Page images
PDF
EPUB

посулити, лим, v. pf. pergleidфен, comparo, cf. | потапкати, кам, v. pf. überjtampje, conculco,

намирити [1], поравнати: То рекопје, па се subculco. [cf. потабати]. косулише

нотаисати,сам (піталшём), v. pf. н. п. амапосўмљати, посӯмљам,

het, das Anvertraute abläugnen, depositum abпосўмнати, посумњам, v. pf. bезweijelit, dubito.

nego. cf. [vide] затајати. ноеўмњати се, посумњам се, v. [r.] pf. зweifelin, нотаһи [потакнути), истакнём, v. pf. (аотаког dubito.

и иoтакнух, ибтаче и идтакну, идтакао и посумрачити се, посўмрачӣ се, v. r. pf. es be

иотакнуо, потакнувши, потакнут) н. п. валginnt Abend zi1 werden, dämmert, advesperascit.

тру, главње, апiсturreit, ignem reticio. nocyHerity, TÂM, v. pf. nach einander beschneiden, Tòtbopa, f. die Verleumdung, calumnia. cf. [vide] circumcido.

биједа. поеўстати, станемо, v. pf. 1) intsgejamt mіѕе потворање, п. vіdе бијеђење.

реrѕеnt, dеfаtigari. — 2) тіbе реrhеn, fatigor, потворати, рам, на кога, кога, vidе биједити. cf. [попустити 1; vide) cycтати: Он не тоне потворити, потворим, v. pf. кога, на кога, vide што је иосустао

обиједити: Бердан була изгубила, Калуђера посути, иӧсцём, v. pf. 1) bejtreet, aspergo. —

иотворила: „Ти ми, кале, ђердан нађе“ 2) begießen, perfundo, aspergo. посушити се, посўшим се, v.r. pf, perborrent. потворштина, f. (у Рисну) кад ко потвори што

на кога, на се овај на кога се потвори еxаrео: посушиле се шљиве. cf. посахнути

оправда клетвом, онда му онај који је по[посанути].

творио ваља да плати потворштину, Sel5jtraje пот, иӧта, m. (по југоз. кр.) vide зној.

wegen Verleumdung, multa in calumniam. потабати, бам, v. pf. vіdе потапкати. иoтaвaнити, нім, v. pf. biomen, fundo aut lа потврда, f. Die Bejtätigung, confirmatio. [cf.

, синсипаri instruo. [cf. подмостити).

цилат).

потврдити, потврдим, v. pf. 1) befejtigent, firmo. пoтaвнeти, ням, (ист.) vidе потамнети.

2) beitätigen, confirmo. [cf. синџилатити). потавнити, ним, vidе потамнити. потављети, вним, vidе потамњети.

пот' 'hење, n. Bejtätigutg, confirmatio. иӧтаја, f. Die Berborgenheit, occultum: Маче | пот врђивање, n. Bas Befejtigen, Bejtätigen, firМарко ноже из потаје

matio, confirmatio. потајати се, јим се, т. г. pf, jih perbergen, fib потврђивати, тврђујем, v. impf. 1) bejejtiger, peritectein, abscondi. cf. прикрити се.

firmo. — 2) bestätigen, confirmo. потајити, jйм, v. pf. (у ц. г.) perbehlen, celo: потег, т. Да му не би коју потајили

norera, f. 1) (am Wagen) eine, meist eijerne Stange потајнӣ, на, но, beimli, perborgеn, tacitus, ab

von den Vorderrädern bis zu der Wage, perticae sconditus: 11отајни угљен најгоре ожеже.

genus in curru. cf. потежница. 2) (у горњ. потајница, f. 1) (у Срнјему) Sie dola-(8eburt,

прим.) vidе досада: ја сам вам на потегу. mola. — 2) die geheime Kammer, cammera se- nÒTeruntu, AÎM, v. pf. 1) anziehen, traho. [vide creta. . 3) између стражара особита стра потегнути 1]. 2) куд, rете, ruo: иoтeгkapa, bei dem dritten fordons-Grad zu Pestzeiten,

лио кући на ручак. cf. потегнути [5]. vigiliarium secretum. 4) сабља, бie 23er | потёгнути (2 потећи), потегнём, (потёгох, поborgеnе, оссulta: Додао му сабљу потај теже, потегао, потёгла) v. pf. 1) angiebент, ницу

traho. [cf. потеглити 1]. 2) einen Hieb siihпотајно, beinlict , occulte: Све потајно један ren, caedo: потегао га сабљом, батином. од другога

3) bеrроriеtheit, protrahо: потеже нож, сабљу. потакљати, лhам, v. pf. (у 3:дру) vide [при 4) cinen Zug thun (aus der Flasche), tractum та , и 1 потркати.

ducо. [cf. притегнути 2]. — 5) rennen, ruo нотакнути [потаћи), нотакнём, v. pf. Sarutter |vilе потеглити 2]: потеrао на свој завичај ; jtefen, suido: нотакни (ватру) под казан.

Потегоне пустој Комадији - 6) потегнути нотамнети [пoтaвнeти], (ист.) мнім (вним], на кантар, wiger, pendo [vidе измјерити 2]: потамнити [потавнити), (за ін.) v. pf. dunkel цотегни овај комад меса, да видимо колико нотам њетн [потављети), (јуж.)) mеr ѕен (not ber је у њему. Farbe). obfuscor: и свакоме лице потам- потёгнути се, потегнём се, v. r. pf. 1) н. п.

каменом, дрветом, wеrfeit, jacio. cf. [vide] потамо, weiter Sort, (cf. [1] но [14]): Тамо, по бацити се [1]. 2) к.інка, cf. клипак. тамо, Јелена

идтежити, жим, у. pf. (у Дубр.) eilen, propero: потан, тна, тно, (у Боци) vide знојав: ІІотни само потежи. [vidе похитјети). cf. поспје

коњи, а трудни јунаци notálake, n. das Einjenten, Eintauchen, immer- HÓTEæntu ce, Km ce, v. r. pf. sich bemühen , satio.

contenlo: Фала вама, моја браћо драга, На потапати, потіniiм (идті шлем), v. impf. eintai поштењу и па вием труду, који сте се chen, immerso.

Мейн поте:жили Пу силнora 'Берзеле:

[ocr errors]

Ити.

Алила, на кога се иoтeжила курва На | потиштати, тим, v. pf. (у Хрв.) по пуніци, т. нејака Змај-Огњена Вука

ј. на нишанити, зiele, cоllіnео. потёжница, f. 1) (у Лици) vidе потега 1. — 2) потјера, f. (југоз.) бie Diadjeile, insecutio: оти

(у Далм.) даска која држи осовине једну за шли у иотјеру; стигла за њим потјера. cf. другу (као по другијем мјестима срчаница). [погоња 2,] поточ, потрага. Поrе, жнице су двије.

иотјерати, рам, v. pf. (југоз.) treiben, ago. [cf. noréaâke, n. das Ziehen, Schleppen, tractus, vo заврнути 6, зајмити 1, захлапити (залишити), lutatio.

погнати, поренути, призајмити; повијати 3, потезати, потёжём, v. impf. 1) зiebeli, joleррент, појурити).

traho. [vidе вући 1]. — 2) vide [1] бацати [1]: потјерати се, рам се, ч. г. pf. (југоз.) jih lieПреко себе у Лаб потезаше, отезаше у rumtreiben (im Felde, im Prozesse), agitor. [cf. Лаб и Ситницу 3) на кантар, migeit , погнати се). pendo. [vidе мјерити 2].

потјерйвање, п. (југоз.) Sa8 (ntreibert, actio. потезати се, і утёжем се, v. r. impf. 1) jib sie- потјеривати, тјерујем, v. impf. (јуж.) аnjаngен

ben, trahi se invice: Два се bеда за браду 311 treiben, agito. иотежу (т. ј. гребени). - 2) jirt, jyleppen, потјецање, п. (јуж.) Sas Ourblaufeni, Puritrónie. trahor, Vagor.

потјецати, тјече, v. impf. (јуж.) потјече кућа, потёнчити се, потенчйм се, y, r. pf. (по југоз. es läuft Wasser hinein, inundatur domus.

кр.) постати тонац, тенац реrѕеni, fio тeнац. пӧтка, f. [1) cf.] поутка, поучица, Ser Sintraa, потера, f. (ист.) vidе потјера.

Einschlag, subtemen.

. 2) (у ц. г.) грана потерaти, рам, (ист.) vidе потјерати.

која се удари у ливаду, да се зна докле је потерaти се, рам се, (ист.) vidе потјерати се. забрањено. потерйванье, п. (ист.) vidе потјеривање. поткадити, поткадим, v. pf. н. II. кошницу, кад потеривати, терујем, (ист.) vidе потјеривати. хоће да се подрезује, terracten, subterfuнотес, m. (у Србији) више њива или ливада, migo.

које кака општина или неколико људи 3а- | поткађивање, п. Заѕ literrancheit, subtеrfumаtiо. гради. [cf. отес].

поткађивати, кађујем, v. impf. uniterranbeit, sub1. потећи, течён, v. pf. 1) Laufet, curro, 3ur terfumo. .

2Bеttе lације: Кој” ће узет” лака цефердара, ) потказати, поткажем, v. pf. beinlik angeben , ицотећи доље низ планину

Па иoтeчe

defero. доље низ планину 2) потекла кућа, ез потказивање, п. 518 21ngeben, lеlаtiо. jtelbt 23ajjer im janje (por Regent), aqua intra- потказивати, казујем, v. impf. angeben, dеfеrо. vit domum. . 3) н. п. потече му крв из ниоткапак, пка, т. Sie fleinere literfappe, mitra Hoca, fließen, curro.

interior. 2. потећи, потёгнём, vidе потегнути.

поткапање, п. vіdе поткопавање. нотијати, јам, v. pf. mübren, duro, cf. [vide 2] поткалати, потказвам, v. impf. vіdе поткопа

постајати: Кад је мало вриме потијало вати : А с четврте беден иoткавају потиљак, тӣька, т. Sas pinterlaipt, sinciput. поткапчић, m. dim. р. поткапак. [cf. затилак, затиљак, заћељак).

поткати, пӧчём (поткам), v. pf. eintragent, subнəтира, f. (зап.) vidе потјера.

texo. потирање, п. баз 3ertretеnt, conculcatio. поткашање, п. Ваз 21bjbneisen, subsectio. 1. потирати, рём, v. impf. зеrtrete, conculсо: поткангати, поткашам, v. impf. mitеn аbjbieisen ІІІто је старо коњем иoтирао

(роп деп 93%berii), subseco : добро потката 2. нотирати, рам, (зап.) vidе потјерати.

траву (до земље). потирати се, рам се, (зап.) vidе потјерати се. І потквасница, f. потиривање, п. (зан.) vidе потјеривање. поткечак, чка, т. (у Боци) камен ко. По орах, потириватн, тірујем, (зап.) vilе потјеривати. којијем дјеца у игри нога, ају у томилцу llorucje (Iloritcje), n. die Gegend um die Theis, новаца. cf. кечити. das Theisgebiet, circumtibiscana regio.

HOTRÁBabe, n. 1) das Eintragen, subtextura. потиски, кa, кo, I bei, Tibiseans.

2) das Beschlagen (des Pferde, der Stiefel), tirпотискивање, п. Ваз 21 поrіngel, Oriitte, prеssіо. matio, inductio ferri. потискивати, тйекујем, v. impf. Sriitei gegen поткиватн, идткивам, v. impf. 1) eiujdlagен, etwas, premo, irgeo.

subtexo. -- 2) beschlagen, firmo, obduco, ferro. нәтиснути, нём, v. pf. Driitter, anioritet, prето поткидање, п. 1) Sas luterjblagen eine? 24eiii,

[cf. попријетн): Отисии, потисни, војци ти supplantatio. 2) das Abbredieni, suffrinкорисни.

gere. потицање, п. 1) аз Иnterjtectet, subditio. 2) поткидати, поткій дім, v. impf. 1) кога, еіnеnt (зам.) vide нотјецање.

ein Bein interidlagen, supplanto quem. - 2) потицати, тичём, v. impf. 1) miter еtmа jelie uten abbrechen, suffringo.

be, subdo, н. п. под казан. 2) (зап.) vicle ноткинути, ием, . pf. 1) кога, еіnеnt ein 23eint потјецати.

unterschlagen, supplanto: 3a uiro CI Mu vore

exorno.

ІІлатим

поткину.а 2) unten abbrechen, suffringo: HOT pecúbâie, n. das Bebanen von unten, subДа поткине ту гранчицу

tercisio. поткисли, f. pl. кад вода опада, па јој се крајеви поткресйвати, кресујем, v. impf. Don mten he

виде влажни и црни, Зtreifen Sie Sas jаllенде hanen, subtercido. Wajjer zutrüdläßt, vestigia undarum recedentium. IIoTrpúbâne, n. das Interstecken, suboccultatio. поткита, f. (највише се говори pl. пътките) (у ноткривати, поткривам, v. impf. Inter etna Хрв.) vide [реса 4) ресе.

verstecken, occulto aliquid sub aliquid. поткитити, тим, v. pf. ausjct mіttеn, exorno. [cf. поткрижати, поткрикам, v. pf. н. п. xљеба под подресити).

каково јело, т. б. насјећи у суд најприје хлеба, Horrúhâle, n. das A113 chmücken, exornatio.

па онда јело усути наю, jbieisen, scindo. поткићати, поткиһам , v. impf. ail: jcbmittен, поткријепити, поткријеним, (јуж.)| v. pf. be

поткрипити, поткрипям, (зап.) I fräftigen, потклобучити се, потклобўчӣм се, v. r. pf. н.

roboro. II. кад се човјек опржи, па му се поткло- поткрипљивање, п. (зап.) vidе поткреп.љивање.

бучи, потпри шти, cf. [vile] подмјехурити се. поткрипљивати, кріпљујем, (зап.) vilе потHÓTKOB, m. das Beschlagen, firmatio, inductio

креп.љивати. ferri, munіtіо: Кад се вратим да ти потков

поткрити, иӧткријем, v. impf. uter еtmas perпоткова, f. Sаз фиjeijen, solea, ferrea, [vidе пот

jtectet, abscondo sub aliquid, н. п. кад се игра

прстена. ковица] cf. плоча : Од мртва коња поткове.

поткрпа, f. 1) у кошуље на раменима што се Бацио поткове.

поткрпи. [vidе потплата). cf. подуплата. — 2) потковати, ноткујем, v. pf. Dejcblage, munio.

der Einsatz der halben Sohle am Schuhe. cf. nehije. [cf. обути 4]. потковица, f. (dim. р. поткова) ein jujeijer, ѕо- поткрпити, пим, v. pf. кожу, einen gеlѕ аn bеп lea ferrеа. [cf. поткова, плоча 2].

nadten Stellen unfennbar mit wollenen Stüden поткожити се, жім се, v. r. pf. као угојити

unterflictent, subsuo pellis parti vellere ca

renti laciniam vellere pleniorem, ita ut suсе, поправити се у тијелу, gutes 2(sjelen be

tura non appareat. kommen, instaurari. поткожњак, т. чир који под кожом изиде, bеr | поткрпљање, п. баз Иnternäheн дer molelojen }elsFurunkel, furunculus.

theile mit wolligern, subsutio laciniae vellereae

magis. поткољеница, f. (у Далм.) vidе подвеза (у мушкараца).

поткрпљати, поткриљам, v. impf. Internübеп,

subsuo. cf. поткрити. поткоњак, т. т. ј. вo, pont Sen 6 bi: 8 43flug=

objen Sie smei binterjten (под колима), boyes | поткувавање [поткухавање), п. vіdе подмје

postremi ad aratrum. [cf. шестиња]. поткопавање, п. Заз Иntergraben, suffossio. [ct. | поткувавати, кў вавам, [поткухавати] [v. impf.] поткапање).

үide подмјешивати. поткопавати, копавам, v. impf. untergraben, suf- поткувати, вам, [поткухати] [v. pf.] vіdе полfolio, subrno. [cf. ноткацати).

мијесити. поткопати, нам, v. pf. Шtergraben, subruo.

1, поткупити, потку ийм, v. pf. bejtee, perfаuje, поткосити, поткосим, v. pf. untеn аbjoneiben (pon | 2. поткупити, ийм, v. pf. шntеn megtlauben, subMähren), subseco.

terlego. поткрадање, п. Заз 2ermtrene, interversio.

поткупљање, п. Sas (ujjannel, subtеrlесtiо. поткрадати, идтірідім, v. impf, permitrенен, in- | поткупљати, поткупљам, v. impf. unitet megtlall terverto, averto.

beni, colligo sub (arbore poma), н. п. шљиве поткрасти, ноткрадём, у. pf. Dermtrенен, inter кад опадају. verto, averto.

поткупље, п. (у Дубр.) vide [1] таван [1]. поткратити, поткрітим, v. pf, poit wіtеn fіrger | поткупљивање, п. Ваз 21ejtechen, corruptio.

machen (einnehmen), brevius reiddo ab ima parte. notkyAÚBATH, kyllyj@m, v. impf. bejtorben, corпоткраћивање, п. За: 2erfiirgen poin intеnt аll 3,

rumро. [vidе подмићивати]. subbreviatio.

ноткутњица, f. (земља) њива или ливада под поткрahйвати, краћујем, v. impf, po mteн ab | поткућница, у кућом, cf. подворница: Талија fürzen, subbrevio.

је моја поткутњца поткрепити, поткрепим, (ист.) vidе поткрије- І поткухавање, п. vіdе поткувавіње.

поткухавати, кухавам, [v. impf.] vіdе отку поткрепљивање, п. [нст. и јуж.] Заз Skrijtiден, roboritio.

поткухати, хім, [v. pf.) vidе поткувати. поткрепљивати, крепљујем, v. impf. [нст. и потлачити, идтлачім, v. pf. vide оrазити: jyk.] träftigen, roboro.

Стару мају с конем ПОТ. ачио поткребати, поткрением, v. pf. Dоn mten trebанет, нотле, | vilе послије: Поте чекић који ватру abzapfen, subtercido.

потље, гради отме једна на оџаку мајка

Шивање.

1ити.

[ocr errors]

потмоо, мола, мо,10,1

потпасач, потпасача, т. (у Хрв.) }}ructibus, потмуо, мула, муло, verdunfelt, obscuratus.

fascia hernialis. потмуран, рна, грно, н. п. вријеме, тампо, об- потнасйвање, п. Иntergirte, succinctio, sul1ачно, oiljtеr, tristis.

ligatio. поток, т. 1) дer 23ас), rivus. 2) кућа, село потписивати, насујем, v. impf. untergiirte, suc

y otoky, im engen Thal zwischen zwei Bergen, cingo. convallis.

нәтпасти, наднём, v. pf. 1) tuter еtmаѕ fаllеп, потом (по том), bеrnаti, prosthac.

subjaceo, subjiсior, succumbo: потиала Српотомак, мка, т. (највише рі, потомци) Ser бија под Турке. 2) потпала га ситна дјеца,

9 atfolie, unus e posteris. [cf. пошљеданс (по cf. [vide) подузети. съедак) 2).

нәтпашај, т. (у Хрв.) vidе наши њачі. потомити, потомії м, v. pf. (у Ц. г.) teroritten, потпетак, тка, т. у чакира (Маџарскијех) verbeblen, supprimo. cf. [videl capitu.

Оно испод ноге у ЧИЗМИ Ігтo ce зaliне, да потонути, потоннем, v. pf. untergelycii, mergi: по се чакније боље затегну. тонус му мајке.

потпетити, потнётим, у. pf. н. п. jеменлије, потоњи, ња, ње, пасфberi, aranjjolgene, inse das Jersenleder verbiegen, inflectere. quens: Прва вјеро, потоња невјеро

потпеtйвање, п. 55 Gimbiege, intlexio. потоп, m. 1) Sie lleberjet препишіg, inundatio. cf. потпећивати, нећујем, v. impf. cinbiegен ба

||ОВодію. 2) die Sündiluth, diluvium. Ferienleder, intlectere. потонити, потом, v. pf. 1) perjenten, immеrgo. | потпећи се, нече се, v. г. pf. ppi untеn gеbасtеn 2) eintauchen, mergo (11.1aTHO, yoxy).

werden, subtercoquor (de pane). потопити се, потопи мо се, у. pf, tergebен (іт потийрача, f. vіdе подупорањ. Sajjer), mergi.

потпиривање, п. Sas 20nblaje pon mten, (ignis) потоскати, кім, v. pf. iluriittjtopjen, retrudo: кола sufflatio. натраг.

потпиривати, пирујем, v. impf. ватру, аnblajеп, поточ, f. (у 14. г.) vidе потјера: Ал' Тањани suffio.

примізше Вука, | la ce за њим поточ отис- потпирити, потпірім, v. pf. ватру, antblajеп, нула За њима се оточ подигнула

sufflo. поточак, чка, т. (у Хрв.) һур. р. поток. HÓTIHC, m. die Unterschrift, subscriptio. поточњак, Wii, m. hyp. р. поток.

потписати, потишем, у. pf. Interjobreibe, sub- • поточар, т. н. п. рак, ания бет 95ae), e rivo. scribo. поточара, f. т. д. воденица, cine )) iiblе ат задус, потписати се, идти шём се, v. г. pf. Interjobrei

mola in rivo. У воденица поточара нема випіс ben, sidh unterschreiben, subscribo, subscribo до једно коло, и оно стоји усправо. [vide млин). cf. каничара.

потписивање, п. Заз lluterjoreiben, subscriptio. поточић, m. lim. р. поток.

потписивати, писујем, у. impf. imtеrjctreibe, поточник, т. (у ц. г.) који иде у поточ, ser subscribo.

9іаt jеgеr, insecutor: Тридест и шест друга потписивати се, инсујем се, у. r. impf. unterпоточника

schreiben, subscribo. потпадање, п. Заѕ fаllе mter etmiss, Sa: luter потплата, f. Sas yutter (з. 95. ant Sentre), muniliegen, succubitio (?), subjectio.

mentum indusii. cf. [пора мак, поткрил 1, pitпотпадати, дім, v. impf. uter etips falleri, ul= мењача, подошлата,) подуплата. terliegen, succumbo.

потплатити, потплатим, v. pf. 1) н. II. кошуљу, потпазити, зім, v. pf. Leimlich beobodyte, oliser filttern, munio. cf. подуплатити. 2) bezal)

vаrе іn оссulto: Калвинска их потиазила len, erkaufen (311 einer Schlechtigteit), emo. стража

потплаћивање, п. 1) і ўitterit, munіtіо. потпала, f. Spt; mi lіntеrbeisen (з. 23. Stіепјрані), 2) das Erfaufen, emptio. lignum subjectivum igni exitando.

потплаћивати, плаћујем, v. impf. 1) juttern, потпалити, потпалiм, у. pf. unterheizen, von un munio, subtermunio. – 2) erkaufen, pecunia teil anzünden, succendo.

suborno. потпаљивање, п. Заз Иnterjiintse, succensio. потилећавање, п. Біз 23efejtigen Sеѕ саnjattel нотпаљивати, иілујем, v. impf. uttersійндеп, um die Vorderfüße des Pferdes, subligatio clisuccendo.

tellarum. потпарити се, рӣ се, v. [r.] pf. н. II. пријссна кожа, потилећавати, плёthавам, y. impf., т. ј. коња, von unten in Gährung übergchen, subterputresco. nothinėhatu, hâm, v. pf.

I den Sauna Кад се кожа нотари, онда с ње вуна опадне. jattel um die Vordersiiße des Pferdes befejtigen, потпасак, ска, т. vide [пашњача] силах. adligo clitellas. нәтпасати, нашём, v. pf. Intergiirten, subtercingo, потпомагање, п. Зts lunterjtiset, ѕuіѕtеntаtіо. succingo. .

потпомагатн, помія:ём, v. impf, mtеr ѕie 2(rnte потписати се, пашём се, у. r. pf, jih untergiir greifen, sustento. ten, subtercingi, succingi.

потпомоћи, помогаем (помогнём), v. pf. шіtеz

nomen.

imp

on0.

[ocr errors]

die Arme greifen, sustento: Joui je bara 01 HOTHỨCTHTH, HÒTIECTîm, v. pf. bestellen, suborno: рода богата, и тебе hе потпомоћи благом

потустно уде, те та убили. cf. на метпотпомоћи се, поможем (помогнём) се, v. r. pf. нути [4].

sich behelfen, aufhelfen, erigo me, sublevo me. 10thýntâne, n. das Bestellen, subornatio. нотлор, m., сtiige, fultura, columen : Без нот- потпуштати, ноти у штам, v. impf. bejtellen, subпотпора, f. пора и нуђења, мајци леле! нотибрањ, pња, т. (у Сријему) vide полупорањ. потра, f. [cf.] потрица [1], Ser Betreibejctаден (деп потпоучити се, чйм се, y, r. pf. ein fleines Jor das Vich macht), detrimentum (im eigentlichsten cijen einnehmen, antecoenium sumo.

Verstande). потпрашивање, п. За 23ejtrенен беr günopfanne пoтравнина, г. (у Ц. г.) vidе траварина.

uit g'ulper, alspersio pulveris pyrii in trullam потрага, f. (у ц. г.) vidе потјера: И за њима incendiaria m.

иђе у потрагу, и стиже их на трећем копотпрашивати, прашујём, у. impf. пушку, il: наку ија одо мало употрагу

ver auj bie Sinopfane jtreen, pulverem Ipyrium потрагљив, а, о, н. п. јуне, т. б. које не иде artspergo trullae incendiariae. [cf. подаси у друштву с осталијем говедима, него при11:ати 2).

стаје за њима назорице као о трагу, per отпрашити, потпрішим, v. pf. т. ј. пунку, zurückzubleiben pflegt, qui vestigiis sequitur.

Fulver auf Sie 3inspfane jtreet, trullae incen- потрагунне, f. pl. 1) оснице, које по болесdiariae adspergo pulverem pyrium. [cf. 110 нику изиђу послије поніто се прве већ стану дасутні 2, припрапитн).

присушивати, exanthema postumum. [vide HOTMpamaaj, m. T. j. óapyra, so viel Pulver als кот.1ононе]. 2) (у Сријему) свиње соје

auf ein Mal auf die Zündpfanne geht, quantum се меһу на кир гдје су већ једне исхраpulveris pyrii semel trullac adspergitur. [cf. 11 апранник).

потражити, потрія: ім, у. pf. aujjutei, quaero. HOTHPA, m. der Spott, ludibrium: y3eo y NorUPA. nòrpai, m. (y lamtp.) neu angelegter Weinberg, нотирдач, ирдача, m. Ser Spiigner, irrisor, de vinea recens. cf. [vide 1] câA. lusor.

потрапити, пійм, v. pf. (у Паштр.) посадити потрдй вање, п. За3 9tajeriinpjen, deluisio. [cf. Bihorpan, einen Weinberg anlegen, instituere ирдачење).

vineam. потврдивати се, предујем се, у. r. inpf. коме, потрбуни ина, f. Ser 2} auchtlycil (oic paut), pars

чему, бie kaje riinpfet, leludo. [cf. ирда pellis sub ventre. чити се).

потрбунице, н. п. лежати, auf sein 25aticle, proпотирдица, f. Заз (33ejpätt, ludibrium [cf. нрда- потрбу ні кe, Snus.

чин: Манастири Турске нотирдце потргати, гам, у. pf. 1) паb ciranjer jerreijзен, потпрднути се, нём се, v. r. pf. коме, чему, rumpo aliud ex alio. 2) nach der Reihe aheinen bespötteln, deludo, irrideo.

brechen, abpflücken, decerpo aliud ex alio : beнотирёгнути, потпрегнём, v. pf. коња, т. б. ко војкама бостан потрогао

ланом седло му свезати: Сваки свога коња потргати се , тaмo сe, v. г. pf, bеrjten, rumpi потпрегните - 1Потпрегну га змијом тро (н. п. од емијеха). II летеном

потргнути, нём, v. pf. bеrроrgiebet, зütein, proпотпрегнути се, потпрегнём се, v. r. pf. н. п. traho, stringo. у кола, vidе упрећи се.

потреба, f. [ист. и јуж.] sas 23едürjuip., Sebrandt), потириг, т. (у Дубр.) vide запірніка. потиримити се, идтпримім се, v. P. pf. binauf - потребан, бна, бно, 1) поtmensig, necessarius. jteigen, ascendo: 11отири ми се коњу уз ко 2) н. п. човјек, biljlos, arni, pauper : ми

смо потребни људи, истом да се хмебом храпотний штити се, потпріштім се, у. r. pf. н. Нимо, cf. потребит: Који није кадар платит 1. потприштила се кожа, кад се човјек ожеже,

У механи за потребна друга vide [подмјехурити се потклобучити се потребач, требача, т. у овој законеци: Пропотпруг, т. (у Ц. г.) колан на самару, Сан Тох пут и распут, нађох прут неђељан, рече

jattelgurt, cingulum clitellarum. (cf. nopyr 1]. Бог: остав” то, то је мој потребач. потпунити, нім, v. pf. ergäiiзетi, suppleo. потребит, а, о, vidе потребан 2. потпунице, gerase jp piel, nihilo minus [cf. пот- потребњак, т. (у Далм.) vide сиромах.

пуно): 11отпуште седам мазги блага – потребовати, бујем, v. pf. . impf. braidycп, попотпуно, qirglich, plene. cf. от унице.

thig haben, opus habeo. потпуњавање, т. vіdе потпуњање.

потрелак, мка, т. (у Сријему и Слав.) мјесто потпуњавати, из њавам, vidе потпуњати.

иод тријемом. потпуњање, п. баз (rgingen, completio. [cf. пот- пoтрeнтети, (ист.) пунавање].

потрептити, (заи.)

трештім, у. pf. erbеbен, потпуњати, піти у њім, v. impf. ergingen, com- потрептјети, (југоз.); contrето: У Һивоту свеpleo. [cf. потпуњавати).

потрећети, (јуж.)

тaциoтeнтио

usus.

[ocr errors]

Вина

« PreviousContinue »