Page images
PDF
[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]

превладати, превладам, v. pf. vide (с вла-
дати) савладати.
Превлака, f. у Боци надно Грбаљскога поља
мало острво које је врло мало одвојено од
сухе земље. Онамо се приповиједа да је на
овоме острву некад био велики наш нама-
стир (од којега се и сад зидине познају),
у коме је сједио митрополит са многијем
калуђерима, па Которани (Римскога закона)
отровали и њега и 72 калуђера, те по том
намастир опустио. У наше вријеме једна го-
спођа из Рисна, по имену Катарина Власте-
линовића, сазида на онијем развалинама малу
црквицу и за себе кућицу, и кошајући цркви
темељ нађу мајстори једну плочу с натпи-
сом у коме се ништа више не може добро
прочитати осим ове три ријечи: унук цара
Уроша. Ова је плоча узидана у црквици
иза врата, и ја сам је гледао 1841 године
с покојнијем Димитријем Максимовићем Кне-
жевићем и с Николом Ивановићем Наде-
ждином. По том је госпођа Властелиновића
умрла и не имајући никога од порода оста-
вила је ону црквицу и све око ње садаш-
њему Црногорскоме владици Петру Петро-
вићу Његошу II.
превлачење, n. 1) baš leberid, leppen, transpor-
tatio. — 2) baš langjante Sabren mit bem Ri-
belboden iber biе гусле, ductatio arcus per
fides.
превлачити, провлачfiм, v. impf. 1) tiberiditeppelt,
transporto trahendo. — 2) mit bem Sibelboden
langiant liber ofе гусле јађten, arcum duco per
fides.
превлачити се, превлачим се, v. r. impf. (id.
bine unio berid.(eppen.
преводити, преводим, v. imрf biniberführen,
traduco.
преводичан, чна, чно,\ (у Рисну) vide повод-
преводљив, а, о, Јљив. “
превођење, n. baš bitiberführen, traductio.
превожење, n. baš leberjeben über einen štuj,
trajectio.
превоз, m. (ист.) vide пријевоз.

[ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]

предвајање, n. 1) baš 9(btbeilen in impei &beite,
divisio in partes duas. — 2) baš luterbredjen,
intermissio.
предвајати, предвајам, v. impf. 1) in štoei Sheile
theileu, dimidio. — 2) unterbredjen, intermitto,
cf. (vide 1) престајати: Пушка пуца, никад
не иредваја
предвојити, предвојим, v. pf. bulbiren, dimidio,
И пусте му предвојише овце, Заврнуше
преко Зете равне —
предвостручање, n. baš Sergueijaden, Serboppelu,
duplicatio.
предвостручати, двостручам, v. impf. Soppelt
faltet, duplico.
предвостручити, чам, v. pf. Soppett falten, du-
plico.
предевање, n. (ист.) vide прeдијевање.
предевати, предевам, (ист.) vide прeдијевати.
преденути, нем, vide прeдести.
преденце, n. (у Дубр.) \rt 'Bilanje (2eibe, išladys-
jeibe, I herbae genus (сusсuta L.; vide вилина
коса). -
предење, n. baš &pinnen, netio.
предерати, предерем, v. pf. vide прeдријети.
предести (преденути), денем (дедем), (ист.)
vide предјести. (сf. предети).
предети, денем, vide прeдести.
предиво, n. ber Šladiš, bie leole (čiterr. baš &pinn-
baar), pensum lini, lanaе.
предијевање , n. (јуж.) Slantempedijet, nominis
mutatio.
предијевати, предијевам, v. impf. (јуж.) т. ј.
име, einent outberu Jiamen annebulen, nomen mu-
tare.
предика, f. (у војв.) bie "Brebiat, sermo. сf. (vide)
поученије.
предикаоница, f. bie Stanjet, cathedra, sugge-
Stilm.
предикатор, m. oer Brebiner, praedicator.
предикаторов, а, о, без "Brebigers, praedicatoris.
предикаторски, ка , ко , "Brebiger, praedicato-
rius.
предиковање, n. baš prebinen, praedicatio.
предиковати, кујем, v. impf. prebinen, praedico
(sacra).
предирање, n. baš Surdureiheit, dilaceratio.
предирати, рем, v. impf. eutsueireiheit, dilacero.
предисање, n. Ser \them, respiratio.
предисати, дишем, v. impf. Stthem boleu, respiro.
cf. [предушивати;) предахнути.
предјести, дјенем (дједем), v. pf. (југоз.) име,
ben Stanicu dubern, muto momen. (cf. предјети).
Највише жене дјеци својој предијевају имена
и то или од милости или кад што врачају,
н. п. данашњему војводи у Србији крштено
је име Тома, па га мати још кад је био
мали прозвала 1}учићем, и тако остао Ву-
чић. Један мој братучед коме је било име
Обрен, отиде у Сарајево на занат, па онамо
његовом мајстору и мајсторици учини се то
име непознато, за то га прозову Обрадом

[ocr errors]

преживати, преживам, v. impf. viebertauer, ru-
mino, cf. прежимати (2, прижимати).
преживети, (ист.)
преживити, (у војв.)
преживјети, (југоз.)
преживљети, (јуж.)
прежимање, n. bas nod, maliae preljen, compres-
sio iterata.
прежимати, мљем, v. impf. (1)} по други пут
ожимати, пофтна“ preljen, secundo comprimere.
|— 2) vide преживати).
прежина, f. vide прегача.
прежити, жим, v. impf. (у Ц. г.) vide (вре-
бати) прежати.
през, (по југоз. кp.) in ber Rebensart: на през
руку ми је, т. ј. као за чудо ми је, није
ми мило; гледа га на през око, unitobig, auf-
jullent, offendit.
1. презање, n. baš Stujiabren, aus bent 2 diluje.
excussio somni, circumspectatio anxia.
2. презање, m. vide yupcзање.
1. презати, прежем, vide yнрезати.
2. презати, зам, v. impf. 1 aus Sem Зdluje
презати се, зам се, v. r. impf.) auijauren into
tuberblideu, circumspicio ex somno.
презвати, презовем, v. pf. rujem liber —, voco
trans — .
прездан, adv. (у Грбљу) преко дан, други дан,
н. п. кокош носи прездан, um ben aubern Sud,
altero quoque die. сf. (преко 2, ) напрездан.
презданка, f. (у Грбљу) кокош која носи през-
дан, Ауеune bile jebem jueiten lug legt, gallina
altero quoque die ova ponens.
презепсти, зебем, v. pf. н. п. воће, сritieren ,
gelu corrumpi. сf. узепсти.
презивање, n. perbal. p. презивати.
презивати, презивам (вљем), v. impf. beruber-
rujem, voco trans — .
(презиђивати, презиђујем, v. impf. vide пре-
грађивати; види s. v. Вукова међа.)
презиме, мена , n. ber 8 uname, cognomen. У
Црној гори и у Херцеговини народ наш има
своја презимена којима се породице пози-
вају од кољена на кољено као и у осталој
Европи; у Србији пак тога обичаја до на-
шега времена није било, него се сваки по-
зивао по своме оцу додавши очиноме крште-
ном имену овић или евић, код имена која
се свршују на је и о само вић, а код они-
јех која се свршују на а само ић, н. п.
Милов)ановић, Милошевић, Милојевић,
Ранковић, Милетић (и то је значило: син
Милованов, Милошев, Милојев, Ранков,
Милетин); ако ли је коме отац умро прије
матере он се је позивао по матери додавши
материноме крштеном имену мјесто а ић,
н. п. Ружић, Смиљанић, Перуничић,
Станић, Недић, Вишњић, Бојанић (и то
је опет значило: син Ружин, Смиљанин
и т. д.). Тако и кад су се који из Херце-
говине или из Црне горе саселили у Србију,

[ocr errors]

они су почевши се звати по овоме доњоземскоме обичају презимена своја мало по мало поизостављали, гдјекojи и позаборављали, а гдјекojима ако се и спомињало старо презиме највише су их као поруге ради њиме називали. Мени је приповиједао знатни поглавица за Карађорђијева времена Младен да је он старином из Дробњака из села Тушимље од Церовића, али се је звао по оцу Миловановић. Сад се тек од године 1804 почело и у Србији, особито код знатнијих људи, да се не пишу по очиноме крштеном имену, него или као што су слушали да су им се стари звали или онако како им се отац звао и писао. И у царству Аустријскоме, у данашњему војводству, наши су се људи до скора звали и писали шо очиноме или по материноме крштеном имену као и у Србији, докле им земаљске старјешине, особито видећи да у једној кући и у једној породици има по неколико различнијех презимена, нијесу то забраниле, те су она имена којима се ко по оцу или по матери звао остала у напредак презимена. Вршачки оборкнез Арсо, који је умро прије неколико година, звао се по своме оцу Манојловић, и кад је за заслуге својега оца Манојла постао Маџарски племић, примио је његово крштено име Емануел за презиме. Може бити да је у Црној гори и по њезинијем околинама освета највећи узрок што људи држе своја стара шрезимена, да би онај који би помислио кога да убије одмах знао с ким ће се завадити и коме ће крв дужан постати, и за то кад се онамо о коме говори каже му се не само чиј је син и како се по презимену зове, или — као што они кажу — од кога је братства, него се још дода и из кога је племена, н. п. Саво Марков Петровић Његуш; ако је племе раздијељено на какова особита имена, као н. п. што је Цетиње на Бајице и на Доњи крај, онда се дода још и то, н. п. Ђико Милов Мартиновић Бајица Цетињанин. А у Србији онаке освете није било нити је могла бити; за то тога ради није требало држати се стаpoга презимена, а ако је још ко био од каке знатне и Турцима мрске породице, прије му је ваљало да се крије него по њој да се позива, као што су јамaчнo у почетку владе Турске многи чинили; за то кад су Турци купили харач, сваки се казивао по имену својега оца или матере, а у другијем догађајима слабо је ко кога и питао а још мање писао како се зове; за то је у нас до данас још обичај да се многи људи познају и зову више по крштеноме имену него и по какоме презимену. И Бошњаци Турскога закона, особито господа, држе своја стара презимена, па још и онака која показују да су њихови стари били Хришћани и да се они

по закону само зову Турци а по роду и по језику да су прави Срби, и којијех би они по своме данашњему мишљењу ваљало да се стиде, н. п. Филиповићи, Ђурђевићи, Тодоровићи и т. д. Може бити да је код њих узрок што су ова презимена у старијем њиховијем бератима на спахилуке и на остала госпоства. У народу нашему има презимена која се не свршују на ић и која нијесу шостала од очишијех или материнијех крштенијех имена, него је неко од оне породице најприје онако прозван, н. п. Кулиза, Бесара. П/акабент, Млати шума, Маленица, Паликућа, Рукавина, Мамула, Сочивица, Копривица, Ватрица, Халавања, Бурдеља, Памучина, Комадина, Џода, Жеожељ, Штуле, Витас, Бједов, Зец, Сламуша, Омчикус, и т. д. У Србији и овако очино презиме често се на сину окрене ша ић (да би се показало да је он син онога), н. п. Људи има и сад који се зову Кулиза, а за Турскога времена у Шапцу је био један трговац Јаков Кулизић; тако је за Карађорђијева времена у Црној ријеци био војвода Петар Џода, а његов син чини ми се да се зове сад Џодић; тако је у Ужичкој нахији скоро био некакав старјешина Павле IIIтуле, а његов син сад зове се Штуловић, и т. д. И овако су јамaчнo постала у народу нашему сва презимена која нијесу од крштенијех имена, н. п. Шереметовић, Гаговић, Зимоњић, Чарапић, Цукић и т. д. Од овијех презимена ваља разликовати она која су постала од каке службе или од какога особитога посла по чему су оца или матер звали више него крштенијем именом, н. п. Војводић, Кнежевић, Властелиновић, Писаровић, Барјактаровић, Протић, Пошовић, Ђаковић, Лончарсвић, Коларевић, Терзијћ, Кујунџијh, Свирчевић, Вођевић, Слијепчевић, Овчаревић, Станаревић, Врачарић, Попадијћ, и т. д. По овоме и Марко син краља Вукашина није се звао Вукашиновић, него Краљевић. сf. подријетло, (порекло „) придјевак, (приједјевак, На ДИМа К. презимењак, m. bet ben narulidben Sunamen bat, ejusdem cognominis. презимити, презимим, v. pf. ibermintern, hiberno, perhiemo. презирање, n. 1) bie Radiidt, indulgentia. — — 2) bie Seraditung, contemptus. презирати, рем, v. impf. 1) nadjeben, indulgeo. — 2) peraфten, contemno. презорен, а, о, (по југоз. кр.) vide презрео: Када су за ме ходили, Зелене вишње садили: Кад су се са мном враћали, Зорене вишње тргали, Зорене и презорене презрео, зрела, зрело, uberrcij, fracidus. (cf. презорен, кувео). 1. презрети, презрем, v. pf. 1) nadbjeljen, indul

« PreviousContinue »