, посучём се, v. r. pf. jih herondrängen (haufenweije), erumpere catervatim. постражити, постражим, v. pf. ein wenig waфен, vigilo. пострељати, пострељам, (ист.) vide пострије- посукљати, љам, 1 v. pf. bervorjtrömen, proпосуктати, посукћем, fundi. љати. |