привући, вучём, v. pf. berbeijleppen, adtraho. | пригонити, пригоним, v. impf. berbeitreiben, привући се, вучём се, v. г. pf. berbeijchleiden, adrepo. пригађање, п. vide догађање. пригађати, пригађам, v. impf. vide [нагаВати] догађати. пригађати се, пригађам се, v. r. impf. vide догађати се. пригазити, зим, v. pf. eintreten, conculeo. adigo. пригоњење, п. baš perbeitreiben, adactio. пригосподарити, иддарам, v. pf. (у Слав.) стећи што. приготовити, вим, v. pf. bereiten, paro. [cf. приуготовити]. приготовљавање, п. баз Borbereiten, praeраratio. chen, vorbereiten, praeparo. приганица, f. (понајвише се говори pl. ири- | приготовљавати, товљавам, v. impf. fertig ma ганице, по југоз. кр.) vide уштипак: Оприга му шиник ириганица пригање, п. baš Röften (in omal;), frixio. 1. пригледати, пригледам, v. impf. beaufjichtigen, curo. 2. пригледати, дам, v. pf. beauffitigen, curo, cf. [vide] причувати: Пригледај ми два банова Сина приградити, приградим, v. pf. anbanen, adstruo. [vide доградити 3]. приграђивање, п. баз Инванеn, astructio. приграђивати, грађујем, v. impf. anbauen, astruo. [vide дограђивати 2]. пригревање, п. (ист.) vide пригријевање. пригревати, пригревам, (ист.) vide пригрије 2) пригријало сунце, біе Сonne jeste beifh u, adurebat sol. [vide припећи 2]. пригља, f. морска риба, Irt eejijh, piscis qui- | пригријевање, п. (јуж.) 1) баз Radhruđen ans dam marinus [mullus L.?]. пригнати, приженём (пригнам), v. pf. berbei пригњавити, пригњавим, v. pf. erbrüđen, elido. приговарање, n. baš Sheltern eines Жибеги, баš Feuer, admotio ad ignem. 2) баз фойl= brennen der Sonne, aestus solis (nimius). пригријевати, пригријевам, v. impf. (јуж.) 1) zum Feuer rücken, admoveo igni. 2) пригријева сунце, биће кише, bie Sonne brennt heiß, es ist so schwül, adurit. пригрлити, лим, v. pf. an ben Bujen brüđen, ad primo ad pectus, amplector: A cecrpa je свака милостива, И на свога брата жалостива, Она ће га лепше пригрлити пригрљавање, п. баš Umbaljen, Umarmen, amplexatio. eigentlich einem Dritten, ben man aber idjonen| пригрљавати, грљавам, v. impf. umßaljen, um= will, gilt, objurgatio minus nocentis, ut alter, armen, amplexari. cui parcere aut debemus aut volumus, audiat | пригрнути, пригрнём, v. pf. 1) berbeijharren, sibique applicet ipse. corrado. 2) н. п. кабаницу, импетен, итприговарати, говарам, v. impf. коме, Semanben bängen, circumjicio, circumdo (pallium). mittelbar Borwürfe maken, objurgo minus | пригрнути се, пригнём се, v. r. pf. (ben Xan= nocentem ut alter nocentior audiat et sibi tel) umnehmen, circumdor (pallio). applicet: Мајка ћерку кара, снаши приго- пригртање, п. 1) baš Derbeijharren, corrasio. вара. 2) das Umhängen, circumdatio. приговор, m. ber mittelbare Borwurf, objurgatio | пригртати, грћем, v. impf. 1) berbeijarren, coralterius pro altero: Ко не зна што је при- rado. 2) umnehmen, circumdo. говор, не зна што је договор. пригртати се, грћем се, ѵ. r. impf. umnертен, приговорити, говорим, v. pf. коме, Зетань mit circumdor. telbar Borwiürfe madhen, ih n meinen, objurgo | alterum pro altero. пригода, f. (по југоз. кр.) bie Selegenheit, occasio [cf. згода 1]: Пригода чини лупежа. пригодити, пригодим, v. pf. treffen, von ungefähr fommen, forte venio. пригодити се, пригодим се, vide догодити се. пригута, f. (у Грбљу) оно што се може при- uberibus alo. придавалица, (у Ц. г.) дрво којим се при- | придојити, придојим, v. pf. н. п. дијете, јанден, Даје жито из коша под камен. придавање, п. bie Žugabe, additio. придолажење, п. баз Dingufommen, superventus. придавати, придајем, v. impf. базидеbеn, super-| придолазити, зй, v. impf. binzufommen, superveпіо: Ев Турцима индат придолази addo. придавати се, придаје се, v. r. impf. (у Боци) | придомазетити, тим, v. pf. (у Боци) vide придебсіђен, cresco, cf. [vide] напредовати [2]: Стока да им се придаје. придавити, придавим, v. pf. ermürgen, suffoco. придајање, п. баš Sängen, praebitio mammae. придајати, придајам, v. impf. н. п. дијете, jängen, uberibus alere. приданак, приданка, m. cf. [vide] изданак. придати, дам, v. pf. Базидбеn, superaddo [vide додати 2]: Ни придај ни одузми; Нек приДаду праха и олова, Нек напуне топе па препуне Ајде, Анто, коње мијењајмо, Придаћу ти сјајна џевердана придворица, f. 1) vide удворица. - [Придво рица] 2) у пјесмама некака црква или намастир [у округу ужичком]: А слуга му цркву Придворицу 3) многа се села тако зетити. придомазетити се, тим се, v. r. pf. у кога, придоцнити се, придоцним се, v. r. pf. (у Ц. придови, придођем, v. pf. Біngufommen, supervenio. [ef. принаћи]. придошлица, f. ein Wnfommting, advena. cf. [vide] придруживати се, дружујем се, v. r. impf. c KHм, sich zugesellen, se socium cui adjungere. придружити, придружим, v. pf. кога с ким, zugesellen, quem socium addere cui: Huje ' мајка родила јунака, Ал' сестрица брата одгојила На чистоме ђевојачком скуту, Мушкијем га опасала пасом, А са мном га ириДружила ође придијевање, п. (јуж.) баз Инheften, applicatio. придијевати, придијевам, v. impf. (јуж.) an= | придружити се, придружим се, v. r. pf. fid) beften, applico. zugesellen, se socium cui adjungere. - задужити, bei vorhanbenen bulben noch пепе machen, debitis debita addere. придушити, придушим, v. pf. (у Дубр.) бӑтр. fen, sopio, opprimo. придићи [придигнути], дигнем, v. pf. 1) beben придужити се, придужим се, v. г. pf. још се helfen, opem fero tollenti. 2) (у Црмн.) коме што, vide обиједити га. придићи [придигнути] се, дигнем се, ѵ. г. pf. | aufftehen (bom Aranfenlager), convalesco. придјевак, дијевка, m. (у Хрв.) бег Зинате, cognomen. Mоже бити да су се придијевци најприје звала само она презимена која се не свршују на ић. cf. презиме. приђе, (по југоз. кр.) vide прије: Све сватове придјести, дјенем (дједем), v. p. (југоз.) н. привести дом (енем), (јуж.) vide придје придјети, дјенем, 1 п. мараму, аnђef= |приђети, нём, ten, zujammenfügen, applico. придобијање, n. baš Sewinnen, và vincere. придобијати, добијам, v. impf. gewinnen, vinco. придобити, придобијем, v. pf, gewinnen, vinco: Пет је пута придобио Турке придодати, дам, v. pf. vide додати: Рече Милош, придода и Марко сти. прижарити, прижари, v. pf. (у Дубр.) данас је прижарило, т. ј. врућина, припекло сунце, die Sonne sezte heiß zu, adurebat sol. [vide припећи 2]. прижгати, гам, v. pf. Sringenò ¿ијеђен, vehementer peto. приждити, приждим, v. pf. anzünben, accendo, [vide ужећи] cf. припалити: Земљи клече, | пријаков, а, о, без пријак, amici, familiaris. Прижди џевердана пријан, m. vide [пријатељ 1] пријак. приженити, приженим, v. pf. (у Хрв.) узети пријарити, пријарим, v. pf. (у Грах.) vide мужа себи у кућу, Cinen beirathen инò in jein приставити [1]: Она пође на оџак од куле, Haus führen, ducere virum. Па је мрку каву пријарила прижимање, n. vide преживање. прижимати, прижимљем, v. impf. (у Дубр.) vide преживати. призајмити, призајмим, v. pf. vor fich bertreiben, cogo, [vide] потјерати, cf. зајмити: Па пјешице агу призајмила призвати, призовем, v. pf. berbeirufen, advoco. приздрети, дрим, (у Боци) vide призрети. пријатан, тна, тно, (у Грбљу) angenehm, gratus [cf. приман]: Тако ми пријатне биле молитве ка Господу Богу! пријатељ, m. (pl. gen. пријатеља, dat. пријатељима) 1) беr ren, amicus. [cf. пријак, пријан, дост, јаран, јараник, друг 1]. 2) ber Befrennote, proprinquus: отишао у прија теље. приздрети се, дрій се, (у Боци) vide призрети се. | пријатељање, п. баš пријатељ-пеннен, арpellaприземљаст, а, о, низак, піebrig, humilis. tio nomine amici aut propinqui. [ef. пријапризетити, тим, v. pf. узети зета у кућу. cf. тељашење]. придомазетити. призстити се, тим се, у. г. pf. ући жени у Kyhy, in das Haus seiner Frau einheirathen, nubere uxori. cf. придомазетити се. призивање, п. baš Sherbeirufen, advocatio. пријатељати се, љам се, v. r. impf. с ким, fid пријатељ ценnen mit einem, amicum appello aliquem aut propinquum. [cf. пријатељашити се]. пријатељашење, n. vide пријатељање. призивати, призивам (вљем), v. impf. berbeiru | пријатељашити се, пријатељашим се, ѵ. г. impf. fen, advoco. призирање, п. vide привиђање. vide пријатељати се. пријатељев [пријатељов], а, о, 1) без тепибез, amici. 2) des Befreundten, propinqui. пријатељење, п. baš Befreunben, junctio affinitatis. призирати, рем, v. impf, vide привиђати [1]. призирати се, ре ми се, v. impf. erjфeinen, арра-| reo, cf. привиђати се: Кад т' одведем граду Једренету, Бан ће ти се и онђе призират призјавање, п. баš Maulen-feil-baben, hietatio. призјавати, призјавам, v. impf. с отвореним | пријатељица, f. 1) bіе ўсеннбін, amica. 2) устима беспослен гледати у што, особито die Verwandte, propinqua. пријатељити се, љим се, v. r. impf, с ким, fi) befreunden, propinquitate jungi. више себе или према себи, Жaulaffen feil ba | пријатељичин, а, о, бег пријатељица, amicae. ben, hietare. пријатељов, а, о, vide пријатељев. признавање, п. 1) баз Értennen, agnitio. - 2) пријатељовати, тељујем, v. impf. Grennojhaft das Gestehen, confessio. hegen, amicum esse. признавати, признајем, v. impf. 1) als etmas | пријатељски, ка, ко, freunò[haftlich, amicus. 2) gestehen, con- ириjатéлство, n. 1) die Freundschaft, amicitia. [cf. дослук]. 2) die Verwandtschaft, necessitudo, affinitas. erkennen, agnosco pro fiteor. признање, п. Sejtänòniß, confessio. признати, нам, v. pf. 1) anerfennen, agnosco. 2) eingestehen, confiteor. Призрен, т. 1) Stabt in [[[-] Serbien. 2) [призрен] Призренски пиштољ, Wrt Biftolen, cf. [vide] кубуре [2]. Призренац, зренца, m. Ciner von Призрен. Призренка, f. Cine von Призрен. призренски, ка, ко, von Призрен. [призренски пиштољ, m. vide кубуре 2; cf. Призрен 2.] призрети [приздрети], рим, vide привидјети [1]. призрети [приздрети] се, ри се, vide привидјети се. 1. прија, f. һур. v. пријатељица. 2. прија, (по зап. кр.) vide прије: И прија су на мејдану били пријавити, пријавим, v. pf. anmelбен, nuncio. пријављивање, п. баз Mumelben, nunciatio. пријављивати, јављујем, v. impf. anmelben, nuncio. пријак, m. (vertrauli) vide пријатељ [1]: пријаче! зовни тог пријака. cf. пријан. пријати, ја ми, v. impf. hen, gut anjchlagen, пријашин, m. hур. о. пријатељ. 3) ehe, d. i. leichter, prius, potius: upuje пријевара, f. (јуж.) 1) ber Betrug, dolus. [cf. варанција, мунитва, подвала 2, хила (ила), химба]. 2) убио га из пријеваре, men:hel= mörberijd), ex insidiis. пријеваран, рна, рно, [јуж.] ff, falsus [vide лажан]: Не бој ми се, Карафет-Османе, Оно | пријенос, m. (јуж.) ber Umgang, bie Umtragung ми је пријеварна стража Ема Јанко иде des Kelches und der Patene in der Kirche, circumпријеварно latio poculi sacri. cf. ваход. пријевјес, т. (јуж.) 1) ber hleier, velum [vide | пријенути, пријенем, v. pf. (у Боци) [vide] привео]: И Грујицу млада превјесише, Под онути. пријевјес сабљу припасаше - Седам снаха пријенек, m. (јуж.) vide препеченица. седам пријевјеса - 2) (у нах. Рудн.) од пријение, m. (јуж.) [1)] біе Ronjfription, condie платна што у жена виси од капе низ леђа. scriptio. [- 2) vide парија 2]. пријевоз, т. [јуж.] bie leberfuhr, baš Jabrgels, [пријеплет, m. (јуж.) vide шупљика; види 5. ѵ. грешпа.] naulum. пријеворница, f. (јуж.) ber Duerbalfen (3. 3. beim | Пријепољац, пољца, m. [јуж.] Çiner von ПриZhore), trabs transversa [cf. засовница; за- јепоље. ворница?]: у Србији по Турскоме обичају | Пријепоље, п. [јуж.] град и варош у Херцедућани се затворају пријеворницама. говини (на ријеци Лиму): Па кад дођеш Пријепољу твоме пријеглавица, f. (у Грбљу) на јарму начињено да се оје може примаћи к јачему волу, да | Пријепољче, чета, п. [јуж.] момче или дијете би слабијему било лакше: Погину као во из Пријепоља: Бјежи јадно момче Пријена пријеглавицу. полче пријегон, м. [јуж.] 1) ber Rampf, pugna. cf. пријеранак, ранка, m. (јуж.) vide извода. пријећер. - 2) vide члан [1] (у винограду). | пријеров, т. (јуж.) ber Sraben, bie urhe im пријед, (по јуж. кр.) vide [1 прво] прије: Weinberge, fossa vineae. Ал' је пријед Туре долазило - Врни ликце које пријед било приједјевак, вка, m. (у Хрв.) vide презиме. cf. придјевак. Приједор, m. [јуж.] 1) планина у Турској кра јини која се наставља од Козаре. 2) варошица близу те планине. 3) [приједор] vide [продер] иридори. пријек, пријека, ко, (пријеки, ка, ко) [јуж.] н. п. човјек, iroff, asper. пријеки, ка, ко, [јуж.] gеrаbе, nähjte, fürzejte, rectus, proximus, н. п. пут, лијек; пријека смрт, plöglich, repentinus. пријеклад, m. (јуж.) ber eitenjtein am perbe, damit die Klöße nicht auseinander fallen, saxum continens ligna super foco (in den Bauerküchen), cf. [зглавац,] пријекладник. пријекладник, m. (у Ц. г.) vide пријеклад. пријеклет, m. (у Ц. г.) vide преградак. пријеко, [јуж.] 1) biniüber, trans: отишао пријеко (н. п. из Сријема у Србију или из Србије у Сријем). — 2) пријеко луд, gar, plane. [cf. сасвијем]. пријекор, т. [јуж.] ber Borwurf, opprobrium: Пријекор је грђи од смрти. пријекоран, рна, рно, [јуж.] прекорен, bejchimpft, opprobriosus, cf. [укоран ;] прекоран: Пријекорна бити до вијека Остаћемо вазда пријскорни пријесад, т. (јуж.) 1) (у Боци) што се пресађује, н. п. воћка каква, vide пресада. 2) (у Барањи) vide пријесјед. пријесадница, f. (јуж.) млада воћка која је за пресађивање, ber Šegling, taleola. [vide cађеница]. cf. присад. пријесан, сна, сно, (јуж.) н. п. месо, пријесно месо, robes leijd (које није сољено ни сушено), млијеко (које није кисело), хљеб (који није кисео, н. п. погача), рана (која није стара, него одмах кад се човјек рани), купус (који није кисео, него онако зелен), кожа (која није суха, него онако одмах кад се скине са живинчета), fcijd), recens; без (који још није убијељен) ungebleichte Seinmans, linteum non insolatum. [cf. вришак (фришак)1, тазе]. пријесјед, m. (јуж.) біс Казudht (von ben Bienen) zur Fortpflanzung, fetus apium, relictus propaginis ergo [cf. пријесад 2]: И сто суда чела аријесједа пријесјек, т. (јуж.) [vide 1] око [5] у амбару, die Abtheilung, das Fach (im Magazin), loculus. пријеслачци, слачака, m. pl. [јуж.] vide пре слачци. пријеснац, m. (по југоз. кр.) Wrt Ruhen, placentae genus: Свачем има прилика, а пријеснацу лопар. пријесто, тола, т. пријестол, т. пријелаз, т. (јуж.) 1) на води, біс urth, va- пријелог, m. (јуж.) њива неугарена, н. п. овас не може на пријелогу добар бити. cf. ле дина. пријелом, т (јуж.) н. а. гдје се прелама каква планина иа на другу страну иде на ниже. пријемет, т. (јуж.) вино које се оточи испод леда. (јуж.) ber bron, thronus. пријеступ, m. (јуж) 1) ове је године пријестуn, heuer ist ein Schaltjahr (weil dadurch die Feiertage um einen Tag weiter hinausrücken), est annus intercalaris. 2) vide преступак. пријет, м. (у Боци) кад од великога труда заболи иза плећи, ber Stih in ber Shulter, punctio. пријетити, пријетим, v. impf. (јуж.) broken, minor. [cf. грозити се 2]. пријетња, m. (јуж.) біе Drobung, minae. [cf, гро- | прививати, прикивам, v. impf. anjmieben, adжња]. cudo. пријетоп, m. (јуж.) баѕ řett, baš von einem dweine | прикивачка, f. (у војв.) комад коже што се (3. 23.) beim Braten heraušträufelt, adeps qui defluit a carne quae assatur. [cf. маст 1]. пријетран, а, о, fett (zu effen), wibrigfett, pinguis [vide усован 2]: јегуља је пријетрана. пријећење, п. (јуж.) баз Drohen, minatio. [cf. грожење 2]. пријећер, т. (у Дубр.) ber Rampi, pugna, cf. Метне на петицу, те се утврди клинцима, 1. прикладан, дна, дно, 1) фön, mujterhaft (bem --- пријећи, пријеђем, v. pf. (јуж.) 1) н. п. преко прикладовање, п. verbal, v. прикладовати. воде, преко брда, binübergehen, transeo. [cf. | прикладовати, дујем, v. impf. н. п. приклапрелести, прељећи; превалити 4]. 2) tber= laufen, exundo, н. п. вино преко каце, јело преко лонца. Дује му штогођ ради, т. ј. иде му од руке, gelingen, succedo. [cf. 1 рука 4]. приклапало, m. ber Blauberer, homo loquax, nuпријеход, m. (у Црми.) лађа која преноси што, gator. cf. [vide] гатало. das Transportschiff, navigium vectorium. приклапање, п. баз Blaubern, nugae. пријечање, п. (јуж.) 1) баз Віnben (ber Dpanten) | приклапати, приклапам, v. impf. plaubern, іn in die Quere (über zwerch), consartio transversa. einem fort scherzhafte Dinge erzählen, nugor. - 2) баз Иијеђen über zwer, aspectus torvus. | приклати, кољем, v. pf. anftechen (ein Zhier, баз пријечати, пријечам, v. impf. (јуж.) н. п. опанке, fterben will), macto. über zwerch binden, per transversum ligo. пријечати се, пријечам се, v. r. impf. (јуж.) на кога, einen fchel anjehen, oblique intueor. | приклонити, приклопим, v. pf. 1) zubeđen, opeпријечац, чца, m. (у Ц. г.) ber gerabe, nähjte, fürzejte Beg, proximum, cf. пречац: отишао пријечцем. пријечњак, m. (јуж.) бer abgehauene uß eines bratenben Camms, ber als Spafen bен ausgeweibe ten Bauch zusammenhält, pes agni resectus, et fibulae loco ventrem continens. cf. [папрчак, спињатак,] запоњач. пријешњи, ња, ње, (у Дубр.) vide пређашњи. пријештак, т. некака планинска трава, eine Art Pflanze [geflügelter Geisklee], herbae [genus: genista sagittalis L.]. пријин, а, о, бег [1] прија, amicae. Пријо, m. Жаnnšname, nomen viri. приказ, m.) vide дар [1]: Дон'јеће ми од злата приклинчити, чим, v. pf. (у Ц. г.) прибити клинцима, аппageln, clavis affigere. rio. - 2) ein treffenbes Bort morauf jagen, apte 1. прико, (зап.) vide [1] преко. 3. Прико, n. adj. [зап.] према Омишу на десној велике школе за свештенике. 4. прико, m. hур. v. пријатељ. прикоризмић, m. (особито по зап. кр.) vide прикотњети, прикотним, v. pf. (у Ц. г.) vide загорети. приказа, f. кошуљу, Теби ћу је на приказе | прикрајак, крајка, т. н. п. из прикрајка, рon Дати 2) приказаније, n. baš Borzeichen, ostentum. прикала, f. (у Дубр.) ber Reif, pruina, cf. [vide] | прикричивати, прикричујем, v. impf. vide на |
