66 „Од Будима до Призрена бела, 99. Нити каква роса не ороси, „Даде царе за тебе девојку; „Акол не мо'ш одвести сватова, „Не да царе за тебе девојку.“ 145 150 155 160 165 170 66 "Ја ћу одвесткићене сватове, , Хазур да си, млади младожења!“ 175 180 185 190 195 200 „Хазур да сте, кићени сватови! 205 „Хазур да си, куме и старојко! Сви сватови коње појахаше, Још узјану Призренка девојка, 210 Кад то виде змија из дувара, Тад се смиле змија низ дувара, Окренуше низ Призрена града, 215 По више њих један модар облак. Сви сватови коње разиграше, Стаде играт змија Ластавицу, Свадбу 'граше за недељу дана, Играше је, па је проиграше, Сваки оде ка својему двору, Змија оста у своме дувару, Краљ остаде на своме дивану; Дође време, да с’сведу младенци, Да се сведе момче и девојка, Изведоше лијепу девојку, Изведоше на кулу високу, 220 225 230 235 Турише је поду највишему. Кад је било ноћи у поноћи, Стаде граја куле на висину, Тад се краде краљица госпођа, Она с краде од пода до пода, Док излезе поду највишему, На одаји отворила врата, Шта да види? чуда големога! На јастуку од змије кошуља, У душеку добар јунак спава, Загрлио Призренку девојку! Свака мајка рада је породу, Те украде од змије кошуљу, Па ју тури на ту ватру живу, Па потрча краљу господару: „Благо тебе а и мене краље! „Ја се дигох на високу кулу, „На одаји ја отворих врата, На јастуку од змије кошуља, „У душеку добар јунак спава, „Загрлио Призренку девојку; „Ја украдох од змије кошуљу, „Па ју турих на ту ватру живу.“ „Што је, љубо, изела те змија!“ Потрчаше куле на висину, Шта да виде? чуда големога! Мртав јунак у душеку лежи, 240 245 250 255 260 „Јаој мене, до Бога једнога! 265 „О свекрво, да те Бог убије! А себе си горе доправила. 66 Оста мајка без сина својега, Од нас песма, а од Бога здравље! 270 У народу нашему има и приповијетка, како је жена родила змију, па кад су је овако оженили и млада видјела, да у вече из змијине кошуље излази прекрасан Момак те с њоме спава, а у јутру се опет завлачи у змијину кошуљу, она се договори са свекрвом, па му кошуљу спале на ватри. Кад се момак пробуди, он отиде од жене у свијет, казавши јој, да се с дјететом, с којијем била трудна, не ће растати, докле га не нађе и он руку на њу не метне, а прије да га не ће наћи, док не подере гвоздене опанке И не сатре гвозден штап тражећи. По том она, тражећи га свуда, дође к сунцу, но оно јој каже, да га дању нигдје видјело није, и пошаље је к мјесецу, да пита њега, није ли га он гдје ноћу видјео. На походу оданде поклони јој сунчева мајка златну преслицу са златном кудјељом и с вретеном. Кад дође к мјесецу, и он јој одговори, да га нигдје видео није "Него“, вели, к вјетру, те њега запитај, јер се он завлачи „иди није ли га гдје видео, Кад оданде пође, поклони јој мјесечева свуда. мати златну квочку с пилићима. Кад дође к вјетру и запита га, он *) Гдјекоји пјевачи често додају на свршетку пјесме: „Онај лаже, који мени каже, „Онај лаже, а ја полагујем." С тијем пјевач показује, да ни он сам не држи све за саму истину, што се пјева. |