1. преварити, рûм, v. pf. betrügen, decipio, fallo. | превјешање, п. (јуж.) 1) баз Ueberhängen, ар[cf. излудити, излукавити 1, омахнути (ома- pensio. 2) das Behängen, velatio. нути) 2, подвалити 3, преварати, преластити, превјешати, шам, v. impf. (јуж.) 1) überhängen, сварати]. 2. преварити, преварим, v. pf. überieben, per-| coquo. преварити се, рим се, v. г. pf. fih tänjen, decipior, fallor. преварљив, а, о, betrügerijd), fraudulentus. превез, т. (у војв.) vide превес. [превелики, а, о, übergroß, permagnus; cf. 2 пре 1; види s. v. Гаван.] превера, f. (ист.) vide превјера. преверавање, п. (ист.) vide превјеравање. преверавати, веравам, (ист.) vide превјера вати. преверити, рим, (ист.) vide превјерити. превес, m. (ист.) vide пријевјес. [cf. превез]. превесити, сим, (ист.) vide превјесити. 1. превести, ведем, v. pf. binüber führen, traduco: Превео би га жедна преко воде (er ift ungemein lug). 2. превести, везём, v. pf. überführen, trajicio. превећ, vide одвећ. превешање, п. (ист.) vide превјешање. превешати, шам, (ист.) vide превјешати. превијање, п. 1) baš Ueberwiđelu, circumvolutio. 2) das Verändern der Stimme, vocis inflexio. превијати, превијам, v. impf. 1) überwiđeln, circumvolvo. 2) біс timme veränbern, inflecto | vocem: Закукаћу као кукавица, Превијаћу као ластавица превијати се, превијам се, v. r. impf. fid, wen= бен ниб breђen, torqueri: Иди, сине, Анђелији мајци, Увијај се, сине, и превијај| Кано свила око ките смиља превијача, f. т. j. колиба, eine Wrt leichter Syütte, tugurii genus. превирање, n. vide кипљење. превирати, рем, v. impf. (у Ц. г.) vide ки пљети. appendo. - 2) behängen, velo. превладати, превладам, v. pf. vide [свлаДати] савладати. Прёвлака, f. у Боци надно Грбаљскога поља мало острво које је врло мало одвојено од сухе земље. Онамо се приповиједа да је на овоме острву некад био велики наш намастир (од којега се и сад зидине познају), у коме је сједио митрополит са многијем калуђерима, па Которани (Римскога закона) отровали и њега и 72 калуђера, те по том намастир опустио. У наше вријеме једна госпођа из Рисна, по имену Катарина Властелиновића, сазида на онијем развалинама малу црквицу и за себе кућицу, и копајући цркви темељ нађу мајстори једну плочу с натписом у коме се ништа више не може добро прочитати осим ове три ријечи: унук цара Уроша. Ова је плоча узидана у црквици иза врата, и ја сам је гледао 1841 године с покојнијем Димитријем Максимовићем Кнежевићем и с Николом Ивановићем Надеждином. По том је госпођа Властелиновића умрла и не имајући никога од порода оставила је ону црквицу и све око ње садашњему Црногорскоме владици Петру Петровићу Његошу II. превисити, превисим, v. pf. übertrejcn, supero. | преводичан, чна, чно,) (у Рисну) vide повод[vide превазићи]. преводљив, а, о, das 1 љив. превити, превијем, v. pf. überwiđeln, circum- превођење, п. баз Minüberführen, traductio. volvo. превјера, f. [јуж.] bie Slauben änberung, mutata sacrorum formula. превожење, п. баз leberjeßen über einen luß, trajectio. превоз, т. (ист.) vide пријевоз. превозити, превозим, v. impf. überjeßen, trajicio. |прегибало, п. (у Сријему) vide прегибао. преврата, f. превратуша, cin Sericht von Ciern, прегибање, п. баз Венден, Нехіо. placentae genus ex ovis. Кукурузно брашно | прёгибао, бли, f. bas Selent, articulus. cf. [згиб,] закуха се јајима (у каквом суду) па се онда прегибало. прегињање, п. баз 2Bаgеn, Tӧ audere. прегињати, њем, v. impf. (у Ц. г.) fich entjolieBen, decerno. онај скроб изасне у тигањ на врућу маст; прегибати, прегибљем (бам), v. impf. beugen, кад се одоздо потпече, онда се преврне, те flecto. се и с друге стране испече; по том се једе (највише вруће). cf. превратуша. превратити, превратим, v. pf. umfehren, inverto: Могли б они вјером превратити [превратити се, превратим се, v. r. pf. vide разбити се 1.] превратуша, f. vide преврата. прегињач, прегињача, m. (у Ц. г.) vide пре галац. прёглава, f. (приглава?) оно дрво о коме виси јарам. сf. поклапуша. превраћање, п. baš Umfehren, inversio. [cf. пре- | прегледалица, f. біе Borfhrift, баз $reibmujter, вртање]. exemplum scribendi, превраћати, һам, v impf, umfehren, inverto. [cf. | прегледање, п. 1) баз Цeberjфaнen, Weberjehen, превртати]. Durchsehen, perlustratio. 2) das Absehen nach einem Muster, imitatio. превргнути, нём, vide преврћи. преврети, рим, ѵ. pf. 1) abgäbren, defervesco. | 1, прегледати, прегледам, v. impf. 1) überjehen, 2) (у Ц. г.) vide покипљети. perlustro. 2) nach dem Muster machen, facio ad exemplum. преврзање, п. vide рвање. преврзати се, преврзамо се, v. r. impf. (у Боци) | 2. прегледати, дам, v. pf. überfeßen, überbliđen, vide рвати се. преврнути, преврнем, v. pf. ишенбен, con verto. превртање, п. vide превраћање. ј. који није постојан, него често мијења своје мисли, иnbejtänbig, varius. cf. непостојан. превртљивост, (превртљивости) f. [біе Инве= jtänbigteit, inconstantia]. преврћи [превргнути], превргнем, v. pf. 1) vide тревући, вучем, v. pf. übеrzіеђен, traho alio, прегазити, зим, v. pf. 1) überwaten, vado transeo, воду обег преко воде. 2) darüber treten, gertreten, conculeo: прегазише Турци земљу, прегалац, прегаоца, m. (у Ц. г.) који на што прегне, ber Entiloffene, 2Bager, promptus. cf. прегињач. прёгаљ, гља, m. (у Дубр.) некакав црв, који у сиру живи, біе èäjemabe [SRäfemilbe], vermis casearius [acarus siro L.; cf. пјевак]: Скочи као Ирегаљ; Премеће се као прегаљ по сиру. прегача, f. eine Wrt wollener hürze, praecincto pervideo. прегнути, прёгнём, (прèгох и прёгнух, прёгну trans прегонити се, прегоним се, v. r. impf. mit nef= ludificatio. rium laneum. cf. [бошча 2, верта 1, кецеља, прегибак, гипка, т. біе Biege, flexus. cf. пpe- преградак, гратка, m. eine Motheilung, Bericolag im Dauje, zotheca, locus assibus separatus. [cf. пријеклет]. divisio in partes duas. преградити, прèградим, v. pf. über[colagen, ver= |предвајање, п. 1) baš 26theilen in zwei Zheile, [lagen, assibus separo. [cf. претинити]. 2) das Unterbrechen, преграђивање, n. baš Berfchlagen, separatio per asses. [cf. претињивање]. преграђивати, грађујем, v. impf. verjdlagen, assibus separо. [cf. презиђивати, претињивати]. прёграчић, m. dim. v. преградак. прегрепсти, гребем, v. pf. (у Ц. г.) изгрнути жито из коша да се друго засина и меље, herausnehmen, promo. прегризање, п. баз Дифіßen, permorsio. прегризати, прегризам, v. impf. bur beißen, per-| mordeo, peredo. предвајати, предвајам, v. impf. 1) in zwei Zheile --- предвостручање, п. баз Berzweifachen, Berboppeln, duplicatio. предвостручати, двостручам, v. impf. Soppelt falten, duplico. прегријебање, п. [јуж.] баз Sperausneßmen, prom-| предвостручити, чим, v. pf. Soppelt falten, duptio. прегријебати, прегријебам, v. impf. (у Ц. г.) предевање, п. (ист.) vide предијевање. plico. изгртати жито из коша, да се друго засина | предевати, предевам, (ист.) vide предијевати. и меље, beraušuebmen, promo. преденути, нём, vide предести. прегристи, прегризем, v. pf. бифbeißen, per-| преденце, п. (у Дубр.) Wrt Pflanze [eibe, ladh= mordeo, jeibe,] herbae genus [cuscuta L.; vide вилина коса]. vide прегријети. | предење, п. баз Špinnen, netio. прегрмети, мп, (ист.) прегрмити, ми, (у Сријему) прегрмјети, (југоз.)) прегрми, v. pf. док ово | предерати, предерём, v. pf. vide предријети. прегрмљети, (јуж.), прегрми, біз біерез Sewitter | предести [преденути], денем (дедем), (ист.) (jig.) vorbei ijt, dum haec tempestas praete rierit. прегршт, f. beide flache Hände zum Fassen прегршти, f. pl. bingebalten, ambae volae ad vide предјести. [cf. предети]. предети, денем, vide предести. прèдuво, n. der Flachs, die Wolle (österr. das Spinnhaar), pensum lini, lanae. accipiendum quid paratae: пуне прегршти; | предијевање, п. (јуж.) Ramenwedhjel, nominis дај ми једне прегршти брашна; пије воду прегрштима. cf. [грет,] грсти. пред, ) (mit loc. u. acc.) vor, ante: пред купреда,) һом; пред Богом; преда мном; пред mutatio. предијевати, предијевам, v. impf. (јуж.) т. j. име, einen andern Namen annehmen, nomen mutare. кућу; пред Бога; преда ме; Из кесе па прёдика, f. (у војв.) біе $rebigt, sermo. cf. [vide] преда се, nur Selo ber, jo bat man'3. поученије. прёда, f. vide преља [1] (у говору ја нијесам | предикаоница, f. bie Rangel, cathedra, suggeникад чуо, до у овој пословици): Сјетила се stum. преда кудјеље уочи недјеље, (а у овој посло- предикатор, т. бег $rebiger, praedicator. вици слушао [сам] и иреља мјесто преда). | предикаторов, а, о, без Brebigers, praedicatoris. предавање, п. баз Uebergabe, deditio. предикаторски, ка, ко, ẞrebiger, praedicato предавати, предајем, v. impf. 1) übergeben, dedo. rius. 2) zur Webergabe nöthigen, adigo ad dediti-| предиковање, п. баз $rebigen, praedicatio. onem. предавати се, предајем се, v. r. impf. fich er= geben, dedo me. предиковати, кујем, v. impf. prebigen, praedico (sacra). предирање, п. баз Durhreißen, dilaceratio. предаја, f. біе Uebergabe, deditio: изишао (н. | предирати, рêм, v. impf. entzmeireißen, dilacero. п. хајдук) на предају. преданити, преданим, v. pf. бен Зад zubringen, per diem moror: У неђељу данак преда преданути, преданём, vide предахнути. 1. предати, дам, v. pf. 1) übergeben, dedo. предати се, дам се, v. r. pf. fih ergeben, dedo me. athmen, respirо: ко ће избројити стотину, да не предахне? cf. [vide] предушити. предисање, п. ber Wthem, respiratio. (јер су Обрада ондје имали), и тако он преживати, преживам, v. impf. wiebertäuen, ruостане Обрад. Кашто и човјек сам своје име mino. cf. прежимати [2, прижимати]. промијени кад отиде куд у другу земљу па | преживети, (ист.) је рад да остане непознат. [Види још у 1. преживити, (у војв.) вим, у. pf. fortleben, viиздању ѕ. ѵ. пређести]. предјети, дјенем, vide предјести. преживјети, (југоз.) преживљети, (јуж.) | tam duco: Не би л и ми уз њи преживљели предњак, т. 1) н. п. во у плугу, бer porbere | прежимање, п. баš noфmalige Breffen, compres(Ochs) am Pfluge, bos anterior. 2) не даду sio iterata. предњаци (кад човјек што једе прије ручка | прежимати, мљем, v. impf. [1)] по други пут предњачење, п. baš Sorangeben, anteitio. vide предријети. предријети, предрем, (предро, предрла) v. pf. (јуж.) [cf, предерати] 1) егін, lacero, perrumpo. 2) предро преко потока, er ist durchgedrungen durch das Thal, perrupit. предругојачити, гӧјачим, v. pf. änbern, immuto. [vide измијенити 1]. предручак, чка, т. (у Рисну) vide доручак. предурати, рам, v. pf. vide претриљети. предушак, шка, m, baš Mufathmen, respiratus [cf. душак]: попити чашу без предушка, ohne aufzuathmen, uno spiritu. предушивање, n. bas Mufathmen, respiratio. предушивати, предушујем, v. impf. aufathmen, respiro. cf. предисати. предушити, предӳшим, v. pf. aufathmen, respiro: можеш ли попити ову чашу да не предушиш. cf. душак, предахнути [преданути]. прёђа, f. 1) баз Sarn, fila. - 2) баз Saru, Же, rete. [cf. метница, мрежа]. [пређашњи, а, о, (ист. и јуж.) vide пријешњи.] прес, vide прије. пређетина, f. augm. v. пређа. [cf. пређурина]. пређица, f. 1) dim. v. пређа. - 2) eine фnalle, fibula. cf. прегљица, гвоздац. пређурина, f. vide пређетина. прежалити, лим, v. pf. verjdimerzen, obliviscor. [cf. прегорјети 2]. прежање, п. vide вребање. прежати, прежам, vide вребати. прежење, п. vide [вребање] прежање. прежестити се, прежестим се, v. r. pf. entbrennen (vor Zorn), excandesco. прежети, прежмём, v. pf. по други пут ожети, nochmals pressen, secundo comprimere. преживање, п. баз 2Bieberfäuen, ruminatio. [cf. прижимање]. прежити, жим, v. impf. (у Ц. г.) vide [вребати] прежати. през, (по југоз. кр.) in ber Неvenšart: на през руку ми је, т. ј. као за чудо ми је, није ми мило; гледа га на през око; anjtößig, auf= fallens, offendit. 1. презање, п. baš Mujjabren, aus бет фlaje, excussio somni, circumspectatio anxia. 2. презање, п. vide упрезање. 1. презати, прежём, vide упрезати. 2. презати, зам, v. impf. aus dem Schlafe прёзати се, зам се, v. r. impf. aujjabren инб презвати, презовем, v. pf. rufen über -, voco umberblicken, circumspicio ex somno. trans -. прездан, adv. (у Грбљу) преко дан, други дан, Н. п. кокош носи прездан, um ben anbern Zag, altero quoque die. cf. [преко 2,] напрездан. презданка, f. (у Грбљу) кокош која носи прездан, Денне біе јебен zweiten Zag legt, gallina altero quoque die ova ponens. презенети, зебем, v. pf. н. п. воће, erfrieren, gelu corrumpi. cf. узеисти. презивање, п. verbal, v. презивати. презивати, презивам (вљем), v. impf. berüberrufen, voco trans [презиђивати, презиђујем, v. impf. vide преграђивати; види s. v. Вукова међа.] презиме, мена, n. der Zuname, cognomen. y Црној гори и у Херцеговини народ наш има своја презимена којима се породице позивају од кољена на кољено као и у осталој Европи; у Србији пак тога обичаја до нашега времена није било, него се сваки позивао по своме оцу додавши очиноме крштеном имену овић или евић, код имена која се свршују на је и о само вић, а код онијех која се свршују на а само ић, н. п. Мил[овановић, Милошевић, Милојевић, Ранковић, Милетић (и то је значило: син Милованов, Милошев, Милојев, Ранков, Милетин); ако ли је коме отац умро прије матере он се је позивао по матери додавши материноме крштеном имену мјесто а ић, H. п. Ружић, Смиљанић, Перуничић, Станић, Недић, Вишњић, Бојанић (и то је опет значило: син Ружин, Смиљанин и т. д.). Тако и кад су се који из Херцеговине или из Црне горе саселили у Србију, по закону само зову Турци а по роду и по језику да су прави Срби, и којијех би они по своме данашњему мишљењу ваљало да се стиде, н. п. Филиповићи, Ђурђевићи, Тодоровићи и т. д. Може бити да је код њих узрок што су ова презимена у старијем њиховијем бератима на спахилуке и на остала госпоства. У народу нашему има презимена која се не свршују на ић и која нијесу постала од очинијех или материнијех крштенијех имена, него је неко од оне породице најприје онако прозван, н. п. Кулиза, Бесара, Шакабент, Млатишума, Маленица, Паликућа, Рукавина, Мамула, Сочивица, Копривица, Ватрица, Халавања, ВурДеља, Памучина, Комадина, Пода, Жежељ, Штуле, Витас, Бједов, Зец, Сламуша, Омчикус, и т. д. У Србији и овако очино презиме често се на сину окрене на ић (да би се показало да је он син онога), н. п. људи има и сад који се зову Кулиза, а за Турскога времена у Шапцу је био један трговац Јаков Кулизић; тако је за Карађорђијева времена у Црној ријеци био војвода Петар Пода, а његов син чини ми се да се зове сад Џодић; тако је у Ужичкој нахији скоро био некакав старјешина Павле Штуле, а његов син сад зове се Штуловић, и т. д. И овако су јамачно постала у народу нашему сва презимена која нијесу од крштенијех имена, н. п. Шереметовић, Гаговић, Зимоњић, Чарапић, Цукић и т. д. Од овијех презимена ваља разликовати она која су постала од каке службе или од какога особитога посла по чему су оца или матер звали више него крштенијем именом, н. п. Војводић, Кнежевић, Властелиновић, Писаровић, Барјактаровић, Протић, Поповић, Ђаковић, Лончаревић, Коларевић, Терзијћ, Кујунџијћ, Свирчевић, Вођевић, Слијепчевић, Овчаревић, Станаревић, Врачарић, Попадијћ, и т. д. По овоме и Марко син краља Вукашина није се звао Вукашиновић, него Краљевић. cf. подријетло, [порекло,] придјевак, [приједјевак,] надимак. они су почевши се звати по овоме доњоземскоме обичају презимена своја мало по мало поизостављали, гдјекоји и позаборављали, а гдјекојима ако се и спомињало старо презиме највише су их као поруге ради њиме називали. Мени је приповиједао знатни поглавица за Карађорђијева времена Младен да је он старином из Дробњака из села Тӯшимље од Церовића, али се је звао по оцу Миловановић. Сад се тек од године 1804 почело и у Србији, особито код знатнијих људи, да се не пишу по очиноме крштеном имену, него или као што су слушали да су им се стари звали или опако како им се отац звао и писао. И у царству Аустријскоме, у данашњему војводству, наши су се људи до скора звали и писали по очиноме или по материноме крштеном имену као и у Србији, докле им земаљске старјешине, особито видећи да у једној кући и у једној породици има по неколико различнијех презимена, нијесу то забраниле, те су она имена којима се ко по оцу или по матери звао остала у напредак презимена. Вршачки оборкнез Арсо, који је умро прије неколико година, звао се по своме оцу Манојловић, и кад је за заслуге својега оца Манојла постао Маџарски племић, примио је његово крштено име Емануел за презиме. Може бити да је у Црној гори и по њезинијем околинама освета највећи узрок што људи Држе своја стара презимена, да би онај који би помислио кога да убије одмах знао с ким ће се завадити и коме ће крв дужан постати, и за то кад се онамо о коме говори каже му се не само чиј је син и како се по презимену зове, или као што они кажу од кога је братства, него се још дода и из кога је племена, н. п. Саво Марков Петровић Његуш; ако је племе раздијељено на какова особита имена, као н. п. што је Цетиње на Бајице и на Доњи крај, онда се дода још и то, н. п. Бико Милов Мартиновић Бајица Цетињанин. А у Србији онаке освете није било нити је могла бити; за то тога ради није требало држати се старога презимена, а ако је још ко био од каке | знатне и Турцима мрске породице, прије му је ваљало да се крије него по њој да се презимити, презимим, v. pf. überwintern, hiberno, позива, као што су јамачно у почетку владе Турске многи чинили; за то кад су Турци купили харач, сваки се казивао по имену презимењак, m. ber Sen nämlichen Bunamen bat, ejusdem cognominis. perhiemo. презирање, п. 1) bie Rad fidýt, indulgentia. својега оца или матере, а у другијем дога- презорен, а, о, (по југоз. кр.) vide презрео: Када су за ме ходили, Зелене вишње садили; Кад су се са мном враћали, Зорене вишње тргали, Зорене и презорене њихови стари били Хришћани и да се они | 1. презрети, прёзрём, v. pf. 1) nachjehen, indul |