Плескање, р. 𐐨аз $latfфen, sonitus aquae, aut in aqua agitati. Плесками, ам (и плештем), v. impf. platidern, agitare aquam, complodo. Пьеснив, ва, во, idimmlig, mucidus. ПьесниБилисе, имсе, v. г. impf. {dimz meln, mucesco.

Пьеснути, нем, v. pf. platiden, complodo.

Пљоштимице, н. п. удариши, mit ver Flache des Degens, secundum latitudinem (gladii).

Пљуванка, f. ber Speidelausmurf, ejectamentum.

Пљување, п. 𐐨a. Spenen, sputatio. Пљубаши, љујем, v. impf. 1) fpenen, spuo. 2) кога, einen anipeyen, con

spuo

Ньунути, нем, v. pf. ausfpenen, ex

spuo.

Пљускање, п. 1) даô lätiern, aquae

sonitus. 2) ca. Gprigen, aspersio. Пљусками, ам, v. impf 1) platidern, sonitum edo (de aqua). 2) fprigen, aspergo. Пљускача, f. м. j. крушка, Urt wäffe. riger Birnen, piri genus. Плуснути, нем, v. pf. binfdutten, effundo, projicio (aquam e vase). Пљуцавица, f. (cm.):

„Снтна риба пљуцавица

q. d. Speyling, eine Benennung des Fisches, in sofern man, wenn man ihn igt, Der Gräten wegen immer aus, ipepen, muß, piscis, quasi dicas, sputatilis ob ossa, quae manducans ejicere debet.

Пљуцање, u. dim. 9. пљување, Пљуцаши, ам, dim. 9. пљувацік. Пљуцкање, n. vide пљуцање. Пљуцками, ам, vide пљуцати. Пљўшт, m. (у Сријему, и у Бачкој) vide бршљан.

Пљуштање, п. bag plätídernve Fallen (des Regens), casus pluviae cum sonitu. Пљушшаши, шпи, `v. impí. н. п. ки

ша, Бода на уста, lätidern (vem Kegen), cum souitu decido (de pluvia),

affiuo.

Пò, 1) um (bolen), отишао по ђевојky, um das Mädchen, abiit ut adduceret puellam. 2) ударио га по глаEH, auf ben Kopf, nad bem Kopfe, 3) познајем га по говору, наф бег Eprade, 1) како је по Бечу, wie in's in Sien? 5) послао по њему, Durd ihn, 6) по моме може живи. ми смо година, де mеgеn, per hoc, hoc non impedit: по мени можеш чиниши што ми драго. 7) није ми мо по ћуди, nad Wunfфe, 8) по Божићу, паф Деihnadjten, post. 9) до

један, по два, žu cinem, 10) подо. бро, побоље, понајбоље, понајвишe, ziemlich, sic satis. 11) mit den Žeitmörtern: поспаваши, попјеваши, посиђеши, ein menig, paululum. 12) п што је брашно? wie theuer? quanti? по дванаесть пара. 13) поскидали, побити, позатворами, cines nad dem andern, unum ex alio. 14) пo Type ски, по Бечки, auf -, nad urta

more.

да,

П𐐀, (bie 5älfte) balb, dimidium: по во Der balbe Dф8 ; по љеба, по паре, по бурема вина, по човека и т. д. Поа дучими, им, v. pf. zum Hauben ver= führen, facio esse latronem. Поајдучишисе, имсе, т. г. pf. ein Sajcut (Käuber) werden, fio latro. Поапсими, им, v. pf. nad einanver vera haften, in carcerem conjicio unum ex alio.

Пoapa, f. die Verheerung, depopulatio. Парами, ам, v. pf. verbeeren, depopulor!

Поарна упиши, им, v. pf. gum urnaua ten machen, reddo Albanum. Поарна умитисе, имсе, v. г. pf. cin lea naut werden, fio Albanus. Поарчими, им, v. pf. aufjehren, ab

sumo; дађег поарчищисе, ftch aufgebs ren, cunsumsisse omnem pecuniam. Пoбáдaше, n. das Einstecken in die Ers ce, fixio (signi).

Падами, ам, v. impf. in bie Grbe fte den, figo.

Побацати, ам, v. pf. nach einander wers fen, jacio unum ex alio. Побацивање, n. 1) Das Wegwerfen, ab jectio. 2) das Verwerfen, das Mißges bären (von Menschen und Thieren), das Kommen um die Frucht, editio partus immaturi, abortio. Побацивати, цујем, v. impf. 1) megwers fen, abjicio. 2) um die Frucht kommen, vecmerfen, mißgebären, abortire. Побацити, им, v. pf. 1) wegwerfen, abjicio. 2) vermerfen, mifgebären, abortio. побашити, им, v. pf, zum Вайфа мал chen, facio bassam. Побашние, име, v. г. pf. Baiфa merven, fio bassa. Побашка, abgefonvert, separatim. Побеснети, ним, (Pec.) vide побјеш Побесними, им, (Срем.) њеми. Побећи, бегнем, (Рес. и Срем.) vide побјећи.

Побијање, n. 1) bas Serabbringen tes Preises, imminutio pretii. 2) das Wies deraufschärfen des Mühlsteines, acutio lapidis molaris, 3) das Hineinschlagen, infixio.

побијаши, ам, v. impf. 1) ben frein

herabseßen, herabbringen, imminuo pretium. 2) камен воденични, den Mühlftein aufimlagen. 5) копье, finеin ф10. gen, infigo.

Побиједити, им, v. pf. (Ерц.) бе еден, vinco, cf. надвладати : ,, Аммо јесам Турке побједио „На нашему шанцу Делиграду Побирати, ам, v. pf. nad einander flaus ben, colligo.

Побисками, шлем, v. pf, кога, еinem das Ungeziefer am Kopfe absuchen, perquiro caput de pediculis. Побискамисе, ишмемсе, v. r. pf. fid unter einander die Läuse absuchen, purgare se invicem pediculis.

Побиманжимисе, имсе, V. r. pf. ein Lump werden, fio vagus, nebulo. Побити, бијем, v. pf. 1) nad) cinander töbten, mactare. 2) цијену чему, деп Preis einer Sache herabbringen, imminuo pretium. 3) (у бачкој) камен воденични, vide посјећи воденицу. 4) копље, cinfchlagen, figo. Побитисе, бијемсе, у. г. pf. sich schla= gen, confligo.

Побјегнути, нем, vide побјећи. Побјеђивање, п. (Ерц.) 𐐨аз Beftegen, victio, devictio.

Побјеђивати, ђујем, v. impf. (Ерц.) бе ftegen, vinco.

Побјесниши, им, vide побјешњеши. Побјећи, бјегнем, v. pf. (Ерц.) fliehen, fugio, aufugio.

Побјешњеми, бјесним, v. pf. (Ерц.) toul, rafeno merven, in Wuth getatijen, furore corripi.

Побледеши, дим, v. pf. (Pec.) bleich Побле диппи, им, v. pf. (Срем.) werden, Поблиједити, им, v. pf. (Ерц.) Поблијеђети, дим, v. pf. (Ерц.) gen, pallesco.

erbla=

Побьугами, љујем, v. pf. anfpeyen (durch Brechen), convomo. Побљуватисе, љујемсе, v. г. pf. 1) fid durch Brechen befpeyen, se convomere. 2) sich erbrechen, vomo.

Побожан, жна, но, fromm, pius, sanctus. Побожност, f. bie Grömmigteit, pietas, probitas, sanctitas.

Побојашисе, јимсе, v. r. pf. [id fürd= ten, scheuen, timeo.

Поболевање, n. (Рес. и Срем.) е по

болијевање.

Поболеваши, ва, (Рес. и Срем.) vide поболијевами.

Поболелисе, лимсе, (Pec.) vide побо

демисе.

Поболијевање, п. (Ерц.) да8 Gamers zen, Tehthun son Žeit zu Beit, dolor subinde rediens.

Поболијераци, ва ме, v. г. impf. (Ерц.)

н. п. поболијева ме нешто глава, thut mir von Zeit zu Zeit weh, dolet mihi caput subinde. Поболишисе (и поболемисе), имсе, (Срем.) vide побољелисе. Побољемисе, лимсе, v. г. pf. (Ерц.) erfranken, morbo, corripi. Поборавими, им, v. pf. vergeifen, obli. viscor.

Побости, бодем, v. pf. 1) bie Defen dazu bringen, daß sie streiten, bores incitare ad certamen. 2) zusammen stoBen, cornu peto: побола говеда овце. 3) in die Erde stoßen, pflanzen, figo humi (барјак, копље). Побостисе, бодемсе, v. г. pf. 1) поболисе Болови, baben lid geftofen, cornibus se invicem petierunt. a) einander todistechen, trucidari invicem. Побочке, паd Der Seite, a latere: узео лонац побочке.

Побрати, берем, v. pf. abtlauben, abs pflücken, decerpo, lego. Побратим, м. 1) који се побрати у сну, м. ј. кад ко у сну у каквој невољи рече коме: Да си ми побо гу бра м. 2) који се побрати на јави у каквој невољи. 3) који се пебрати у цркви, и то највише чине жене и ђевојке: кад се разболи жена или ђевојка, онда избере каквога момка и оде с њим намастиру, или цркви каквој, mе joj mamo мемне крст (чини ми се на гла ву, па веже каквом марамом), и поп јој, или калуђер, очами молитву; потом ако она оздрави, онда мога момка зове братом он њу сестром (мени се чини да је го Бугарски обичај: зашто сам ја то први пут виђео у Бијограду код Бугара). 4) cf. дружичало. 5) једномјесечићи. 6) млоги се прозову побратими, а нијесу се побра шили никако; мако Србљин кад не зна имена коме, а он га зовне: еј! побратиме!

cf.

Повабити, им, v. pf. nadlođen, allicio ad sequendum. Повадили, им, v. pf. 1) beraušnehmen, protraho, eximo. 2) (сп.) н. п. сабљу, m. j. извадити :

„Ти повади моју бримку сабљу „Пак пашину сабљу повадно Повалими, им, v. pf. 1) піevermerfen, sterno. a) beloben, collaudo. Повалитисе, имсе, v. г. pf. großthun, sich rühmen, glorior. Поваљивање, в. дав Miedermerfen,stratio. Поваљивати, љујем, v. impf. nievermer. fen, sterno.

Повампиришисе, имсе, v. г. pf. ein Bampir merden, fio vampirus, (marum follten wir Vampyr schreiben?) cf. Byкодлак.

Поватами, ам, v. pf. ergreifen, corripio. Повататисе, амосе, v. г. pf. fid ans faffen (jum Rolotang), se apprehendere invicem. Повезами, ежем, v. pf. 1) пad einans Der binden, ligo alium ex alio. 2) глаBy, einbinden (den Kopf), illigo. Повезашисе, ежемсе, v. г. pf. jid (ben $opf) cinbinden, illigo caput. Повезача, f. марама, или крпа, што се жене повезују, да Ropftud), Бaupt

tuch, vitta.

Повезивање, n. 𐐨а& Ginbinden Des Ros pfes, vittatio capitis.

Повезивати, зујем, v. impf. ben Lopf

einbinden, vitto.

Повезивалисе, зујемсе, v. r. impf.

einbinden, vittor.

Повелик, ка, ко, 10 ziemlid groß, sic satis magnus.

Повесâмце, n. dim. 9. повесмо. Повесмо, п.(Рес.и Срем.) vide повјесмо. Повести, едем, v. pf, mitnehmen, mit. führen, mitbringen, adduco.

Повести, езем, v. pf. fahren, führen, veho.

Повесmисе, едемсе, v. г. pf. fid nad einem richten, sequi aliquem. Повечерами, ам, v. pf. ein Eleines Пафт

mal einnehmen, coenam modicam sumo. Повијање, n. 1) Dae Bideln, fascinatio. 2) das Winden, Heraufziehen (der Wols fe), advolutio nubium. Повијаши, ам, v. impf, miceln, fascio. Повијашисе, амсе, v. r. impf. [id) i mies gen, se applicare. Повиками, ичем, v.

pf. schreyen, in

clamo, exclamo. Повилети, лим, v. pf. (Pec.) ) in Buth Посилити, им, v. pf. (Chem){ geratben, Повиљеши, лим, v. pf. (Ep.) in furorem agor (vim vilae nanciscor). Повишак, шка, m. Die Windeln gufam= mengemidelt, fasciae: дијете у повитку.

Повими, вијем, v. pf. дијете, cinmi. ckeln (österr. fatschen), fascio. Повимисе, вијемсе, v. г. pf. fid mins Den, id)lingen, emineo:

,,Повила е бела лоза винова „Повиосе по коњу дораму ,, а сам ноћас чудан сан уснио, „Ђе се пови један прамен магле — Повјесамце, n. dim. v. повјесмо. Повјесмо, п. (Ерц.) бес und Flaф., fasciculus lini.

Повладиши, им, v. pf. коме шта, durch Beifall begünstigen, Vorschub geben, aufmuntern, laudo, hortor. Повлађивање, п. 𐐨aš ulufmuntern, hor

tatio.

Послађивати, ђујем, v. impf. aufmuna tern, hortor.

Повлака, f. bie Sahne, flos lactis. Повʌачили, им, v. pf. 1) umberziehen. berumid leppen, distraho. 2) очи, binfehren, converto (oculos). Повлашиши, им, v. pf jum Maladen machen, facio esse valachum. Повлашишисе, имсе, т. г. pf. ein Was

lach werden, fio valachus.

Повлен, m. планина у Србији.
Повод, m. Der Strid an Dem man bie

Beipferde führt, funis capistri: „Два поведи јоште у поводу Поводац, воца, m. vide повод. Поводити, им, v. impt. im Begriffe seyn zu führen, ducturus sum. Поводитисе, имсе, v. г. impf. ftd) auf= machen zu folgen, accingor ad sequendum.

Поводљив, ва, во, leidt zu bewegen, leicht nach andern zu richten, facilis ad sequendum.

Повођење, п. доз ulufbreden um zu fül= ren, oder zu folgen.