Page images
PDF
EPUB

посулити,* лим, v. pf. vergleiden, comparo, cf. потапкати, кам, v. pf. überjtampfen, conculco, намирити [1], поравнати: То рекоме, па се subeulco. [cf. потабати]. посулише

потаисати, сам (потапшем), v. pf. н. п. амаHeт, das Anvertraute abläugnen, depositum abnego. cf. [vide] затајати.

потаћи [потакнути], потакнем, v. pf. (потаког и пoтaкнух, погаче и истакну, потакао и посумрачити се, посумрачи ce, v. r. pf. es beпотикнуо, потӑкнувши, потакнут) н. п. ваginnt Abend zu werden, dämmert, advesperascit. тру, главње, anjd)ürren, ignem reficio. посўнетити, тим, v. pf. nad einauer ефеен, потвора, f. bie Berleumbung, calumnia. cf. [vide]

circumcido.

посумљати, посӳмлâм,
v. pf. bezweifeln, dubito.
посумнати, посумњам,
посумњати се, посумњам се, v. [r.] pf. zweifein,

dubito.

биједа.

посустати, станемо, v. pf. 1) in gejammt müе потворање, n. vide бијеђење.

werden, defatigari. - 2) mübe werben, fatigor, потворати, рам, на кога, кога, vide биједити. cf. [попустити 1; ide] сустати: Он не тоне потворити, потворим, v. pf. кога, на кога, vide што је посустао обиједити: Бердан була изгубила, Калуђера посути, поснем, v. pf. 1) beitrenen, aspergo. потворила: „Ти ми, кале, ђердан нађе" 2) begießen, perfundo, aspergo. потворштина, f. (у Рисну) кад ко потвори што посушити се, посýшим се, v. r. pf. perborren, на кога, на се онај на кога се потвори exareo: посушиле се шљиве. cf. посахнути оправда клетвом, онда му онај који је по[посанути]. творио ваља да плати потворштину, Gelbjtraje wegen Verleumdung, multa in calumniam.

нот, пота, м. (по југоз. кр.) vide зној. потабати, бам, v. p. vide потапкати.

потаванити, ним, v. pf. bobmen, fundo aut la- потврда, f. bie Bejtätigung, confirmatio. [cf. син

cunari instruo. [cf. подмостити]. потавнети, ним, (ист.) vide потамнети. потӑвнити, ним, vide потамнити. потавњети, вним, vide потамњети. потаја, f. bie Berborgenheit, occultum: Марко ноже из потаје потајати се, јим се, v. r. pf. fid verbergen, fid verjteđen, abscondi. cf. прикрити се. потајити, јûм, v. pf. (у Ц. г.) verbeblen, celo: Да му не би коју потајили потајни, на, но, heimlid), verborgen, tacitus, absconditus: Потајни угљен најгоре ожеже. потајница, f. 1) (у Сријему) bie Miola-Geburt, mola. 2) die geheime Kammer, cammera secreta. 3) између стражара особита страKapa, bei dem dritten Kordons-Grad zu Pestzeiten, vigiliarium secretum. 4) сабља, бiе 23er-потегнути [2 потећи], потегнем, (потегох, по

borgene, occulta: Додао му сабљу потај

[ocr errors]
[ocr errors]

пилат].

потврдити, потврдим, v. pf. 1) befeftigen, firmo. - 2) bejtätigen, confirmo. [ef. синџилатити]. пот' рђење, n. Bejtätigung, confirmatio. четврђивање, п. даз Defejtigen, Dejtätigen, firmatio, confirmatio.

потврђивати, тврђујем, v. impf. 1) beejtigen,
firmo. - 2) bejtätigen, confirmo.
потег, т.

потега, f. 1) (am 2Bagen) eine, meift eijerne Etange
von den Vorderrädern bis zu der Wage, perticae
genus in curru. cf. потежница. 2) (у горњ.
прим.) vide досада: ја сам вам на потегу.
потеглити, лим, v. pf. 1) anzichen, traho. [vide
потегнути 1]. 2) куд, rennen, ruo: uoтeг-
лио кући на ручак. cf. потегнути [5].

потанати, потапам (потапљем), v impf. cintanden, immerso.

ницу

потајно, beimlid, occulte: Све потајно један
од другога
потакљати, лӑм, v. pf. (у Задру) vide [при-
таћи 1] потркљати.
нотакнути пота], потакнем, v. pf. barunter

fteden, subdo: потакни (ватру) под казан. потамнети потавнети], (ист.) мним [вним], потамнити повнити], (зап.) v. pf. dunkel потамњети [потавњети], (јуж.)) werden (von ber

yarbe), obfuscor: И свакоме лице потам-потегнути се, потегнем се, v. r. pf. 1) н. п.

њело

потамо, weiter sort, (ef. [1] [14]): Тамо, по-
тамо, Јелена
потан, тна, тно, (у Боци) vide знојав: Потни
коњи, а трудни јунаци

каменом, дрветом, werfen, jacio. ef. [vide] бацити [1] 2) клинка, cf. клипак. потежити, жим, v. pf. (у Дубр.) cilen, propero: само потежи. [vide похитјети]. cf. поспје

потапање, п. bas Cinjenten, Cintauden, immer

satio.

[ocr errors]

теже, потегао, потегла) v. pf. 1) angieben,
traho. [cf. потеглити 1]. 2) einen Sieb fib)=
ren, caedo: потегао га сабљом, батином.
3) Gervorzielen, protraho: потеже нож, сабљу.

4) einen Zug thun (aus der Flasche), tractum duco. [ef. притегнути 2]. - 5) rennen, ruo [vide потеглити 2]: потегао на свој завичај; Потегоше пустој Комадији - 6) потегнути на кантар, wägen, pendo [vide измјерити 2]: потегни овај комад меса, да видимо колико је у њему.

шити.

потежити се, жим се, v. r. pf. jid bemithen, contendo: Фала вама, моја браћо драга, На поштењу и на вашем труду, Који сте се мени потежили Ну силнога Берзелез

Алила, На кога се потежила курва нејака Змај-Огњена Вука потежница, f. 1) (у Лици) vide пoтera 1. (у Далм.) даска која држи осовине једну за другу (као по другијем мјестима срчаница). Потежнице су двије.

2)

потезање, п. bas Bieben, Edleppen, tractus, volutatio.

на потиштати, тим, v. pf. (у Хрв.) по пушци, т.
ј. нанишанити, zielen, collineo.
потјера, f. (југоз.) bie Dadeile, insecutio: оти-
шли у потјеру; стигла за њим потјера. сf.
[ногоња 2,] поточ, потрага.

потјерати, рам, v. pf. (југоз.) treiben, ago. [cf.
заврнути 6, зајмити 1, захлапити (заланити),
погнати, поренути, призајмити; повијати 3,
појурити].

-

потјерати се, рам се, v. r. pf. (југоз.) jid berumtreiben (im Felde, im Prozejje), agitor. [cf. погнати се].

потезати, потежêм, v. impf. 1) ziehen, idleppen, traho. [vide вући 1].-2) vide [1] бацати[1]: Преко себе у Лаб потеза е, Потезше у Лаб и Ситницу 3) на кантар, mügen, pendo. [vide мјерити 2]. потјеривање, п. (jyro3.) баз Mutreiben, actio. потезати се, тежем се, v. г. impf. 1) fid) zie | потјеривати, тјерујем, v. impf. (јуж.) anfangen ben, trahi se invicem: Два се ђеда за браду zu treiben, agito. иотежу (т. ј. гребени). 2) jid) jdleppen, потјецање, п. (jуж.) bas Durdlaufen, Durftrömen. trahor, vagor. потјецати, тјече, v. impf. (јуж.) потјече кућа, потенчити се, потêнчим се, v. r. pf. (по југоз. es läuft Wasser hinein, inundatur domus. кр.) постати тенац, тенац werden, fio тенац. потка, f. [1) cf.] поутка, поучица, бег Gintrag, потера, f. (ист.) vide потјера. Cinjd)lag, subtemen. 2) (у Ц. г.) грана потерати, рам, (ист.) vide потјерати. која се удари у ливаду, да се зна докле је потерати се, рам се, (ист.) vide потјерати се. забрањено. потеривање, п. (ист.) vide потјеривање. потеривати, терујем, (ист.) vide потјеривати. нотес, m. (у Србији) више њива или ливада, које кака општина или неколико људи за- | поткађивање, п. баз Unterranden, subterfumatio. гради. [cf. отес]. поткађивати, кађујем, v. impf. unterrauden, sub

1. потећи, течем, v. pf. 1) laufen, curro, зиг terfumo. 23ette laufen: Кој ће узет лака нефердара, потказати, поткажем, v. pf. beimlid angeben,

И потеки доље низ планину Па потече defero.

доме низ планину

2) потекла кућа, е3 потказивање, п. баз Mngeben, delatio. jtebt 23ajjer im Sanje (vor Regen). aqua intra- потказивати, казујем, v. impf. angeben, defero. vit domum. 3) H. II. потече му крв из поткапак, нка, м. біе fleinere Untertappe, mitra носа, fliegen, curro.

2. потећи, потегнем, vide потегнути.
потијати, јâм, v. pf. mälren, duro, cf. [vide 2]
постајати: Кад је мало вриме потијало
потиљак, тиљка, м. аз interhaupt, sinciput.
[cf. затилак, затиљак, зађељак].
потира, f. (зап.) vide потјера.
потирање, п. аз 3ertreten, conculcatio.
1. потирати, рем, v. impf. gertreten, conculco:
Што је старо коњем потирао
2. потирати, рам, (зап.) vide потјерати.
потирати се, рам се, (зап.) vide потјерати се.
потириване, n. (зан.) vide потјеривање.
потиривати, тирујем, (зап.) vide потјеривати.
Потисје (Потисје), n. bie Gegens um bie Iheis,

--

das Theisgebiet, circumtibiscana regio. потиски, ка, ко, heis, Tibiscanus. потискивање, n. as Musrängen, Drüđen, pressio. потискивати, тискујем, v. impf. brüden gegен etwas, premo, urgeo.

2) das Beschlagen (des Pferdes, der Stiefel), firmatio, inductio ferri.

поткивати, поткивам, v. impf. 1) ciujdlagen, subtexo. 2) beschlagen, firmo, obduco, ferro.

потиснути, нем, v. pf. brüden, anbrüden, premo поткидање, n. 1) bas llnterjdlagen eines Scine, [ef. попријети]: Отисни, потисни, вони ти

supplantatio. 2) das Abbrechen, zò suffrin

2)

[ocr errors]

[ocr errors]

корисни.

потицање, п. 1) аз Unterjteđen, subditio.

(зап.) vide потјецање. потицати, тичем, v. impf. 1) unter etmas jdie2) (зан.) vide

ben, subdo, н. п. под казан. нотјецати.

поткадити, поткадим, v. pf. н. п. кошницу, кад хоће да се подрезује, uuterraudjen, subterfumigo.

interior.

поткапање, n. vide поткопавање. поткапати, потканам, v. impf. vide поткопавати: А с четврте беден поткапају поткапчић, m. dim. v. поткапак. поткати, почем (поткам), v. pf. cintragen, sub

texo.

поткашање, п. аз 2[b]dneiben, subsectio.
поткашати, поткашам, v. impf. unten abjdueisen
(von ben Mähern), subseco: добро поткаша
траву (до земље).
потквасница, f.

поткечак, чка, m. (у Боци) камен колико орах,
којијем дјеца у игри погађају у гомилицу
новаца. сf. кечити.
поткивање, п. 1) bas Cintragen, subtextura.

gere.

поткидати, поткидам, v. impf. 1) кога, cinem
ein Bein unterschlagen, supplanto quem. 2)
unten abbrechen, suffringo.
поткинути, ном, v. pf. 1) кога, einem cin Dein
uuterjdlagen, supplanto: За што си ми ноге

[ocr errors]

поткинула

tercisio.

2) unten abbredjen, suffringo: поткресивање, n. баз Бебauen von unten, subДа поткине ту гранчицу поткисли, f. pl. кад вода опада, на јој се крајеви | поткресивати, крèсујем, v. impf. von unten be виде влажни и црни, Streifen bie bas fallenbe bauen, subtercido.

2Sajjer zurüdläßt, vestigia undarum recedentium. поткривање, п. аз lluteriteden, suboccultatio. поткита, f. (највише се говори pl. потките) (у поткривати, поткривам, v. impf. unter etmas Xpв.) vide [pe ca 4] pece. verjteden, occulto aliquid sub aliquid. поткитити, тим, v. pf. ausjdmien, exorno. [ef. поткрижати, поткрижам, v. pf. н. п. хљеба под подресити]. каково јело, т. ј. насјећи у суд најприје хљеба, поткријепити, поткријеним, [јуж.]) v. pf. beпа онда јело усути нањ, ideiben, scindo. поткрипити, поткрилим, (зап.) f fräftigen.

roboro.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

поткићане, п. аз us müden, exornatio. поткићати, поткиһâм, v. impf. ausjdmücen,

exorno.

потклобучити се, потклобучим се, v. r. pf. H. п. кад се човјек опржи, па му се потклобучи, потпришти, cf. [vide] подмјехурити се. потков, м. баз Bejdlagen, firmatio, inductio ferri, munitio: Кад се вратим да ти потков

платим

поткова, f. баз Sufeijen, solea, ferrea, [vide потковица] cf. плоча: Од мртва коња поткове.

Бацио поткове. потковати, поткујем, v. pf. bejdlagen, munio.

поткопавати, копâвам, v. impf. untergraben,

fodio, subruo. [cf. нотканати]. поткопати, пâм, v. pf. untergraben, subruo. поткосити, поткосим, v. pf. unten abidneiben (von

Mähren), subseco.

поткрипљивање, п. (зап.) vide поткрепљивање. поткрипљивати, кріпљујем, (зап.) vide пот

крепљивати.

поткрити, поткријем, v. impf. unter etmas verfteđen, abscondo sub aliquid, н. п. кад се игра

прстена.

поткрпа, f. 1) у кошуље на раменима што се поткрпи. [vide потплата]. ef. подуплата. - 2) ber Ginjat ber balben Eolle am Edube. cf. пение. потерпити, пйм, v. pf. кожу, einen elf an ен

[cf. обути 4]. потковица, f. (dim. v. поткова) cin sujeijen, solea ferrea. [cf. поткова, плоча 2]. поткожити се, жим се, v. r. pf. као угојити се, поправити се у тијелу, gutes Nusjeben befommen, instaurari.

nackten Stellen unkennbar mit wollenen Stücken unterflicken, subsuo pellis parti vellere carenti laciniam vellere pleniorem, ita ut sutura non appareat.

поткожњак, т. чир који под кожом изиде, ber / потерпљање, п. баз Unternäßen ber wollelojen Welz

urunfel, furunculus.

theile mit wolligern, subsutio laciniae vellereae magis.

потколеница, f. (у Далм.) vide подвеза (у

мушкараца).

поткрпљати, поткриљам, v. impf. unternäben, subsuo. cf. поткрпити.

поткоњак, т. т. j. во, von Sen 6 bis 8 Wflugodjen Sie awei binterjten (под колима), boves postremi ad aratrum. [ef. шестиња].

поткопавање, п. баз Untergraben, suffossio. [cf. потвувавати, кўвӑвӑм, [поткухавати] [v. impf.]

поткапање].

vide подмјешивати.

suf-поткувати, вам, [поткухати] [v. pf.] vide подмијесити.

1. поткупити, поткупим, v. pf. bejteden, verfaufen, 2. поткупити, пим, v. pf. unten wegtlauben, sub

terlego.

поткупљање, п. bas Nufjammeln, subterlectio.

поткрадање, n, bas Beruntreuen, interversio. поткрадати, поткрадам, v. impf, veruntrenen, in- | поткупљати, поткупљам, v. impf. unten wegtlan.

terverto, averto.

ben, colligo sub (arbore poma), н. п. шљиве кад опадају.

поткрасти, поткрадём, v. pf. veruutrenen, inter

verto, averto.

поткупље, п. (у Дубр.) vide [1] таван [1]. поткупљивање, n. bas Bejteden, corruptio.

поткратити, поткратим, v. pf. von unten fürger maden (cinnehmen), brevius reddo ab ima parte. поткупљивати, кўпљујем, v. impf. bejteben, corпоткраћивање, п. баз Serfürgen von unten ans, rumpo. [vide подмићивати].

subbreviatio.

поткувавање [поткухавање], n. vide подије

шивање.

поткутњица, f. (земља) њива или ливада под поткраћивати, краћујем, v. impf. von uuten ab-поткућница, кућом, сf. подворница: Талија је моја поткутњица

fürgen, subbrevio.

поткрепити, поткрепим, (ист.) vide поткрије- | поткухавање, n. vide поткувавање. поткухавати, кухавам, v. impf.] vide потку

пити.

поткрепљивање, п. [ист. и јуж.] bas sträftigen, вавати.

roboratio.

поткрепљивати, крепљујем, v. impf.

[иет. и jуж.] träftigen, roboro. поткресати, поткрешем, v. pf, won uuten abzapten, subtercido.

поткухати, хам, [v. pf.] vide поткувати. потлачити, потлачим, v. pf, vide погазити: Стару мајку с коњем потлачио bebauen, потле, vide послије: Потље чекић који ватру потље, гради — Потле једна на оџаку мајка —

versunfelt, obscuratus.

потмоо, мола, моло, потмуо, мула, муло,) потмуран, рна, рно, н. п. вријеме, тамно, об- потпасивање, п. bas Untergürten, succinctio, subлачно, bijter, tristis.

ligatio.

поток, m. 1) er Bad, rivus.

2) кућа, село у потоку, im engen Ihal zwijden zwei Bergen,

потпасивати, пасујем, v. impf. untergürten, succingo.

convallis.

потпасти, паднем, v. pf. 1) unter ctwas fallen, subjaceo, subjicior, succumbo: потпала Србија под Турке. - 2) потпала га ситна дјеца, ef. [vide] подузети.

потом (по том), bernad, prosthac.
потомак, мка, m. (највише pl. потомци) бег
Nadfomme, unus e posteris. [ef. пошљедак (по-
следак) 2].
потомити, потомим, v. pf. (у Ц. г.) unter rüden,
verlehlen, supprimo. cf. [vide| сакрити.
потонути, потонем, v. pf.untergeben, mergi: по-
тонуле му шајке.

потоњи, ња, ње, nadberig, barauffolgene, inse-
quens: Прва вјеро, потоња невјеро
нотон, m. 1) bie leberjdnemmung, inundatio. cf.
поводањ. 2) die Sündfluth, diluvium.
потопити, потопим, v. pf. 1) verjenfen, immergo.
2) cintauden, mergo (платно, чоху).
потопити се, потопимо ee, v. pf. untergehen (im
2Sajjer), mergi.

потоскати, кам, v. pf. zurüdjtoßen, retrudo: кола

натраг.

поточ, f. (у Ц. г.) vide потјера: А.1' Бањани
припазише Вука, На се за њим поточ
нула За њима се поточ подигнула
поточак, чка, m. (у Хрв.) hyp. v. поток.
поточањак, њка, m. hyp. v. поток.
поточар, т. н. п. рак, aus em Sad, e rivo.
поточара, f. т. ј. воденица, eine Mübte am Sade,

mola in rivo. У воденица поточара нема више
до једно коло, и оно стоји усправо. [vide
млин]. cf. кашичара.
поточић, m. dim. v. поток.
поточник, m. (у Ц. г.) који иде у поточ, Ser
Nadjeger, insecutor: Тридест и шест друга
поточника
потпадање, п. bas yallen unter etmas, bas Unter=
liegen, succubitio (?), subjectio.
потпадати, дам, v. impf. unter etwas fallen, un
terlicgen, succumbo.
потпазити, зим, v. pf. beimlid) beobadten, obser-
vare in occulto: Калвинска их потиазила

потпећи се, нечê се, v. r. pf. von unten gebađen
werden, subtercoquor (de pane).
потийрача, f. vide подупорањ.
потпиривање, n. bas unblajen von unten, (ignis)
sufflatio.

потпиривати, пирујем, v. impf. ватру, aublajen,
sufflo.

потийрим, v. pf. ватру, anblajen,

отис-потпирити,
sufflo.
потпис, m. sic Unterjdrift, subscriptio.
потписати, потпишем, v. pf. unterjdreiben, sub- .
scribo.

потписати се, потийшем ce, v. r. pf. unterjdrei=
ben, fid) unterjdjrciben, subscribo, subscribo

стража

потпала, f. Molg zum Unterbeigen (3. 23. stienipan).
lignum subjectivum igni exitando.
потпалити, потпалим, v. pf. unterheizen, von un

потнасач, потнасáча, m. (у Хрв.) Srudband, fascia hernialis.

ten anzünden, succendo. потпаљивање, п. аз Unterzinden, succensio. потпаљивати, наљујем, v. impf. unterzünden, succendo.

потпашај, m. (у Хрв.) vide пашњача. потнетак, тка, m. у чакшира (Маџарскијех)

оно испод ноге у чизми што се запне, да се чакшире боље затегну. потпетити, потнêтим, v. р. н. п. јеменлије, das Fersenleder verbiegen, inflectere. потпећивање, n. bas Ginbiegen, inflexio. потпећивати, пеђујем, v. impf. cinbiegen bas Serjenleber, inflectere.

succingo. потпасати се, пашем се, v. r. pf. fid untergitrten, subtercingi, succingi.

nomen.

потписивање, n. bas Unterjdreiben, subscriptio. потписивати, писујем, v. impf. unterjdreiben. subscribo.

потписивати се, ийсујем се, v. r. impf. unter= jdreiben, subscribo.

потплата, f. bas yutter (3. 2. am Мете), muni-
mentum indusii. cf. [порамак, поткрна 1, ра-
мењача, подоплата,] подуплата.
потплатити, потплатим, v. pf. 1) н. п. кошуљу,
füttern, munio. cf. подуплатити. 2) bezal)=
len, erkaufen (zu einer Schlechtigkeit), emo.
потплаћивање, п. 1) аs yüttern, munitio.
2) das Erkaufen, emptio.

потплаћивати, плаћујем, v. impf. 1) futtern,
munio, subtermunio. - 2) erfanfen, pecunia
suborno.

потплећавање, п. баз Вереjtigen bes Eaumjattels um die Vorderfüße des Pferdes, subligatio clitellarum.

потплећавати, плећавам, v. impf. т. j. коња, impf.

den Saumsattel um die Vorderfüße des Pferdes befestigen, adligo clitellas. потпомагање, п. 3 Unterjtügen, sustentatio. потпомагати, помажем, v. impf. unter sie Mrme greifen, sustento.

потпомоћи, поможем (помогнем), v. pf. unter

потпарити се, ри се, v. [r.] pf. н. п. пријесна кожа,

von unten in Gäbrung übergeben, subterputresco. потплећати, ам, v. pf.

Кад се кожа потпари, онда с ње вуна опадне. потпасак, ска, m. vide [пашача] силах. потпасати, нашем, v. pf. untergürten, subtercingo,

bie Wrme greifen, sustento: Jош је Фата од рода богата. И тебе ће потпомоћи благом потпомоћи се, поможем (помогнем) се, v. r. pf. jid bebelfen, aufbelfen, erigo me, sublevo me. потпор, m. Etüge, fultura, columen: Без потпотпора, f.§ пора и нуђења, мајци леле! нотиорањ, рња, m. (у Сријему) vide подупоран. потра, f. [ef.] потрица [1], er Betreibejdaven (ben потпоучити се, чим се, v. r. pf. ein fleines Bor= das Vich macht), detrimentum (im eigentlichsten Verstande).

потпуштање, п. bas Bejtellen, subornatio. потпуштати, потпуштам, v. impf. bejtellen, sub

orno.

essen einnehmen, antecoenium sumo. потпрашивање, n. bas Bejtreuen ber 3ün paune nomравнина, Г. (у Ц. г.) vide траварина. mit kulver, adspersio pulveris pyrii in trullam

incendiaria m.

нотрага, f. (у Ц. г.) vide потјера: И за њима иђе у потрагу, И стиже их на трећем конаку И ја одо мало у потрагу потрагљив, а, о, н. п. јуне, т. j. које не иде у друштву с осталијем говедима, него пристаје за њима назорице као по трагу, бer zurückzubleiben pflegt, qui vestigiis sequitur.

потпрашивати, прашујем, v. impf. nyky, ulver auf bie 3iin pfanne ftreuen, pulverem pyrium adspergo trullae incendiariae. [ef. подасинати 2]. потпрашити, потпрашим, v. pf. т. ј. пушку, Fulver auf bie Bün pfanne ftrenen, trullae incen-потрагуше, f. pl. 1) оснице, које по болееdiariae adspergo pulverem pyrium. [ef. подасути 2, припрашити]. потпрашљај, т. т. j. барута, jo viel Wulver als auf ein Mal auf die Zündpfanne geht, quantum pulveris pyrii semel trullae adspergitur. [ef. капрашник].

нику изиђу послије пошто се прве већ стану присушивати, exanthema postumum. [vide котлоноше]. 2) (у Сријему) свиње које се међу на жир гдје су већ једне исхра

потира, m. Der Epott. ludibrium : узео у погирд. потирдач, прдача, m. ber Mölner, irrisor, de

lusor.

потпрдивање, n. bas Najerümpien, delusio. [ef.
прдачење].
потпрдивати се, прдујем се, v. r. impf. коме,
чему, bie Daje riimpfen, deludo. [cf. прда-
чити се].
потирдица, f. bas Sejpött, ludibrium [ef. прда-
чина]: Манастири Турске потпрдице -
потирднути се, нем се, v. r. pf. коме, чему,
einen bejpötteln, deludo, irrideo.
потпрегнути, потпрегнем, v. pf. коња, т. j. ко-
ј.
ланом седло му свезати: Сваки свога коња
потпрегните - Потпрегну га змијом тро-

[merged small][ocr errors]

потпустити, потпустим, v. pf. bejtellen, suborno: потпустио људе, те га убили. ef. наметнути [4].

љепо

потири тати се, потпраштим се, v. г. pf. н.

1. потприштила се кожа, кад се човјек ожеже, vide [подмјехурити се] потклобучити се. потпруг, м. (у Ц. г.) колан на самару, Caum

jattelgurt, cingulum clitellarum. [cf. nouрyr 1]. потпунити, ним, v. pf. ergängen, suppleo. потпунице, дегаče jo viel, nihilo minus [ef. потпуно]: Потпунице седам мазги блага потпуно, gänglic, plene. cf. потпунице. потпуњавање, n. vide потпуњање. потпунавати, пуњавам, vide потпуњати. потпуњање, п. bas Érgängen, completio. [ef.

њене.

потражити, потражим, v. pf. anfjuden, quaero. потран, m. (у Паштр.) иси angelegter Seinberg,

vinea recens. cf. [vide 1] câд. потрапити, пим, v. pf. (у Паштр.) посадити виноград, einen 2Beinberg anlegen, instituere vineam.

потрбушина, f. бег Bandteil (bic Maut), pars
pellis sub ventre.
потрбушице,, н. п. лежати, auf еm Заифе, pro-
потрбушке, i nus.
потргати, гам, v. pf. 1) nad cinauber gerreißen,
rumpo aliud ex alio.
2) nach der Reihe ab-
brechen, abpflücken, decerpo aliud ex alio: 'Be-
војкама бостан потрга
потргати се, гамо се, v. r. pf. berjten, rumpi
(н. п. од смијеха).
потргнути, нем, v. pf. bervorgieben, güden, pro-
traho, stringo.

иòтреба, f. [ист. и jуæ.] das Bedürfniß, Gebrauch,

usus.

потребан, бна, бно, 1) not wenbig, necessarius.

2) н. п. човјек, hilflos, arm, pauper: ми смо потребни људи, истом да се хлебом хранимо, cf. потребит: Који није кадар платит' випа У механи за потребна друга потребач, требаца, m. у овој загонеци: Проьох пут и распут, нађох прут неђељан, рече Бог: остав, то, то је мој потребач. потребит, а, о, vide потребан 2. потребњак, m. (у Далм.) vide сиромах. потребовати, бујем, v. pf. u. impf. brauden, поthig haben, opus habeo.

потремак, мка, м. (у Сријему и Слав.) мјесто под тријемом. пот-потреитети, (ист.) потрептити, (зап.)

пуњавање].

трептим, v. pf. erbeben,

потнўњати, потпуњам, v. impf. ergänзен, com- потрептјети, (југоз.) contremo: У ћивоту свеpleo. [ef. потпуњавати].

потрепћети, (јуж.)

тац потрептио

« PreviousContinue »