geo: ја то теби могу презрети као мати, ако | прекасати, сам, v. pf. übertraben, tolutim transДруги и не може. 2) verachten, contemno. ire: Пас цијели дан прскаса, па опет садна 2. презрети, рийм, v. pf. überreif werben, fracesco. не добије. преиједање, п. (јуж.) vide преједање. преиједати се, преиједам се, (јуж.) vide преједати се. прейсподњи, ња, ње, (у војв.) ber niebrigite, infimus: арсисиодња уља, лажа и т. д. прејаати, јашем, vide прејахати. прејавити, прејавим, v. pf. овце, binüberführen, traduco: Прејависмо жупом Грачаницом преки, ка, ко, (ист.) vide пријеки. прекивати, прекивам, v. impf. überfomin, über. прекид, т. біе Unterbrehung, intercapedo [cf. претрг]: А сви свати за мном брез пре кида 2) das bestimmt Entscheiden (z. B. eines Kaufs), determinatio. прекидати, прекидам, v. impf. 1) entzweibrehen, diffringo. 2) bestimmt entscheiden (z. B. einen Rauf), determino. прејазити, прејазим, v. pf. vide [зајазити 1]| прекидање, п. 1) baš ntzweibreфen, diffractio. загатити: Те три пута прејази Ситницу прејайвање, n. vide прејахивање. прејайвати, јаујем, vide прејахивати. прејати, јашем, vide прејахати. прејахати [прејаати, прејати], јашем, v. pf. 1) коња (на коњу) н. п. преко воде, binüber | reiten, transvehor, transeo equo. 2) hindurchreiten, equito per tempus, locum. прејахивање [прејаивање], п. 1) pinüberreiten, transequitatio. 2) das Reiten eine Zeit (Strecke) hindurch, equitatio per tempus. прејахивати, јахујем, [прејаивати] v. impf. 1) hinüberreiten, transequito. 2) hindurchreiten, equito per tempus, locum. - прекинути, нём, v. pf. 1) entzmeireifßen, disrumpo. [vide расјећи 1]. — 2) beftimmt entfdheiben (323. einen Rauf), determino. 3) прекинуто ми је, т. ј. нестало ми је, vide [нестати 1] премаћи се: Ема ми је прекинута грађа прекинути се, нём се, v. r. pf. einen Bruh (Seib schaden) bekommen, herniam mihi conscisco. cf. [vide] искилавити се. прекјуче [прекључе], porgeftern, nudius tertius. преједање, п. baš fih Ueberejjen, To cibo obrui. | прекјучерањи, / ња, ње, vorgcitrig, quod fuit преједати се, преједам се, ѵ. г. impf. fich über= | прекјучерашњи, nudius tertius. effen, cibo obrui. преједрити, дрим, v. pf. überjeßen, trajicio. прејездити, дим, v. pf. (ст.) bur reiten, perequito: И честиту Босну прејездище прејењати, прејењам, v. pf. (у Хрв.) nahlaffen, преклад, m. (ист.) vide пријеклад. прекланӣ, vor zwei Sahren, ante duos annos, преклањање, n. vide преклоњање. duos annos. remitto. [vide] попустити 1, cf. престати. | преклањати се, њам се, vide преклоњати се. прејести се, једем се, v. r. pf. fich übereffen, прёклањски, ка, ко, vorzweijährig, quod fuit ante ingurgitare se, cibo obrui. [cf. прекантарити се]. прејурити, прејурим, v. pf. beftig binübertreiben, ago trans -. cf. [vide] претјерати [1]. прекада, f. біе Beräumerung, suffitio. cf. прекадња. прекадити, прекадим, v. pf. mit Beihraud инб Gebet weihen (bei der Kirchmesse), suffio. cf. кр сно име. прёкадња, f. (у Боци) vide прекада: дивна | му бјеше прскадња, “ кад казују да је гдје на даћи било доста јести и пити. прекађивање, n. baš 2Seihen burh Seihrauch, suffitio. прекађивати, кађујем, v. impf. räuchern, suffio. прекаја, f. (у Србији) воденица у које даске | на колу стоје попријско, те вода у њих удара и коло окреће. [vide млин]. cf. лопатара, кашичара. прекантарити, кантарим, v. pf. штогод преко мјере чинити, übertreiben, excedo modum. [vide претјерати 2]. преклечић, m. (у Сријему) у сандуку мала преграда, баз yah, loculus. (cf. клијет). преклињање, n. baš beilige Betheuern, Emwören, testatio deorum. преклињати се, њем се, v. r. impf. hoф инб thener jowören, testor deos hominesque: куне се и преклиње се; Марко јој се куне и пре клиње преклонити, преклоним, v. pf. н. п. главу, беп Kopf vorwärts beugen, inclino caput. преклонити се, преклоним сe, v. r. pf. fih ver= bengen, inclinor. преклоњање, п. baš Bengen, inclinatio. [cf. преклањање]. преклоњати, њам, v. impf. bengen, inclino. [cf. преклоњати се, њам се, v. r. impf. fich verbeu= поље. прекантарити се, кантарим се, v. r. [pf.] impf. | прёкључе, vide прекјуче mit allen Ableitungen. н. п. јелом, vide прејести се. прекардашити, кардашим, ѵ. pf. vide претјерати 2. 1. преко [прео, про], (ист. и јуж.) 1) (mit gen.) über, trans. 2) преко дан, ит бeп anberu Zag, altero quoque die. cf. [vide] прездан. рили Прекодринац, йнца, m. cin Menfdh von jenjeits der Drina, transdrinanus. Прекодринка, f. Grauenzimmer von jenfeits ber Drinaа, transdrinana. прекодрински, ка, ко, jenjeits ber Drina, transdrinanus. Прекодриње, п. bie Segens jenjeits ber Drina, regio transdrinana. прекојасити се, сим се, v. г. pf. (у Земуну) кад дијете ухвати мали фрас, кажу прекоjacuлo ce, epileptisch werden, epilepsia corripi. прекоморац, брца, m. ber über bem Meere her ift, transmarinus, cf. прекоморлија: Како дође Арап прекоморац прекоморка, f. 1) ein ўrauenzimmer von jenjeits des Meeres, mulier transmarina. - 2) пушка прекоморка, eine Glinte von jenjeits бeз cere (aus Venedig), die Ueberseeische, telum ultramarinum: О рамену дуга прекоморка прекоморлија, m. vide прекоморац. прекоморски, ка, ко, übermeeri, transmarinus. прёконож, н. п. сапети коње у преконож, Т. j. обадва за десну или за лијеву ногу (да једнога једна нога између сапетијех остане проста); тако је коњма много теже ићи него кад би се сапео један за лијеву а други за десну ногу. баз прекопавање, п. 1) baš Uebergraben, perfossio, 2) das Graben mitten durch, perfossio. прекопавати, кòпавам, v. impf. 1) übergraben, perfodio. 2) mitten durchgraben, perfodio. прекопати, пам, v. pf. 1) burd graben, perfodio. 2) übergraben, perfodio. прекоравање, n. vide корење 2. прекоравати, коравам, [v. impf.] vide корити. прекорамица, f. (у Лици) каиш о коме преко рамена виси торбак, фjelriemen, lorum pe прекорачивати, корачујем, v. impf. überichreiten, transgredior. [cf. прекрочити]. прекорачити, корачим, v. pf. über reiten, transgredior. прекоречица, f. (у Земуну) prid wort, proverbium, cf. пословица [2]. прекорити, прекорим, v. pf. кога, cinem Borwйте | maфen, exprobo: Еа су те Турци прекорили прекоруђе, п. о чему висе ждрепчаници, бі Bage, jugum. [cf. јармак, јармац]. Прекорупље, п.: И покупи Прекорупље равно прекосити, прекосим, v.pf. zer neiben, burch= bobren, disseco: Своје срце Мујо прекосио прекосрёд [преосред], mitten, per medium: узе га прекосред сриједе. Прекорница, f. планина између Жупе Никшићке и Бјелопавлића. прекрајање, n. baš Зијфнеiben auf eine anbere Art, sectio ad aliam formulam. прекрајати, прекрајам, v. impf. anbers unеіben, seco ad aliam formulam. [прекрасан, сна, сно, jebr [hön, pulcherimus, vide прелијеп; види . v. 2 пре 1.] прекратити, прекратим, v. pf. vide закратити; Што он рекне, ни цар не прекрати прекренути, прекрёнём, v. pf. 1) über denten, desuper inclino. - 2) (у Дубр.) из једнога суда у други, vide преручити. прекрёт, m. (loс. прекрету) 1) подвалак (округло дебело дрво) који се подметне под ваг те се ваг по њему помиче, н. п. кад се превлачи читава зграда, Unterlage unter bem бре bel, hypomochlion. [cf. стријела 3]. - 2) (у Рисну и f.) бer Umjhwung, revolutio: стоји на прекрсту (прекрети). cf. прекретња. прекретање, n. 1) Ueberwenten, inclinatio. 2) vide преручивање. прекретати, прекрећем, v. impf. 1) über dhwen= fen, desuper inclino. 2) (у Дубр.) vide преручивати. прекретати се, прекрећем се, v. r. impf. ein Spiel, in Desterreich hutschen, in asse ex axe mobili sursum et deorsum moveri. прекривало, n. ber Schleier, velum [vide вео прекретња, f. vide прекрет 2. Од ми сними танко прекривало прекривање, п. 1) баз Ber[teđen an einen anbern Drt, occultatio mutata. 2) das neue Decken (des Daches), contectio nova. прекривати, прекривам, v. impf. 1) neu befen, denuo tego. 2) anbers wo verbergen, occulto alio loco. прекривити, прекривам, v. pf. feitwärts frümmen, incurvo: Паунперо прекривила прекрилити, прекрилим, v. pf. bebeđen, obtego [сf. закрилити 2, преклопити, притиснути 3]: Све му поље прекрилиле овце А коњи му поље прекрилили прекрити, прекријем, v. pf. 1) н. п. кућу, цркву, neu beden, denuo tego. 2) anders wo verbergen, alibi celo. 3) befen, tego: V Милице дуге трепавице, Прекриле јој румен јагодице Црн му перчин бјели врат прекрио Прекривене црвеном кадифом Док сагради дивну грађевину, Прекри кулу тешкијем оловом прекрмак, прекрмка, т. мушко јуне од године Дана, од прилике као озимче. прекрмити, прекрмим, v. pf. vide прехранити, cf. крмити. прекрник, m. ber ärgfte Nörber, cf, крник: Да су Турци прекрници, Бог их клео прекројити, прекројим, v. pf. anders іn, seco ad aliam formulam. прекрочити, прекрочим, vide прекорачити. вору наличнији на жене него на људе, 286lid), effeminatus. [vide прело 2]. прелашѣивање, п. баз Betrügen, deceptio. прекрстити, прекрстим, v. pf. 1) што руком, прелашћивати, лашћујем, v. impf. betrügen, deштаном, befreuzen, cruce signo: Кад је Ђорђе cipio. лежао читав дан. Србијом завладо и Србију крстом прекр- | прелевање, п. (ист.) vide прељевање. стио 2) руке, поге, freuzen, decusso. прелевати, вам, (ист.) vide прељевати. прекрстити се, прекрстим се, у. г. pf. fih be преледити се, преледим се, ѵ. r. pf. zufrieren, frenzen, cruce se signare. congelari: И Турком се руке преледиле прекршити, прекршим, v. pf. 1) 3erbredhen, dif-|прележати, жим, v. pf. überliegen, jacео: преfringo. 2) и то прекршисмо, као прекинусмо, enbigen, finio. прекрштање, п. vide прекршћање. прекрштати, прекрштам, vide прекршћати. прекршћање [прекрштање], n. verbal, v. прекршћати. прекршћати, прекршћам, [прекрштати] v. impf. | прексиноћий, на, но, vide прексинотњи. прелетање, п. (ист.) vide прелијетање. pervolo, transvolo. прелетий, на, но, (ист.) (једни говоре прелети) vide прељетни. прелетнути, прелетнем, v. pf. dim. v. прелепрелевети, летим, (јуж.) vide прелетјети. тјети: Да прелетне Рисна бијелога прелибати, бам, v. impf. (у Ц. г.) vide пре љевати. [прексјутра, йбегmorgen, perendie; cf. ондан.] преливање, п. (у Сријему) vide прељевање. [прекуван, а, о, zu jehr gefoßt, percoctus; види | преливати, преливам, (у Сријему) vide преs. v. 2 пре 2.] прекужити, жим, v. pf. (von куга) überftchen, преливати се, преливам се, (у Сријему) vide прелијевати се. defungi malo. љевати. прекундачити, чим, v. pf. 1) überjhäften, scapo | прелијевање, п. (јуж.) vide прељевање. novo munio. - 2) прекундачно се, von cінет, прелијевати, прелијевам, [јуж.] vide прељеber fid) anbers trägt, als jonjt, vestem mutavit. вати. прекупац, ица, m. ber Borfäufer, emens ante | прелијевати се, прелијева се, v. r. impf. (јуж.) alios, propola: Њојзи ми долазе прекупци трговци прекупити, прекӳийм, v. pf. vorfanfen, emo ante | alios: ја сам купио на је други прекупио од мене. прекупљивање, п. баз Sortaufen, emptio ante прекупљивати, купљујем, v. impf. vorfanfen, прелажење, п. 1) баз Spinübergehen, transitio. прелаз, т. (ист.) vide пријелаз. преластити, преластим, v. pf. betrügen, decipio, прелац, лца, т. (у Сријему) човјек који преде и више се мијеша са женскињем него с мушкарцима; гдјекоји су такови људи и по го н. п. свила, jhillern, versicolorem esse. [cf. преливати се, прељевати се]. [прелијеп, а, о, überans [hön, pulcherrimus; cf. прекрасан; види s. v. 2 пре 1.] прелијетање, п. (јуж.) баš Ueberfliegen, pervolatio, transvolatio. прелијетати, прелијећем, v. impf. (јуж.) über прело, п. 1) bie Špinnverjammlung, Épinngejell- преља, f. [1)] біе pinnerinn, netrix. [cf. преда]. прељевати се, вам се, vide прелијевати се. прелести, лезем, (прељезох, прељезе, прељезао, зла) vide [пријећи 1] прељећи. прељетити, тим, v. pf. (јуж.) überjommern, ae stivo. премељање, п. баз Цеbеrmäßlen, zô secundo molere. премељати, премељам, v. impf. übermahlen. secundo molo. cf. премљети. премерити, рим, (ист.) vide премјерити. прељетни, на, но, (јуж.) н. п. сланина, maš | преместити, тим, (ист.) vide премјестити. über einen Sommer lang geblieben, quod aesta- 1. премет, m. (ист.) vide пријемет. tem perdurivat. прељећи, прељегнем, (прељегох, прељеже, прељегао, гла) ѵ. pf. vide пријећи [1]: Кад је био воду прељегао прељубити, прељубим, v. pf. (ст.) wiber bie біе flict lieben, lieben ben man nicht lieben joll, amare quem non oporteret (cf. приљубити): Или ме је са свим оставила, И јелена другог прељубила прем, (у Дубр.) н. п. прем ситно, т. ј. пре- и оца по глави. 2. прёмёт, т. (у Боци) ber Burzelbaum, baš Bur= zen, lapsus praeceps: да се премећемо, па ко на кога у премет насрне; у премет (кад се казује како се ко преметао од каква бола). преметање, п. баз Цebermerfen, transjectio. преметати, премећем, v. impf. übermerfen, circumjicio, pervolvo. [cf. цуњати]. преметати се, премећем се, ѵ. r. impf. überbur- преметача, f. (у Далмацији) марама што жене преметнути, нём, v. pf. übermerfen, pervolvo. [cf. премазати, мажем, v. pf. überimieren, perlino: премазивање, n. bas (not bürftigite) bipeijen eines, verlangt, notbürftig abjpeijen. cf. премазати. преманкати, преманка, v. pf. abgehen, deficio, [vide] нестати [1], cf. премаћи се: Блага тебе иреманкати не ће Ако би ми пре манкало дара премаћи [премакнути] се, премакиê се, v. r. pf. н. п. брашна, ausgehen, зи Сиbe geђen, deficio, cf. [vide] нестати [1]: премакло ми се новаца, жита и т. д. (т. ј. нестало ми сад, а добићу онет); Премакне се и у цареву двору. премашање, n. vide пребацивање [1]. pf. 1) überburzeln, provolvor. [ef. претурити се 1]. — 2) ријечима, 2Sorte wedhjeln, fich unterreben, colloquor: Да се мало лафа преметнемо премештање, п. (ист.) vide премјештање. премештати, там, (ист.) vide премјештати. премештати се, там се, (ист.) vide премје штати се. премизгивало, т. [који премизгује]. премизгивање, n. verbal. v. премизгивати. премизгивати, мизгујем, v. impf. јести без воље, хоће ли по ће ли, п. п. кад је човјек сит. премилак, премиока, m. (у Рисну) уље које се извади кад се комина премеља, баз Treberöl, oleum ex recrementis. преминути, преминем, v. pf. 1) verjcheiben, obeo: Цароваше на и преминуше 2) ausgehen, deficio, cf. [vide] нестати [1]: Ево јој је преминула грађа [премио, премила, о, allzu lieb, carissimus; cf. 2 пре 1; види s. v. замјена.] премислити, лим, v. pf. in Sebanten zubvingen: цијелу сам ноћ премислио. премислити се, лим се, v. r. pf. fich anders be= Senfen, muto sententiam. [cf. предомислити се, омислити се 2, присјетити се 1]. премитача, f. (у Рисну) vide џамадан. премашати, шам, v. impf. (у Боци) vide пребаци- | премицање, п. baš Berrüđen (von Selb= и. a. Ber= legenbciten), perturbatio. вати[1]: Преко себе пјене премашаше премашити (премашити), премашим (према | шим), v. pf. 1) vide пребацити [1]. 2) rüden, deficio. cf. премаћи се. über etmas wegreichen, porrigor ultra (3. В. кошуља, кољено): Црн му перчин појас пре премицати се, премиче се, v. r. impf, fih ver= машио рёмда, (у војв. по варошима) wenn au, etsi. ВУКОВ РЈЕЧНИК премишљање, n. baš Ueberbenfen, percogitatio. [cf. предомишљање]. премишљати, премишљам, v. impf. überbenfen, percogito, reputo. 38 премостити, премостим, v. pf. пријећи воду мостом, überjeßen, trajicere. andere Schnur ziehen, inserum filum margaritae aliud: Базерђани бисер пренизују |пренијети, пренесем (прёнио, прёнијела) v. pf. (јуж.) binübertragen, transporto. пренитити, тим, ѵ. pf. т. ј. нити, bas Zrumm erneuern, licia renovo. пренос, m. (ист.) vide пријенос. преноћити, преноћим, v. pf. übernaten, per nocto. преношење, п. баš Uebertragen, transportario. преоблачење, п. баз Ueberzießen, mutatio vestis. премостити се, премостим се, ѵ. г. pf.: Марица се вода премостила. Од добрије коња и ју- | преоблачило, п. (у Лици) vide [рубље] пре нака обука. премоћи, прёмогнем, v. pf. (у Хрв.) п. п. шубу преоблачити, облачим, v. impf, umfleiben, über не носи свака, него која може премоћи (т. gen, conficio. ziehen, vestem aliam induo. ј. која је богата, те може купити), erformin= | преоблачити се, облачим се, v. r. impf. fid umfleiben, mutare vestes. [cf. пресвлачити се]. премрежен, а, о, part. pass. v. премрежити: преображавање, п. verbal. v. преображавати се. Што је златном жицом премрежена преображавати се, ображавам се, ѵ. [r.] impf. премрежити, жим, v. pf. mit einem e überzie= ein anderes Gesicht bekommen, mutare faciem. ben, reti obstruo: Челе су му сунце пре- преображеније, п. біс Berflärung Chrifti (6. Ми преображење, Ý guft). мрежиле премрсити, премрейм, v. pf. Gleijipeijen cijen da man sie nicht essen sollte, utor carnibus. премршивање, n. verbal. v. премршивати. премршивати, мршујем, v. impf. Gleijhjpeifen essen da man sie nicht essen sollte, utor carnibus. премудрост, премудрости, f. bic Beisheit, sapientia. пренаредити, наредим, v. pf. änbern, muto. [cf. | преобување, n. baš Bieber-zurehtmaфen ber huће предругојачити]. пренаређивање, п. баз Менбеrn, mutatio. пренаређивати, рèђујем, v. impf. änbern, muto. пренемагање, п. baš Dhumächtig=werben vor dimerz, deliquium prae dolore. calceamenti refictio. преобувати, обувам, v. impf. bie фиђе wieber zurecht machen, refingo calceamentum. преобувати се, обувам се, ѵ. гr. [im]pf. fid bie oбyha wieder zurecht machen, refingo calceamentum. пренемагати се, немажем сe, v. r. impf. vor Ehmerz in Dhrmacht fallen, deficio prae dolore. | преобука, f. bіе äleibung zum Umfleiben, vesti menta alia, recentia, [vide рубље] cf. преоблака, преоблачило: И нађе им танке преобуке преобути, преобујем, v. pf. cinem біе Ефиће zurecht machen, refingo calceamentum. Ц. г.) као обезнанити се, [vide] упропастити | преобути се, преобујем се, v. pf. feine фube се (н. и. од чуда). пренети, пренесем, (ист.) vide пренијети. пренизати, пронижем, v. pf. (Berlen) auf eine zurecht machen, refingo calceamentum. преобући, обучём, v. pf. umfleiben, alias vestes induo. andere nu ziehen, insero filum aliud mar-| преобући се, преобучём се, v. r. pf. fid) um garitae. fleiben, vestes muto. [cf. пресвући се, пропренизивање, n. baš Sieben (3. 23. ber Berlen) auf мијенити се 3]. eine andere Schuur, insertio margaritarum. пренизивати, низујем, v. impf. (Berlen) auf eine! преодан, vide дању: Преоноћ је на сну га гледала, Преодан је грозница ватала |
